Zapadna evropa

ГИМНАЗИЈА ЛИПЉАН – ЛЕПИНА

МАТУРСКИ РАД

Предмет: ГЕОГРАФИЈА

Тема: ЗАПАДНА ЕВРОПА

Ментор:

Кандидат:

У Лепини, Јун, 2014

Матурски рад – Западна европа

САДРЖАЈ

УВОД______________________________________________________3

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И

ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ_______________4

Густа насељеност и висок степен урбанизације_______5

Високо развијена индустрија и високи

пољопривредни приноси___________________________6

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА-ОСТРВСКА ЗЕМЉА_____________7

ФРАНЦУСКА__________________________________________9

ЗЕМЉЕ БЕНЕЛУКСА_________________________________11

БЕЛГИЈА_____________________________________________12

ХОЛАНДИЈА_________________________________________13

ЛУКСЕМБУРГ_________________________________________________13

ЗАКЉУЧАК_______________________________________________14

ЛИТЕРАТУРА_____________________________________________15

Матурски рад – Западна европа

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ ЗАПАДНЕ

ЕВРОПЕ

Све земље Западне Европе, осим Луксембурга, имају излаз на Атлантску

обалу. Посебан значај ова регија добија након открића Америке, када центар
светског поморског саобраћаја и трговине постаје Атлантски океан.

Земље Западне Европе тада постају значајни учесници свих збивања у

светском   промету   и   трговини.  Томе   су,   свакако,   допринеле   и   пловне   реке   које
повезују земље ове регије са новооткривеним деловима света (Рајна, Темза, Сена,
Шелда и др.).  Својим положајем уз Атлантски океан, с развијеном индустријом,
напредном   пољопривредом,   рудним   богатством,   изузетним   значајем   у   светском
промету и трговини, западна Европа заузима важно место на нашем континенту,
али и у свету.

На простору Западне Европе смењују се планине, висоравни и низије. Само

на рубним деловима Француске протежу се младе веначне планине, Пиринеји и
Француски  Алпи,   које   су   тешко   проходне.   Оне   су   богате   пашњацима,   воденим
токовима   и   воденом   енергијом,   а   посебно   су   погодне   за   планински   туризам.
Планине и висоравни у Енглеској,  Француској и Белгији, имају благе падине, а
висоравни   се   смењују   са   пространим   котлинама   и  широким   речним   долинама.
Такви простори су лако проходни и погодни за градњу саобраћајница, али и за
насељавање.   Котлински   и   долински   простори   су   обрађени   и   налазе   се   под
разноврсним биљним културама.

Међутим, главна одлика ових простора су огромна налазишта угља и

железне   руде,   а   има  и   других   руда.  На   бази   таквог   рудног   богатства
западноевропске   земље   су   отпочеле   рани   индустријски   развој,   па   су   на   тим
темељима   достигле   данашњи   висок   ниво   индустријске   производње.
Низијски простори се налазе у приобалном појасу, између северног мора и старих
громадних планина у унутрашњости. Те низије су углавном прекривене ледничким
наносима и речним наплавинама. Уз помоћ агротехничких мера као што су гнојење
земљишта, хибридне сорте и сл., остварују се врло високи приноси. Пренасељеност
ових простора доводи до сталног мањка обрадивих површина. Зато се људи боре са
морем и "отимају" морско дно претварајући га у плодно земљиште. То постижу
подизањем огромних насипа и мрежом канала. Такве нове површине земљишта
називају се полдерима, а највише их је у Холандији.

Владимир Ђурић, Географија за II разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1991-2009, стр. 131

Матурски рад – Западна европа

Западноевропске обале уз Атлантски океан су углавном ниске и нису

погодне  за   градњу   лука.   Ипак,   ту   су   се   развиле   највеће  европске   луке,   које   су
изграђене   у   дубоким   и  широким  левкастим   усцима   великих   река-естуарима.У
време   плимских   таласа   кад   ниво   река   порасте   и   више   од   10м,   онда   и   велики
прекоокеански бродови плове дубоко у унутрашњост.

У Западној Европи претежно влада блага и уједнечена океанска клима. Због

загревања Атлантског океана топлом голфском струјом ту се ствара велика
количина влаге коју западни ветрови са океана доносе на копно. Зато је на тим
просторима врло честа појава магле и киша.

Густа насељеност и висок степен урбанизације

На површини нешто већој од 900 хиљада км

, у Западној Европи живи преко

145 милиона становника. С просечном густином насељености од 156 становника на
км

ова регија спада у највеће насељене регије нашег континента.

Природни прираштај становништва западноевропских земаља, осим у

Ирској, је врло низак. У Великој Британији последњих година број умрлих је већи
од броја рођених. Према етничкој структури становништва преовладава германски,
над романском скупином народа. Најбројнији су Енглези припадници германских
народа, а затим Французи који припадају романској скупини народа. Највећи део
становништва западноевропских земаља живи у градовима, а у Белгији чак 97% је
градког становништва. У најгушће насељеним деловима Западне Европе, нарочито
у Холандији и Белгији, многи градови су спојени у јединствену и непрекинуту
градску целину  (конурбација).  Читаво подручје око Северног мора и Ламанша је
високо урбанизовано. Ту су највећи европски градови Лондон и Париз са својим
сателитским   градовима.   Након   освајања   прекоокеанских   земаља   и   оснивања
колонија,   западна   Европа   постаје   најјаче   исељеничко   подручје.   Највише   се
становништва исељава у Америку и у Аустралију, те у Африку. У томе предњаче
Енглези и Французи. Али и унутар западноевропских земаља многи становници се
селе. Одлазе са села у градове, или из старих индустријских подручја у нове.