1
УВОД
Примарни циљ свих сигурносних мера предузетих при раду нуклеарних
електрана је заштита живота и здравља људи, оператера и становништва околине
електране, али такође и заштита околине.
Како рад нуклеарне електране подразумева високе количине радиоактивности
унутар језгре нуклеарног реактора, која у случају незгоде може бити испуштена у
околину, циљ је путем што више мера смањити могућност таквог догађаја. Принцип
пројектовања и вођења нуклеарних електрана је такозвана "одбрана по дубини". Та
филозофија састоји се од предузимања бројних заштитних баријера тако да у случају
отказивања једне, она следећа аутоматски одржава сигурност. Предузете сигурносне
мере састоје се од разних физичких баријера и система уграђених унутар електране,
али и од заштитних мера којима се осигурава делотворност тих баријера.
Сигурност са становишта електране има две стране. Једна страна повезана је са
сигурношћу изван електране, посебно заштитом околине од стварања опасних гасова и
испарења који могу настати разним инцидентним ситуацијама. Друга страна, која је
предмет овог рада, повезана је са сигурношћу у термоелектрани, односно са
сигурношћу радника електрана и саме електране.
3
посла и одговарајућа и добро одржавана безбедносна опрема, кључни су за спречавање
незгода, без обзира на опасност.
Међу најчешћим опасностима за раднике у електрани су електрични удари и
опекотине, пожари у котловима и експлозије и контакт са опасним хемикалијама. Иако
ово сигурно нису једине опасности са којима се сусрећу радници електрана, оне су
свакако оне на које се највише треба обратити пажња. Али пре свега у овом
семинарском раду треба читаоца упутити у тематику утицаја зрачења, и мера које се
морају предузети за заштиту на раду у нуклеарним електранама.
1.1.
Утицај зрачења на здравље људи
Садашња сазнања о дејству зрачења, а на основу тога и правила заштите,
изграђена су на врло опречној претпоставци, да је вароватноћа појаве штетних
последица линеарно пропорционална дози зрачења. То значи да свака, па и најмања,
доза оставља последице у организму. Наравно, ризик малих доза је типично мали ризик
који се није могао детектовати ни врло опсежним и темељитим истраживањима.
Дејство зрачења може се испољити директно на озрачену особу путем
соматских ефеката или индиректно на потомство генетским ефектима. Ниске дозе
зрачења делују повећавајући вероватноћу појаве рака и леукемије и генетских
оштећења.
Ризик зрачења одређен је праћењем здравља људи озрачених већим дозама
зрачења. Резултати посматрања преживелих становника Хирошиме и Нагасакија
недвосмислено указују на повећање броја оболелих у пропорцији са примљеном дозом
зрачења, као и на различит степен ризика по старосним групама. На основу резултата
истраживања дошло се до процене да је апсолутни ризик за леукемију 1.6 Gy.
При разматрању превентивних мера заштите, фактори (брзина и начин
озрачивања и контаминације становништва) биће од непосредног интереса за избор
метода, правилност и брзину заштите и уклањања последица. Пре свега треба узети у
обзир соматска оштећења човека, настала услед излагања високим дозама јонизујућег
зрачења. Израз соматске озледе (соматски ефекат) начелно се употребљава у вези са
клинички испољеним ефектима, који настају услед оштећења ћелије после
изложености радијацији. Такви ефекти могу се испољити после неколико часова или
