1 od 12
Visoka medicinska škola strukovnih studija „Milutin Milanković“, Beograd
Seminarski rad
Predmet: Radiološka zaštita
TEMA: ZAŠTITA OD JONIZUJUĆEG ZRAČENJA
Predavač : Student: Simic Ana
Prof. Kata Dabić Stanković Br. Indeksa:
Beograd, Jun 2018
2 od 12
SADRŽAJ
1. DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA NA ŽIVU
MATERIJU..............................................................................................................3
1.1. Radijaciono-hemijski procesi u tkivu...............................................................3
1.2. Oštećenje DNK................................................................................................4
1.3.Posledice zračenja na nivou ćelije....................................................................4
1.3.1. Smrt ćelije.....................................................................................................4
1.3.2. Osetljivost različitih vrsta ćelije...................................................................5
1.3.3. Oporavak ćelije............................................................................................5
3. BIOLOŠKI EFEKTI NA ORGANIZAM..........................................................5
4. ZAŠTITA OD JONIZUJUĆEG ZRAČENJA...................................................6
4.1..OSNOVNI PRINCIPI ZAŠTITE...................................................................6
4.1.1. Udaljenost....................................................................................................7
4.1.2. Vreme ozračivanja.......................................................................................7
4.1.3. Apsorbens....................................................................................................7
5. VRSTE RADIOLOŠKE ZAŠTITE..................................................................8
6. DOZIMETRIJA I DOZIMETAR.....................................................................9
6.1. Vrste dozimetara...........................................................................................10
6.1.1. Filmski dozimetar......................................................................................10
6.1.2. Termoluminiscentni dozimetar..................................................................11
7. LITERATURA................................................................................................12
4 od 12
1.2. Oštećenje DNK
Funkcije celije mogu biti promenjene ako se ostete razni molekuli. Analizom biohemijskih
fenomena u celiji pokazuje se da najvecu paznju treba posvetiti modifikacijama DNK. DNK
koja se nalazi u genima sluzi kao kalup za sinezu ribonukleinskih kiselina (RNK). One
upravljaju proteinskom sintezom, a narocito onom kod enzima. Pored toga, DNK je
repliciranje lanca RNK , koje se vrsi pre deobe celije. Prezivljavanje jedne celije direktno je
vezano za DNK: postoji veza izmedu kolicine DNK koje postoje u jezgru i 27
radioosetljivosti. Mnogi ogledi su pokazali da je zracenje jezgra mnogo opasnije za
prezivljavanje celije nego zracenje okoline citoplazme. Svaki nukleotid se sastoji od po
jednog molekula azotne baze, pentoze i fosforne kiseline. Nukleinske kiseline sadrze dva tipa
azotnih baza: purinske (adenin i duanin) i pirimidske (timin, citozin i urocil). U sastavu DNK
se mogu naci adenin, guanin, timin i citozin, a u sastavu RNK se umesto timina javlja urocil.
Molekuli DNK i RNK su linearni (nerazgranati polimeri), tako da se mogu zamisliti kao lanci
cije su karike pojedini nukleotidi. Poredak u lancu uslovljava genetski kod celija. Molekul
DNK sastoji se od dva lanca koji su vezani vodonikovim vezama izmedu baza. Nasuprot baze
timina (T) jednog lanca nalazi se adenin (A) u drugom, a nasuprot guaninu (G), nalazi se
citozin 80. .
Jonizovano zracenje uzrokuje kidanje difosfodiesterskih veza i ostecenja baza i secera.
Kidanje je najvecim delom izazvano indirektnim delovanjem, medutim nema efekta kiseonika
za to ostecenje. Jednostruki prekid: jedan od lanaca puca i u procep ulazi molekul vode i
dolazi do prekida vodonikovih veza izmedu baza. Dvostruki prekid: oba lanca se nalaze u
prekidu. Udaljenost prekida nije veca od 3 nukleotida. Postoji otprilike jedan dvostruki prekid
za desetak jednostrukih prekida. Ostecenje baza: baze mogu biti delimicno ostecene ili
hemijski promenjene. Pirimidinske baze su osetljivije od purinskih baza. Ostecenje secera:
ova ostecenja su slabije poznata. Tu dolazi do oksidacije i hirolize sa oslobadanjem baze,
praceno ponekad i prekidom fosfodiestarske veze.
1.3. Posledice zracenja na nivou celije
1.3.1. Smrt celije
Prestanak bilo kakve metabolicke aktivnosti nastaje posle doze zracenja od nekoliko greja.
Moze se reci da ce celija biti istog trenutka unistena. Ako su doze zracenja jos nize, celija ce
prestati da se deli posle nekoliko mitoza i konacno potomci se vise ne dele. Neka celija u
tkivu moze naoko izgledati normalno, ona ce jos sintetizovati DNK, ali ce joj se moc deljenja
trajno oduzeti. Naprotiv, celije koje su u punom smislu prezivele, zadrzace moc deljenja. Za
celije koje su visoko diferencirane i koje obavljaju specijalne funkcije, ali koje se vise ne dele
(kao zivcane celije, misicne celije), smrt ce se defmisati kao gubitak specificne funkcije. Za
