UNIVERZITET U NIŠU
PEDAGOŠKI FAKULTET U VRANJU
SMER ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA
ZAOSTAJANJE I ARTIKULACIONI POREMEĆAJI
GOVORA DECE
SEMINARSKI RAD IZ METODIKE RAZVOJA GOVORA
Mentor: Student:
Prof. dr Stana Smiljković
Vranje, 2016
SADRŽAJ:
Uvod…………………………………………………………………………………..3
1. Govor i jezik………………………………………………………………………...4
2. Vreme razvoja govora………………………………………………………………5
3. Lingvistička faza……………………………………………………………………6
4. Faktori koji utiču na razvoj govora…………………………………………………7
4.1. Unutrašnji faktori………………………………………………………………....7
4.2. Spoljašnji faktori………………………………………………………………….8
5. Poremećaji govora…………………………………………………………………..9
Zaključak………………………………………………………………………………10
Literatura..……………………………………………………………………………..11
1. GOVOR I JEZIK
Govor je process stvaranja i sinteze glasova, koji imaju značenje. To je vrlo složena
aktivnost u kojoj učestvuju, osim fonacijskih i artikulacionih izvršnih organa i drugi sistemi
organa, pod kontrolom velikog mozga i njegovog korteksta. Jezik je takođe sistem glasovnih
oblika koji imaju karakter simbolika i komunikacije, služi za označavanje predmeta, odnosa,
zbivanja u okolini, izražavanju subjektivnih stanja, doživljaja i omogućava sporazumevanje u
krugu zajednice koja se služi istim simbolima. Jezik sadrži više elemenata od govora i ne može
se svesti na artikulacijsko-fonacijsku šemu. Tu igraju ulogu dinamika, ritmika, melodika govora,
govorne pauze, mimika, pokreti tela.
Nakon rodjenja javlja se prvi plač novorodjenčeta kao prva komunikaciona draž za majku
na koju ona daje komunikacioni odgovor. Prvih nedelja beba započinje sa vokalizacijom na koju
majka takodje odgovara. U petoj nedelji beba emituje refleksno osmeh, a u trećem javlja se
socijalni osmeh. Majka se spontano uključuje u verbalnu i neverbalnu komunikaciju sa bebom
reagujući na bebu. Signali kao što su: kijanje, kašljanje, plač, stenjanje, refleksni osmeh,
motoričke radnje, vokalizacija, gukanje, majka na njih reaguje imitirajući te zvukove ili radnje,
postavljajući pitanja na koja sama odgovara. Ona takodje odgovara osmehom, mrštenjem,
pretnjom kažiprsta, upućivanjem značajnih pogleda i mimikom. Beba na ove poruke reaguje
telom i glasom: vokalizacijom, gukanjem, samostalnim pokretima ruka, nogama i kasnije
glavom, zatim socijalnim osmehom, plačem idt. Majčin glas postaje najefikasnije sredstvo za
izazivanje vokalizacije kod bebe u petoj nedelji života. Pojava prve reči predstavlja prekretnicu u
razvoju komunikacije koja postaje verbalna.
