Fakultet za pravne i poslovne studije
Centar Niš
Založno pravo
(pojam, načela i vrste)
Mentor
:
Student
:
Dr Biljana Petrović Tasković
Saša
Br. indeksa
379/ 11
Založno pravo
Pojam založnog prava
Kada govorimo o založnom pravu, možemo reći da je založno pravo
stvarno pravo na tuđoj stvari. Titular založnog prava ovlašćen je da svoje
potraživanje naplati iz vrednosti založene stvari u slučaju da mu dužnik ne
ispuni obavezu o roku i to pre svih ostalih poverilaca. To znači da založno
pravo predstavlja sredstvo realnog obezbeđenja tražbine. Bitna
karakteristika založnog prava proizilazi iz cilja zbog koga se založno pravo
priznaje titularima, a to je obezbeđenje nekog drugog prava.
1
Što se tiče hipoteke primećujemo da je ona u rimsko pravo došla iz
starijih prava, iz grčkog, tj. iz prava azijskih zemalja. U ranom rimskom
pravu hipoteka je postojala na stvarima koje je zakupac uneo na zakupjeno
dobro i služila je kao obezbeđenje namirenja zakupine. U kasnijem periodu
njena primena je proširena i na ostale dužničko-poverilačke odnose i imala
za objekat kako pokretne tako i nepokretne stvari. Od pignusa hipoteka se
razlikovala samo po tome što su hipotekovane stvari ostajale u državini
dužnika, ali ovo je bilo moguće tek pred kraj rimske republike.
Možemo primetiti da su iz rimskog prava pignus i hipoteka preuzeti
u prava zapadne Evrope, a preko njih i u naše pravo. Naše važeće pravo
poznaje oba pravna instituta. Založno pravo na pokretnim stvarima
uređeno je Zakonom o obligacionom odnosima, dok je hipoteka regulisana
Zakonom o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.
Načela založnog prava
Založno pravo odlikuje se svojim načelima koja ga karektirišu i bliže
određuju njegov pojam. Primećujemo da su neka načela zajednička za
ručnu zalogu, hipoteku i registarsku hipoteku. To su: načelo akcesornosti,
načelo specijalnosti i načelo nedeljivosti. Načelo oficijelnosti važi za zalogu
na pokretnim stvarima ali se ne primenjuje na hipoteku. Možemo reći da
načela deluju jednovremeno a imaju različiti domašaj zavisno od vrste
založnog prava.
3
Načelo akcesornosti
Kada govorimo o založnom pravu možemo reći da je ono pre svega,
sporedno, akcesorno pravo, koje nastaje radi osiguranja glavnog prava.
Njegov cilj i suštinu određuje postojanje obligacionog odnosa (dužnočko-
poverilačkog) čijem izvršenju služi založno pravo. Dužnički odnos je uslov
za nastanak založnog prava i on određuje njegovu dalju sudbinu. Ukoliko
potraživanje prestane da postoji iz nekih razloga, prestaje i založno pravo.
Ipak, od načela akcesornosti postoje odstupanja. Jedno od njih se
ogleda u mogućnosti založnog poverioca da se namiri iz vrednosti založene
stvari i za potraživanje koje je zastarelo. To znači da se založni poverilac
može namiriti za zastarelo potraživanje iz vrednosti opterećene stvari, ako
je drži u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u javnu knjigu.
Takođe, založno pravo, pokazuje izvesnu samostalnost i u
slučajevima kada se uspostavlja radi osiguranja uslovnog ili budućeg
potraživanja. U našem pravu, to je izričito predviđeno za ručnu zalogu.
Do odstupanja od načela akcesornosti dolazi i kod hipoteke u fazi
njenog prestanka. Treba znati da za prestanak hipoteke nije dovoljno samo
da dođe do prestanka potraživanja, već je potrebno i njeno brisanje iz
4
Kada govorimo o načelu specijalnosti, možemo reći da ono označava
da se založno pravo može ustanoviti samo na tačno određenoj stvari i za
tačno određeno potraživanje. Ovim načelom se objašnjava založno pravo
kao pravni institut modernog prava.
Značajno je to što predmet založnog prava može biti samo tačno
određena stvar. To je izričito predviđeno za hipoteku. Takođe, to isto važi i
za ručnu zalogu. Načelom specijalnosti založnog prava zahteva se i
određenost potraživanja za čije se namirenje ustanovljava založno pravo.
Od načela specijalnosti založnog prava može doći do odstupanja kod
hipoteke i to u pogledu predmeta. To znači da predmet hipoteke obuhvata
pored nekretnine i sva njena poboljšanja. Vrednost nepokretnosti se za
vreme vraćanja kredita može uvećati iz raznih uzroka, npr. ljudskim
radom ili usled tržišnih uslova. Pošto je objekt hipoteke pravo svojine na
nepokretnosti, a uvećanje ili poboljšanje ulazi u sadržinu svojine, to se širi
objekt hipoteke.
Od odstupanja od načela specijalnosti može doći i u pogledu
određenosti potraživanja koje se obezbeđuje založnim pravom. To je slučaj
kod uslovnog i oročenog potraživanja, kao i kod kaucione i kreditne
hipoteke. Kaucionom hipotekom obezbeđuje se potraživanje koje nije
nastalo i čiji je nastanak neizvestan. Kreditnom hipotekom obezbeđuje se
potraživanje koje u momentu zalaganja nije nastalo u celini (npr. kredit
banke koji će se isplaćivati ubuduće i u ratama), a hipoteka se upisuje na
celokupni iznos.
6
