Zaštićeni prostor- staklenici
1
Sadržaj:
1. Uvod
........................................................................................................................... 3
2. Zaštićeni prostor
....................................................................................................... 4
2. 1 Izbor mesta- lokacije ........................................................................................... 4
2. 2 Udaljenost od zagađivača .................................................................................... 4
2. 3 Konfiguracija terena, nagib i položaj .................................................................. 4
2. 5 Podzemne vode ................................................................................................... 4
2. 6 Zaštita od vetra .................................................................................................... 4
3. Staklenici
................................................................................................................... 5
3. 1 Tehničke karakteristike objekta sa zaštićenim prostorom- staklenika ................ 6
3. 2 Mikroklima staklenika ........................................................................................ 8
3. 2. 1 Grejanje .................................................................................................... 9
3. 2. 2 Provetravanje .......................................................................................... 11
3. 3 Navodnjavanje ................................................................................................... 12
3. 4 Osvetljenje ......................................................................................................... 13
3. 5 Zasenčenje ......................................................................................................... 13
4. Gajenje povrća u staklenicima
.............................................................................. 14
4. 1 Paradajz ............................................................................................................. 14
5. Literatura
................................................................................................................ 15
2
2. Zaštićeni prostor
2. 1 Izbor mesta-lokacija
Pri izboru mesta za podizanje zaštićenih prostora jako je važno voditi računa o udaljenosti od fabrika,
magistrala, o konfiguraciji terena, nagibu, položaju, visini podzemnih voda, zaštiti od vetra i
pristupačnosti vode. U neposrednoj blizini svakako trebaju biti izgradjeni objekti koji omogučavaju
kvalitetnu i sigurnu snadbevenost električnom energijom, plinom, vodom, i dobrom putnom mrežom.
2. 2 Udaljenost od zagađivaća
Štetni gasovi i prašina iz industrijskih fabrika imaju štetno delovanje na biljke te smanjuju osvetljenje
u plasteniku i stakleniku. Zbog toga zaštićeni prostori moraju biti udaljeni 1-5 km od fabrika kao i 100-
500 m od glavnih magistralnih puteva.
Štetan uticaj smanjuje se podizanjem visokih ograda od prirodnih ili veštačkih materijala kao i
intenzivnim provetravanjem objekata.
2. 3 Konfiguracija terena, nagib i položaj
Zaštićeni prostori se podižu na ravnim terenima bez izrazitih depresija koje izazivaju visoku vlažnost i
prave senku. Poželjni su blago nagnuti tereni, s nagibom do 0.4%, južnog i jugoistočnog položaja zbog
oticanja površinske vode i osunčanosti. U slučaju terena s većim nagibom potrebno je ravnanje, a kod
nagiba večih od 3% prave se terase na kojima se podižu plastenici. Najpovoljniji položaj plastenika ili
staklenika je smer sever-jug.
2. 4 Podzemne vode
Lokacije s visokim podzemnim vodama kao i lokacije uz rečne tokove nisu poželjne zbog visokog
intenziteta vlage, učestalih jutarnjih magli, hlađenja zemljiša koje uzrokuje oštečenja korenovog
sistema. Blizina podzemne vode trebala bi biti na dubini od 150 cm. Ukoliko je visina podzemne vode
viša a teren vlažan obavezno je postavljanje drenaže.
2. 5 Blizina i kvalitet vode
Pri podizanju staklenika vrlo je bitno voditi računa i o pristupačnosti kvalitetne vode. Za podmirivanje
optimalnih zahteva biljaka za vodom potrebno je osigurati dovoljnu količinu kvalitetne vode. Za tu
namenu najkvalitetnija je kišnica koja se putem cevi skuplja u rezervoare, kao i voda iz prirodnih
tokova. Najlošija voda za upotrebu je bunarska voda. Kvalitet vode se često previdi ili zaboravi dok se
ne pojavi problem. Pre nego što se krene u proizvodnju treba napraviti analizu vode. Idealna voda
trebalo bi imati nizak sadržaj rastvorenih soli. Osim na fizička svojstva vode, takođe treba voditi
računa i na biološki kvalitet vode, odnosno ona treba biti iz čistog izvora i bez biljnih patogena i
bakterija, tako da bi bilo poželjno odneti vodu na proveru u higijenski zavod. Isto tako posebno su
važna i hemiska svojstva vode za navodnjavanje. Kiselost (pH) bi trebala biti u granicama od 6.0 - 7.0,
sadržaj karbonata i bikarbonata treba biti nizak jer će visok nivo rezultirati nedostacima hraniva u
interakciji s pH (npr. gvoždje, bor,bakar).
pH vode može se regulisati
: da se smanji pH sa 7.5 na 5.5 -
6.0,
-
dodaje se fosforna kiselina u količini: 400 - 600 ml/m
3
H3PO4, i
-
dodaje se sumporna kiselina u količini: 430 - 540 ml/m
3
H2SO.
2. 6 Zaštita od vetra
Jaki vetrovi svojim udarima mogu imati štetne posledice po zaštićene prostore tako da se oni podižu na
zaklonjenim terenima ili se oko njih podižu zakloni koji trebaju biti 50% propusni kako bi vetar kroz
njih mogao strujati, a ne nepropusni, jer u tom slučaju vetar prelazi preko njih i sa druge strane stvara
područje turbulencije. Sa severne strane potrebni su jači i viši zakloni zbog jačih udara vetrova, a sa
južne niži.
Zakloni od vetra mogu biti objekti, drvoredi i šume, ali oni ne smeju bacati senku na plastenik ili
staklenik. Mora se voditi računa o visini i udaljenosti zaklona od plastenika ili staklenika. Zaštita od
udara vetra pomaže i pri smanjenju troškova grejanja jer jači vetrovi snižavaju temperaturu u
plastenicima i do 10°
4
3. Staklenici
Staklenici su zažtićeni prostori kod kojih se za pokrivanje koristi staklo. Staklo najbolje
propušta svetlost, a takođe i ne propušta veliki deo toplotnog zračenja od talasa koji su se
odbili od površine ispod stakla. Dok je providnost stakla 100% kod folije to iznosi 70
procenata. Zato je staklenik najefikasniji sistem za prikupljanje sunčeve energije.
Trajnost stakla je neograničena, dok je trajnost folije od 2 do 5 godina. Takođe staklenik
je i najskuplja investicija kada je reč o zaštićenim prostorima.
Širina staklenika je najčešće 6, 8m i 12m, a visina krovne rešetke do 7m. U zavisnosti od
kulture koja se gaji moguće su i drugačije dimenzije. Pojedinačno se grade samo manji
staklenici dok se veći bočno spajaju, slika br. 1
Slika br. 1 Primer bočnog spajanja staklenika
Savremena koncepcija staklenika je usredsređena na obezbeđenje optimalnih uslova za
rast i prinos biljaka. U ovom zaštićenom prostorima omogućena je kontrola
mikroklimatskih uslova i to: temperature vazduha i zemljišta, vlažosti vazduha i
zemljišta, intenziteta i jačine svetlosti, kontrolisana ishrana i kontrola bolesti, štetočina i
korova.
5
