УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ
ЗАВРШНИ РАД
Типови заслањених земљишта Баната
Ментор: Кандидат:
Проф. Др Милан Кнежевић Јована Ковачевић
Београд, 2018.
ЗАВРШНИ РАД
Типови заслањених земљишта Баната
Ментор: Кандидат :
Проф. Др Милан Кнежевић Јована Ковачевић
Београд, 2018.
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ
ЕКОЛОШКИ ИНЖЕЊЕРИНГ У
ЗАШТИТИ ЗЕМЉИШНИХ И ВОДНИХ
4
1.Увод
Земљиште је јединствена и специфична творевина. На настанак и развој земљишта
утичу педогенетски фактори (клима, матични супстрат, живи организми,рељеф и
време). Поред педогенетских фактора утицај има и човек. Фактори одређују правац и
интензитет педогенетских процеса који се одвијају у земљишту, а као резултат
њиховог деловања образују се више или мање плодна земљишта.
Земљишни покривач Србије има велики броју систематских јединица, које су настале
као последица разноликости услова постанка и развоја земљишта. Пресудан утицај на
генезу и еволуцију земљишта у Србији имала су рељеф и његов променљив
петрографски састав.
5
2.Педогенетски чиниоци
Према Докучајеву образовање и еволуција земљишта зависи од услова средине и
резултат је комбинованог дејства матичне стене, биљних и животинских организама,
климе, старости терена - времена и рељефа.
Ниједан појединачан фактор нема искључиву улогу у образовању земљишта, али може
имати доминантан утицај. Педогенетски чиниоци се разликују и подложни су
променама у времену и простору што има за последицу стварања различитих
систематских јединица земљишта.
2.1.Клима као педогенетски фактор
Клима представља комплексни чинилац педогенезе и има утицаја преко својих
елемената. Најзначајнији елементи климе су температура, падавине, влажност ваздуха,
ветар.
Ниске температуре у артичком и антарктичком појасу узрок су појаве непрекидно
смрзнутог слоја у земљишту и неповољно утичу на остале педогенетске факторе.
Високе температуре узрокују интензивне евапорације, кретање водорастворних соли,
који модификују дејство других педогенетских фактора.
Од температуре зависи дубина земљишта. Плитка земљишта се јављају у хладним
појасевима, а дубока у тропима и субтропима. Боја земљишта се такође разликује. У
хладној хумидној клими земљишта су сива, ређе смеђа због мањег садржаја хумуса и
једињења гвожђа. У тропским областима земљишта су жута или тамноцрвена у
зависности од степена хидратације оксида гвожђа. Садржај органске материје се
смањује са порастом температуре, а брзина хемијских реакција се увећава 2-3 пута са
повећањем температуре. Температура утиче на интензитет трансформације стена и
синтезу глине. Са повећањем температуре количина минерала глине у земљишту расте.
7
Организами утичу на распадање стена и минерала под дејством продуката
метаболизма. У земљишту су присутни бројни микроорганизми. Бројност
микроорганизама зависи од хране и енергије, а активност од воде и температуре у
земљишту. Најважније су бактерије и гљивице. Бактерије су најзначајнији преставници
микрофлоре у земљшту. Учествују у процесима азотофиксације играјући важну улогу
у обогаћивању земљишта азотом. Гљивице су најраспрострањеније у земљишту, а
највише их има у киселим земљиштима. Хране се изумрелим органским остацима или
живе паразитски начин живота.
Корисни микроорганизми разграђују органску материју у земљишту и доприносе
повећању плодности земљишта. Већа количина микроорганизама у земљишту
побољшава и физичке особине земљишта чинећи га порознијим.
2.4. Рељеф као педогенетски фактор
За образовање земљишта значајна су три типа рељефа која су издвојена на основу
величине простора који заузимају и висинских разлика:
Макрорељеф је настао под утицајем ендогених сила-тектонских кретања. Висинске
разлике достижу неколико стотина метара, то је планински рељеф, у којем се смењују
планине, брда, долине и равнице.Овај тип рељефа условљава вертикалну зоналност
природне вегетације и земљишта.
Мезорељеф обухвата висинске разлике од 1-10 m, то је брдовити рељеф који не
испољава вертикалну зоналност, али његове експозиције утичу на модификацију
хидротермичког режима.
Микрорељеф је резултат дејства егзогених сила и карактерише се висинским разликама
од неколико cm до 1 m. Овај тип рељефа утиче на распоред падавина и на еолску
ерозију која је изражена на заравњеним теренима.
Рељеф је од значаја не само за педогенезу већ и за оцену еколошко-производне
вредности земљишта.
Изразит утицај рељефа јавља се у брдско-планинским подручјима у виду геолошко–
педолошког процеса ерозије. Овај штетни процес има за последицу: премештање
земљишне масе, премештање продуката распадања стена и минерала, површинско
отицање воде низ нагиб.
