1
Univerzitet „Union Nikola Tesla“
FAKULTET ZA PRAVO, BEZBEDNOST I MENADŽMENT
NIŠ
SEMINARSKI RAD
PREDMET: KRIVIČNO PRAVO
TEMA: ZASTARELOST
MENTOR: STUDENT:
Doc.dr Aleksandra Jovanović
JELENA JOVIĆ
BROJ INDEKSA:PR43-P/2016
2
Sadržaj:
UVOD…………………………………………………………………………………………...…3
1. . POJAM ZASTARELOSTI………………………………………………………….………...5
2.ZASTARELOST I PREKLUZIJA………………………………………………….……….…..7
3.ROK ZASTARELOSTI……………………………………………………………….………..7
4.OBUSTAVA ZASTARELOSTI KRIVIČNOG GONJENJA…………………………………9
5.ZASTARELOST IZVRŠENJA KRIVIČNE SANKCIJE……………………………...…….10
6.ZASTARELOST IZVRŠENJA KAZNE……………………………………………………..11
7.ZASTARELOST IZVRŠENJA MALOLETNIČKOG ZATVORA……………………...……12
8.ZASTARELOST IZVRŠENJA MERE ODUZIMANJA……………………………………...12
9.ZASTARELOST PRAVA NA NAPLATU POREZA………………………………………...13
10.ZASTARELOST ZARADE………………………………………………………………….14
11.ZASTARELOST MENICE…………………………………………………………………..15
12. ZASTARELOST U PRAKSI………………………………………………………………..17
13.ZAKLJUČAK..........................................................................................................................18
LITERATURA…………………………………………………………………….…….………19
4
1. POJAM ZASTARELOSTI
Zastarelost je ustanova javnopravnog karaktrera.U prilog njenog postojanja ističe se niz
argumenata koji su i materijalne i formalne tj.procesualne prirode.Ako bi do primene sankcije
došlo pod takvim okolnostima princip zakonitosti bi bio pod znakom pitanja.
Isključena je svaka mogućnost pravnog utvrđivanja postojanja dela kao osnove za bilo koju
sankciju.Isključena je i mogućnost primene mere oduzimanja imovinske koristi.Sud i javni
tužilac moraju po službenoj dužnosti paziti na zastarevanje krivičnog gonjenjaMogućnost
gubljenja prava na primenu krivične sankcije usled proteka određenog roka,treba da bude
upozorenje nadležnim državnim organima da svoje dužnosti izvršavaju
blagovremeno.Maksimalni rok je 25 godina,i to za dela za koja se po zakonu može izreći zatvor
čak do 20 godina.Minimalni rok je dve godine,i to za dela za koja se po zakonu može izreći
zatvor u trajanju do jedne godine ili novčana kazna.Rok se određuje prema kazni propisanoj za
određeno delo.Pri tom se ne uzimaju u obzir okolnosti na osnovu kojih bi sud mogao izreći strožu
kaznu od propisane ili je ublažiti.Ako je delo ostalo u pokušaju,merodavna je kazna predviđena
za dovršeno delo.U slučaju sticaja,zastarivanje se računa posebno za svako učinjeno delo.Kod
kvalifikovanih ili privilegovanih krivičnih dela,rok se utvrđuje prema kazni koja je određena za
jedno odnosno drugo krivično delo,ako su ta dela kao takva ostvarena.Ako je propisano više
kazni,rok se računa prema najteže propisanoj kazni.Zastarelost se,na neki način,pojavaljuje i kao
sankcija protiv države,odnosno njenih organa,što nisu blagovremeno i efikasno vršili svoju
dužnost.
Protiv zastarelosti se ističu i određeni prigovori.Na primer,protivnici uvođenja zastarelosti u
krivično pravo kažu da gašenje krivične sankcije nije u skladu sa osećanjima žrtve i njenih
srodnika koji ističe kao osnova za opravdanje ovog instituta,samo su pretpostavke koje nisu
verifikovane i,naročito,da u svakom konkretnom slučaju ne moraju stajati oni razlozi koji inače
opravdavaju zastarelost,tako da automatsko nastupanje zastarelosti predstavlja opasnost za
interese pravde i pravnog proteka.
1
1
B.Petrović i D.Jovašević,Krivično pravo BIH,Sarajevo 2005
5
Zastarevanje krivičnog dela počinje od dana kad je krivično delo učinjeno.To bi značilo da
zastarevanje počinje od dana kad je radnja izvršena,bez obzira na to kad su nastupile
posledice.Kod trajnih krivičnih dela zastarevanje se računa od dana prestanka protivpravnog
stanja.Kod krivičnih dela stanja,od dana ostvarenja protivpravnog stanja.Kod višekratnih
krivičnih dela,od dana preduzimanja poslednje radnje.Kod produženog krivičnog dela,kod
preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u njegov sastav.Kod krivičnih dela sa uslovima
inkriminacije,rok počinje od dana nastupanja okolnosti koje su uslov kažnjivosti.Kod pravih
krivičnih dela nečinjenja,zastarelost počinje u vreme kad je počinitelj imao obavezu da izvrši
određeno činjenje.
2
2
B.Petrović i D.Jovašević,Krivično pravo BIH,Sarajevo 2005
