САДРЖАЈ:
1. Увод..............................................................................................................................3
2. Појам опште и посебне заштите на раду..................................................................4
3. Организација заштите на раду...................................................................................6
4. Однос социолошких наука и организација заштите на раду.................................7
5. Појава и развој заштите на раду................................................................................8
6. Облици организовања заштите на раду у свету....................................................10
6.1.
Заштита на раду у модерним земљама у свету….....................................10
6.2.
Заштита на раду у Великој Бриранији и Америци...................................11
6.3.
Заштита на раду у Швајцарској..................................................................12
6.4.
Заштита на раду у Немачкој........................................................................12
6.5.
Заштита на раду у Италији и Француској..................................................13
6.6.
Заштита на раду у земљама транзиције......................................................13
7. Облици организовања заштите на раду код нас.....................................................14
Закључак...........................................................................................................................15
Литература.........................................................................................................................16
1. Увод
Рад је човекова креативна делатности која представља једну од најбитнијих његових
карактеристика, које га одвајају од других живих бића и он представља битну одредницу
људског постојања уопште. Човекова радна делатност представља једну мисаону и
вредносно свесну делатност којом човек улази у нај различитије видове међусобних
социјалних, економских, правних и других људских односа, на тај начин постављајући
темеље модерног друштвеног живота. Због његоног заузимања централног места у
људском индивидуалном и друштвеном животу рад је као такав предмет интресовања и
проучавања више различитих друштвених наука и различитих друштвених дисциплина.
Рад у наширем смислу и облику представља предмет проучавања науке Радног права, које
се њговим проучавањем бави изучавањем радног односа, као дела и начина рада којим се
уопште бави човек. Заштита на раду је организована друштвена активност која је настала
новијег датума, са потребом да се заштити човек као носилац процеса рада. И ако се она
јавјала у неким облицима и у ранијем периоду, у правом смислу и на озбиљан начин се
јавила тек у току периода индустријске револуције, током XVII века, са увођењем машина
у процес производње. Она подразумева обезбедјивање таквих услова рада у којима се, у
највећој могућој мери, смањују повреде на раду, професионална обољења и обољења у
вези са радом, чиме се ствара претпоставка и предуслов за пуно психо-физичко и
социјално благостање запослених. Заштита на раду је део опште култура савременог
друштва и саставни део живота сваког радника. Део је нечега што се дешава у сваком
предузећу и друштву уопште. У зависности од степена ангажованости свих фактора у
предузећу, зависи и степен ефикасности на раду. Не може се очекивати да ће једна особа,
или чак једна служба у већем предузећу, без обзира на познавање проблематике,
стручност и оспособљеност, моћи да створи безбедне и здраве услове рада ако успешно не
функционише цео систем здравствене заштите и безбедности на раду. Нажалост, у нашем
друштву у великом броју предузећа тај систем још увек није заживео. Многи послодавци у
данашње време код нас нису свесни значаја заштите на раду и сматрају је непотребним
трошком, што је највећим делом резултат, не непостојња потребних правних законских
оквира, норми и упутстава, већ њене недовољње контроле, због не постојања
организованог контролног система, који би строго кажњавао послодавце који у процесу
рада не испуњавају потребне и законом прописане безбендносне услове. У неколико
година уназад је у Србији дошло до знатног повећања радника који су у процесу рада
изгубили живот или су повређивањем делимично или потпуно изгубили радну
способност. Због односа према радницима и односа према испуњавању услова
безбедности на раду стиче се свеопшти утисак да људи и њихов рад имају најнижу
вредност. Из политичко-економске потребе да Србија у производно-економском смислу
буде конкурентна другим земљама из ширег региона на страном тржишту размене
производа, послова, усклађивањем свих потребних законских норми са законским
2
техничких, социјалних, здравствених и разних других мера ради отклањања узрока
повреда и мањих или већих здравствених оштећења на раду. Заштита на раду, међутим.
као компонента људског рада јавља се и као друштвени однос који настаје повезаним
понашањем свих елемента који учествују у радном процесу и одвија се увек у одређеним
условима, на одређен начин и у одређеној средини. У том друштвеном односу се повезују
заједнички интереси производјача како би се у процесу рада обезбедио њихов физички и
морални интегритет. Друштвена институција заштите на раду подразумева заштиту човека
од опасности са којима се сусреће на раду. Ова заштита подразумева заштиту од
опасности које прете човековој биолошкој природи. Институцију заштите на раду чине и
фактори којима је поверена делатност организовања задатака и послова којима се
отклањају такве опасности. Они сви чине систем заштите на раду једне земље. Полазна
основа сваког националног система заштите на раду је да се применом савремених мера и
облика превентивне заштите рад учини безбеднијим и да се створе повољнији услови како
би се сачувало здравље и радне способности радника.Функција заштите на раду састоји се
из низа активности чији је циљ спречавање незгодана раду и стварање услова за безбедан
рад лица на раду. Ова функција се данас одвија у многобројним структурама друштва и
њу врше многе организације, као што су различити државни органи, владине и не владине
организацие, радне комисије…, и појединци као што су као на пример: инжењери,
инспектори, лекари, судије, професори и други. Заштиту на раду можемо појмовно
поделити на две врсте заштите и то:
1)
Општу заштиту на раду
, која се односи на све запослене ма где они радили и у
ком облику радног односа се они налазе (заштита од злостављања на раду, надзор на
применом закона о раду, заштита личних података запослених….). У савременим
организацијама се предузимају бројне мере и активности уобласти опште заштите здравља
и безбедности запослени. То је њиховазаконска и морална обавеза и њихов очигледан
интерес
.
Међу најзначајније активности организације у наведеној области се могу
сврстати:
а)
контрола физичких и других ризика
,
б)
јачање свести о потреби безбедности
(програми који се примењују у поступку
селекције, програми обуке запослених, подстицајни програми и програми којима се
промовишу правила о безбедностина раду) и
в)
промоција доброг здравља
(одвикавање од пушења, контрола тежине и исхране,
саветовалиште за ментално здравље, вежбе и итнес, саветовалиште за алкохоличаре и
наркомане и управљање стресом)
2)
Посебну заштиту на раду
, која се односи на поједине категорије запослених, чија
су старосна, полна, психофизичка и породично родитељска својства разлог специфичнијег
уређења заштите одређеним мерама и уславима (заштита омладине, жена, трудница,
породиља, запослених на пословима са повећаним ризиком заштита инвалида…)
Запослени, омладина, жене и инвалиди сматрају се посебно осетљивом, односно ризичном
4
групом са становишта безбедности и здравља на раду. Због тога су утврђена посебна права
и прописане додатне мере којима се обезбеђује њихова заштита од професионалног
ризика. Закон их издваја тиме што предвиђа посебну обавезу уређивања њихових права,
обавеза и мера заштите: другим прописима, колективним уговором, општим актом и
уговором о раду као и обавезу послодавца да их у писаној форми обавести о резултатима
процене ризика на радном месту и о мерама којима се ти ризици могу отклонити.
Међутим, посебна заштита ових радника, која обухвата услове рада, дужину радног
времена, дужину годишњег одмора, ноћни рад, прековремени рад, лекарске прегледе и
друге конкретне мере, уређена је Законом о раду.
Сврха заштите на раду је да створи сигурне услове за рад, како би се спречиле повреде на
раду, професионалне болести и незгоде, односно да се умање евентуалне штетнне
последица, уколико се опасност не може отклонити. Спровођење заштите на раду не
ограничава се само на професионалне болести, и ако им се поклања већа пажња, већ је
намера да се спречи било која болест, односно евентуална повреда.
3. Организација заштите на раду
Организација заштите на раду као посебна наука појављује се тек у почетком XX века и
сада се налази у процесу свог развијања. Она је настала као резултат друштвених потреба
да се из тада постојећих друштвених наука оформи посебна научна дисциплина у оквиру
које би се изучавали и истраживали проблеми заштите на раду у организацијском смислу.
У савременој организацији рада и активностима на искључивању узрочника повређивања
радника на раду, организација заштите на раду не заузима место које одговара њеном
значају. Као један од важнијих разлога зашто се се Организацији заштите на раду не
придаје одговарајући значај је чињеница да се у радовима научних и стручних радника
који се баве заштитом на раду може се уочити у суштини да су у већем броју земаља,
махом индустријски неразвијених, технички и хигијенски услови рада на таквом степену
да представљају основни предмет истраживања научне јавности, која се бави проблемима
заштите на раду. У развијеним индустријским земљама организациони аспект заштите на
раду је истраживан у оквирима индустријске социологије или психологије рада. Основни
циљ науке о организацији заштите на раду и других научних дисциплина, које се баве тим
појмом у ужем или ширем смислу је у томе да открије законитости и везе које владају у
појавама које су предмет организовања заштите на раду, да на основу њих постави
законске моделе којима се утврдјује нај целисходнија организација заштите на раду у
савременом друштву и да на основу тих закона омогући утврђивање резултата
организационих мера у области заштите на раду. Са развојм процеса рада и
усложњавањем односа који стварају сви елементи који у њему учествују у данашње време
5
