АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК УРОШЕВАЦ-ЛЕПОСАВИЋ
ЗАШТИТА ОД БУКЕ У РАДНОЈ СРЕДИНИ
-Завршни рад-
Студент:
Ментор:
Луковић Ана
др Мирјана Гаљак
Бр. Инд. ЗС1/16
Лепосавић
2021. године
АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО
МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК УРОШЕВАЦ - ЛЕПОСАВИЋ
ЗАШТИТА ОД БУКЕ У РАДНОЈ СРЕДИНИ
-Завршни рад-
Студент:
Ментор:
Луковић Ана
др Мирјана Гаљак
Бр. Инд. ЗС1/16
Лепосавић
2021. године
2
УВОД
Еволуција је формирала човека у околностима релативне тишине. У природи
не постоје снажни извори звука, а најјачи међу њима су звук грмљавине и рика
животиња, али су у човековом окружењу то биле само повремене појаве. Ерупција
вулкана и земљотреси, које такође производе веома јаке звуке, ипак су у историји
живота на земљи, и временски и просторно, биле веома ретке појаве. Због тога чуло
слуха људи и животиња нема одбрамбене механизме против прејаких звучних
надражаја. Са индустријском револуцијом и општим развојем друштва, а то је
период од последњих пар стотина година, у човековом окружењу појавили су се
моћни извори звука.
У радном процесу сусрећемо се са неодговарајућим радним микроклиматским
условима где бука, као један од водећих загађивача радне, и животне, средине
захтева посебан приступ и спровођење адекватних мера. Штетно дејство буке на
човечији организам може се смањити применом одговарајућих мера и средстава, као
и одговарајуће опреме и средстава личне и колективне заштите.
Циљ рада је да се укаже на значај процене штетног дејства буке на радника у
радној средини, као и на значај примене мера заштите од буке као загађивача радне
средине.
Све већи индустријски развој има за последицу- угрожавање радне и животне
средине. Радна и животна средина непосредно утичу на хармонично функционисање
човечјег организма и све врсте радних и других активности. У првом поглављу рада
дефинисана је бука, врсте буке, њене карактеристике, као и типови буке у односу на
извор. Тематика другог поглавља рада је фокусирана конкретно на буку у радној
средини и њено штетно деловање на здравље радника. Критеријуми за процену
штетног дејства буке описани су у трећем поглављу рада, док је у четвртом
поглављу рада акценат стављен на критеријуме за буку у радној средини. Заштита од
буке (индивидуалне мере, колективне мере, лична заштитна средства итд.) описана
је у петом поглављу рада.
3
1. БУКА
1.1 Општи појмови буке
Бука представља сваку непожељну или непријатну звучну појаву, која преко
извесних интезитета утиче на психичко и физичко осећање човека, омета и смањује
продуктивност рада, као и одмор људи, ствара немир и нерасположење.
У пракси, бука је звук различите јачине, зависно од услова и околности у којима се
јавља и делује.
У физичком смислу, бука настаје као мешавина звукова различите учесталости
и трајања који доспевају до чула слуха човека у фреквентном опсегу од 16-20 000
Hz. Према дефиницији која се даје у контексту теорије информација, сматра се да је
бука аудитивни стимулус који није у информационој вези са задатком који се
тренутно извршава. Са психофизиолошког аспекта бука се дефинише као мешавина
звукова који се састоје од различитих звучних таласа и неусклађених тонова, што
изазива непријатно субјективно осећање и ометање при раду
.
Под штетном буком подразумева се сваки звук чији ниво, измерен на
одређеном радном месту у радној просторији у dB (A), прелази допуштене
(прописане) нивое буке. Такође, под штетним деловањем буке подразумева се бука
која нарочито омета разне врсте делатности, непосредно споразумевање говором,
посредно споразумевање средствима комуникације (телефон, радио и друго) и
примање звучних сигнала, и која оштећује чуло слуха.
Ниво буке дефинисан је једначином:
L = 20 . l g (p/
p
0
) = 10 . l g (w/
w
0
)
Где је p- притисак звучног таласа на месту са нивоом L, а
p
0
= 20 uPa, w-интензитет
звучног таласања на месту са нивоом L, а
w
0
=
10
−
12
W/
m
2
. Ниво се изражава
јединицом dB (децибел) или, при мерењу помоћу укљученог фреквенцијског филтра
A, јединицом dB (A) (decibel A).
Бука је, уствари, звук који настаје вибрирањем или титрањем еластичних тела
која ово вибрирање преносе на своју околину. Околина је најчешће ваздух, али може
бити и чврста, течна или гасовита. На тај начин настаје титрање честица ваздуха,
односно звучних таласа који се шире од извора звука у радну средину.
Фреквенција (учесталост) звучног таласа је број титраја у једној секунди.
Фреквенција се обележава херцима (Hz). Један херц је један титрај у секунди. Звучни
таласи имају различити број херца, али се шире константном брзином, те зато имају
и различите дужине
(Георгијевић, 1998).
5
1.4 Типови буке у односу на извор
Бука се у односу на обухват извора буке може поделити на:
укупну буку;
специфичну буку;
резидуалну буку;
почетну буку.
Укупна бука (звук)
је бука која обухвата све утицаје различитих блиских и
далеких извора у датој ситуацији у датом времену.
Специфична бука (звук)
је компонента укупне буке која се може посебно
идентификовати и која је повезана са специфичним (третираним) извором буке на
локацији.
Резидуална бука (звук)
је укупна бука која остаје на датом месту у датој
ситуацији када се не узимају у обзир разматрани извори специфичне буке.
Почетна (првобитна) бука (звук)
је укупна бука присутна у почетној
ситуацији пре него што дође до било какве промене тренутне ситуације.
До информација о карактеристикама буке долази се мерењем
карактеристичних величина буке у амплитудном и фреквенцијском домену. Потпуне
и тачне информације о карактеристикама буке неопходни су за спровођење основних
процедура управљања буком, оцену стања буке као и за процену штетног дејства на
човека
(Белић, Биочанин, 2009).
