2
Увод
Историја људске цивилизације се мозе посматрати као историја сукоба.
Кроз целу историја људског рода је присутно насиље као један од главних
цинилаца ресавања спорова. Високи дрзавни функиционери (сефови дрзава,
министри, војне лицности, верски поглавари и друге истакнуте лицности
јавног и културног зивота од увек су били циљ напада, поједнинаца или
група, политицких противника, верских или других фанатика као и дусевно
поремецених особа.
Данас, у савременим временима, тај круг људи који су излозени
нападима знатно се просирио. Обезбедјење јавних скупова, представља
слозен скуп мера и радњи које треба предузети да би скуп протекао без
нарусавања јавног реда и мира. То између осталог подразумева физицко
обезбедјење неке манифестације, концерта, митинга, фестивала итд.
Обезбеђење представља прву тачку контакта, између посетилаца догађаја и
организације. Пре поцетка догадјаја прави се детаљна безбедносна процена.
На основу безбедносне процене, доставља се процена ризика јавног скупа у
коме се наводе неки детаљи плана обезбеђења са бројем изврсилаца који ће
бити ангажовани на обезбедјењу. Безбедносни тим је детаљно упознат са
целим планом обезбеђења а посебан акценат стављамо на план за евентуалну
евакуацију у случају нарушавања безбедности или непредвиђених
околности.
1
Безбедносна заштита штићених особа подразумева јединствени систем
и обухвата усклађеност рада МУП-а, Безбедносноинформативне агенције
(БИА), Војнобезбедносне агенције (ВБА), Војне полиције и јединица Војске
Србије. За безбедност штићених личности задужено је, према неким
проценама око 2.000 припадника државних безбедносних служби. Према
подацима МУП-а Србије, Управа за обезбеђење овог министарства броји око
1.300 припадника. Осим њих о штићеним особама и објектима брину и
припадници специјалних јединица полиције из Жандармерије, Специјалне
антитерористичке јединице (САЈ) и Противтерористичке јединице (ПТЈ). О
безбедности личности брине у оквиру својих надлежности и Управа
криминалистичке полиције (УКП).
2
1
Систем заштите лица и објеката,Милан Даничић,Војин Пилиповић, 2013. Страна 265-266.
2
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Kako-funkcionise-sistem-zastite-licnosti.lt.html
4
Угроженост штићених личности
чини сваки непредвиђени догађај,
случај,понашање, насилно деловање човека, природе или техничких система,
који доводе у опасност живот лица које се обезбеђује.
Безбедносна процена угрожености одређених личности
представља
скуп сазнања о постојећој и потенцијалној претњи одређених личности, која
се стичу учешћем одређених субјеката који су одговорни за безбедност
појединих личности и која се оцењују у одговарајућем поступку. Она
представља процену сваке реалне или потенцијалне претње по лице које се
обезбеђује. Овом проценом се сагледава постојећи проблем и предвиђа
кретање у области безбедности. Одсуство предвиђања прати и нужно
одсуство правовремених заштитних мера снага безбедности.
Заштита
представља процес коме је циљ смањење или неутралисање
ризика изазваних потенцијалним дејством идентификованих претњи.
Безбедносна процена
представља аналитичко-синтетски, оперативно-
стручни и најчешће, стратегијски документ. Аналитичко процењивање стања
безбедности односи се на дефинисање и међусобно упоређивање свих
негативних безбедносних појава (потенцијални носиоци угрожавања, њихове
активности, намере, вероватноћа деловања), као и сопствене могућности
решавања безбедносних проблема.
4
4
Драгишић, З., Безбедносни менаџмент, Службени гласник, Београд, 2007, стр. 87.
5
1.Законска регулатива и стандарди
Период након распада СФРЈ карактерише изузетно „слаба“ законска
регулатива у области обезбеђења одређених личности. У овом периоду нису
донети одговарајући прописи који би целовито правно уређивали надлежност
и овлашћења органа и служби безбедности у заштити одређених личности,
већ је та област регулисана појединим прописима који, директно или
индиректно, регулишу заштиту одређених личности. У савременом правном
систему Републике Србије постоје следећи прописи који се односе на
заштиту одређених личности:
1.
Закон о посебним правима и дужностима председника републике,
5
којим се регулишу поједина права и дужности председника, као и поједини
облици заштите за време трајања и након престанка председничке функције.
2.
Упутство о начину обављања послова обезбеђења личности и
објеката, које је 1995. донео министар унутрашњих послова. Поменутим
упутством се ближе одређују мере и радње које се предузимају ради заштите
одређених личности и објеката
6
. Kao носилац пословa координације,
усклађивањa мера и радњи заштите, одређен је Ресор државне безбедности,
VI Управа и Управа полиције.
3.
Упутство о начину обављања послова обезбеђења личности и
објеката10 01 број: 7350/2003 од 5. 9. 2003), које је донео министар
унутрашњих послова 2003. године. Поменутим упутством се прецизирају
радње и мере које се предузимају ради заштите одређених личности и
објеката
7
. Носилац послова координације и усклађивања мера и радњи је
Управа за обезбеђење одређених личности и објеката.
4.
Уредба о одређивању послова безбедносне заштите коју непосредно
врше Министарство унутрашњих послова, Безбедносно-информативна
агенција, војно- безбедносна агенција и Војна полиција. којом се ближе
одређују послови безбедносне заштите одређених личности и објеката које
непосредно врше органи надлежни за безбедносну заштиту. Такође је
таксативно наведено која све лица, ипо престанку функције, имају право на б
езбедносну заштиту.
5.
Уредба о одређивању послова безбедносне заштите одређених лица и
објеката
8
5
„Службени гласник РС“, бр. 49/99, 11/01 и 34/01
6
„Службени гласник РС“, брoj 12/09
7
Упутство о начину обављања послова обезбеђења личности и објеката 01 број:
7350/2003 од 5. 9. 2003
8
„Службени гласник РС“, брoj 72/2010
