1. УВОД
Бресква (Prunus persica) је веома раширена воћка у свету
(постоји око 2 500 сорти). Иако се,преведено с латинског, зове
персијска шљива, бресква је, заправо, пореклом из Кине и сматра
се да је у Европу донео Марко Поло. Користи се у сировом стању а
погодна је и за прављење компота, сокова, џемова као и за
сушење.Бресква, једна од најпопуларнијих воћнихврста у свету, је
знатно заступљена у Европи,Северној и Јужној Америци,
Аустралији, Африци и Азији, а гаји се у подручјима са умерено
континенталном климом. Узгој брескви почео је пре 4000 година у
Кини, где се назив "бресква" односио на младенку. Брескве су
такође биле симбол бесмртности и дугог живота. Грчка Персија
почеле су с узгојем бресака 300 година пре Христа, док су Римљани
пренели њен узгој на целу Европу. Сматра се да су је Шпанци
пренели у Нови свет, где је средином 18.века, већ постала
аутохтоном врстом. По свој прилици, гајење брескве у Кини
претходи писаној историји. Европа је највећи произвођач
брескве у свету. Потом долазе Северна Америка (Калифорнија) и
Азија. Од европских држава, Италија је највећи произвођач
брескве. На другом месту је Грчка, а затим Шпанија и Француска. У
погледу производње брескве у Србији, по броју стабала бресква је
на петом месту, са 4,27% укупне површине под овом воћном
врстом, иза шљиве, јабуке, крушке и вишње. Бресква је сочан плод
дрвета Prunus persica. Округлог је облика, црвенкасто-жуте боје,
површине прекривене длачицама и својствене ароме. Узгојем се
постигло да данас имамо много разних сорти брескви које се
углавном деле на: каланке (са лако одвојивом коштицом),
дуранције (са тешко одвојивом коштицом) и нектарине (брескве с
вањском површином без длачица). Време дозревања овог воћа
креће се од пролећа до краја лета
Биљка кајсија (лат. Prunus armeniaca) из породице Rosaceae.
Позната је још као Армениаца вулгарис или "Јерменска шљива",
пошто су стари Римљани сматрали да потиче из Јерменије. Данас
се мисли да је права домовина кајсија северна Кина и Киргистан.
Плод јој је сличан брескви или нектарини, жуте или наранџасте
боје, понекад с црвеним сјајем. Површина плода је глатка и готово
без длачица. Кајсије су коштуњичаво воће, у средини плода налази
се тврда кошпица, која садржи сјеменку.Богата је минералним
састојцима као што су калцијум, гвожђе и витамин Ц. Они се
заслужни за чврсте кости, поправљају крвну слику и затежу
везивно ткиво. Поред тога кајсија садржи високи проценат
бетакаротина који штити кожу од штетних сунчевих зрака и чини
је истовремено меком и савитљивом. Сезона кајсија је од маја до
септембра
.
2.MОРФОЛОГИЈА
2.1. Mорфолошке особине брескве
Дрво
Дрво брескве израсте 2 – 5, изузетно 9м у висину, а пречник круне
достиже 3 – 7м. Брескве имају типичне облике круне у сваке сорте.
Постоје сорте са округлом, широко округлом, пљоснатом, ређе
купастом и пирамидалном круном. У младих стабала круна је
густа, а у старих је обично ретка.
Родне гранчице бресака
Брескве доносе главни род на мешовитим гранчицама. До почетка
пуне родности неке сорте роде и на превременим гранчицама, а
после делимичног промрзавања родних пупољака и на мајским
китицама. Водопије се остављају за замену старијих, промрзлих,
делимично повређених грана у круни брескве.У осталим
случајевима оне се режу у основи.
Пупољци
На коленцима мешовитих гранчица и превремених гранчица
развијају се по два са стране – цветна и један између њих –
вегетативни пупољак, а на мајским китицама по два до пет,
пуној зрелости или после бланширања.Месо плода у беломеснатих
сорти је крем боје, а у жутомеснатих је жуто, златножуто,
цилибарно или наранџасто, проткано црвеним или ружичастим
жилицама, а румено око коштице. Оно је у неких сорти чврсто,
често и гумеасто, а у већини сорти је сочно, мекано, слатко –
кисело – слатко и врло пријатне ароме. Коштица је избраздана
изувијаним браздицама са понеким већим удубљењем у
појединим жљебовима. Има оштар или заобљен врх, док је основа
мало заобљена. Она се у неких сорти лако одвама од меса, а у
неких се делимично одваја или је срасла с месом. Прва група сорти
се зову цепаче, а друга глодуше.
Корен брескве
Корен брескве је меснат, жут са циметастом нијансом или је
покривен са љубичастом нијансом, разгранат и жиличаст. Расте
претежно у површинским слојевима земље на дубини 20 – 60 см,
што зависи од састава земљишта. Има јаку апсорпциону моћ
2.2. Морфолошке особине кајсије
Дрво
Кајсија расте као
жбун
или ниско
дрво
, високо 8—12 m,
са
стаблом
пречника до 40 cm. Дрво кајсије је прелепо дрво, дрво
које цвета прелепим мирисним ружичасто-белим цветом а плод
који даје у периоду јула и августа је један од најслађих плодова на
нашој планети. Кајсија је прелепо и нежно наранџасте боје и воћка
богата бета каротенима и влакнима.
Пупољак
Кајсија формира цветне пупољке на једногодишњим гранама
различите дужине, које избијају из двогодишњег или старијег
дрвета. Класификација ових грана заснива се на њиховој дужини,
која зависи од услова под којим се развијају, нивоа примењене
агротехнике (ђубрење и наводњавање), резидбе и сорте. На основу
напред наведеног кајсија формира следеће родне гране: кратке
родне гране у виду мајских китица, вите, мешовите и превремене
родне гране.
Лист
Листови су овални, дуги 5—10 cm, широки 5—8 cm, са шпицастим
врхом, заобљеном базом и назубљеном ивицом. Лисне дршке су
дуге 2—4 cm.
Плод
Плод је коштуница, подсећа на малу брескву, пречника 1,5—2,5 цм,
жуте до наранџасте боје, понекад и црвене на страни изложеној
сунцу. Једно семе се налази унутар тврде коштице. Диплоидни број
хромозома је 2н=16.
3. ЕКОЛОШКИ УСЛОВИ
3.1. Еколошки услови брескве
Бресква је најосетљивија воцна врста у поредењу са осталим
воцним врстама. Парцела не сме да буде на месту које је изложено
јачим мразевима током зиме или пролећа, када су могућа
оштећења цветова или тек заметнутих плодова. Истовремено,
неопходно је да температура у засаду буде испод 70Ц извесно
време током периода мировања, како би се задовољили услови
јаровизације неопходне за нормално заметање плодова и раст у
наредном вегетационом периоду.
Да ли ће гајење брескве бити успешно или не, зависи од
учесталости и јачине мразева током јесени, зиме и пролећа.
Продужени периоди топлог времена у јесен праћени преобилним
падавинама могу одложити процес сазревања стабала, чиме се
стварају услови за озбиљнија оштећења током зиме, и то не само
цветних пупољака већ и самих стабала.
