SADRŽAJ
1.UVOD
2.ANATOMSKI PODACI
3.BOLESTI PARAANALNIH VREĆICA
3.1. IMPAKCIJA
3.2. SAKULITIS(BURZITIS PARAANALIS)
3.3.APSCESI
3.4.ADENOKARCINOM PARAANALNIH VREĆICA
3.5.PERINEALNA FISTULA
3.6.ADENOMI PERINEALNIH ŽLEZDA
4. TERAPIJA OBOLJENJA PARAANALNIH VREĆICA
4.1.KONZERVATIVNI TRETMAN
4.2.HIRURŠKI TRETMAN
4.2.1.Ekstirpacija paraanalnih vrećica
4.2.2.Hirurški tretman perinealne fistule
4.2.3.Hirurški tretman adenokarcinoma
1.UVOD
Paraanalne vrećice pasa su tvorevine bitne u socijalnoj interakciji medju životinjama i za
obeležavanje teritorije.One predstavljaju biološku osobenost većine
mesojeda.Glandularno tkivo paraanalnih vrećica postaje funkcionalno aktivno u polnoj
zrelosti životinje a takodje za vreme estrusa i u graviditetu.Sadršaj paraanalnih vrećica se
normalno prazni za vreme defekacije i voljnim aktom.Poremećaj u stvaranju sekreta i
pražnjenju paraanalnih vrećica kao i pojava infekcija česta su problematika oboljenja
paraanalnih vrećica koja se sreće u maloj praksi,posebno kod populacije pasa urbane
sredine.
2.ANATOMSKI PODACI
Paraanalne vrećice(kesice ili žlezde-bursae ani,sinus paraanalis) su parna proširenja zida
rektuma sa ekskretornim kanalom čiji je otvor direktno na anusu u predelu mukokutanog
spoja.Ove vrećaste tvorevine,veličine lešnika do oraha, su smeštene lateralno od anusa,
izmedju spoljašnjeg analnog sfinktera i glatke muskulature rektuma .Zidove analnih
vrećica čini kutana sluzokoža bogata modifikovanim znojnim I lojnim žlezdama.Ova
sluzokoža ograničava šupljinu analnih vrećica u kojoj se secret žlezda zadržava kao u
rezervoaru.
Šupljina vrećice komunicira sa spoljašnjom sredinom preko izvodnih kanala dugih 1cm,
a širokih 2-4mm.Paraanalne vrećice se najčešće prazne za vreme defekacije,kada
spoljašnji analni sfinkter pritiska žlezde prema fecesu unutar rektuma.
Paraanalne vrećice primaju krv od a. haemorrhoidalis caudalis koja se odvaja zajedno sa
a. perinea iz zajedničkog stable a.pudendalis interna. A.haemorroidalis caudalis prolazi
izmedju mm.coccygicus medialis-a I sphincter ani externus-a na dorzalnu i lateralnu
stranu anusa u mišiće i paraanalne vrećice.Iz završetka retkuma,anusa i paraanalnih
vrećica, v. haemorrhoidalis caudalis odvodi krv preko v.pundendalis interna u v.
hypogastricu.Limfa iz paraanalnih vrećica otiče u lnn.hypogastrici I lnn.ilici
medialis.Paraanalne vrećice inervišu nn.haemorrhoidales,koji predstavljaju grane
poslednjih sakralnih nerava.
Žlezde paraanalnih vrećica su tubulo-alveloalnog tipa,sa apokrinim tipom
sekrecije.Sekret ovih žlezda opisan je kao belo-siva do sivo –žuta lepljiva masa,kisele
reakcije I neprijatnog oštrog mirisa.Sadržaj vode iznosi 87,8% a suve supstance
12,2%.Pored toga, u sekretu žlezda epitela paraanalnih vrećica nalazi se ćelijski detritus i
mali broj leukocita.U sadržaju paraanalnih vrećica konstatovana je raznovrsna
mikroflora(bakterije,gljivice,kvasci) a nije redak nalaz grinja,šugarca I proglotida tenia.
3.BOLESTI PARAANALNIH VREĆICA
Bolesti paraanalnih vrećica su česte kod pasa i klinički su okarakterisane kao
impakcija(začepljenje),sakulitis(zapaljenje vrećica), apscesi I adenokarcinomi
paraanalnih vrećica.Ova oboljenja se razvijaju kao posledica obstrukcije
kanala,bakterijske infekcije ili kombinacije oba navedena faktora.
Iako perinealna fistula i adenoma perinealnih žlezda nisu oboljenja paraanalnih
vrećica,razmotrićemo ih u ovom konteksu zbog toga što sa bolestima paraanalnih vrećica
upotpunjuju kliničko-patološku problematiku analne regije.
3.1.Imakcija
Imapakcija ili začepljenje paraanalnih vrećica nastaje kao posledica promena u karakteru
sekrecije ili kao rezultat zatvaranja kanala krpičastim sekretom koji se ne može istisnuti
za vreme defekacije.
Promene u vezi paraanalnih vrećica se najbolje ispituju rektalnim pregledom.Smatra se
da su one uvećane kada se lako palpiraju preko perinealne kože.Začepljena paraanalna
vrećica je otečena,najčešće nije bolna,a njen sadržaj je gust i pastozan,sive ili braon
boje.Istiskivanje sadržaja nije preterano teško,ukoliko ne postoji obstrukcija ili
obliteracija izvodnih kanala.
3.2.Sakulitis
Sakulitis(Burzitis paraanalis) ili zapaljenje paraanalnih vrećica se često razvije posle
hronične impakcije.Uzroci inflamatornih promena paraanalnih vrećica uključuju sledeće
faktore:neprikladna ishrana(visok nivo masti u ishrani dovodi do razmekšavanja
stolice);fizička neaktivnost;disfunkcija spoljašnjeg analnog sfinktera;dijareje različitog
Kod nekih pas se može primetiti polidipsija,poliurija,mišićna slabost,povraćanje I tvrda
stolica-zatvor.
Dijagnoza adenokarcinoma paraanalnih vrećica se postavlja na osnovu patohistološkog
nalaza tumora.U postavljanju dijagnoze učestvuju i pomoćne analize, koje
podrazumevaju:hematološke i biohemijske ,analize urina i rentgenski snimak pluća I
abdomena.
3.5.Perinealna fistula
Perinealna fistula je lako prepoznatljivo hronično iscrpljujuće stanje psa za koje je
karakteristična pojava ulceroznih sinusa(kanala) čime može biti zahvaćeno do 360
stepeni perinealnog tkiva.Rasna predispozicija uključuje Nemačke ovčare,Irskog i
Engleskog setera.Hronične fistule dovode do inficiranih lezija sa sekundarnim jakim
bolom,krvavljenjem,samoozledjivanjem,teškom dishezijom I analnom stenozom.
Hronična inflamacija se dešava posle infekcije ili nekroze jedne od nekoliko struktura u
perinealnoj regiji:cirkumanalnih žlezda,znojnih žlezda,dlačnog folikula i /ili pararanalnih
vrećica.
Neke od sugestija zašto je kod nemačkog ovčara povišen rizik pojave fistule su:
1.široka baza repa i nisko nošen rep
2.znatno veći broj apokrinih znojnih žlezda u kutanoj zoni
Široka baza repa i nisko nošen rep smanjuju perinealnu ventilaciju što stvara
predispoziciju za akumulaciju vlage,fekalnih bakterija i sekrecije paraanalnih vrećica sa
zapaljenjem donjih apokrinih znojnih žlezda.U prilog ovoj hipotezi ide i činjenica da je
kod mnogih životinja amputacija repa dovela do izlečenja.Ipak, ova hipoteza ne
objašnjava zašto se kod velike većine nemačkih ovčara nikad ne razvije perinealna fistula
i zašto se kod drugih rasa sa sličnom gradjom repa retko razvija perinealna fistula.
U okviru patogeneze perinealne fistule treba pomenuti da su lezije fistula zapravo
HIDRADENITIS SUPURATIVA(gnojno zapaljenje apokrinih znojnih
žlezda).Inflamatorne promene dovode do epidermalne nekroze i ulceracije.Zapaljenje se
može proširiti dublje u dermis,što ima za rezultat formiranje ulceroznih sinusa.Ove
sinusne oblasti(traktovi)se šire kroz kožu gde mogu ostati vezani za tkivo kutane zone ili
se proširiti do paraanalnih vrećica,eventualno do analne sluzokože.Bakterijska infekcija
je uobičajen nalaz perinealne fistule.Najčešće nadjene aerobne bakterije su
E.coli,Staphylococcus aureus,beta hemolitički streptococcus i Proteus mirabilis.Smatra se
da je početan proces kod perinealne fistule sterilan a da do kontaminacije dolazi posle
epidermalne ulceracije.Medjutim, još uvek se ne zna šta podstiče razvoj perinealne
fistule.
Klinički znaci često mogu biti podmukli ili nevidljivi kod nekih životinja.Uobičajeni
simptomi koji se javljaju su: tenezme,dishezije,smrdljivi mukopurulentni iscedak iz
ulceracija oko anusa,lizanje perinealne regije,perinealno krvarenje i zatvor.Klinički
pregled anorektuma zahteva upotrebu sedative ili anestezije zbog izrazito jakog bola.Kod
pregleda se obično otkriju jedna ili više oblasti zahvaćenih ulceracijom fistuloznih kanala
