POJAM ZALOZNOG PRAVA
Založno pravo je stvarno pravo na tuđoj stvari na osnovu koga
poverilac može naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari
(ako dužnik ne ispuni obavezu o dospelosti) pre ostalih poverilaca.
Založno pravo je akcesorne prirode jer je zavisno od potraživanja koje
obezbeđuje. Zbog toga ono ne može biti glavno, već samo sporedno.
Založnom pravu prethodi potraživanje poverioca prema dužniku, a
založno pravo je usmereno ka stvari koja služi za obezbeđenje
potraživanja.Ono obezbeđuje založnom poveriocu namirenje iz založene
stvari, čak i onda kada se obični (hirograferni) poverioci ne mogu naplatiti
delimično ili u potpunosti.
Pravna priroda založnog prava u pravnoj teoriji je sporna. Jedni
smatraju da je to stvarno pravo, drugi da je obligaciono pravo. Neki
smatraju da je samo založno pravo na stvari stvarno pravo, dok je
založno pravo na pravima - posebno potraživanjima, obligaciono.
Založno pravo na pokretnim stvarima naziva se ručna zaloga, a
založno pravo na nepokretnostima hipoteka.
Ručna zaloga nastaje predajom založene stvari poveriocu u državinu,
dok se založno pravo na nepokretnosti stiče upisom u javne knjige, a
nepokretnost ostaje u državini dužnika.
Založni poverilac može realizovati potraživanje koje je obezbeđeno
založnim pravom iz vrednosti založene stvari samo sudskim putem
(načelo oficijelnosti zaloge). U našem pravnom sistemu je zabranjena lex
commissoria.
Založno pravo može postojati samo na određenoj stvari i njime se
može obezbediti samo određeno potraživanje uz izuzetke koji se odnose
na uslovno i buduće potraživanje.
Založno pravo je nedeljivo, jer cela stvar obezbeđuje potraživanje dok
ne bude namirena u celini.
Založiti se može svaka individualno određena nepotrošna pokretna
stvar koja se nalazi u prometu, kao i stvar određena po rodu ako se
individualizuje, pa čak i novac pod određenim uslovima (određena,
posebno izdvojena suma novca ili određeni deo novčane mase).
Na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se dužniku nalaže isplata
duga,zalogoprimac može podneti predlog sudu da se založna stvar
proda na javnoj prodaji u izvršnom postupku, radi namirenja potraživanja
obezbeđenog zalogom. Založena stvar se po pravilu prodaje na javnoj
prodaji, osim ako stvar ima tržišnu ili berzansku cenu, u kom slučaju se
prodaje po toj ceni. Iz cene dobijene prodajom založene stvari
zalogoprimac ima pravo da naplati glavno potraživanje, kamatu, troškove
realizacije zaloge i troškove čuvanja založene stvari.
Kada se založena stvar nalazi u rukama zalogoprimca, glavno
potraživanje zalogoprimac može naplatiti iz cene dobijene prodajom i
onda kada je potraživanje zastarelo, ali u tom slučaju ne može se
naplatiti kamata. Zalogoprimac ima pravo prvenstva u namirenju iz
založene stvari, tj. vrednosti dobijene prodajom.
Moguće je i višestruko zalaganje iste stvari. U tom slučaju redosled
isplate određuje se prema vremenu kada su nastala založna prava, a ne
prema vremenu nastanka potraživanja. Obrnut redosled namirenja važi u
poslovima privrednog prometa. Taj red je obrnut redu nastanka založnih
prava i naplata se vrši od poslednjeg nastalog potraživanja, pa unazad.
Pravilo je da zalogoprimac ima državinu stvari, sudržavinu ili posrednu
državinu (u slučaju višestrukog zalaganja). Državina docnijeg
zalogoprimca (kod višestrukog zalaganja) ogleda se u tome da
zalogodavac pismeno obavesti prvog zalogoprimca o zaključenju drugog
ugovora o zalozi i naloži mu da u slučaju isplate potraživanja, založenu
stvar preda drugom zalogoprimcu, a ne da je vrati zalogodavcu.
Založena stvar će na zahtev zalogodavca biti predata trećem licu (koje
će je držati za zalogoprimca) u slučaju kada zalogoprimac predmet
zaloge ne čuva kako treba ili sa njom postupa suprotno ugovoru ili
zakonu. Takav zahtev se ostvaruje sudskim putem. U tom slučaju
zalogoprimac ima državinu posredno, preko trećeg lica, koje stvar drži u
njegovom - zalogoprimčevom interesu.
Zalogoprimac nema pravo na upotrebu založene stvari (osim ako je
ugovorom predviđeno), a ima pravo na plodove (osim ako to pravo
ugovorom nije isključeno). Od ubranih plodova smanjuje se iznos
dugovanja.
Zalogodavac odgovara za materijalne i pravne nedostatke založene
stvari. Ako založena stvar u trenutku zalaganja ima nedostatke,
zalogoprimac ima pravo na dopunu zaloge.
