Семинарски рад - Запаљенске болести бубрега
1
1. УВОД
У свету као и код нас је повећан број бубрежних болесника. У нашој земљи се још увек
не региструју подаци о хроничним болестима бубрега већ само о пацијентима који се лече
дијализом и трансплантацијом. Таквих болесника у Србији тренутно има око 4500, а сваке
године се тај број повећава за 400 (10).
Хроничне болести бубрега представљају један од главних узрока морталитета и
морбидитета, па се јавља потреба за њиховим ранијим препознавањем и лечењем.
Захваљујући напретку медицине данас постоји могућност да се живот ових болесника
продужи, али и буде што квалитетнији. Помоћу трансплантације и дијализа живот ових
људи се наставља донекле нормалним током. Међутим, у том процесу потребна је
партиципација свих чланова тима као и самог болесника. Дијализа, као терапијска мера,
мења живот на који болесник мора да се привикне. Неопходно је извршити промене које
болесник треба да усвоји.
Медицинска сестра као незаобилазан члан сваког здравственог тима највише времена
проводи поред болесника. Овим истраживањем желели смо да испитамо здравствене
навике болесника са бубрежном инсуфицијенцијом, као и њихове потребе за негом, са
циљем квалитетнијег ангажовања профила медицинских сестара у пружању здравствене
заштите оболелима.
Семинарски рад - Запаљенске болести бубрега
2
2. ЗАПАЉЕНСКЕ БОЛЕСТИ БУБРЕГА
2.1. Анатомија и физиологија бубрега
Бубрези су парни орган. Смештени су у горњем делу абдоминалне шупљине са сваке
стране кичменог стуба иза перитонеума, тако да се називају и ретроперитонеалним
органима. Горњи полови бубрега се налазе испод доње стране дијафрагме и заштићени су
најнижим ребарним луковима. Бубрези су окружени масним ткивом око кога се налази
фиброзно ткиво које представља реналну фасцију која помаже у одржавању бубрега на
свом месту. На медијалној страни се налази хилус, место на коме улазе и излазе велики
крвни судови.
Спољашња површина бубрега се назива ренални кортекс, и њега чине бубрежна
телашца и тубуларни систем. Средишњи део се назива бубрежна (ренална) медула и њу
чине сабирни каналићи и Хенлеова петља. У реналној медули се налазе реналне пирамиде,
врх сваке пирамиде чини папилу. Трећи део медуле чини бубрежна карлица. Њу чини
проширење уретера када уретер уђе кроз хилус у бубрег. Испод папила бубрежних
пирамида се налазе бубрежне чашице. Урин путује од реналних пирамида у бубрежне
чашице, из њих у бубрежну карлицу и одатле кроз уретер напушта бубрег.
Слика 1. Грађа бубрега
Семинарски рад - Запаљенске болести бубрега
4
Ренални тубули се настављају на Бовманову капсулу и састоје се из следећих делова:
проксиламлног тубула (у реналном кортексу), Хенлеове петље (у реналној медули) и
дисталног тубула (у реналном кортексу).
Систем органа за излучивање има улогу да филтрира крв која непрестано кружи телом
да би регулисао њен састав и да би преко мокраће коју производе бубрези ван организма
избацио вишак воде и соли, као и отровне производе и отпадне продукте метаболизма чије
би нагомилавање у организму било штетно. Иако се мокраћа избацује ван организма само
у току мокрења, непрестано се производи. Бубрези филтрирају сву крв која тече нашим
телом на сваких 4-5 минута. Како сваки бубрег има око 1 250 000 нефрона, приближно 2,5
милиона функционалних јединица филтрирају крв и производе мокраћу.
Нефрон чисти крвну плазму од непожељних материја тако што се велики део плазме
филтрира кроз гломерулску мембрану у тубуле. Док филтрирана течност пролази кроз
каналиће, непожељне материје се не апсорбују, а пожељне, посебно вода и већина
елекролита се реапсорбују кроз плазму која протиче претубуларним каналићима.
Формирање урина обухвата три важна процеса. Први је гломерулска филтрација која се
дешава у бубрежним корпускулима. Други и трећи део процеса представљају
реапсорпцију и тубуларну секрецију која се дешава у бубрежним тубулима. Стварање
мокраће започиње филтрацијом великих количина течности из гломеруларних капилара у
Бовман-ову капсулу. Односно, течност која настаје филтрацијом у гломерулу се назива
гломерулски филтрат и она се улива у мокраћни простор између два слоја Бовман-ове
капсуле. Већина супстанци из крвне плазме, осим протеина, слободно се филтрира, па је
њихова концентрација у гломеруларном филтрату Бовман-ове капсуле готово једнака као
и у крвној плазми, тј. гломеруларни филтрат је изотоничан са крвном плазмом. Разликују
се по томе што у гломеруларном филтрату нема еритроцита, а протеина има мање од
0,3г/л, па се овакав ултрафилтрат назива још и примарна мокраћа.
У почетном делу бубрежног каналића врши се активна реапсорпција глукозе,
аминокиселина, протеина, витамина, неорганских соли итд. Такође, долази до преласка
воде из каналића у крв. У следећем делу бубрежног каналића, Хенлеовој петљи, долази до
настанка хипотоничне мокраће, активним излучивањем натријума у узлазном делу петље.
Семинарски рад - Запаљенске болести бубрега
5
У завршном делу бубрежног каналића долази до даље реапсорпције неких елемената и
воде, али и до секреције неких јона у унутрашњи део (лумен) бубрежног каналића. На тај
начин нефрон задржава потребне елементе, а излучује сувишне и штетне. Током проласка
мокраће кроз сабирне каналиће долази до настанка хипертоничне мокраће и она је, у
ствари, дефинитивна мокраћа. Она доспева у бубрежну карлицу, а након тога
мокраћоводом у мокраћну бешику.
2.2. Основне функције бубрега
Бубрег је орган који има функције веома значајне за организам. Он одстрањује већину
отпадних разграђених органских материја.
-
Преко бубрега се излучују продукти настали разградњом беланчевина из
организма, или беланчевина које су унете храном. Оне се називају азотним
материјама. Када настане теже оштећење бубрега долази до мањег излучивања
азотних материја мокраћом, па се њихова концентрација повећава у крви. Познате
азотне материје су: уреа, креатинин и мокраћна киселина. Мокраћом се такође
излучују и остали продукти метаболизма као што су сулфати и феноли.
-
Бубрези одржавају и сталну запремину телесне течности. Диуреза код здравих
особа варира између 500мл и 3000мл. Она зависи од количине течности која се
унесе у организам, као и од губитка течности другим путевима елиминације.
Уколико се смањи унос течности онда ће бубрези излучивати мању количину
концентроване мокраће којом се из организма избацују све непотребне материје.
Супротно томе, код повећаног уношења течности бубрези ће повећати излучивање
мокраће која је тада мање концентрованија.
-
Бубрези регулишу концентрацију минералних соли. Код повећаног уношења
натријума повећава се и његово излучивање путем бубрега. Натријум везује воду,
па бубрег на тај начин чува и одређену запремину телесне течности.
Бубрег такође, регулише и концентрацију калијума у крви. Регулација може бити и
непотпуна, јер у случају да се престане са уношењем калијума храном, наставиће се
његов губитак мокраћом па на тај начин може настати хипокалијемија.
Бубрег има битну улогу у метаболизму калцијума, магнезијума и фосфора. У
бубрегу се синтетише активни облик витамина Д
3.
Витамин Д
3
се уноси храном или
