УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ
Факултет правних наука
СЕМИНАРСКИ РАД
ЗАШТИТА НА РАДУ
Ментор:
Студент:
Доц. др Рајко Кличковић
Филип Страбић VII-388/15
Бања Лука, фебруар 2016.
1. ПОЛОЖАЈ И ЗАШТИТА ЗАПОСЛЕНИХ КРОЗ
ИСТОРИЈУ РАДНОГ ПРАВА
О радним односима и заштити права радника није се могло говорити у
робовласничком, нити у феудалном систему. Робовласнички систем односа
заснивао се на робовском раду.
Однос између робовласника и роба није био регулисан правним прописима, пошто
роб није имао статус субјекта права. Роб је имао статус ствари и зато је
искориштавање његовог рада било предмет свјинских овлашћења робовласника. И
у феудалном систему није било радних права, нити пак, радног права. Међутим
постојали су односи рада код другог, на средствима и за рачун другог. Ови односи
успоствљани су у области земљорадње као однос сељака – кмета према властелину.
У градовима су то били односи између шегрта и калфе с једне стране, и мајстора са
друге стране.
Распадањем ситног занатства и претварањем занатске радионице у простор на коме
ради већи број радника, између којих је извршена подјела рада, створени су услови
за појаву првих облика капиталистичке производње. Из кооперације као почетног
облика капиталистичке производње развија се мануфактура . Мануфактурно
предузеће као облик организовања мануфактурне капиталистичке привреде
условљава пораст најамних радника.. Радни однос је управо и настао с појавом
капиталистичког начина производње и са појавом капииталистичког предузећа као
облика његовог организовања. На тржишту рада појавила се класа најамних
радника која је била правно слободна, што значи да је могла по слободној вољи да
успоставља правне односе са другим субјектима.
Међутим, оно што је посебно било значајно за укључивање припадника ове класе у
радни однос јесте то да су они били и економски ослобођени . Према томе да би
обезбиједили средства за живот, припадници ове класе били су економски
принуђени да просредством тржишта рада унајмљују свој рад власницима
предузећа, односно послодавцима.
Развој машинске производње доводи до наглог привредног развоја, што је имало за
последицу повећану потражњу за радном снагом. Повећана потражња за радном
снагом доводи до масовне употребе жена и дјеце у радном односу. Запослени скоро
да нису уживали никакву заштиту .Они су били препуштени на милост и немилост
послодаваца који су самостално одређивали висину најамнине и услова рада. Због
претјерано дугог трајања радног дана, лоших услова рада и слабе исхране јављају се
разне болести, повреде на раду, смртност, смањење животног и радног вијека, а
долази и до повећања броја неспособних за служење војног рока.
Убрзани развој производње и производних снага, заснован на примјени техничких
проналазака, условиће на једној страни акумулацију капитала и богатства, а на
другој страни акумулацију биједе и сиромаштва. Ово је период кад су радни односи
регулисани искључиво уговором о најму радне снаге чије је услове закључивања
диктирао послодавац. То је период кад држава не интервенише у области радних
односа. Радни однос је био поистовећен са уговором о најму. Тежак положај
радника који су свакодневно гледали сопствену биједу и сиромаштво, условио је да
се код њих развија свијест о потреби организовања ради побољшања свог положаја.
Радници почињу да се организују и стварају своја удружења ради узајамног
помагања и ради организованог супростављања послодавцима.. Колективно
дјеловање радника, стварањем сопствених удружења, односно организација држава
је забранила законом и квалификовала као кривично дјело. Тако на примјер у
Енглеској су 1799 и 1800. године донијети закони о удруживању у којима је било
забрањено организовање и удруживање радника под пријетњом санкција, а
штрајкачке акције су сматране кривичним дијелима.
Држава је доношењем ових прописа, као и пррије тога доношењем прописа под
називом „крваво законодавство” ( којим су биле предвиђене драстичне казне па чак
и смртна казна) извршила интервенцију у области рада али не и ради заштите
радника већ у корист власника капитала. “Крвавим законодавством” кажњавају се
незапослени којима је посао насилно одузет и који су протјерани са посједа, а
каснијим прописима учвршћује се неограничена власт послодавца према
радницима. Радничка класа је у то вријеме против себе имала и послодавце и
државу. Међутим овакво стање у области рада и радних односа није могло дуго да
егзистира и то најмање из два разлога.
