00 - Stabilni sistemi zaštite od požara - Uvod

0. UVOD
0.1.1 OPSTE

Protivpožarni sistemi su sistemi za automatsku dojavu ili gašenje požara, sistemi za detekciju
eksplozivnih gasova i sistemi za odvođenje dima i toplote. Ovi sistemi u smislu zakona spadaju
u grupu posebnih sistema.

Osnovu za izbor protivpozarnog sistema nekog objekta čini njegov pozarni rizik.

odredivanje pozarnog rizika potrebno je poznavati-utvrditi sve faktore koji dovode do nastanka
pozara, njegovog razvoja i moguce stete.

Merama pozarne preventive postize se da verovatnoca

izbijanja pozara bude sto manja, a protivpozarnim sistemom se onemogucava sirenje pozara.

Time se i moguce stete svode na najmanju meru.

Požarni rizik se računa različitim metodama a mi ćemo ovde spomenuti dve.

Metodama se,

racunskim putem, dobijaju pozarni rizici, neke komponente se procenjuju dok se neke dobijaju iz
podataka. Tako naprimer, vrsi se

procena stete

posebno kod velikih vrednosti (skupi uredaju,

kultuma dobra i si.) zatim vreme intervencije i sl.

Pozarno opterecenje

kao jedan od inputa za

proračun požarnog rizika se dobija racunskim putem. Za niz grana industrije ono vec postoji. Ako
se pozarni rizik izracunava, potrebno je imati podatke za kaloricnu moc materijala u objektu,
pozarnu otpornost materijal objekta, itd.
Izracunati pozarni rizik ovim metodama jeste opsta procena pozarnog rizika objekta.

Osnovni razlozi za projektovanje i instaliranje

nekog o posebnih sistema su:

potreba da se požar detektuje na vreme

, da bi mogao da se ugasi u ranoj fazi

potreba da se eksplozivna atmosfera detektuje na vreme

, da bi se izbegla eksplozija

uključenjem ventilacije ili drugim merama, a u krajnjoj instanci da bi se evakuisali ljudi da bi se
izbegle ljudske zrtve
-

potreba da se početni požar ugasi na samom početku

, što podrazumeva automatsko aktiviranje i

detekciju
-

potreba da se obezbedi aktivranje gašenja i samo gašenje na daljinu

potreba da se odvođenjem dima i toplote iz objekta smanji opasnost za lica

koja se u tom

trenutku nalaze u objektu

0.1.2 STETE OD POZARA U ZAVISNOSTI OD VREMENA INTERVENCIJE

Vreme intervencije je osnovni faktor koji utice na stetu od pozara.

Ova zavisnost stete (i

drugih posledica) moze se sematski ilustrovati, kao sto pokazuje sl. 1. Principijelna sema pokazuje
da steta, sa vremenom, raste, po eksponencijalnoj krivoj.
Ona prema razvoju pozara, moze biti strmija brzi razvoj (kriva 1), ili polozenija-sporiji razvoj
(krive 2,3). Svakom vremenu razvoja pozara odgovara, na svakoj krivoj, odredena vrednost tete,
ili istoj steti S odgovaraju razlicita vremena Tl, T2 i T3 intervencije.

Sl. 1 Krive štete od požara u funkciji vremena
Za moguće štete od požara, odnosno za uspeh u gašenju, postoje tri vremenske faze intervencije
date na sl. 2

00 - Stabilni sistemi zaštite od požara - Uvod

0.1.3 POŽARNI RIZIK

0.1.3.1. Proračun rizika faktorima požarne opterećenosti i opasnosti (požarni rizik objekta

požarni rizik sadržaja

objekta)

Osnova za izbor protivpozarnog sistema nekog objekta je velicina njegovog pozarnog

rizika.

U ovom faktoru se nalaze sve komponente koje odreduju mogucnost izbijanja pozara,

njegov razvoj i moguce stetne posledice. Stoga ovaj faktor, uz ostale koji odreduju uslove gasenja,
organizaciju varogasne sluzbe i druge uslove, daje osnove za izbor efikasnog protivpozarnog
sistema. Pod pojmom efikasnog protivpozarnog sistema podrazumevammo onaj sistem koji ce da
ugasi svaki pozar, uz najmanju mogucu stetu.

Razorno dejstvo pozara odvija se u dva pravca; u unistenju objekta-zgrade i njegovog

sadrzaja.

Prvo unistenje se sastoji u razaranju konstrukcije zgrade, a drugo je unistenje materijala,

opreme, inventara 1 ugrozenost ljudi u objektu.

Oba ova rizika su medusobno povezani,

jer po

pravilu, razaranje zgrade prouzrokuje i unistenje njenog sadrzaja, a vlsoka temperatura dobijena
pozarom sadrzaja, ugrozice zgradu. Ipak, ova dva rizika mogu egzistirati nezavisno, pa se tako
nezavisno izracunavaju i tretiraju. Njihove velicine uticace na izbor protivpozarnog sistema, naime,
uzece se sistem prema riziku koji dominira.
Rizik objekta

Unistenje objekta dejstvom pozara

sastoji se u razaranju konstrukcije i zavisi od dva

faktora, medusobno suprotnih dejstava;

-intenziteta i trajanja pozara
-pozarne otpornosti konstrukcije objekta.

Brojcana vrednost pozarnog rizika objekta (Ro) izracunava se prema relativno složenim formulama
I one nisu predmet ovog razmatranja.

Rizik sadrzaja objekta

Proracun ovog rizika je daleko jednostavniji od rizika objekta i zavisi od sledecih pitanja;
-

u kojoj meri postoji opasnost za ljude

koji se zateknu u objektu pri izbijanju pozara kolika

opasnost preti imovini u objektu

obzirom na njihovu vrednost

kolika opasnost preti imovini u objektu obzirom na

njihovu

vrednost

- kolika i kakva opasnost moze nastati usled pojave dima

Ovaj rizik se u krajnjo iteracija također dobija računski, čime se nećemo baviti.

Izracunati pozarni rizik se moze smanjiti primenom preventivnih mera u objektu i
tehnologiji, jacanjem vatrogasne sluzbe i sluzbom signalizacije i alarmiranja

. Pri tome mora

biti zastupljen i ekonomski kriterijum u pozarnoj zastiti, a zainteresovanost imaju i osiguravajuci
zavodi. Tako, naprimer, racionalnije je i ekonomski opravdanije organizovati eflkasnu vartogasnu
sluzbu za vise objekata-podrucje, nego da svaki objekat ima sopstvene stabilne automatske sisteme
za gasenje. Ovo je opravdano ukoliko brzina sirenja pozara i vreme za intervenciju to dozvoljavaju.
Ovo takode pretpostavlja postojanje signalno-alarmnog sistema, rucnih protiv-pozarnih aparata i
hidranata i drugih preventivnih mera u objektima.

0.1.3.2. Proracun rizika faktorima verovatnoce pozara i opasnosti

00 - Stabilni sistemi zaštite od požara - Uvod



u muzejima, bioskopima, pozorišrtima, aerodromskim zgradama preko

1000m2

U svim objektima u kojima je obavezan sistem za gašenje požara obavezan je i sistem za dojavu
požara.

Za tipicne standardne objekte postoje zakonski i tehnicki propisi koji odreduju

sistem zastite

Za određeme tipove objekata propisi i standardi, koji definišu načine i obveze pri izgradnji ovih
objekata nalažu izradu nekog od posebnih sistema.
-Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozije
-Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja i i uređeja od požara
-Pravilnik o tehničkim normativima za projektovanje, građenje, pogon i održavanje gasnih
kotlarnica
-Pravilnik o izgranji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih
tečnosti
-Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje u kojima se nanose i i suše premazna sredstva
-Pravilnik o izgranji postrojenja za TNG i o uskladištavanju i pretakanju TNG
-Pravilnik o tehničkim propisima za specijalnu zaštitu elektroenergetskih postrojenja od požara
-Pravilnik o zaštiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima
-Pravilnik o tehničkim zahtevima za zaštitu garaža za putničke automobile od požara i eksplozija

Primenom metoda određivanja požarnog rizika

objekta dobijaju se vrednosti požarnog rizika

za objekat i sadržaj objekta. Analizom ovih parametara može da se dođe do relevantnih
zaključaka.

Uobičajen pristup analizi ovih parametara je da, ako tačka sračunatih parametara padne u
šrafirano područje ima opravdanja da se instalira sistem za automatsko gašenje požara, a ako
je ispod onda ne

. Ako tačka padne kompletno izvan dijagrama potrebno je preduzeti, zavisno od

slučaja, neku od mera kao sto su npr. zamena osnovnih konstruktivnih elementa, smanjenje
požarnog opterećenja u objektu, formiranje vatrogasne jedinice ili sl.

Kod objekata koji imaju vise prostorija i tehnologija, potrebna je analiza svake posebno.

To znaci da se moze pojaviti potreba razlicitih resenja za razlicite prostore, kako signalnih sistema
tako i sistema za gasenje. U torn pogledu mogu se pojaviti dileme ako se pojavi mogucnost
alternativnog sredstva za gasenje ili aktiviranja.

Tehnicka resenja zastite mogu biti viseg ili nizeg stepena.

Tako naprimer, primenom

automatike gasenja postizemo visi stepen zastite sto ima za posledicu vecu cenu, odnosno dolazimo
do pitanja ekonomicnosti zastite. U tomn pogledu takode postoje iskustva, bar kad je rec o tipicnim

00 - Stabilni sistemi zaštite od požara - Uvod

objektima. Optimalna zastita podrazumeva efikasnu zastitu, a to znaci da sistem obezbedi
prihvatljivu, maksimalnu velicinu rizika, odnosno stete.

0.2.

POLAZNE OSNOVE I FAZE PROJEKTOVANJA

Projektovanje i izvođenje posebnih sistema i mera zaštite od požara obavlja privredno
društvo odnosno drugo pravno lice kojhe je upisano u odgovarajući registar za delatnost
projektovanja i izvođenja radova, zadovoljva posebne uslove u pogledu tehničke
opremljenosto i ima zaposlena lica sa licencom za projektovanje i izvođenje posebnih sistema i
mera zaštite od požara.
Stručni ispit za dobijanje licence polaže se pred komisijom Ministarstva unutrašnjih poslova.

Poslovi projektovanja i izgradnje obuhvataju tehnicke poslove na izradi tehnicke dokumentacije,

izgradnju, organizacione, finansijske i druge poslove. Svi ovi poslovi zahtevaju strucnost kako bi se
izbegle greske i postavili funkcionalni protivpozarni sistemi.
Pod optimalnim -funkcionalnim sistemima podrazumevamo da oni ispunjavaju sledece osnovne
zahteve:

-Tehnicka resenja protivpozarnih sistema bi trebalo da funkcionalno odgovaraju potrebi
brzog saznavanja o izbijanju i eflkasnom gasenju pozara u objektu.
-Tehnicka resenja za dojavu i gasenje se moraju uklapati u tehnologiju i organizaciju rada
koja se odvija u objektu.

-Protivpozarni sistemi za dojavu i gasenje moraju ispunjavati zakonske i tehnicke propise
pozarne zastite za objekat i tehnologiju u objektu. Ukoliko za objekat ne postoje domaci
propisi, moraju se koristiti strani.
-Protivpozarni sistemi bi trebali da imaju ekonomsku opravdanost za njihovo investiciono
ulaganje.

0.3 PROJEKAT ZAŠTITE OD POŽARA
0.3.1. Sadržaj idejnog projekta

Osnovni polazni dokument kojim se resava problem protivpozarne zastite nekog objekta je
idejni projekat zaštite od požara.

Kao javni i zakonski dokument idejni projekat mora biti

usaglasen sa zakonskim i tehnickim propisima, a i sa drugim projektima i odobren. Idejni projekat
predstavlja osnovu za izradu glavnog projekta protivpozarnih sistema i planova mera i akcija u
slucaju izbijanja pozara u objektu.
Idejni projekat, na osnovu prikupljenih podataka o objektu i tehnologiji u njemu, obraduje i resava
sledeca pitanja pozarne zastite:

-pozarni rizik u objektu;
-proucavanje svih zakonskih i tehnickih propisa i iskustava u pozarnoj zastiti slicnih
objekata;
-pozarnu preventivu;
-tehnicka resenja i projektne zadatke za glavne projekte protivpozarnih sistema;
-plan akcija i mera u objektu, u slucaju izbijanja pozara.

0.3.2. Glavni projekat zaštite od požara
Nakon utvrdivanja-identifikovanja mogucih uzrocnika i izvora pozara u objektu, treba razmotriti
koje mere preduzeti da bi se postiglo;

da do pozara ne dode;

ukoliko do njega dode, da on bude za odredeno vreme, ogranicen prostorno

u određenim posebno važnim delovima objekta ugašen automatskim sistemom pre nego
što se proširi.

Ova tri zahteva se postizu primenom odgovarajucih mera pozarne preventive (prva dva) i
projektovanjem protivpožarnih sistema (treći).

00 - Stabilni sistemi zaštite od požara - Uvod

prostorima i odgovarajucu vatrogasnu organizaciju. Nabrojane osnovne elemente potrebno je
deflnisati vec u fazi idejnog projektovanja objekta u idejnom projektu zastite od požara. Ovo
definisanje - tehnicka resenja znaci odredivanje osnovnih tehnickih - funkcionalnih karakteristika
protivpozarne opreme koja se planira u idenom projektu. Tehnicke karakteristike pozarne opreme se
daju u projektnim zadacima za planove i glavne projekte protivpozarnih sistema.
Projektne zahtevi treba da ispunjavaju glavni gradevinski, tehnoloski i elektro projekti. U
gradevinskom projektu se nalaze zahtevi za pozarnom vodom (vodovod, pumpna stanica, rezervoari
vode), hidrantska mreza, drenaza i kanalizacija. Glavni elektro projekti uredaja i instalacija
propisuju stepene zastite prema zonama pozarne opasnosti, staticki elektricitet, gromobransku
zastitu, itd. U tehnoloskim projektima se obezbeduju informacije o svim tehnickim velicinama koje
mogu izazvati pozar, regulisanje tih velicina, blokada pojedinih zona itd.

Iako navedeni projekti, kao dokumenti, posebno egzistiraju, treba naglasiti da svi oni,

ukljucujuci ovde i preventivne mere, moraju biti usaglaseni. Ovu usaglasenost potvrduju, na
svakom projektu, svi odgovorni projektanti, a suštinski se potvrđuje glavnim projektom
zaštite od požara (GP ZOP).

Ovo je neophodno zbog jedinstvenosti funkcije pozarne zastite,

odnosno svih njenih elemenata.

GP ZOP za mobilnu opreme sadrzi:

-Klasifikaciju pozarne opasnosti pojedinih prostora objekta, prema pozarnom riziku;
-Vrstu protivpozarnih aparata prema klasi pozara
- Broj aparata prema povrsini prostorija i stepenu pozarne opasnosti. Ovaj broj se mora temeljiti na
nekom vazecem-priznatom standardu;
-Mesta i polozaj aparata u objektu;
-Odrzavanje aparata-kontrolu ispravnosti i servisiranje.

GP ZOP za glavni projekat dojave sadrzi:

-Polazne osnove podloge za objekat i indikacije pozara po prostorijama objekta;
-Tehnicke propise, standarde i preporuke za projektovanje;
-Izbor i funkcionalnu definisanost signalnog sistema i opis rada;
- Raspored signalnih zona i polozaj signalne centrale;
- Funkcionalni izbor automatskih i rucnih javljaca pozara po zonama;
- Funkcionalni zahtevi za signalnu centralu a prema planu alarmiranja i drugih zahteva;

GP ZOP za vatrogasna vozila

Za vatrogasna vozila, vozila sa lestvama i platformom, kao i specijalna vozila, postoje standardi po
kojima se oni proizvode i nabavljaju. Svrha postavljanja projektnog zadatka jeste da se postave
odredeni tehnicki zahtevi i karakteristike vatrogasnog vozila, kako bi ono u sklopu opsteg resenja
pozarne zastite objekta, imalo svoju funkcionalnu ulogu.

GP ZOP za glavne projekte protivpozarnih sistema

Zajednicki, osnovni zahtevi koji bi trebalo da se nalaze u GP ZOP za glavne projekte su:

- Za odredene objekte, prostore-prostorije, odrediti protivpozarne sisteme. Vrsta-tip
protivpozarnog sistema definise se iz analize pozarnog rizika;
-Za svaki tip protivpozarnog sistema odrediti standarde ili tehnicke propise (domaći ili strani)
po kome ce se vrsiti projektovanje i izgradnja sistema;
-Za svaki sistem definisati tehnicka resenja koja glavni projekat mora tehnicki i ekonomski
realizovati-pripremiti za izgradnju.

Tehnicko resenje obuhvata; princip rada sistema, proracun potrebnih kolicina sredstava za gasenje

i rezerve, osnovna dimenzionisanja, nacin aktiviranja i semu sistema sa polozajem pozarnc stanice
(za vodu i penu) i baterije boca (za CO2. halone i prah), tehnicke karakteristike osnovnih elemenata
sistema itd.

00 - Stabilni sistemi zaštite od požara - Uvod

0.4. PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA PROTIVPOZARNIH SISTEMA

0.4.1. Glavni projekat sistema

Glavni projekti su investicioni dokumenti na osnovu kojih se vrsi ugovaranje, finansiranje i
izgradnja protivpozarnih sistema.

Kao investiciono-tehnicka dokumentacija, glavni projekti

podlezu zakonu o investicionoj izgradnji i izradi investiciono-tehnicke dokumentacije.

U tom cilju, glavni projekti sadrze:

Osnovne podatke o objektu i tehnologiji a njemu, sa situacionim planom;

Projektni zadatak sa propisima za projektovanje;

Tehnicki opis protivpozarnog sistema sa funkcionalnom semom;

Tehnicko definisanje i dimenzionisanje sistema i njegovih elemenata koje obuhvata; izbor
sistema i elemenata sa tehnickim karakteristikama, hidraulicke I druge potrebne proracune;

Potrebnu graficku dokumentaciju koju cini; situacioni plan, plan cevne mreza sa presecima,
crteze pozarne stanice, crteze osnovnih elemenata i standardnih delova i ostala dokumentacija,
potrebna za montazu;

Gradevinski zahtevi za objekat pozarne stanice, snabdevanje vodom, hidrantima i pozarnom
instalacijom, kanalizacijom i drenazom;

Uputstva za montazu, probni rad i odrzavanje;

Predmer i predracun;

Pismene dokaze o usaglasavanju glavnog projekta potrebne ateste, potvrda o hidraulickim
karakteristikama gradske vodovodne mreze, snabdevanju elektricnom energijom i dr.

Misljenje nadleznih institucija i trecih lica o projektu (revizija projekta).

Glavni projekat treba da ima saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova (Uprava za vanredne
situacije)

Projekte posebnih sistema izrađuje pravno lice koje zadovoljava posebne uslove u pogledu
tehničke opremljenosti I ima zaposlena lica sa licencom za projektovanje posebnih sistema.
Uslov za dobijanje licence (jedan od) je polaganje stručnog ispita čiji program propisuje
Ministar.

0.4.2 Izgradnja protivpožarnih

sistema

Tehnicki propisi i standardi za pojedine vrste protivpozarnih sistema cine pored osnove za
projektovanje i osnovu za izgradnju. Pored toga ova izgradnja, kao investiciona, podleze zakonu o
investicionoj izgradnji. Za izvrsenje radova na izgradnji sistema osnovu cine glavni projekat i
ugovor izmedu investitora i izvodaca radova. Za izmene u glavnom projektu nadlezan je investitor.
Tok izgradnje cine sledece faze i poslovi:
-Investitor utvrduje pocetak i kraj gradnje;
-Gradnjom rukovodi odgovorno lice izvodaca, a nadzor i kontrolu vrsi predstavnik Investitora;
-Rukuvodioc gradnje vodi dnevnik rada koji overava nadzorni organ Investitora;
-Nadzorni organ vrsi kontrolu isporucenog materijala i opreme na gradiliste, uz kontrolu kvaliteta;
-Overu privremenih situacija vrsi Nadzorni organ;
-Po zavrsetku gradnje rukovodilac gradnje sacinjava izvestaj i zavrsnu situaclju;
-Prijem radova i probni rad najcesce se vrsi putem komisije koju formira Investitor, o cemu se
sastavlja zapisnik. Pri prijemu se moraju obezbediti odgovarajuci atesti i potvrde o materijalima,
uredajima i ispitivanjima;
-Prijem se vrši I od strane PP policije (Uprava za vanredne situacije)
-Izvodac radova je obavezan da izvrsi potrebnu obuku ljudstva u rukovanju protivpozarnim
sistemom i obezbedi uputstvo za rukovanje i odrzavanje.

Izvođenje posebnih sistema obavlja pravno lice koje zadovoljava posebne uslove u pogledu
tehničke opremljenosti I ima zaposlena lica sa licencom za izvođenje posebnih sistema.

00 - Stabilni sistemi zaštite od požara - Uvod

dileme, ipak ce se izabrati sredstvo koje odgovara lokalnim prilikama, pretpostavljenoj tehnici
(naprimer brzini aktiviranja), mogucnosti nanosenja stete uredajima i predmetima, bezbednosnom
faktoru, itd. Tako je naprimer, za pozar naftnih derivata, uobicajena primena vazdusne pene, kao
sredstava za gasenje. Ali ako postoji velika teskoca u snabdevanju vodom, gasenje rezervoara je
moguce izvrsiti stabilnim sistemom sa halonom 1211. Kod koriscenja vazdusnom penom moguca je
negde alternativa teske i srednje pene, dok se laka vazdusna pena moze koristiti u
trodimenzionalnom efektu, odnosno kod zatvorenih prostora. Kod vazdusne pene treba obratiti
paznju dali se zahteva alkohol pena. Konacno, kada se radi o stabilnom sistemu za vazdusnu penu,
moze se projektovati sistem koji moze, alternativno koristiti tesku, srednju, laku i alkohol penu.

Vreme aktiviranja sistema, odnosno gasenje od trenutka registrovane indikacije, do dolaska
sredstva na pozar je takode vazan kriterijum za izbor sredstva.

Tako se kod nadzemnih

rezervoara, prema propisu, dozvoljava od 15 do 30 min. od izbijanja pozara do dolaska pene, dok je
to vreme kod aviona do 2 [sec].

Neskodljivost ima uticaj na izbor sredstva kada se radi o skupim uredajima i predmetima.

Taj kriterijum ce biti presudan naprimer kod elektronskih uredaja, muzeja i si. To ce se odnositi i
kod prostora gde ce morati biti prisutni ljudi, u trenutku gasenja pozara. U takvim slucajevima bice
projektovan stabilni sistem sa halonom 1301 kao sredstvom za gasenje.

Kod trodimenzionalnog efekta gasenja cesto se pojavljuje dilema koje sredstvo izabrati, jer ovaj

zahtev ispunjavaju CO2 gas, haloni, laka pena, a ređe i prah. Radi se o zastiti zatvorenih prostora,
pa su iskustva vec uglavnom resila ove dileme. Ipak specificnost objekta moze postaviti problem
boljeg ili losijeg izbora stabilnog sistema ili diktirati odredeni sistem. Pored efikasnosti gasenja
mogu postojati otezavajuce prostorne mogucnosti za montazu sistema i odrzavanje, kao i niz drugih
kriterijuma koje treba razmotriti, ukljucujuci i ekonomsko-finansijski kriterijum. Mozemo navesti
prirnenu lake pene, koja u pocetnom stadijumu gasenja ima dvodimenzionalni efekat. Stabilni
sistem sa lakom penom bio bi uspesan kod velikih zapremina kao sto su hale i kanali-tuneli, ali bi
vreme aktiviranja i gasenje bilo duze od CO2 ili halona. Ukoljko bi se dozvoljavalo duže vreme
gasenja (prema kapacitetu sistema) projektovao bi se sistem sa lakom penom.

0.5.2.2. Nacin aktiviranja

Nacin aktiviranja stabilnog sistema mora biti takav da obezbedi efikasnost gasenja.

Kriterijumi za izbor nacina aktiviranja su: brzina sirenja pozara, prostorna mogucnost dostupa
pozaru, vrednost objekta, ljudska i tehnoloska bezbednost i si.

Kod stabilnih sistema postoje dva

osnovna nacina aktiviranja, rucno-daljinski i automatski.

Kod rucno-daljinskog aktiviranja postoji slucaj kada se, od izbijanja pozara do gasenja dozvoljava
izvesno vreme. Ukoliko to nije slučaj, potrebno je da sistem ima signalni sistem za neku indikaciju
pozara. Osnovni uslov kod rucno-daljinskog aktiviranja je prisustvo vatrogasnog dezurstva, ljudi
koji ce aktivirati sistem. Rucno-daljinski nacin aktiviranja zahteva odredenu organizaciju
alarmiranja i gasenja prilagodenu uslovima i objektu.

Automatsko aktiviranje, u zavisnosti od izbora indikacije pozara i osetljivosti aktivirajucih
elemenata, ima širu vremensku gradaciju.

Ali i kod istog načina automatskog aktiviranja, kao sto

je to slucaj kod sprinkler i drendzer sistema, presudni kriterijum za izbor jednog od ova dva bice
brzina sirenja - prenosenje pozara. Tako ce se, kod zastite pozorista (pozornica) projektovati
drendzer sistem, za zastitnom vodenom zavesom izmedu pozornice i gledalista. Sprinkler sistem bi
bio spor u odnosu na brzinu sirenja i prenosenja pozara.

Svetlost i dim su najranije indikacije pozara, a temperatura kasnija.

Zato se svetlost i dim

koriste, kod signalnih sistema onda kada se zeli informacija o pocetnoj fazi pozara, pa se
registracije ovih indikacija koriste za aktiviranje automatskog stabilnog halon sistema. Za zastitu
racunskog centra, koristice se, kao indikacija dim, a kao sredstvo gasenja, ranije halon, a sada čista
sredstva kao sto su FM200, Novec 1230 ili IG 55 .
U ovom slucaju dileme nema, ali kod ekspolozivnih zastita je moze biti. Prema prirodi eksplozivne
materije postoji dilema koja je indikacija svetlost ili dim, bolja za funkcionalnost stabilnog sistem,
iako bi sistem za gasenje bio isti za obe indikacije. Osetljivost aktivirajucih elemenata moze biti

00 - Stabilni sistemi zaštite od požara - Uvod

vazan kriterijiun za funkcionalnost sistema.

0.5.2.3. Vreme i kapacitet gasenja

Vreme gasenja, maksimalni kapacitet u jedinici vremena i ukupni, sa rezervom, za stabilni

sistem odredeni su tehnickim propisima - standardima.

Predvideni normativi su minimalne

kolicine, potrebne za gasenje. Kako kod autoritativnih nacionalnih propisa postoje izvesne razlike u
normativima, kolicina sredstava za gasenje i rezerve, kao i specificnosti objekata razmotricemo
sledece.

Vreme i maksimalni kapacitet gasenja nisu odredeni propisima,ali je evidentno da ce gasenje
biti krace- efikasnije, ukoliko kolicina sredstva za gasenje, po jedinici povrsine ili zapremine,
u jedinici vremena, bude veca.

Projektanti se obicno zadovoljavaju zahtevanom minimalnom

kolicinom, a time i vremenom gasenja. Ali specificnost objekta koji se stiti, zatim mogucnost
prikljucivanja mobilnih sistema, funkciju stabilnog sistema, u konceptu pozarne zastite i sl., zahteva
analizu vremena gasenja i kapaciteta. Kod centralnih sistema gde se vrsi zastita vise objekata ili
zona gasenja moze biti dileme u pogledu maksimalnog kapaciteta sistema.

Osnovni princip je, da

se, kod 5 objekata ill zona gasenja, pozar nece pojaviti istovremeno na dva objekta - zone.

torn slucaju maksimalni kapacitet se odreduje prema najvecem objektu. Ali dileme ima kada broj
objekata - zone prelazi 5. Kod veceg broja objekata tesko je odrediti broj objekata na kojima bi se
mogao istovremeno pojaviti pozar. Pored toga svi normativi predvideni su za normalne situacije.

Rezerve sredstava za gasenje za stabilne sisteme su odredene propisima.

Rezerve vode za

gasenje vodom i vazdusnom penom se resava rezervoarima - bazenima ili vodovodnom mrezom,
kao izvorima. Ako je vodovodna mreza neiscrpni izvor, potrebno je imati pismene garancije za
protok i pritisak. Ovo se postize propisanim atestiranjem mreze. Kod mogucnosti koriscenja
tehnoloske vode za gasenje pozara, vatrogasnoj sluzbi treba dati pravo iskljucenja tehnoloskih
potrosaca u slucaju pozara. Ovo treba konstruktivnim resenjima vodovodne mreze omoguciti.

Rezerve ostalih sredstava su regulisane propisima i zavise od velicine stabilnog sistema i

mogucnostima ponovnog punjenja (nabavke).

Dok prvi kriterijum (na primer da za vise od 5

objekata - zona gasenja mora biti 100% rezerva) drugi kriterijum moze biti problematican, obzirom
na lokalne prilike. Tako se, za CO2 sistem, propisuje da rezerve nisu obavezne ako se ponovno
punjenje moze izvrsiti u roku od 36 sati. Ako to nije moguce, mora se imati pripremljena 100%
rezerva maksimalnog kapaciteta.

0.5.3.Sertifikat o ispravnosti stabilnih instalacija i periodični pregled

Za stabilne instalacije za dojavu požara, detekciju zapaljivih gasova i para i instalacije za
gašenje požara izvođač radova je dužan da pribavi sertifikat od ovlašćenog pravnog lica o
ispravnosti tih uređaja i da zapisnik o obavljenom ispitivanju stavi na uvid komisiji
nadležnoj za tehnički prijem objekta.
Ispravnost ovih instalacija mora se proveravati dva puta godišnje u skladu sa tehničkim
propisima i uputstvima proizvođača.
Ministarstvo unutrašnjih poslova daje ovlašćenje pravnom licu za obavljanje poslova
ispitivanja stabilnih instalacija, na osnovu uslova koje propiše

ministar.

Zaposleni u ovom pravnom licu moraju da imaju položen stručni ispit

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

6. suvi kontrolno-signalni ventil-ventilska stanica kod suvog sistema;
7. mokri kontrolno-signalni ventil-ventilska stanica kod mokrog sistema;
8. elektricni-signalni uredaj;
9. mehanicki signalni uredaj;

10. priključci za vatrogasna creva;
11. glavni cevovod za snabdevanje vodom suvog sistema;
12. glavni cevovod za snabdevanje vodom mokrog sistema;
13. grane sprinkler mreze i

14. rasprskaci-sprinkleri.

Sl. br. 42. Sema sprinkler uredaja

Osnovni princip rada sprinkler uredaja sa suvim sistemom je sledeci:
Pri povišenoj temperaturi, koja se javlja pri pozaru, ampula sprinklera prska ili se topi lem, i na taj
nacin se oslobada - otvara otvor sprinklera. U cevnoj mrezi dolazi do naglog pada pritiska, jer
kompresor, zbog prigušnice, ne moze brzo postici pritisak. Pad pritiska dovodi do otvaranja ventila i
voda, kroz sprinkler, izlazi u rasprskavajucem mlazu.
Pri svom kretanju posebnim manjim cevovodom voda prolazi kroz elektricni signalni uredaj (flow-
switch ili press-switch), koji se aktivira vodenim protokom ili pritiskom. Ovaj signal se najčeše
prosleđuje na centralu za dojavu požara ili se preko njega direktno uključuje električna sirena ili
zvono. Isto tako, proticanjem vode kroz mehanički signalni uredaj (zvono), dobija se mehanickim
putem sprinklera — alarm.
Kod mokrog sistema pad pritiska pri otvaranju dovodi do proticanja vode.

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

Kod suvog sistema, u zavisnosti od udaljenosti sprinklera, moze proci 2—3 minuta, pa i više, dok
voda pocne da izlazi iz sprinklera.
U objektima, prema velicini površine prostorije i broju sprinklera, vrsi se podela na sekcije — zone.
Svaka zona ima svoj kontrolni-signalni ventil.

Sprinkleri
Oni su veoma vazan element u sprinkler sistemu, jer vrse osnovno aktiviranje uredaja. Od njihovog
rada zavisi efekat gasenja sprinkler uređajem. Osnovni zahtev koji on treba da ispuni sastoji se u
tome da se, pri odredenoj temperaturi, sprinkler otvori, i to uz najmanju mogucu inerciju. Drugi
zadatak sprinklera je da, svojom konstrukcijom, vrši rasipanje vode tako da ravnomerno kvasi
površinu koju stiti. Sprinkler treba da je jednostavan, da ne korodira i da se lako odrzava u
eksploataciji.

Sl. br. 43. Tipovi sprinklera koji se naj češće primenjuju

Osnovna podela sprinklera vrši se na sprinklere sa lakotopljivom legurom--lemom i na
sprinklere sa staklenom ampulom.

Konstrukcije sprinklera raznih proizvođača (sl.43) veoma su

slične. Sprinkler se sastoji od:
1. bronzanog priključka sa navojem;
2. kapka, koji zatvara izlaz vodi ili vazduhu, pod pritiskom, a pri aktiviranju sprinklera kapak se pod
pritiskom vode odvaja i mlaz vode izlazi;
3. staklene mpule, koja prska na povišenoj temperaturi i oslobađa izlaz sprinklera;
4. topljive karike-veze, koja pri topljenju oslobađa izlaz sprinkleru,
5. topljivog dela i
6. deflektora, koji rasprskava mlaz vode, pretvarajući mlaz u kišu.

Lakotopljiva legura se sastoji iz bizmuta, kadminijuma, olova i kalaja. Temperatura topljenja
je 72 °C do preko 300°C

. Određene temperature su date bojama.

Staklena ampula ispunjena je tečnošću sa visokim koeficijentom prostornog širenja.

Pri

povećanju temperature tečnost povećava svoju zapreminu i vrši pritisak na zidove staklene ampule,
tako da dolazi do prskanja ampule i otvaranja sprinklera.
Vreme otvaranja sprinklera od 72°C pri rastojanju od 1,5 m iznosilo je, prema opitu, 99 sec.
Uopsteno se moze uzeti da je srednje vreme otvaranja sprinklera 2—3 min.
Količina vode koja ističe iz sprinklera ima veliki znataj za efikasnost gašenja. Prosecna količina
vode po jednom sprinkleru je 1,1—l,21it/sek pri gašenju površine 9—12 m2, a to znači 0,1 lit/sec
po kvadratnom metru. Ova količina se smatra dovoljnom za gašenje pozara.

Sprinkleri se montiraju vertikalno, u stojecem ili visećem polozaju. Kod suvih sistema

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

Cevovodi se pre montaze provere da li su cisti, a posle montaze se temeljno isperu vodom,
pritiskom od 15 at.
Cevovodi se medusobno spajaju uobičajenim prikljuccima za spajanje cevi, kao što su: niplovi,
teštici, kolena, prirubnice, itd. Pojedini elementi, kao što su kontrolni ventili, nepovratni ventili itd.
bice postavljeni na pristupacna mesta.
Cevovode i vezne elemente treba zastititi od korozije odgovarajucim zastitnim premazima.
Ako je cevovod izložen jakoj koroziji ili se postavlja u zemlju, biće zaštićen hidroizolacijom
(bitumenski premazi).

Svi cevovodi kod sprinkler sistema moraju imati pad, kako bi se mogli isprazniti.

Ako je

potrebno ispusne ventile postaviti i kod mrežnih grana, onda ih valja pogodno namestiti sa strane,
kako bi se mogao isprazniti cevovod. Svi ovi ventili su loptastog tipa. Ako se ispusni ventili
montiraju kod suvog sistema, onda treba da imaju čep, koji služi kao preventiva od neovlašćenog
rukovanja.

Kontrolni ventili za ispitivanje nisu manji od 1", a priključuju se na probnu cev na kraju
razvoda ili na kraju grane.

Nosači cevovoda mogu biti različiti, a njihova konstrukcija zavisi od vrste plafona, oblika greda,
kao i od veličine cevovoda.

Kontrolno-signalni sprinkler ventili

— Kontrolno-signalni sistem kod sprinkler uređaja ima zadatak:
- da kontroliše pritisak u cevovodima i sprinklerskoj mreži, kao i u cevovodu
od izvora snabdevanja vodom;

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

- da kontroliše signalni sistem;
- da omogući aktiviranje uređaja, odnosno snabdevanje sprinklera vodom, i
- da omogući ponovno osposobljavanje sprinkler uredaja (pražnjenje i zamena sprinklera).

Prema tome da li je sistem „mokri" ili „suvi", imamo kontrolno-signalni ventil za mokri,
kontrolno-signalni ventil za suvi sprinkler sistem i kombinovani mokro-suvi ventil.

Kontrolno-signalni ventil za mokri sprinkler sistem dat je na sl. 47.
Sastoji se od:
1. zasun-šibera;
2. poklopca ventila;
3. odvod vode za rad signalnih urcdaja;
4. probnih ventila;
5. ispusnog ventila;
6. dovodne cevi od izvora vode;
7. glavnog cevovoda prema sprinklerima;
8. ispusne cevi;
9. krsta slavine;
10. odvovoda prema signalnim uređajima;
11. električnog signalnog uređaja;
12. turbine;
13. osovine turbine;
14. čekića zvona;
15. zvona;
16. odvoda vode iz turbine;
17. manometara za merenje pritiska ispred i iza poklopca ventila, i
18. slavine manomctra.

Rad kontrolno-signalnog ventila mokrog sprinkler sistema pri izbijanju požara
bi bio sledeći:
Pri otvaranju sprinklera u glavnom cevovodu 7, prema sprinklerima, dolazi do pada pritiska i
podizanja poklopca ventila 2, pri čemu voda, preko odvoda 3, struji prema signalnim uredajima,
kroz cevovod 10. Pritisak vode na membranu u električnom signalnom uređaju 11 stvara električni
kontakt, koji aktivira uređaj.
Struja vode u mehaničkom signalnom uređaju-zvonu pada na lopatice turbine 12 i okreće osovinu
13 na kojoj se nalazi čekić 14 koji udara u zvono 15.
Električni kontakt se prenosi do električnog zvona ili sirene i do signalne lampe, tako da se dobija
zvučni i svetlosni signal aktiviranja sprinkler uređaja.
Ako se ukaže potreba za isprobavanjem kontrolno-signalnog venttla otvara se ventil 4, a kada treba
zameniti sprinkler posle požara ili izvršiti pražnjenje mreže zatvara se zasun-šiber 1, otvara ventil 5
i za 90° zaokreće krst-slavina 9.

Kontrolno-signalni ventil za suvi sprinkler sistem dat je na sl. 48. Sastoji se od sledećih delova:
1. poklopca vodenog ventila;
2. poklopca vazdušnog ventila;
3. vazdušne komore ventila A;
4. dovodne cevi od izvora vode;
5. zasun-šibera;
6. cevovoda signalno-mehaničkog i električnog iiređaja;
7. glavnog cevovoda prema sprinklerima;
8. probnog ventila vazdušne komore ventila;
9. ispusnog ventila;
10. slavine;

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

Pri izbijanju požara, rad kontrolno-signalnog ventila suvog sprinkler sistema je sledeći:
Pri otvaranju sprinklera vazduh izlazi iz cevovoda, što dovodi do pada pritiska u vazdušnoj komori
A. Poklopac ventila se podiže da bi voda, iz dovodnog cevovoda, dospela u glavni cevovod i
sprinklersku mrežu. U gornjem položaju poklopac se pridržava oprugom.
Pošto voda ispuni i komoru B ona kroz cevovod 6 struji prema signalnim uređajima, mehaničkom i
električnom.
Ako se želi izvršiti proba kontrolno-signalnog sistema, bez ispuštanja vazduha iz mreže i bez
podizanja poklopca, potrebno je otvoriti slavinu 10. Voda iz dovodnog cevovoda 4 preko mufa 12 i
cevovoda 13 odlazi u komoru A. Prethodno je potrebno krst slavinu na cevovodu 13 okrenuti za
90°.
Voda u komori A pomaže hermetičkom zatvaranju poklopca 2, a komora B se nalazi pod
atmosferskim pritiskom.
Kontrolno okno služi za proveru hermetičkog zatvaranja poklopca.
Posle gašenja zatvara se zasun-šiber 5 i otvara ventil 9, i na taj način se voda ispušta iz sprinklerske
mreže. Posle toga se mreža puni komprimovanim vazduhom pomoću kompresora, koji će
sprinklersku mrežu napuniti sa 10 at pritiska. Pošto je površina vazdušnog poklopca veća od
površine vodenog poklopca, postoji veća sila koja, sa strane mreže, pritiska oba poklopca na
njihova ležišta.
Svi kontrolno-signalni ventili su slični, jer vrše istu funkciju u sprinkler sistemu. Neki detalji, kao
što je podizanje poklopaca, mogu biti konstrukrivno drugačije rešeni. Tako se, kod nekih tipova
kontrolno-signalnih ventila, preko membrane i na njoj učvršćene osovinice, vrši oslobađanje
poklopca iz njegovog položaja.
Kod pojedinih sprinkler sistema primenjuje sc kombinovani vazdušno-vodeni kontrolno-signalni
ventil, kao što je to prikazano na slici 49. Donji deo čini vodeni, a gornji deo vazdušni ventil. U
toplom periodu godine, vazdušni poklopac 2 je podignut i mreža ispunjena vodom. U hladne dane
vodu treba ispustiti iz mreže preko ispusnog cevovoda. Pri tome je zasun-šiber 14 zatvoren.
Poklopac 2 se zatvara i sprinklerska mreža se pod pritiskom puni vazduhom. Posle toga se šiber 14
otvara. Kontrola se vrši preko ventila 10.
Kod po žara koji se jako brzo širi, teži se da otvaranje kontrolno-signalnog ventila, kod suvog
sistema, bude što ranije. To znači da se želi postići otvaranje već na maloj razlici pritiska, čime
sprinkler sistem dobija u efikasnosti. Ovaj zadatak vrši „brzi otvarač", koji se priključuje na
kontrolno-signalni ventil. Brzi otvarač aktivira se već kod pada pritiska od 0,3—0,5 at.
Drugi način ubrzanja pada pritiska u kontrolno-signalnom ventilu sastoji se u tome da se, manjim
cevovodom, sprinklerska mreža spoji neposredno sa vazdušnom komorom 3. Na taj način će pad
pritiska u komori 3 uslediti ranije, a time i podizanje poklopca, nego što bi se to postiglo kada bi taj
pad pritiska bio u celoj mreži i glavnom cevovodu.

Sprinkler centrale
Kontrolno-signalni ventili se obično montiraju u sprinkler stanicama, kako je to prikazano na sl. 50.
U stanici su postavljeni pumpa, rezervoar vode, kontrolno-signalni ventil za mokri sprinkler sistem i
kontrolno-signalni ventil za suvi sistem i ostali uređaji sprinkler sistema.

Kontrolno-signalni ventili za mokri sistem proizvode se u više dimenzija, od NO 50 do NO 150,
dok se za suvi sistem proizvode obično u dve dimenzije NO 100 i NO 150.

Snabdevanje vodom može biti izvedeno na više načina, ali je prvi izvor najčešće rezervoar pod
vazdušnim pritiskom. Drugi izvor može biti pumpa sa snabdevanjem vodom iz vodovodne mreže.

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

u dimenzijama 22,5 m8, 30 m3 i 45 m3 i napunjen je sa 1/2 zapremine vodom. Rezervoar je
standardnog oblika, a opremljen je sa postoljem i sledećom armaturom:
- izlaznim cevovodom NO 100; NP 10 ili NO 150; NP 10 sa ovalnim zasunom i
nepovratnim ventilom;
- manometrom sa dva cifarnika (ili dva manometra) 0—16 at sa slavinama;
-kontaktnim manometrom specijalne izrade za automatsko uključenje sprinkler pumpe u rad;
-armaturom za punjenje vazduhom: nepovratni ventil NO 25, NP 10
i mufventil NO 25, NP 10;
-armaturom za punjenje vodom: ventil sigurnosti NO 40, NP 10, nepovratni ventil NO 40, NP 10
mufventil NO 40;
- ventilom za pražnjenje NO 50, NP 10, i
- ostalim delovima: otvor sa poklopcem, zavrtnji za učvršćivanje, potrebne priključne cevi,
vodokazno staklo, itd.

Međurezervoar je čelične varene konstrukcije, četvrtastog oblika i dimenzije 20 m3. Rezervoar je
opremljen armaturom:
-uređajem za automatsko punjenje sa plovkom i ventilom NO 80. Postavlja se prema veličini pumpe
od 2 do 4 uređaja;
-prelivnom cevi,
-ventilom za pražnjenje, i
-priključkom cevi i usisnom korpom.

Sprinkler pumpa je centrifugalna-horizontalna, ali može biti i dubinska. Obično je kapaciteta 3000
lit/min i pritiska od 50 mVS. Opremljena je manometrom i vakuummetrom. Manometar treba da
ima slavinu za rasterećenje. Poželjno jc da pumpa ne bude samousisna.

Vatrogasni priključci se priključuju na potisni cevovod sprinkler pumpe. U zavisnosti od kapaciteta
pumpe postavlja se 3—4 priključka, prečnika 45—75 mm.

Napomene o ispitivanju i održavanju
Za sprinkler uređaje postoje detaljni tehnički propisi koji određuju tehničke karakteristike uređaja i
njegovih elemenata. Ovi propisi određuju način ispitivanja i probni rad uređaja, kao i tehničke
postupke pri montaži.
Pored tehničkih propisa specijalizovano preduzeće, koje isporučuje opremu i vrši montažu, dužno je
držati se tehničkih propisa i tehničkih mera pri montaži uređaja. Pri primopredaji moraju se
korisniku dati detaljna uputstva o rukovanju i održavanju uređaja. Ovo uputstvo mora biti u
sprinklerskoj centrali.
O ispravnosti uređaja i periodičnih propisanih proba treba voditi knjigu. Nadležni organi mogu
vršiti kontrolu ispravnosti i njihovi nalazi moraju se sprovesti.

Pri ispitivanju ispravnosti rada uredaja posebno treba proveriti i ispitati sledeće:
-Cela sprinklerska mreža se mora ispitati na probni pritisak od 15 at;
-Svaka posebna grupa sprinklera mora imati ventil za pražnjenje;
-Svi ventili moraju biti plombirani protiv neovlašćenog rukovanja;
-Potrebno je pomoću kontaktnog manometra ispitati proveru rada pokretača pumpe;
-Ispitati automatsko aktiviranje kompresora;
-Proveriti rad signalnih uređaja;
-Izvršiti probni rad svake zone, odnosno rad svakog kontrolno-signalnog ventila, i
Periodično vršiti preglede prema uputstvu o rukovanju o održavanju.

1.2. Osnove projektovanja
Sprinkler sistemi za gasenje vodom spadaju medu najstarija stabilna automatska protižarna

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

postrojenja i prema statistikama najefikasnija. Tehničko rešenje i elementi ovog sistema su već dugi
niz godina, ostali uglavnom isti. Iako je poslednjih godina primena sprinkler uredaja nešto
ograničena zbog toga što se kod pozara novih zapaljivih materijala, ne moze voda primeniti kao
sredstvo gašenja, sprinkler sistemi imaju jos uvek veliku primenu u protivpozarnoj zaštiti?

Dalja analiya pokazuje da su mokri sprinkler uređaji (napunjeni vodom do rasprskivača) bili
efikasniji od suvih. Ovo nastaje stoga što voda treba da prođe kroz cevovod, od ventila do
rasprskivača.
Efikasnost sprinkler uređaja zavisi i od stepena požarne opasnosti: ako je stepen viši, požar se brže
širi i efikasnost sprinkler sistema je manja. Najveći procenat nezadovoljavajućeg gašenja bio je kod
proizvodnje, prerade i skladištenja lako zapaljivih materijala (prerada nafte, proizvodnja boja i
lakova, plastične materije)
Osnovni polazni dokument za projektovanje i montazu sprinkler sistema su projektni zadatak i
tehnički propis – standardi kojih se projektanti i montazeri moraju pridrzavati. Ovi prateći propisi se
odnose na montazu vodovodne i električne instalacije, građevinsku izgradnju, itd.

Propisi koji se primenjuju su
VdS CEA 4001
NFPA 13
SRPS EN 12845 – Instalacije za gašenje požara – Automatski sprinkler sistemi –
Projektovanje, ugradnja i održavanje
SRPS EN 12259 – Instalacije za gašenje požara – Komponente za sisteme sprinklera i
sisteme za raspršivanje vode

Oblast primene sprinkler uredaja je veoma velika i obuhvata sve grane industrije, trgovinu,

saobracaj, ustanove, ltd. Kao automatski protivpozarni uredaj, posebno nalazi primenu kod
automatizovanih tehnologija.

Planiranjem sprinkler sistema se određuje njegove bitne karakteristike i vrši dimenzionisanje
njegovih elemenata. Na taj način je sprinkler sistem potpuno tehnički definisan, tako da je
izrada projekta samo dalja razrada. Definisanje i dimenzionisanje obuhvata izbor tipa i
veličine sistema, vrste, broja, i položaja sprinklera, vrste i veličine sprinkler ventila, pumpi,
rezerve vode itd. Osnovni kriterijumi nekada su se bazirali na nemačkim VdS, a delimične
dopune američkim i ruskim SNIP propisima, a sada je to uglavnom SRPS EN 12845

1.2.1. Izbor tipa sistema

Izbor tipa - vrste sprinkler sistema kao stabilnog sistema, vrsi se kriterijumima, datim ranije Time je
izvrseno osnovno deflnisanje sistema. Ali je, u cilju potpunog deinisanja, potrebno odrediti
karakteristike sprinkler sistema prema zahtevima gasenja pojedinih prostora objekta i lokalnih
uslova. U torn cilju potrebno je izvrstiti izbor tipa sprinkler sistema prema sledecim kriterijumima:
-temperaturi prostora - prostorija tokom cele godine
- brzina sirenja pozara
- mogucnosti nanosenja stete prilikom gasenja.
Temperatura prostorije koja se stiti, odredice koji ce se sprinkler postaviti; mokri, suvi ili
kombinovani sistem.

Mokri sistem ce se postaviti u prostorije gde ne moze doci do zamrzavanja (zagrevaju se). Mokri
sistem se nece postaviti u prostorijama gde moze doci do visokih temperatura, jer bi doslo do
isparavanja vode. Sprinkler sistem se moze sastojati od mokrih i suvih zona, a pomocu
alternativnih, ista zona moze tokom godine, jedno vreme biti suva (period zamrzavanja), a u
drugom mokra.

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

[m ].

]

m ].

[m ],

]

1.2.3. Izbor, broj i raspored sprinklera

Defiisanje sprinklera vrsi se izborom vrste, broja i rasporeda sprinklera. Deflnisanje ce imati uticaja

na oblik i dimenzionisanje cevne sprinklerske mreze:

a. Izbor vrste sprinklera

Izbor sprinklera vrsi se sledecim kriterijumima;
-Izborom materije koja reaguje na temperaturu
-Oblikom mlaza
-Velicinom – protokom
-Temperaturom aktiviranja- otvaranja

Sl 67 Presek sprinklera sa staklenom ampulom

Izbor aktivirajuće materije svodi se na izbor jednog od dve vrste sprinklera, sprinkler sa ampulom
ili lako topljivom legurom. U tom smislu postoje i konstruktivne razlike, ali je kod obe vrste,
temperatura ona požarna indikacija koja aktivira otvara sprinkler. Izbor se vrši na osnovu uslova
gde se posatavljaju.

Sprinkleri se montiraju u vertikalnom polozaju. Viseci sprinkleri imaju otvor nadole, a stojeci

nagore. Viseci sprinkleri ce se postavljati kod mokrog, a stojeci kod suvog sprinkler sistema,
odnosno njegovih zona.
Velicine sprinklera su odredene protokom u tri dimenzije, 3/8, 1/2 i 3/4. Najmanja velicina od 3/8
moze se primeniti samo za PO1. i za zastitu regala.

b. Broj sprinklera

Broj sprinklera zavisi od potrebne kolicine vode za gasenje, velicine sprinklera i rasporeda. Pri tome
se moraju postovati zahtevi da izlazni pritisak na sprinklera koji se nalazi na najnepovoljnijem
polozaju (najveca visina i najveca udaljenost) bude najmanje 0,5 bara. i propisana rastojanja
sprinklera (medusobna i od zida). Na broj sprinklera ima uticaja visina prostorije, nacin skladistenja
zapaljivog materijala i stepen

Tako se za najvise ugrozene prostorije predvida jedan sprinkler na 6,5

za srednje 9 [m

a za

lake 12

Ovo su prosecne vrednosti. Za prostorije koje su vise od 10 [m] mora se ugraditi

sprinkler na svakih 7 [m

iako bi stepen pozarne opasnosti dozvoljavao 9 [

Ovi zahtevi su

dopune tabelama a podela pozarnih opasnosti na lake, srednje i visoke je opsta i orjentaciona.

c. Raspored sprinklera

Raspored sprinklera i njihovi pojedinacni polozaji zavise od slededih uslova i propisa;

- tipa izabrane sprinkler mreze
- povrsina pokrivanja sprinklera
- propisanih rastojanja sprinklera
- oblika (ravni, kosi) i vrste krova (drveni, grede, ploce)
- mesta montaže (normalne prostorije, sahtovi, silosi, kontejneri, stepenice, cikloni, itd.)

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

c- Pad pritiska u armaturi izrazava se ekvivalentnom duzinom cevi istog precnika, datim u tabeli 50.

d - Povrsina zastite jednog sprinklera je ona povrsina koja sa nalazi izmedu 4 komada sprinklera.

e - Ako je povrsina koja se stiti manja od povrsine gasenja (200 i 300 [m2]) onda za proracun, treba
uzeti povrsinu koja se stiti. Ovo ne vazi za PO1.

f - Dopunske sprinklere, ukoliko ih ima manje od 5 u povrsini gasenja, mogu se u proracunu

zanemariti.Ako njihov broj prelazi 6, onda se od sestog nadalje, uziimaju u proracun potrebne
kolicine vode, za celu povrsinu gasenja.

1.2.5. Sprinklerska cevna mreza
Opsti tehnicki zahtevi za pozarne cevovode i njihovu montazu vaze i za sprinkler cevi. Za konacno
definisanje sprinkler mreze potrebno je jos izvrsiti :
-Izbor geometrije cevne mreze
-Dimenzionisanje cevovoda po deonicama
-Podelu na zone gasenja
-Ispunjenje zahteva za sprinkler cevi
-Izbor vrste i broja nosaca cevi

1.2.6. Snabdevanje vodom i energijom

Tehnickim propisima za sprinkler sisteme precizno se odreduje snabdevanje vodom, energijom i

komprimovanim vazduhom. Ono se sastoji u zahtevima za brojem izvora snabdevanja, njihovom
velicinom i rezervama. Od snabdevanja se zahteva pouzdanost-sigurnost, a stepen pouzdanosti se
odreređuje prema pozarnoj opasnosti objekta i velicini sprinkler sistema.

A. Snabdevanje vodom

Snabdevanje vodom ne sme da bude ugroženo od mraza. Voda mora biti čista i bez stranih tela.
Sprinkleri koriste slatku vodu a tek po aktiviranju ona može da se meša sa morskom. Bez obzira na
način snabdevanja sprinkler mora da ima priključak DN 100 za vatrogasno vozilo ili pumpu.
Priključivanje hidrantske instalacije na sprinkler system dopušteno je samo u specijalnim prilikama.
Izvori vode prema količini vode koju mogu dati se dele na iscrpne I neiscrpne
Iscrpni su:

Rezervoari pod vazdušnim pritiskom

Gravitacioni rezervoari

Rezervoari I međurezervoari ako se snabdevaju iy neiscrpnog izvora, odnosno

imaju 2/3 potrebne količine vode

Neiscrpni izvori su:

Vodovodna mreža

Požarni bazeni otvoreni ili podzemni

Gravitacioni rezervoari

Bazeni za opštu potrošnjnu vode

Prirodni izvori

Izvori moraju da imaju adekvatan pritisak, kapacitet u jedinici vrmena I ukupnu potrebnu
količinu vode.
Sistem snabdevanja mora da bude takav da se u 36 h posle aktiviranjaponovo napuni.

B. Snabdevanje elektricnom energijom
Snabdevanje elektricmom energijom sprinkler pumpi vrse sledeci izvori:

javna elektricna mreza

sopstveni elektro generator

dizel-elektricni agregat

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

elektricni agregat za nuzno snabdevanje strujom.

C. Snabdevanje komprimovanim vazduhom
Pritisak vazduha u rezervoaru i mrezi suvog sprinkler sistema zavisi od izracunatog hidraulickog
pritiska. Punjenje i odrzavanje planiranog pritiska vrsi se automatski kompresorom ili
kompresorskom mrezom. Svaki rezervoar mora imati svoj kompresor. Tehnicke karakteristike
kompresora ill mreze (kolicine vazduha i vreme) treba da, odgovaraju proračunatim
karakteristikama

1.2.7. Sprinkler stanica
U sprinklerskoj stanici su smesteni svi uredaji koji obezbeduju pogonsku energiju, upravljanje i
alarmiranje, kao i izvor snabdevanja vodom (rezervoar pod vazdusnim pritiskom ili
medurezervoar).

1.2.8. Klasifikacija objekata koji se stite sprinkler sistemima

Prema tabeli 46, visi stepen pozarne opasnosti ima za posledicu vecu kolicinu vode za gasenje u
jedinici vremena.po jedinici povrsine i ukupnu kolicinu-zalihu. Odredene su cetiri osnovne grupe
po^arnih opasnosti.
Opisno, ove cetiri grupe bi se mogle klasificirati kao;
-laka
-srednja-normalna,
-visa i
- visoka pozarna opasriost.
Kako se moze zakljuciti iz uporedenja sa drugim propisima.ova klasifikacija je za projektante
dovoljna, za dimenzionisanje sprinkler sistema podela unutar sistema. Podela unutar grupe PO2,
PO3 i PO4 je nastala uglavnom zbog skladista, odnosno visine skladistenja.
Pri klasifikaciji objekata treba dati sledecu vaznu napomenu; bez obzira na klasifikaciju objekta kao
celine (globalna klasifikacija), pojedini delovi objekta (prostori- prostorije) mogu imati razlicite
stepene pozarne opasmosti. Tako na primer, hotel ili bolnica ce biti u prvom stepenu pozarne
opasnosti (PO1) ali će skladiste, računski centar, energetske prostorije i slicni prostori, imati viši
stepen. Ova klasifikacija po prostorima- prostorijama je obaveza projektanta. Objekti koji su
specificirani po pozarnim opasnostim su tipicni. Uporedenjem- procenom sa ovim, moguće je
izvrsiti klasifikaciju onih objekata koji nisu navedeni. To se narocito odnosi na industriske objekte
cije tehnologije najcešce spadaju u visoke stepene požarnih opasnosti. Tipicni objekti, klasificirani
po pozarnim opasnostima i po podgrupama, su sledeci:

Pozarna opasnost PO1
hoteli, skole i univerziteti, biblioteke, muzeji, javne zgrade, biroi, zavodi, insti-tuti, stambene z^ade.

Pozarna opasnost PO2, po podgrupama 1-3
2.1 garaze, racunski centri, bioskopi, koncertne sale, dlskoteke, mlekare, klanice, pozorista i javna
sastajalista, pivare, fabrika azbesta.
2.2 automobilske radionice, fabrike lekova, peciva, boja i lakova.aluminijuma, veistackog dubriva i
masina, robne ku6e, fllmski arhivi.

2.3 hale na sajmovima, stamparije i knjigoveznice, tkacnice, fabrike, namestaja, papira, kablova,

gumenih proizvoda, plastike (bez penastih materija), secera, elektricnih i elktronskih masina, pica,
odela, plastike.

Pozarna opasnost PO3, po podgrupama 1-3
3.1 priprema pamuka, filmski studio, destilacije alkohola, pogoni za valjanje, fabrike linoleuma,
sibica, drevene vune, mlinovi za psenicu, ulje i stocna hrana, lakirnice.
3.2 fabrike penaste gume i penastih materijala, krovne lepenke i madraca.

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

Sistem radi gotovo identično kao klasičan sprinkler sistem. U štićeni prostor se postavljaju mlaznice
koje su blindirane topivom ampulom. Ampula puca na određenoj temperaturi, u ovom slučaju 68°C,
oslobađa put vodi koja se raspršuje preko deflektora mlaznice u prostor koji se štiti. Minimalni
radni pritisak na mlaznici je 5.5bar. Mlaznica štiti prostor u dijametru od 16m2. Sistem gasi požar
lokalno na mestu izbijanja.

Ampule na mlaznici su debljine 3mm sa RTI faktorom manjim od 50.

Prilikom pojave požara dolazi do pucanja mlaznice i opadanja pritiska u sistemu cevovoda, što
registruje grupa presostata na alarmnom ventilu koja prenosi signal dojavi požara. Druga grupa
presostata služi za aktivaciju glavne pogonske pumpe za održavanje potrebnog radnog pritiska za
gašenje u sistemu.

Postoji još jedna grupa sigurnosnih presostata koji služe za održavanje potrebnog pritiska iznad 5.5
bara u stand by režimu, oni po potrebi aktiviraju pomoćnu Jokej pumpu za dopunu pritiska u
sistemu.

Izvor napajanja sistema vodom moze biti dvojak:
- Po potrebi mora se obezbediti rezerva vode za početnih 10 minuta gašenja požara po VdS CEA
4001. U zavisnosti od veličine sistema postavljaju se rezervoari od 5-25m3.
U slučaju postavljanja bazena mora se obezbediti odvod vode iz preliva i kod pražnjenja bazena
- Drugi način povezivanja je na glavnu uličnu vododnu mrežu.
Rezervoar mora biti u nivou pumpi ili iznad pumpi.
Po VdS CEA 4001 može se koristiti i priključak hidrantske mreže ukoliko za to postoje uslovi (min
DN 80).
Povezivanje na gradsku mrežu se vrši preko BAMX Back flow preventera koji onemogućava povrat
tehničke vode u instalaciju vodovoda.

Sistem je opremljen i povratnim cevovodom za testiranje radne pumpe, kao i hvatačima nečistoća
sa diferencijalnim manometrima za kontrolu protoka. Veličina sita u hvataču je 2.5mm.

Pumpe za obezbedjenje radnog pritiska su snagew od 7-30 kW u zavisnosti od veličine sistema.
Potrebni napon 380V.

Spajanje podstaničnog cevovoda se vrši preko Groove spojnica i spojevima na navoj.

Sistem se kontroliše šestomesečno, dok servis radi jedanput godišnje.

Ovakav sistem je izuzetno praktičan za oblasti gde ne možemo obezbediti veće količine vode za
gašenje, ili pak nemamo uslova za izgradnju bazena za skaldištenje vode potrebne za gašenje.

Projektovanje se vrsi prema

SRPS CEN/TS 14972 Instalacije za gasenje pozara – Sistemi sa vodenom maglom – Projektovanje i
ugradnja

NFPA 750: Standard on Water Mist Fire Protection Systems

Postoje razne varijante ovog sistema ovisno o pritiscima na mlaznicama. Prema NFPA razlikujemo
sisteme Niskog pritiska (do 12,1 bar) Srednjeg pritiska (od 12,1 do 34,5) i Visokog pritiska (preko
34,5 bar). Umesto pumpi u ovim slučajevima kao pogonsko sredstvo se koristi azot ili vazduh pod

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

pritiskom.

01 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler

Brzina sirenja pozara ima uticaja na izbor sprinkler sistema i njegovih elemenata. Osetljivost

sprinkler sistema se povecava postavljanjem brzih otvaraca na sprinkler ventilima. Ovo je
neophodno kod vecih zapremina cevovoda.
Mogucnost nanosenja stete dejstvom vode, kao sredstva za gasenje, zahtevace preakcioni sprinkler
sistem (sa prethodnim - pripremnim upravljanjem). U tom slucaju, uz sprinkler sistem mora se
postaviti signalni sistem vece osetljivosti (dimni javljaci pozara).
Kod preakcionog sprinklera u mrezu se voda dovodi na signal sa centrale dojave požara, a
aktiviranje počinje kada se aktivira neki od sprinklera. Na ovaj način se sprečavaju neželjena
aktiviranja, a u slučajevima stvarnog požara, aktiviranje je brže.

Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa šprinkler: šprinkler instalacija visokog pritiska

– vodena magla

02 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom, potapanjem tipa drenčer

Stabilne instalacije za gašenje požara vodom, potapanjem tipa drenčer:

funkcionalna šema

delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste drenčer ventila; vrste mlaznica;
projektovanje i izvođenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova
instalacije u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije
u pogledu zaštite od požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodična
ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije.

2. STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA VODOM, POTAPANJEM
TIPA DRENČER

SISTEMI ZA RASPRSENU VODU SA OTVORENIM MLAZNICAMA - DRENDZER SISTEMI

2.1. UREĐAJI ZA GAŠENJE RASPRŠENOM VOĐOM OTVORENIM MLAZNICAMA
-DRENDŽER UREĐAJI - PRINCIP RADA

Opšte o uređajima sa otvorenim mlaznicama

U principu, način gašenja uređajima sa otvorenim mlaznicama se ne razlikuje od gašenja sprinkler

uređajima. Dok se sprinkleri koji su iznad požara (ili u neposrednoj blizini) otvaraju i gase požar, a
to znači da je gašenje lokalno, dotle se gašenje uređajem sa otvorenim mlaznicama vrši svim
postavljenim mlaznicama (grupno dejstvo gašenja) iznad površine koja se štiti.
Sprinkler uređaji nemaju poseban sistem za aktiviranje, već su sami sprinkleri elementi za
aktiviranje. Posle povećanja temperature sprinkleri u neposrednoj blizini požara se otvaraju i vrše
gašenje. Koliko će se pri tom sprinklera otvoriti zavisi od brzine širenja požara. Pad pritiska u
cevovodu (ispunjenom vodom ili vazduhom) aktivira uređaj.
Aktiviranje može biti automatsko ili ručno.
U zavisnosti od objekta i stepena pozarne opasnosti sistem moze imati sledece nacine aktiviranja:

- rucno

- automatsko mehanicko,pomocu celicnog uzeta i temperaturnih spojnih elemenata

- automatsko hidraulicno, pomocu sprinkler mreze

- automatsko pneumatsko, pomoću topljivih elemenati i pneumatske mreze

- automatsko elektricno, pomocu javljaca pozara i signalne mreže

- automatsko kombinovano, pri cemu bi se kombinovali nacini automatskog aktiviranja od b

do e.
Svi navedeni nacini automatskog aktiviranja moraju imati i rucno, sa lokalnom i daljinskom
signalizacijom i alarmiranjem. U torn cilju je, u zavisnosti od objekta i tehnologije, potrebno imati
alarmni plan, koji je deo glavnog projekta. Toplota, odnosno temperatura je najcesce koriscena
indikacija za aktiviranje drendzer sistema. Ona, po pravilu, treba da bude 30 °C iznad temperature u
prostoriji-prostoru.

Rucno aktiviranje

mora imati svaki automatski protivpozarni sistem i to na naj-

manje dva mesta. Ovo pravilo vazi i za drendzer sistem. Prvo rucno aktiviranje treba da je
u neposrednoj blizini prostorije, prostora ili objekta (masine, uredaja), koji se stiti, obicno
sa spoljne strane zida, pored vrata. Drugo se postavlja na ventilskom razvodniku ( u
drendzer stanici). Po potrebi, rucno aktiviranje se po stavlja na vise mesta u objektu.
Mesta rucnog aktiviranja drendzer sistema moraju biti vidljivo oznacena, sa uputstvom za
aktiviranje i oznakama za koju prostoriju, prostor ili objekat (objekt zastite) se odnosi.

Automatsko mehanicko aktiviranje

se vrsi preko celicnih uzadi koja su spojena

temperaturnim elementima i tegovima, cijom tezinom se otvaraju ventili. Ovaj nacin
aktiviranja se primenjuje kod manjih drendzer sistema kao sto su vodene zavese ili
hladenja. Kod takvih sistema obicno nema drendzer ventila. Mehanicko aktiviranje, u
kombinaciji sa drugim, je prva faza koja se u drugoj, hidraulicki, pneumatski ili elektricno,
preriosi na razvodne ventile. Na taj nacin otvaraju se odgovarajuci ventili, na razvodniku.

Temperaturni elementi pokrivaju najvise 20 [m

] u zatvorenom prostoru, odnosno 9[m

] u

slobodnom ako

02 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom, potapanjem tipa drenčer

Pri pojavi požara i otvaranja sprinklera 16 ili ventila 15 (rastavlja se veza topljivog elementa 17)
dolazi do pada pritiska u aktivirajućem cevovodu, a time i u komori A. Poklopci ventila se
pomeraju ulevo i voda, kroz komoru C, ulazi u glavni cevovod i preko otvorenih mlaznica gasi
požar. Ovo nastaje zbog toga što je priliv vode preko ventila 11 prigušen prigušnicom 10.
Pošto su sve mlaznice, iznad površine koja se štiti, otvorene, to dolazi do jednovremenog
pokrivanja cele površine raspršenom vodom. Pri gašenju, voda pritiskom vrši električni kontakt u
elektrosignalnom uredaju 7, pa se na taj način dobija zvučni signal. Isto tako pritisak vode ostvaruje
kontakt u električnom prekidaču 8, čime se automatski pušta u rad pumpa.
Snabdevanje vodom za početno gašenje može se vršiti iz rezervoara pod pritiskom ili visinskog
rezervoara.
Veze topljivih temperatumih elemenata mogu biti od topljivih lemova, a vezu ostvaruje staklena
ampula sa tečnošću koja ima veliki koeficijenat širenja.
Po završetku gašenja zatvara se zasun-šiber 3 i ventili 9 i 11. Preko otvora 12 poklopci ventila
pomeraju se udesno na svoja sedišta i zatvaraju izlaz B dovodnog ventila. Posle toga se otvaraju
ventili 9 i 11 i voda ispunjava komoru A i aktivirajuće cevovode 13. Pritisak u komori A kontroliše
se manometrom 21. Zarim se otvara zasun-šiber 3 na dovodnom cevovodu 4 i zatvara ventil 9. Voda
dotiče i održava pritisak u aktivirajućem cevovodu preko ventila 11 i prigušnice 10.

Automatsko pneumatsko aktiviranje,

preko temperaturnih elemenata i pneumatske mreze,

padom pritiska otvara odgovarajuci razvodni ventil. Povrsina pokrivanja temperaturnih elemenata je
ista, kao i za mehanicko aktiviranje. Pritisak u pneumatskoj mrezi ne treba da prede 6 [bar], a
precnik cevovoda ne manji od 10 [mm]. Zone gasenja su odvojene nepovratnim ventilima.
Uređaj sa pneumatskim aktiviranjem
Prethodni hidraulični sistem odgovara mokrom sprinkler sistemu, dok pneumatski sistem odgovara
suvom sprinkler sistemu.
Na sl. 52 šematski je prikazan sistem za komandovanje i aktiviranje uređaja sa pneurnatskim
sistemom. Aktivirajući cevovodi sa temperaturnim detektorom 1 i nepovratnim ventilima 2 nalaze
se pod pritiskom vazduha od 3 at. Ovaj pritisak ostvaruje kompresor preko prigušnice 7.
Rad uredaja pri gašenju je sledeći:
Pri povećanoj temperaturi (npr. 72°C), u neposrednoj blizini aktivirajućih cevovoda, otvara se neki
(ili nekoliko) od temperatumih detektora 1. Zbog toga dolazi do pada pritiska u aktivirajućem
cevovodu, jer kompresor ne može nadok-naditi vazdušni pritisak kroz prigušnicu 7. Pad pritiska
nastaje samo u onom aktivirajućem cevovodu grani na kojoj se otvorio temperaturni detektor. U
ostalim cevovodima-granama pad pritiska sprečavaju nepovratni ventili 2.
Pad pritiska u bilo kojem aktivirajućem cevovodu prouzrokuje otvaranje odgovarajućeg
pneumatskog ventila 5, kao i otvaranje odgovarajućeg polužnog ventila na razvodniku (sl. 53).
Puštanjem pumpe u rad voda se, preko razvodnika i odgovarajućeg otvorenog polužnog ventila,
potiskuje u cevovode sa otvorenim mlazaicama i na taj način se vrši gašenje požara.
Ručno gašenje može se vršiti pritiskom odgovarajućeg tastera 4, čime se otvara odgovarajući
elektromagnetski ventil 3. To prouzrokuje ispuštanje vazduha i pad pritiska u odgovarajućem
cevovodu. Kada dođe do pada pritiska, onda se aktiviranje uredaja vrši na opisani način, kao i kod
otvaranja temperaturnog detektora.
Prema tome, kod ovog uređaja imamo kombinaciju pneumatskog, električnog i mehaničkog
komandovanja. Osnovna pneumatska komanda pretvorila se u električnu zbog uključenja pumpe i
sirene, a istovremeno i u mehaničku, otvarajući ventil koji pripada zoni-grupi gde se pojavio požar.

02 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom, potapanjem tipa drenčer

trale pretvara u

pneumatski.

Kombinovano automatsko aktiviranje

se sastoji iz dve faze; prvo, sa

aktiviranjem neposredno u samoj prostoriji gde je izbio požar i drugo, prenosom komande
za otvaranje odgovarajucih razvodnih ventila. Ova komanda se prenosi hidraulickim,
pneumatskim ili elektricnim putem. To je kombinacija automatskog mehanickog i ostalih
nacina aktiviranja, odnosno mehanicko-hidrauličko, mehanicko-pneumatsko i mehanicko
elektricno. U torn cilju, u zavisnosti od ovih kombinacija, razvodni ventil je snabdeven
dodatnim hidraulicnim pneumatskim i elektromagnetnim ventilom

02 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom, potapanjem tipa drenčer

Snabdevanje
Snabdevanje vodom, odnosno pogonska energija za potiskivanje vode može biti, kao i kod sprinkler
uredaja, na nekoliko načina. Ako je koiičina vode, potrebna gašenju, tolika da se može smestiti u
rezervoar sa vazdušnim pritiskom onda se pritisak ostvaruje kompresorom. Kod većih količina vode
smeštenih u rezervoar (veći od 20 m3) pogonska energija se dobija od boca sa CO2 gasom ili
azotom. Količina CO2 gasa ili azota treba da je tolika da u rezervoaru ostvaruje minimalni pritisak
od 10 at. Pošto je rezervoar do pola napunjen vodom, to će se, po isticanju vode iz rezervoara,
dobiti minimalni pritisak od 5 at.
Na sličan način odreduje se i potrebna količina azota, kao pogonskog gasa.
Drugi način snabdevanja vodom može biti pumpa sa snabdevanjem iz bazena, za gašenje od 30
minuta, ili snabdevanjem iz vodovodne mreže preko međurezervoara. Pumpa, u zavisnosti od visine
mlaznica i gubitka u cevovodima, treba da ima pritisak 5 do 8 at.

Napomene o ispitivanju i održavanju

Posle završene montaže potrebno je proveriti funkcionalnost uredaja. O rezultatima ispitivanja

treba napraviti zapisnik. Osoblje koje će se starati o održavanju mora se obučiti u rukovanju
uređajem i imati uputstva za rukovanje i održavanje.

Ispravnost uređaja se periodično kontroliše, a svakodnevno treba vršiti sledeća ispitivanja:
a) pritisak vode u cevovodu za snabdevanje. Ako se postavi jedan poseban uredaj za
kontrolu pritiska, tada se kontrola može vršiti i nedeljno, i

02 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom, potapanjem tipa drenčer

2.3 POTREBNE KOLICINE VODE I HIDRAULICKI PRORACUN

Potrebne kolicine vode i vreme gasenja odreduju tehnicki propisi za sisteme rasprsenu vodu sa
otvorenim mlaznicama. U tome, izmedu pojedinih nacionalnih propisa nema vecih razlika, ali se
uzimaju razlicite osnove. Uglavnom se radi o dve osnove: stepenu požarne opasnosti i vrsti
zapaljive materije, odnosno vrsti objekla ne prostora. Ova dva osnovna kriterijuma dati su tabelama
58 i 59.

Potrebne kolicine vode i vreme gasenja

pozarna

opasnost

kolicina [l/(min
m

)]

vreme gasenja

[minj

4,8

7,2

14,4

18,0

19,2

24,0

Primeri stepena pozarne opasnosti:
1.

Hoteli, bolnice, biblioteke, muzeji upravne zgrade (pozarno opterecenje do

200 [MJ/m

]

2. Farbare, autoservisi, proizvodnja vate, obude, tekstila, galanterije (pozarno

op- terecenje od 200 do 2000 [MJ/m

3. Proizvodnja gumenlh proizvoda.
4. Proizvodnja zapaljivih, prirodnih i vestackih vlakana, komore za susenje i

boje- nje, masinske hale, proizvodnja gasova.benzina, alkohola i etra

(pozarno opte recenje preko 2000 [MJ/m

5. Skladista nesagorljivih materija u sagorljivom pakovanju.
6. Skladista cvrstih zapaljivih materija
7. .Skladista zapaljivih tecnosti, boja, lakova, plasticnih masa, gume,
kaucuka, smole.

02 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom, potapanjem tipa drenčer

Potrebne kolicine vode, vreme i površine gašenja

Ovo se odnosi i na vodene zavese.

Za hladenje rezervoara postoje posebni propisi. Ovo hladenje ima preventivnu funkciju, a kod
stojecih,nadzemnih rezervoara goriva, cini sastavni deo gasenja pozara. Stabilni sistem za hladenje
cine: mlaznice, cevovodi, armatura i pumpa, a upravljanje je najcesce daljinsko. Hladenje se moze
vršiti bacacima vode, a izvori mogu biti rezervoari vode ili vodovodna mreza.

2.4. MLAZNICE I CEVNA MREZA

Kod sistema sa otvorenim mlaznicama primenjuju se različiti tipovi mlaznica.

Za svaki tip mlaznice proizvodaci daju potrebne podatke za projektovanje i montazu. Projektant ce
vrsiti izbor mlaznice prema tehnickim karakteristikama a prema speciflcnosti objekta. Pri tome se
moraju ispuniti,prema tehnickim propisi-ma, sledeci zahtevi:

♦Povrsina koja prekriva jedna mlaznica ne treba da prelazi 12 [m2] u zatvorenom i 9

[m2]

otvorenom prostoru.

♦Minimalni otvor mlaznice treba da je precnika 8 [mm]. Ako bi izlazni otvor bio od 6 do 8

[mm],onda svaka mlaznica mora imati hvatac nečistoce, sa tri otvora precnika 3 [mm] odnosno
sigurnost da nece doci do zacepljenja.

♦ Medusobno rastojanje mlaznica ne sme predi 4 [m] u zatvorenom i 3 [m] na otvorenom prostoru.
♦Mlaznice moraju biti izradene od materijala otpornog na koroziju i toplotu.

02 – Stabilne instalacije za gašenje požara vodom, potapanjem tipa drenčer

otvorenim mlaznicama mogu se dati sledeće dopunske napomene:

Potrebne količine vode i vremena gašenja su određena tehničkim prpopisom za ovaj sistem. Kako

za ovaj sistem nije vršena klasifikacija objekata koji se njim stite prerna pozarnim opasnostima, to
je, pri projektovanju ovo potrebno uciniti. Time ce biti odredena potrebna kolicina vode, a
minimalna vremena gasenja su od 10 do 60 [min]

- Kod snabdevanja vodom objekata najvise pozarne opasnosti, treba razmotriti mogucnost veceg

stepena siguraosti u snabdevanju vodom (kapaciteta i rezerve vodom), kao i superiornih resenja u
odnosu na pumpe i agregate.
b. Kod snabdevanja elekricnom energijom i komprimovanim vazduhom, u principu vaze isti zahtevi
kao i kod sprinkler sistema.

SI.

85. - Nacini snambdevanja sistema komprtmovanim vazduhom

2.6.

PUMPNA STANICA

Pumna stanica za sistem sa otvorenlm mlaznicama u potpunosti moze biti kao i sprinkler stanica.

To se odnosi na sve elemente stanice: rezervoara vode, pumpne agregate, armaturu, elemente
automatike, komandni orman itd. To znaci da, jedna pumpna stanica, moze funkcionalno sluziti kao
zajednička.
Na jednom razvodniku mogu se se postaviti mokri i suvi sprinkler ventil, sa daljinskim ventilom, za
sistem sa otvorenim mlaznicama. To se odnosi na one objekte gde se postavljaju sprinkler sistem i
sistem sa otvorenim mlaznicama. U torn slucaju mogu se planirati zajednicki izvori vode i ostali
elementl sistema, sa napomenom da se pozarne opasnosti, po prostorima, pazljivo utvrde.

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

Stabilne instalacije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom:

funkcionalna šema

delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste instalacija: za tešku, srednju i laku pena;
vrste mlaznica; projektovanje i izvođenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i
sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih
delova i instalacije u pogledu zaštite od požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne
instalacije; periodična ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne
instalacije.

3.1. PENA KAO SREDSTVO ZA GAŠENJE POŽARA
Pena moze da bude hemijska ili mehanicka. Ova druga se mnogo vise korsiti u zadnje vreme.Sastoji se
od mehurica sintetickih i proteinskih ekstrakata napunjenih vazduhom i CO2. Dejstvo pri gasenju je
delimično zagušujuće delimicno rashladno.
Osobine pene:
-broj penusanja odnos dobijene zapremine pene, prema količini mešavine, (30 do 150), laka (150-do
1000)srednja i teška (od 6 do 12) (teska gasi pokrivanjem, laka i srednja ispunjavanjem)(gasenje na
rastojanju - teska, rezervoari teska, ako se trazi klizanje teska)(laka gasenje prostorija, kanala, sahtova)
-stabilnost treba da je u odrejenim granicama da bi prvo pokrila a posle se raspdala i hladila
-sposobnost tečenja i klizanja
-postojanost na temperaturi

3.2. UREĐAJI ZA VAZDUŠNU PENU

Osnovne napomene
Vazdušna pena se stvara u dve faze. Prva faza je stvaranje smeše vode i odgovarajućeg ekstrakta, a druga
dobijanje pene iz stvorene smeše. Prvu fazu obavljaju uređaji poznati pod nazivom mešači, dozatori ili
proporcionatori, a drugu mlaznice, rasipači, bacači (topovi), a nekad i pod nazivom cevi za penu,
komet cevi, itd.
Za stvaranje pene potreban je izvor vode koji će uređajima za stvaranje smeše davati određenu količinu
vode pod određenim pritiskom, kako je to određeno tehničkim karakteristikama mešača. Pogonsku snagu
vodi daje pumpa za vodu, hidrantska instalacija ili potencijalna energija, dobijena geodetskom razlikom
nivoa vode i mešača.
Pošto je za dobijanje pene potrebno više elemenata-uređaja, to ćemo sve te uređaje zajedno zvati sistem.
Jednostavan sistem za vazđušnu penu čine: izvor vode, pumpa, cevovodi i armatura (ventili, slavine),
mešači i mlaznice za penu. Nekad se ovaj sistem komplikuje ako se želi komandovanje gašenjem sa
daljine, ili automatsko gašenje. U tom slučaju se uvode oni dodatni tehnički elementi koji se, inače, koriste
i u drugim granama industrije, pre svega u mašinstvu i elektrotehnici.
Tehnička obrada cevovoda i armatura je identična onoj za vodu, jer se ona ni u čemu ne razlikuje.
Elementi instalacije za vodu u potpunosti odgovaraju smeši. Ovo se odnosi i na pumpe, posebno kod
stabilnih uređaja. Ovde se koriste iste pumpe, jer su ekstrakti hemijski neutralni, specifične gustine
približne vodi, tako da se svi proračuni i dimenzionisanja vrše na zakonima kretanja vode. Ove
zajedničke osobine vode i smeše važne su za projektovanje protivpožarnih sistema, gde je, bez obzira
na standardizovana rešenja, uvek moguće projektovati originalna tehnička rešenja, naročito kod stabilnih
postrojenja i, posebno, kod zahteva za automatskim gašenjem.

Mešači dozatori
Opšte o mešačima
U savremenoj protivpožarnoj tehnici postoji danas veći broj mešača za stvaranje smeše voda-ekstrakt. Isto
tako postoji i više proizvođača mešača, ali se oni među sobom ne razlikuju u principu rada, pa čak ni po

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

Sužavanje cevi koristi se za usisavanje, i takve cevi su poznate pod nazivom venturi cevi.
Ako se sada na najužem preseku C priključi dovod za ekstrakt pene, onda će vodeni tok usisavati
ekstrakt. Ovo je uprošćeno objašnjenje principa rada mešača. Pri tom, kod mešača bez pumpe, postoji
gubitak pritiska do 30% od ulaznog pritiska, dok je taj pad kod mešača sa pumpom oko 10%. Ovo je
razumljivo, jer pumpa za ekstrakt vrši rad doziranja, to jest, može se reći, utiskivanja ekstrakta mlazu
vode.

Sl. br 59 Sema venturi cevi

.Kako je u praktičnoj primeni količina vode često različita, to se, ako se želi dobiti jednako procentualno
doziranje, mora vršiti regulisanje blende f. Kod mešača sa pumpom ovaj nedostatak ne utiče na
konstantnost doziranja, a kod mešača bez pumpe se vrši regulisanje. Kod opisa rada mešača i napomene za
ugradnju upoznaće se detaljnije rad mešača.

Princip rada mešača grupe B
Mešači koji rade sa pumpom za ekstrakt, ekstrakt dobijaju pod pritiskom 1—-3 at većim od pritiska
vode. I kod ovih mešača dolazi do izjednačavanja pritiska. Radni pritisak pumpe za ekstrakt je 10 at, a
pumpe za vodu 8 at. U suženom delu venturi cevi dolazi do pada pritiska, da bi na izlazu iz mešača
došao do konstantnog. Na si. 70 prikazan je rad mešača pod pritiskom, sa regulatorom. Ovaj mešač se
često naziva i venturi mešač.

Rad mešača je sledeći:
Voda potiskivana od pumpe ulazi u mešač. Na ulaznom delu 6 voda ulazi u otvor 7 i, preko cevi 8,
ulazi u prostor 15, iznad membrane 14. Ekstrakt isto tako pod pritiskom ulazi u prostor 12 i prelazi u
prostor 13, ispod membrane. Dok je ovaj pritisak manji od pritiska iznad membrane vreteno 11, koje je
čvrsto vezano za membranu, će se spuštati. Kada se pritisci izjednače prestaje pomeranje vretena. To znači

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

da je pritisak pred mlaznicom i pritisak ekstrakta izjednačen, a šemom je prikazan proces
izjednačavanja pritiska.
Pritisak pumpe za ekstrakt je za 2 at veći od pritiska pumpe za vodu. Kao i kod ranije opisanog
mešača, odnos površine preseka

blende i površine najužeg preseka mešača, gde protiče voda, daje odnos ekstrakta prema vodi.
Ručicom regulatora 9 može se menjati površina preseka otvora blende 10, kroz koju dolazi ekstrakt,
a time se menja i procent mešanja.

Značajne napomene o radu, održavanju i kontroli mešača
Za dobar rad mešača, injektorskih i pod pritiskom, treba imati u vidu sledeće:

a) Radni pritisak je u zavisnosti od potrebnog pritiska mlaznice za penu, otpora mešača,

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

koja penu čini homogenom i najprikladnijom za gašenje.
Ako se želi da se pena u kontinuiranom mlazu baca na određeno rastojanje, onda se mlazni deo mlaznice
sužava. Pritisak pene se pretvara u brzinu i pena se, u dugom mlazu, baca na požar. Dok je ovaj zahtev
neophodan za mobilne mlaznice i bacače pene (topove), kod stabilnih mlaznica je nepoželjan.
Povećanjem preseka želi se smanjiti brzina kretanja pene, kako se površina zapaljene tečnosti ne bi
uzburkala.
Ovakav princip stvaranja pene je i kod mlaznica sa većim brojem penušanja. Ipak, među mlaznicama
postoje razlike u režimu rada i funkcionalnih zahteva u gašenju.

Plafonski rasipači za tešku penu
Plafonski rasipači pene često se zovu i sprinkleri za penu. U principu, njihov rad se ne razlikuje od
mobilnih i stabilnih mlaznica. I ovde smeša na ulazu dobija zavojno-vrtložno kretanje, sa ubrzanjem. Pri
izlasku iz zavoj ne brizgaljke naglo se povećava površina gde prolazi smeša, i na tom delu se usisava
vazduh. Na mlazu pena prolazi kroz sito za homogenizaciju.
Plafonski rasipači nalaze primenu u stabilnim protivpožarnim sistemima za gašenje penom. Način gašenja
je površinski. Rasipači, postavljeni na određenu visinu, pokrivaju simetrično površinu prostorije koja se štiti.
Najcesci kapacitet je 40 do 60 lit u min

Stabilne mlaznice za tešku penu
Po svom načinu rada i konstrukciji ulaznog dela stabilne mlaznice potpuno su iste kao i mobilne. Smeša
koja ulazi pod pritiskom od najmanje 5 at dobija zavojno--vrtložno kretanje, i proces je isti kako je to
opisano kod mobilnih mlaznica.
Stabilne mlaznice se ugrađuju kod stabilnih sistema za vazdušnu penu, najčešće kod zaštite nadzemnih
rezervoara goriva. Proizvode se u više veličina, koje su obično date pored oznake i označavaju kapacitet.
Za ugradnju u instalaciju mlaznice sa oba kraja imaju prirubnice. Osnovne tehničke karakteristike
date su u tabeli 53.

Mlaznice za srednju penu — Mlaznice za srednju penu stvaraju penu broja 50 do 150. Iako u principu
penu stvaraju na isti način kao i mlaznice za tešku penu, u konstrukcionom pogledu se razlikuju. Zbog
toga Što joj je za stvaranje pene potrebna velika količina vazduha, smeša po izlasku iz brizgaljke, prolazi
kroz slobodan prostor i ulazi u telo mlaznice.
Mlaznica za srednju penu obično je spregnuta sa linijskim mešačima istog kapaciteta. Ove mlaznice
izrađuju se uglavnom u dve dimenzije: 200 i 400 lit/min.
Primena mlaznica za srednju penu je u mobilnim sistemima, ali se mogu ugraditi i u stabilni sistem za
vazdušnu penu. Ovo se, u najnovije vreme, tako i praktikuje.

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

Generatori lake pene — Laka pena ima broj penušanja 150 do 1000, a ur eđaji koji stvaraju laku penu
poznati su pod imenom generatori lake pene.
Princip stvaranja lake pene je drugačiji od stvaranja teške i srednje pene. Za laku penu potrebno je
prinudno dodavati vazduh, kako bi se stvorila pena velikog broja penušanja, odnosno velika količina
pene.
Smeša vode i ekstrakta, pod pritiskom, izlazi iz brizgaljke i lepi se za ćelije mreže i vlazi je. Vazdušna
struja iz duvača vazduha biće zaustavljena od kapljica koje su se zalepile na mreži.
Pritisak vazduha deformiše kapljice, stvarajući mehuriće.
Stvaranje mehurića će se produžiti sve dok sledeća kapljica ne padne na mrežu i prekrije je. Proces se
stalno ponavlja na svim ćelijama mreže.

Proces se ne menja ako se uzme više mreža. Ukoliko uzmemo više mreža može se smanjiti izlazna
površina otvora.

Količina proizvedene pene zavisi od brzine vazduha, vrste ekstrakta, površine mreže i izlaznog otvora.
Maksimalna brzina vazduha je oko 4 m/sek. Vazduh mora imati odgovarajući pritisak, kako bi, pri stvaranju
mehurića, savladao otpore na mreži.

Za duvače vazduha uzimaju se ventilatori specijalne proizvodnje ili kompresori. Pogon ventilatora može
biti motor sa unutrašnjim sagorevanjem ili elektromotor.

Napomene o primeni, održavanju i kontroli mlaznica i generatora

Za dobar rad mlaznica za tešku i srednju penu i generatora lake pene treba obratiti pažnju na sledeće:

1. Poštovati osnovne elemente režima rada mlaznica, a to su: pritisak, kapacitet, vrsta i

procent ekstrakta;

2. Za stvaranje smeše mogu se koristiti praktično svi mešači koji odgovaraju kapacitetu i koji daju

traženi procent doziranja ekstrakta;

3. Pri korišćenju mlaznica vodi se računa o pritisku koji pena mora savladati pri svom kretanju.

Veći protivpritisak umanjuje proizvodnju pene, a može i sasvim zaustaviti proces stvaranja
pene;

4. Za održavanje, najvažnije su napomene:

—obavezno, mlaznice posle rada oprati čistom vodom,
—proveriti da ne dođe do začepljenja prolaza i mreže mlaznica i generatora,
—mlaznice i generatore držati čisto,
—posebno održavati motor sa unutrašnjim sagorevanjem, prema uputstvu proizvođača.

Pri ispitivanju kontrolisati:
—kvalitet pene proveravati vizuelno i po količini. Za kvalitet pene koji ne odgovara, ne mora biti uzrok

mlaznica i generator, već mogu postojati i drugi razlozi,

—nekoliko puta godišnje-kvartalno ispitati rad mlaznica i generatora. Pri ispitivanju kontrolisati sve

elemente kvaliteta i količinu pene, količinu ekstrakta i pritisak,

—za primenu, održavanje i kontrolu mlaznica i generatora obavezno se pridržavati uputstva proizvođača.

3.3. STABILNI SISTEMI ZA VAZDUŠNU PENU
3.3.1. Opšte o stabilnim uređajima za vazdušnu penu
Stabilni protivpožarni uređaji za tešku penu najviše se koriste u zaštiti nadzemnih rezervoara goriva. Oni

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

vodom.
Pumpa za penu je najčešće elektromotornog pogona, horizontalna i centrifugalna. Rede se primenjuje
motorni pogon ili vertikalna pumpa. Ako pumpa nije samousisna ili nema vakuum-pumpu, onda mora
imati izdignut rezervoar sa vodom za nalivanje, ili mora biti postavljena tako da je nižeg nivoa od nivoa
vode (potopljena). Kapacitet i pritisak treba da su toliki da gase planirani objekat i da imaju dovoljan
traženi pritisak na ulazu u mlaznice, za najudaljenije mlaznice ili rasipače. Snabdevanje pumpe vodom vrši
se po pravilu iz protivpožarnog bazena.
Pumpa za ekstrakt je obična pumpa, serijske proizvodnje. Treba da ima kapacitet prema procentu
mešanja u odnosu na kapacitet pumpe za penu i za 1-2

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

at veći pritisak. Ovo je neophodno za rad mešača-dozatora sa pritiskom, koji se postavljaju na potisnom
cevovodu. Pumpa je elektromotornog pogona, postavljena na nivo niži od izlaza rezervoara za ekstrakt,
kako bi ekstrakt mogao doticati.
.

Rezervoar za ekstrakt

je cilindričnog oblika, iznutra zaštićen. Na gornjem delu cisterna ima otvor za

ulaženje i pumpe, i odušne ventile, a na donjem izlazni otvor i otvor za ispuštanje. U unutrašnjem delu, na

otvoru, postavljeno je sito.

Pumpa za

hlađenje omotača i krova ne nalazi se u stanici. Kapacitet i pritisak treba da odgovaraju zahtevu

hladjenja, tako da pritisak na mlaynicama ne bude manji od 2 bara.

Mešač – dozator radi pod pritiskom. Po pravilu kod stabilnih uređaja mešač se postavlja na potisnom delu, ali

se onda mora postaviti i pumpa za ekstrakt. Mešač je predviđenog kapacitete i može se regulisati traženi procenat

gašenja. Ovi mešači imaju prednost u odnosu na usisne jer mogu raditi od 1/6 kapaciteta do maksimalnog.

Razvodnici u protivpožarnoj

stanici su odvojeni za penu i hlađenje. Ako postoji veći broj rezervoara ne

može se za svaki posebno voditi cevovod iz stanice, već se na razvojnoj mreži moraju postaviti razvodi.

Razvodni sistem

sastoji se od cevovoda pene i cevovoda za hlađenje. Za hlađenje se posebno vodi

cevovod za krov, a posebno za omotač. Cevovodi su postavljeni na uobičajene nosače ili se postavljaju u

zemlju. Ako se postavljaju u zemlju moraju imati hidroizolaciju, inače imaju normalnu spoljnu zaštitu premazom.

Mlaznice za penu i hlađenje postavljaju se, kako je to prikazano na sl.83 na uobičajenim nosačima

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

3.3.3. Centralni sistem za gašenje vatrogasnim vozilom
Gašenje nadzemnih rezervoara goriva često se vrši vatrogasnim vozilom za gašenje vazdušnom penom.
Pri tom, vatrogasno vozilo vrši pripremu smeše i potiskuje je, preko cevovoda, prema upaljenom
rezervoaru. U ovom slučaju funkciju protivpožarne stanice vrši vatrogasno vozilo.
Tehničko rešenje i rad na gaženju sastoji se u sledećem:
Rezervoari goriva i njihovi bazeni imaju stabilno postavljene mlaznice. Cevovodi sa priključnim spojkama
su izvedeni do mesta gde se mogu priključiti potisna vatrogasna creva. Usisni cevovod vozila se
priključuje na magistralnu vodovodnu cev koja snabdeva vozilo vodom. Vozilo nosi sa sobom dovoljnu
količinu ekstrakta u svojoj cisterni.
Vozilo sa svojom predmešalicom stvara smešu i potiskuje je prema rezervoaru.
Za uspešno gašenje priključivanjem vozila moraju se ostvariti sledeći tehnički uslovi:



Kapacitet i pritisak pumpe moraju odgovarati veličini rezervoara i traženom pritisku na ulaz
u mlaznicu;



Snabdevanje vodom mora biti dovoljno prema kapacitetu pumpe vozila i planiranom
vremenu gašenja;



Količina ekstrakta mora biti dovoljna za planirana gašenje; i



Priključivanje vozila mora biti na bezbednom rastojanju.



Zaštitu nadzemnih rezervoara, sem navedenih uslova, ne treba posebno planirati. Planirano
vreme gašenja rezervoara iznosi 15 min, a vatrogasno vozilo nema potrebnu količinu vode,
čak ni sa pratećom cisternom. U odnosu na 15-minutno gašenje potrebno je, prema tehničkim
uslovima ebezbedi najmanje 150% rezerve

3.3.4. Centralni automatski sistem

Stabilni uređaji za vazdušnu penu sa automatskim aktiviranjem se retko primenjuju u protivpožarnoj
zaštiti. Razlog ovome treba tražiti u tehničkim teškoćama automatskog aktiviranja uređaja velikih
kapaciteta, kao i u ekonomskom razlogu, jer su ovakvi uređaji po pravilu veoma skupi. Velik kapacitet
uslovljava da se u kratkomm roku izbace velike količine pene.
Detektorski sistem je sistem automatska dojava sa odgovarajucim detektorima, koji automatski uključuju
sistem.

4. STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA TEŠKOM, SREDNJOM I LAKOM PENOM
– OSNOVE PROJEKTOVANJA

4.1. Sistemi za vazdusnu penu zahtevi gasenja i osnove projektovanja

Osnovni efekat gasenja teskom i srednjom vazdusnom penom je izolacija vazduha ili nekog drugog

posrednika izmedu kiseonika I materije koja gori. Ovo vazi i za alkohol penu koja mora biti otporna
na metilalkohol, etilalkohol, aceton i druge zapaljive materije koje se mesaju sa vodom.

Kako se na slici vidi, izolaciju vazduha, ill posrednika - oksidatora, vrsi pokrivac kod proteinske

pene, kod AFFF pene film, a kod alkohol - ARC pene, membrana

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

Stabilni sistemi za vazdusnu penu ispunjavaju sva tri zahteva gasenje, data ranije. Posebno se

to odnosi na gasenje pozara sa daljine i potrebama velike kolicine sredstva za gasenje. Potreba
za gasenjem sa daljine i velikim kolicinama pene je kod nadzemnih rezervoara goriva, gde se
pojavljuju visoke temperature usled cega je onemogucen pristup vatrogasnim vozilima da dodu
na odre-deno rastojanje. Gasenje velikih rezervoara, posebno ako dode do izlivanja goriva
(usled pucanja rezervoara) ili prenosenja pozara na druge rezervoare, zahteva veliki kapacitet
stabilnog sistema, kako vode, tako i ekstrakta. Tako je poznato vise slucajeva da su rezerve
ekstrakta bile nedovoljne za gasenje pozara koji su se prosirili, ili je njihovo gasenje bilo
veoma tesko usled zakasnelog pocetka gasenja. U takvim slucajevima rezerve ekstrakta, prema
tehnickim propisima su se pokazale nedovoljne, jer su, povrsina i vreme gasenje, bile van
planiranog.

Stabilni sistemi za vazdusnu penu mogu imati resenja sa automatskim aktiviranjem. Takvi

sistemi imaju visok stepen efikasnosti gasenja pozara, jer se gasenje moze vrsiti u veoma
kratkom vremenu, posle izbijanja pozara. Izborom odgovarajuce protivpozarne tehnike (bacaci
pene, mlaznice, rasipaci i fontane pene) sa izborom odgovarajuce vrste pene (tipa i broja
penusanja}, postize se najefikasnije gasenje pozara.

Za projektovanje sistema za vazdusnu penu postoje tehnicki propisi. Njima se i za pojedine

objekte, odreduju potrebne kolicine pene - smese, vreme gasenja, rezerve vode i ekstrakta,
uslovi montaze i probe sistema. Pored ovih opstih uslova, za pojedine specijalne objekte, (napr.
za aerodrome) postoje posebne, dopunske norme kojih se projektant mora pridrzavati (napr.
ICAO norme za aerodrome i dr.). Propisi su okvir i preporuke za projektovanje, a na projektantu
je da nade optimalno resenje, kako u tehnickom, tako i ekonomskom pogledu.

Standard koji se primenjuje NFPA 13
SRPS EN13565-1 Instalacije za gašenje požara – Sistemi za gašenje penom – Deo 1 Zahtevi i

metode ispitivanja za komponente

SRPS EN13565-2 Instalacije za gašenje požara – Sistemi za gašenje penom – Deo 2

Projektovanje, ugradnja i održavanje

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

istovremeno hladenje, zbir potrebnog vremena ne sme preci planirano. Ovo planirano vreme je za
neke objekte, odredeno propisima, dok se za druge, odreduje iskustveno.

Rucno - daljinsko aktiviranje skracuje vreme u odnosu na rucno. Time se povecava efikasnost

sistema. Pored toga smanjuje se potreban broj vatrogasaca, potrebnih za aktiviranje sistema. Ovo se
narocito ispoljava kod vece razvodne mreze gde je potrebno otvoriti vise razvodnih ventila, aktivirati
pumpnu stanicu, itd. Daljinskim, najčesce elektricnim putem, na komandnoj tabli, moguce je
aktiviranje, vrernenski, visestruko skratiti tako za otvaranje razvodnog ventila, precnika 150
elektomotornim nacinom, potrebno je do 15 [sec), dok bi za rucno aktivirnaje bilo potrebno nekoliko
puta duze vreme. Kod daljinskog aktiviranja najcesde je dovoljan jedan obucen vatrogasac. Kao i kod
rucnog aktiviranja i ovde je potrebna odgovarajuca vatrogasna sluzba.

Automatsko aktiviranje moze imati vise tehnickih resenja, u zavisnosti od zahteva brzine -

vremena aktiviranja od trenutka izbijanja pozara. To ce zavisiti od osetljivosti primenjenih
elemenata za aktiviranje, odnosno izbora indikacije pozara. Tako ce se najkraca vremena
aktiviranja postici preko dimnih ill svetlosnih javljača pozara, jer su dim i svetlost najranije
indikacije pozara. Duza vremena aktiviranja sistema potrebna su za temperaturne elemente
aktiviranja. To nastaje zbog toga sto je temperatura kasnija indikacija pozara i sto je potrebno
odredeno vreme dostizanja temperature aktiviranja. Kod mehanickih temperaturnih elemenata
potrebno je jos i vreme za topljenje lakotopljivih legura.

Projektnim zadatkom treba odrediti vreme aktiviranja. Prema tom zahtevu izvrsice se izbor

aktivirajucih elemenata i konstruktivna resenja sistema. Polozaj pumpne stanice treba da je
takav da duzine dovodnih cevovoda budu sto manji, sa automatskim pokretanjem pumpi. U torn
cilju, kod zatvorenih objekata kao sto je hangar, pumpna stanica je locirana neposredno iza zida.
Ukoliko to nije moguce, postoje resenja sa pripremljenom smesom za penu u rezervoarima pod
pritiskom. Ove kolicine smese sluze za pocetno gasenje koje posle preuzima pumpna stanica.

U zavisnostl od projektnog zahteva koji se odnosi na vreme aktiviranja - pocetka gasenja i

lokalnih uslova projektant ce izabrati optimalno tehnicko resenje.

4.2.3. Izbor konstruktivnog resenja

Stabilni sistemi za vazdusnu penu imaju standardna tehnicka resenja. Projektant ce, na osnovu

standardnih resenja, projektovati sistem, uzimajuci u obzir konkretne zahteve i uslove. Pod uslovima
podrazurnevamo mogucnost snabdevanja vodom i energijom, vrstu i broj objekata koji se stite,
postojanje vatrogasnih vozila i vatrogasne sluzbe i drugih specificnih uslova. Kod centralnih sistema,
odnosno zastite vise objekata, moze se pojaviti zahtev za razlicite vrste pena. U torn slucaju treba naci
resenja gde će postojati zajednicki element snabdevanje vodom, i energijom, ekstraktom, zajednicke
pumpe i agregati itd. Zajednicki elementi sistema mogu biti i za druge sisteme za gasenje vodom kao
sto su sprinkler i drendzer sistemi. Ovi kombinovani sistemi se cesto mogu projektovati kod vecih
industrijskih objekata. Korisdenje zajednickih izvora vode i energije mora imati potrebne stepene
sigurnosti rada sistema i prioritete kod gasenja pozara. Konacno, projektna resenja bi trebalo da se
uklope u opsti sistem zastite i bezbcdnosti objekata

4.3.

TESKA VAZDUSNA PENA

4.3.1. Proracuni i dimenzionisanja

a) Potrebne kolicine vode i ekstrata

Cilj proracuna kapaciteta (vode, ekstrakta i energije} je da omoguci dimenzionisanje

elemenata sistema. Prakticno, proracunom se odreduje potrebna (maksimalna) kolicina vode
koju sistem treba da ima u jedinici vremena i potreban pritisak. Proracun potrebne kolicine vode
vrsi se prema tehnickiin propisima, a potreban radni pritisak preko hidraulickog proracuna.
Kolicina ekstrakta je srazmerna procentu mesanja. Ukoliko se ekstrakt mesa sa vodom, preko

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

pumpe za ekstrakt, onda se trazi veci pritisak od pritiska pumpi za vodu.

Tehnickim propisima se kolicine vode za tesku, srednju i laku penu daju u [lit/min] po [m ],

sa obaveznim rezervama. To se odnosi i na ekstrakte. Kako se vidi iz propisa, ove kolicine nisu
iste za sve tri vrste pene, a nisu iste ni za tesku penu. Za tesku penu osnova za proracun
potrebne kolicine vode-smese sluze povrsine ogledala kod stojecih rezervoara naftnih derivata.

Za gasenje ovih pozara predvidaju se najvece kolicine pene, odnosno smeše u [lit/min/m ]. Ovo

proistice iz cinjenice - iskustva da je ovakve pozare najteze ugasiti. Pri tome se moze
napomenuti da uspeh gasenja zavisi od vremena pocetka gasenja, posle izbijanja pozara i
precnika rezevoara. Za sve druge pozare, pa i one sa razlivenim gorivom, propisuju se manje
koiicine pene.

Primena vazdusne pene je odredena klasom pozara i preporukama proizvodca ekstrakta.

Pored toga, tehnickim propisima se veoma precizno odreduju zahtevi za projektovanje
stabilnih sistema za vazdusnu penu. Time se obezbeduje efikasnost gasenja pozara. Zahtevi su
definisani u pogledu potrebnih kolicina pene-smese, vremena gasenja i izgradnje postrojenja.

Maksimalne kolidine pene = smese potrebne su, prema propisima i iskustvu, za gasenje

pozara naftnih derivata, odnosno površine goriva stojecih, nadzemnih rezervoara. Ove kolicine
ne vaze za gasenje pozara zapaljivih tecnosti koje razaraju vazdusnu penu (alkoholi, ketoni,
esteri) gde se mora koristiti alkohol pena. U nedostatku alkohol ekstrakta moze se primeniti
proteinski ili sinteticki ekstrakt, ali sa nekoliko puta vecim kolicinama.

Na primer za prihvatne bazene lezecih rezervoara goriva uzima se takode 6,6 [lit/min/m ] vode,

a kod stojecih 3 [lit/m/m ] neto povrsine. Neto povrsina se dobija kada se, od bruto povrsine,

odbije povrsina rezervoara.
Optimalno vreme gasenja je 30 [min] pri koriscenju standardnog proteinskog ekstrakta. Ovo
podrazumeva blagovremen pocetak gasenja. U torn slucaju ocekuje se efikasno gasenje sa
pocetkom gasenja, odnosno krace, ukoliko se koriste poboljsani ekstrakti kao sto su
fluoroproteinski 111 AFFE
Potrebne minimalne rezerve vode treba da obezbede gasenje pozara u trajanju od 2 casa.
Minimalne kolicine ekstrakta treba da iznose dvostruko od kolicine, potrebne za gasenje, u
vremenu od 30 [min] maksimalnog kapaciteta (najveceg objekta).
Iskustvo pokazuje da ove kolicine nisu dovoljne cak, ni kod povoljnih uslova na bavke
ekstrakta.

b) Kapacitet sistema

Pod kapacitetom sistema podrazumevamo količine-protok smeše, potrebne za gašenje pene

koja fori u jedinici vremena. Kada sistem štiti samo jednu površinu-objekat onda se kapacitet
izračunava jednostavnim množenjem potrebnih količina sa površinom.

Ali ako sistem pokriva više zona objekata, međusobno odvojenih onda kapacitet sistema treba

razmotriti, uzimajući u obzir specifičnost objekta. U takvim slučajevima postavlja se pitanje
koliko zona objekata sistem treba da gasi istovremeno, kako bi se odredio kapacitet

sistema
U razmatranju ovog pitanja mogu se postaviti opšti kriterijumi, sa napomenom da specifičnost
svakog objekta zahteva analizu, kako bi se odredio optimalni kapacitet sistema.

-Ako se sistemom štiti do pet zona objekata koji su odvojeni pregradama, tako da nema
opasnosti prenošenja požara (ili bar dužem vremenskom periodu), kapacitet sistema će biti
najveća zona-objekat, odnosno najveća potrebna količina smeše za jednu zonu-objekat. Ovaj

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

c) Kod snabdevanja elektricnom energijom vazi princip da moraju postojati dva izvora. Prema
propisima, jedan izvor je normalna mreza, dok drugi izvor je, najce sce, dizel-elektricni agregat. To
ne mora biti sopstveni, za stabilni sistem, ukoliko vatrogasna sluzba ima apsolutni prioritet ukljucenja
agregata u slucaju pozara. Neki strani propisi dozvoljavaju da se kao dva izvora mogu smatrati, pod
odredenim uslovima, dva udaljena transformatora sa kojih se uzima struja.

4.3.3. Cevne mreze i mlaznice ,

a. Cevne mreze

Cevovodi kod stabilnog sistema za vazdusnu penu su standardne cevi za vodu. Dimenzije cevi

odgovaraju izracunatom protoku i pritisku, za brzine protoka od 3 do 5 [m/sec]. Pritisak obicno ne
prelazi 10 [bar]. Za izbor cevovoda mogu se dati sledece namomene:



svaki cevovod za vodu moze se koristiti i za cevovod u mrezi sistema za vazdusnu penu.
Ipak, treba koristiti celicne besavne cevi m spiralno varene cevi.



treba izbegavatl cink i njegove legure. Po pravilu ekstrakti i smese ne izazivaju koroziju, osim

AFFF ekstrakta. U torn slucaju cevovde, odmah posle gasenja treba isprati.



polozaji razvodnlh ventila, ukoliko se rucno otvaraju, treba da su na bezbednom rastojanju.

Tokod naprimer nadzemnih rezrervoara goriva odnosno njihovih prihvatnih bazena, treba da
iznosi najmanje 50 [m]. Ventlii moraju imati natpise i biti jasno oznaceni da se moze odmah
utvrditi da li je otvoren ili zatvoren.



svi cevovodi moraju imati pad - obicno 0,5%, sa mogucnoscu praznjenja celemreze.



treba obratiti pažnju na mogucnost stvaranja vazdušnih džepova u cevovodima i mogucnost

ispustanja vazduha.



kod velikih cevovoda moraju se, ispred zatvaraca na razvodnim mestima, postavljati automat

uredaji za obezvazdusavanje.



na dovodima treba postaviti hvatace necistoce, sa sirinom mreze od 8 [mm].



armature koje se koriste u cevnoj mreži su obicne, za vodu. Zahteva se samo da odgovaraju

najvecem radnom pritisku



tip-geometrija cevne mreze-dovoda smese do plafonskih rasipaca i sprinklera pene, moze biti

kao i kod sprinklerske mreze. I kod ove mreze tezi se, zbog ravnomernosti protoka, simetriji.

b. Mlaznice

Prema nacinu koriscenja, mlaznice za tesku vazdusnu penu se proizvode u dve varijante: stabilne i

mobilne. Stabilne su cvrsto postavljene na objekat ili tle, dok mobilne - vatrogasne sluze za rucno
gasenje. U stabilne mlaznice spadaju i plafonski rasipaci i sprinkleri pene, kao i bacaci na vozilima.
Prema konstrukciji mlaznice, kod nekih se pena stvara usisavanjem vazduha-pena se stvara u telu
mlaznice, dok se kod drugih pena stvara van tela - bez usisavanja.

Stabilne mlaznice se proizvode u velicinama - kapacitetu od 200 do 2400 [lit/min], a

rasipaft i sprinkleri, od 40 do 100 [lit/min].

Raspored stabilnih mlaznica je, po pravilu simetrican. Kada se postavljaju na objekat (kao

sto je to kod nadzemnih stojecih rezrervoara goriva) polozaj je vertikalan, sa kretanjem
smese
- pene nagore. Plafonski rasipaci i sprinkleri se posta vljaju vertikalno sa kretanjem smese -
vode nadole (viseći polozaj). Broj mlaznica treba da odgovara potrebnoj kolicini pene za
odredenu povrsinu gasenja i ulaznim pritiscima smese. Povrsina pokrivanja penom jedne
mla- znice nema znacaja ako je ta povrsina ravna, jer vazdusna pena ima dobru sposobnost
klizanja. Izuzetno, kod neravnomerno skladistene robe i polozaja opreme, moze se pojavlti
zahtev za ravnomernim pokrivanjem penom cele povrsine.

4.3.4. Pumpna stanica

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

Ranije su dat zahtevi koji treba da se ispune pri izgradnji pumpne stanice za vodu.

Ovi zahtevi se u potpunosti odnose i na pumpnu stanicu za vazdusnu penu sa
sledecim dopunama:

pozarna stanica za vazdusnu penu se projektuje kod centralnih stabilnih siste-

ma. Funkcija stanice sastoji se u tome da uredaji stanice stvore smesu voda i ekstrakta
i preko razvodnog sistema i cevovoda, dovede do mlaznice za penu. Stvorena pena će
biti potiskivana i dovedena na površinu koja gori
- u pumpnoj stanic se nalaze: pumpe za vodu i ekstrakt, mešač-dozator, rezervoar
ekstrakta, razvodnici, priključci za vatrogasce, ventili, upravljački ormar sa
elementima za upravljanje i bazen sa vodom

Sl 91. - Sema standardne pumpne stanice za vazdusnu peni 1. rezervoar ekstrakta, 2. pumpa za ekstrakt,
3. mesac, 4. pumpa za vodu, 5. dovod vode, 6. vod smege, 7. vod za rasprgenu vodu, 8. upravljacki
orman.

- Bazen sa vodom se najcesće postavlja ispod poda stanice. U torn slucaju projektuje se

dubinska - vertikalna pumpa. Ukoliko se postavlja horizontalna, onda ona mora biti
samousisna ili imati rezervoar za nalivanje. Moguce je i resenje da horizontalna pumpa
bude ispod najnizeg nivoa vode u bazenu - potopljena. U torn slucaju pumpa ne mora biti
samousisna, odnosno nije potreban rezervoar za nalivanje.

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

sme biti duze otvoren. Jednom godisnje sipkom proveriti da li se ekstrakt
talozi. Prakticno to ne bi smelo da se desi, tokom vise godina .



posedovati neophodne rezervne delove koji se zamenjuju posle pozara ili

posle odredenog perioda eksploatacije sistema



voditi knjigu odrzavanja i u nju unositi sve podatke, rezultate proba i promena,

vazne za ispravnost sistema.- rezervoari proteinskog ekstrakta ne smeju
iznutra biti premazani premazi

4.4.

STABILNI SISTEMI ZA SREDNJU PENU

4.4.1. Definisanje sistema prema zahtevu gasenja

Projektovanje stabilnih sistema za srednju vazdusnu penu vrsi se prema važecim tehnickim

propisima. Kao stabilni sistem smatra se i onaj kod kojih se ekstrakt doprema vozilima ili nekim
drugim pokretnta sredstvom. Broj penusanja za srednju penu je od 20 do 200. Za sisteme srednje pene
kojima se stite rezervoari zapaljivih tecnosti broj penusanja ne sme preci 100.

U principu, srednja vazdusna pena se moze primenit svugde gde se primenjuje i teska
Gornja navedena ograda pokazuje da srednja pena nema takvu moc pokrivanja, jer laksa od
teske, uzgonske sile plamena kod pozara rezervoara goriva ne bi dozvolile pokrivanje povrsine
goriva, mada i srednja pena ima sposobnost klizanja. Srednju vazdusnu penu bi primenli kod
zatvorenih ili delimicno zatvoremh prostora To bi mogli biti, geometrijski razlicitog oblika
magacini i skladišta. Navodimo jedanan tipičan primer kao orijenticiju primene srednje pene;
to su prevodnice na hidroelektrani Đerdap. Pri najnižem nivou dubina prevodnice iznosi 17
[m]. Kako srednja pena ima ' delimicno, i trodimenzionalni efekat gasenja, to bi se,
bacacima ili cvrsto postavljenim mlaznicama, delimicno ispunio ukupan prostor prevodnice.
Prepreke koji bi stajale na putu kretanja teškoj peni, činilo bi je manje efikasnom, pa bi
uticaj trodimenzionalnog efekta gašenja srednjom penom došao do izražaja. Sistemi za
srdednju penu su obično mobilni, priključeni na stabilni sistem teške pene. U tom slučaju
univerzalni sintetički ekstrakt bi služio za stvaranje obe vrste pene sa zasebni mešečem

4.4.2. Potrebne kolicine vode i ekstrakta

a. Proracun potrebnih kolicina vode - smese za gasenje pozara stabilnim ili mobilnim sistemom sa

srednjom penom vrsi se prema vazecim tehnickim propisima. Osnova za proracun je planirana
povrsina za gasenje. Ako postoji vise povrsina, zona gasenja, odvojenih jedna od druge kapacitet se
odreduje prema najvecoj povrsi-ni odnosno objektu.

Za potrebne klicine smese se uzima 3 [Iit/m2/min] po kvadratnom metru povrsine stojecih

rezervoara goriva, precnika do 20 [mj. Ova mera se moze uzeti i za druge vrste pozara. Sa povecanjem
precnika rezervoara, povecava se kolicina smese za 0,2 [Iit/m2/minj za svaki metar povecanja
precnika. Kolicina vode koja mora stajati na raspolozenju je za 60 [min] gasenja izracunatim
kapacitetom sistema.

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

SI. 95 - Zastita stajalista teretnih kamiona stabilnim sistemom za srednju vazdusnu penu.

U slucaju potrebe gasenja alkohola, estera i ketona, u nedostatku alkohol ekstrakta, navedene

kolicine povecati nekoliko puta.

b. Kolicine ekstrakta su srazmerne procentu mesanja za planirani kapacitet, odnosno najveci

objekat. Ukupno se planira gasenje od 30 [min], a rezerve ekstrakta treba da su dva puta vece u
odnosu na planirano gasenje. Ovde se takode moze napomenuti da, obzirom na uslove nabavke
ekstrakta kod nas, rezerve ekstrakta treba znatno povecati.

4.5 SISTEMI ZA LAKU PENU

4.5.1. Definisanje sistema prema zahtevu gasenja

Sistemi za laku vazdusnu penu se projektuju i izgraduju prema tehnickim propisima. Sistemi mogu

biti mobilni i stabilni. Kao stabilni, oni su najcesce deo sistema za tesku i srednju penu. Ako su
mobilni, onda se, u cilju snabdevanja vodom, prikljucuju na izvore, vozila ili vodovodnu mrezu.

Efekat gasenja lakom penom je trodimenzionalni zato sto pri gasenju prostora on ispunjava vecim

delom potapajuci materijal i opremu. Kod ovih prostora postoje velike prepreke od masina i opreme, pa
gasenje i klizanje teske pene i gasenje povrsine poda ne bi dalo potreban efekat. Zato se laka pena
koristi za zatvorene prostore kao sto su kanali, i industrijske hale.

Objekti koji se stite lakom vazdusnom penom su: robne kuce, tuneli sa kablovima, hangari, zatvoreni
transformatori, magacini zapaljivih tecnost, motorni prostori, brodski prostori, rudnici, prostorije sa
hranom, energetske stanice razvodne stanice ltd.

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

napomena za klasu pozara B:

polarne tecnosti (alkoholi, esteri, ketoni) nisu obuhvaceni tabelom.

Kapacitet sistema lake vazdusne pene R, izracunava se prema zapremini objekta.

4.5. ZAŠTITA REZERVOARA ZAPALJIVIH TEČNOSTI
Gase se najčešće teškom penom, sa brojem penušanja od 5 do 8. Često se koristi i srednja pena.

Gase se rezerevoari i njihovi bazeni tj. tankvane, a predviđa se i hlađenje omotača i krova susednih
rezervoara vodom.
Kapacitet vode i ekstrakta određuje se prema najnepovoljnijem slučaju, tj pretpostavlja se da će da se
zapali najveći rezerovar i najveći bazen. Proračun i kapacitet pumpi se određuje pod pretpostavkom da

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

se gasi najudaljeniji rezervoar. Pretpostavlja se da će se upaliti samo jedan rezervoar, ako je rezervoara
manje od 5. Ako je rezervoara više onda se ovaj princip ne primenjuje Ukupne količine vode treba da
budu t.akve da se gašenje i hlađenje može vršiti 2h.

Količina ekstrakta treba da bude takva da se najveći rezervoar i bazen mogu gasiti 15 minuta sa
rezervom količina od 150% i odeđenom količinom za obavezne probe.
Kod rezervoara sa plivajućim krovom gasi se samo površina prstena. U slučaju rezervoara alkohola ili
estera, ketona i sl, koji razaraju penu količine za gašenje su višestruko veće ili se primenjuju specijalni
tipovi pene.
Kod izuzetno velikih površina treba izbegavati srednju penu.
Cevovodi mogu biti suvi ili mokri.
Mokri moraju biti zaštićeni od smrzavanja, a suvi treba da imaju pad ka stanici da bi mogli da se
isprazne.
Cevodi treba da budu tako obeleženi da se lako razlikuje cevovod za gašenje od cevoda za hlađenje.
Lonci se kod uvođenja odozgo postavljaju iznad maksimalnog nivoa tečnosti i imaju zaštitnu
membranu koja se lako razbija radi sprečavanja isparavanja.
Najčešće se osim gradskog vodovoda koriste i bazeni radi obezbeđivanja dovoljne količine vode.
Aktiviranje je načešće ručno, koje ne sme biti duže od 15 min

4.6. ZAŠTITA PRETAKALIŠTA
Pri pretakanju u autocisternu može doći do rasipanja i paljenja goriva. Zbog toga se postavlja stabilni
automatski sistem za penu sa plafonskim rasipačima i podnim mlaznicama. Koristi se laka pena koja će
praktično da napuni ceo prostor.

03 – Stabilne instalcije za gašenje požara teškom, srednjom i lakom penom

04 – Stabilne instalacije za gašenje požara prahom

Stabilne instalacije za gašenje požara prahom:

funkcionalna šema delovanja; opis instalacije;

sastavni delovi instalacije; projektovanje i izvođenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja
instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta
sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti
stabilne instalacije; periodička ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje
stabilne instalacije.

4. STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA PRAHOM

4.1 OPSTE O STABILNIM UREĐAJIMA ZA PRAH

Stabilni uređaji za gašenje prahom nisu još našli širu primenu u protivpožarnoj zaštiti kao što je

to slučaj sa vodom, penom i CO2 gasom. Razlog ovome verovatno leži u ekonomskom razlogu, ali
se može pretpostaviti da još uvek ima i tehničkog neiskustva u planiranju i projektovanju. Ovaj
drugi razlog ne mora biti prisutan, jer se danas i kod nas projektuju vatrogasna vozila za prah
velikog kapaciteta, čiji uređaji za prah i funkcije potpuno odgovaraju stabilnom uređaju. Jedino se
(to je najčešći, slučaj) zahteva automatsko gašenje, ali aktivirajući sistem za uključenje uređaja može
biti isti kao i kod CO2 stabilnih sistema ili drugih sistema. U tom pogledu se može postaviti
mehanički, pneumatski ili električni sistem za automatsko aktiviranje

Stabilni uređaj za prah vrši gasenje zatvorenih prostorija, a može se, pod određenim

uslovima i na ograničenim mestima, postaviti i u na slobodan prostor.

S obzirom na veliku mogućnost primene praha, kao i na mogućnost da jedan uređaj vrši zaštitu

više prostorija ili objekata, ovakav stabilni uređaj za gašenje može naći veliku primenu. Iako
nepokretni položaj mlaznica ne omogućava direktno upravljanje mlaza na mesto požara, treba
računati da prah, ako se stvori oblak, ima i trodimenzionalno dejstvo gašenja. Njegova efikasnost će
i u tom slučaju doći do izražaja, naročito kod primene u gašenju zapaljivih tečnosti.i gasova, kako u
površinskom, tako i u zapreminskom pogledu.

4.2.

OPŠTI PRINCIP RAĐA UREĐAJA

Kao i kod aparata i vozila za gašenje prahom princip rađa se sastoji u tome da se prah iz rezervoara
pogonskom energijom nekog gasa, izbaci na mesto požara. Pri tome on se mora, na svom putu od
rezervoara, do čvrsto postavljenih mlaznica, kretati kroz čelične cevi. Iako dužina čeličnih cevi neće
biti velika, a isto tako i broj skretanja, moraju se stvoriti uslovi za kretanje praha kroz cevi. Analogija
sa tečnošću je samo formalna, jer se mora stvoriti mešavina gasa i praha kako kako bi se mogao
ostvariti princip pneumatskog prenošenja kao kod pneumatskog prenošenja zrnaste materije. U tom cilju
mora se ostvariti potrehna brzina kretanja mešavine. Svaka promena brzine bi dovela do drugog
odnosa mešavine gasprah pa bi menjanjem pravca moglo doći do izlaska praha iz mešavine i
njegovog zgrušavanja. Zato je u rezervoaru potrebno, pre kretanja mešavine, prah rastresti i postići radni
pritisak, a time će se postići i traženi odnos gasa i praha (otprilike 1 : 1000) u mešavini i brzini
kretanja.Pogonski gas je obično azot, i on se uvodi u rezervoar sa donje strane. Za vreme pražnjenja
neophodno je održavati stalni pritisak u rezervoaru, kako bi se postigla potrebna količina praha koji
izlazi, u jedinici vremena, a time i oblak praha. Naime, u zatvorenoj prostoriji (a i na otvorenom
prostoru, pri mobilnom gašenju) stvaranje oblaka ima istu ulogu koju ima i zapreminska koncentracija,
npr, CO2 gasa, i u tome se ogleda trodimenzionalni efekat gašenja prahom.

4.3.

AUTOMATSKI UREĐAJI SA MEHANIČKO-PNEUMATSKOM AUTOMATIKOM

Kako je već rečeno, stabilni uređaj za prah je po pravilu automatskog dejstva, ali se uvek mora
predviđati i mogućnost ručnog aktiviranja. Stabilni uređaji se mogu razlikovati ne samo po veličini i.
broju rezervoara već i po načinu aktiviranja. Od čeličnih boca sa pogonskim gasom, pa dalje, sve do
izlaznih mlaznica, uređaji su isti ili skoro jednaki. Jedino će se aktivirajući sistemi, odnosno sistemi
koji ce, na neku od indikacija požara, otvoriti pogonske boce međusobno razlikovati. Ako je tempe-
ratura kao indikacija:požara najprikladnija, onda će se izabrati mehanički sistem sa topljivim
elementima ili ampulama, ili će se postaviti temperaturni javljači požara (diferencijalni ili

04 – Stabilne instalacije za gašenje požara prahom

duplirana, pneumatskim električnim signalnim uređajima. Ona je neophodna zbog alarmiranja i
preduzimanja onih preventivnih mera koje su planirane za slučaj požara, posebno obaveštavanja
vatrogasne jedinice o pojavi požara. Zvučni signal mora postojati i u prostoriji gde se vrši gašenje,
kako bi osoblje napustilo ugroženu prostoriju. Signal se mora vremenski dati najmanje 30 sekundi
pre aktiviranja uređaja.

Prema datom opisu rada, osnovne elemente uređaja čine:
-rezervoar (ili više rezervoara) praha,
-sistem za aktiviranje,
-čelične boce,
-razvodnik, i
-cevovodi sa mlaznicama.

Rezervoar za prah je cilindričnog oblika, ugrađen na postolju. U rezervoaru je ugrađena uzgonska
cev, filter za ispiranje, ventil sigurnosti, priključni ventili za pogonski gas, otvor za punjenje
praha, otvor za pražnjenje, armatura sa memim instrumentima i drugi priključni elementi.
Rezervoar treba smestiti u prostoriju koja je bezbedna od požara i ulaska nepozvanih lica.

Sistem za aktiviranje čine topljivi elementi na čeličnom užetu, čelično uže sa tegom, komandne
boce: od 2 kp za automatsko i ručno aktiviranje i cevovodi sa priključcima visokog pritiska.
Temperatura paljenja, odnosno: prskanja ampule određuje se prema maksimalnoj temperaturi
prostorija koje se štite. Temperaturni elementi se proizvode u nekoliko temperaturnih granica,
obično sa temperaturama od 70°C, 90°C. 140C°, 240°C i 300°C ili njima bliskim temperaturama. Na
topljivim elementima je obično temperatura naznačena, dok se kod ampula tečnost boji različitim
bojama, koje označavaju različite temperature, ali se i pored toga označava temperatura prskanja.

Između temperaturnog elementa, sa jedne strane (a u eksplozivnim sredinama sa obe) postaviti
električnu izolaciju (pertinaks trake ili sl.).

Čelično uže je standardno, prečnika 3—4 mm. Na skretanjima se postavljaju koturi, a spajanje užeta
vrši se standardnim priključcima.

Komandna boca za automatsko aktiviranje ima membranski ventil, dok boca za ručno aktiviranje
ima ventil sa točkićem za otvaranje boce. Obe boce su povezane zajedničkim cevovodom visokog
pritiska. Ovim se ispunjava zahtev za ručnim aktiviranjem, ali i ono mora biti omogućeno na dva
mesta (poz. 11 . i 28.).

Komandne boce i potpuno zasebni sistem za aktiviranje mora postojati za svaku prostoriju-zonu
koja se štiti. Broj takvih prostorija-objekata ne bi trebao da bude veći od pet, za jedan stabilni
uređaj.

Čelične boce imaju kao pogonski gas azot ili CO2 gas. Po pravilu, ventili boca za stabilne uređaje
su sa membranama, a ne opružnog tipa. Ovo iz razloga što zatvaranje membranom daje veću
sigurnost nepropustljivosti od opružnog načina.

Boce imaju pneumatske mehanizme za aktiviranje tegova, zatim pneumatski cilindar za vremensko,
zadržavanje, električni prekidač, sistem koga čine tegovi, uže i potezne poluge za probijanje
membrana, mehanizam za ručno aktiviranje, kontrolne instrumente i cevovode sa odgovarajućim
priključcima, ventile-slavine, reducir ventile i ostale delove jedne baterije boca pod visokim
pritiskom.

Razvodnik ima zadatak da prah, koji je magistralnim cevovodom došao potiskivan iz rezervoara,

04 – Stabilne instalacije za gašenje požara prahom

uputi odgovarajućim cevovodom u onu prostoriju gde je požar izbio. Komanda za aktiviranje
odgovarajućeg ventila i slavine, kao i uključenje električnog prekidača dolaze od komande boce one
prostorije gde je požar izbio. Težina tega istovremeno povlači polugu ventila-slavine i prekidača.

Cevovodi sa mlaznicama slože za dovod praha iz rezervoara, preko razvodnika i mlaznica, u
prostoriju gde je izbio požar. Cevi su čelične bešavne. Cevovod treba da ima što.manje skretanja.
Položaj mlaznica je u prostor ili treba da bude usmeren prema nekom objektu, ukoliko takav objekat
postoji, kao posebna opasnost. Na otvorenom prostoru položaj mlaznica je simetričan, sa takvim
odstojanjem da se objekt nađe u potpunom i kontinuiranom oblaku praha. Veličina izlazne površine
mlaznice ne treba da bude manja od 28 mm2 (prečnik 6 mm).

Ukoliko mlaz praha može uskovitlati zapaljivu površinu ili uzburkati površinu, onda položaj mlaznica
treba da je takav da se to izbegne.

4.4.

NAPOMENE O MONTAŽI I KONTROLISANJU

Pri montaiži stabilnog uređaja za prah treba se pridržavati sledećih mera:
-Rezervoar, odnosno postolje rezervoara mora biti učvršćeno za betonsku ploču da bi se
onemogućilo pomeranje. Učvršćenje se može izvršiti i na zidu;
-Rezervoar postaviti u prostoriju gde nema zapaljivih materija i obezbedenu od neovlašćenog
ulaženja. Ukoliko to nije moguće rezervoar treba da ima žičanu ogradu;
-Rezervoar treba da ima električno uzemljenje;
-Ram baterije boca sa pogonskim gasom takođe mora imati učvršćenje za pod ankerima ili za zid.
-Temperatura gde se nalazi baterija boca ne srne biti veća od 35°C;
-Baterija, u cilju ručnog aktiviranja, mora imati lak pristup. Ukoliko nije smeštena u prostoriji i ona
mora imati žičanu ogradu;
- Svi cevovodi i priključni elementi moraju biti tako vareni i povezani da obezbeđuju
nepropustljivost. Cevovodi pogonskog gasa i praha moraju izdržati maksimalni pritisak od 80 at;
-Između baterija boca sa pogonskim gasom i rezervoara mora biti ugrađen ventil sigurnosti;
-Pripremljeni cevovodi za montažu moraju biti zaštićeni od ulaska stranih tela;
-Cevovodi pogonskog gasa, pri skretanju, treba da imaju produžetke zaskupljanje nečistoće (dužine 10—
15 cm);
- Čelično uže, pri prelasku ispod električnih uređaja i instalacija, treba da ima izolaciju;
-Pri prolazu kroz cev, čeličnom užetu može da bude onemogućeno kretanje zbog nečistoće ili, na
primer, u lakirnicama od spečene boje. Zato otvore cevi popuniti tovatnom mašću;
-Ceo uređaj i cevovodi spolja treba da su minizirani i zaštićeni zaštitnim premazom;
- Pri montaži preduzeti sve zaštitne mere.

Pri predaji uređaja:

04 – Stabilne instalacije za gašenje požara prahom

sa kretanjem gasa kroz cevl to se ne moze smatarti istim, jer na mestima skretanja dolazi do
talozenja praha i začepljenja.

Danas su takvi problemi rešeni, tako da se postavljaju stabilnl sistemi velikin kapaciteta, sa
duzim cevovodima i crevima.

Stabilni sitemi sa prahom su pogodni kod zatvorenih prostorija i objekata, all i kod objekata na

otvorenom prostoru. U tom pogledu prah ima prednost nad CO2 gasom koji bi se rasturao.Pored
toga prah je bezopasan za ljude i materijale. Jedan stabilni sistem za prah, kao sto to vazi i
za druga sredstva, moze vrsiti zastitu vise objekata

4.6.

KRITERIJUMI ZA IZBOR I DEFINISANJE SISTEMA

Kod izbora stabilnog sistema sa prahom u alternativi sa drugim sistemima - sredstvima,

prednosti sistema sa prahom su sledeća:

-bezopasnost po ljude, opremu i materijale
-otpornost prema niskim temperaturama
-sposobnost gasenja pozara klase A, B i E
-neprovodljivost struje
-neograniceno vreme skladistenja.

04 – Stabilne instalacije za gašenje požara prahom

Pored navedenlh dobrih osobina praha, treba uzeti u obzir i ekonomski kriterijum.

Ipak, treba reci da gasenje prahom ne polaze pravo na univerzataost, kako bi se moglo
zakljucitl iz njegovih osobina. Preporuka za postavljanje stabUnog sistema za prah je kod
slucajeva gde postoji nestasica vode, opasnost zamrzavanja, opasnost od kratkog spoja, itd.

Stabilni slstem sa prahom primenjuje se kod zatvorenih prostonja i objekata. Zastita

objekta na otvorenom prostoru sistemorn sa prahom ima prednost nad zastitom CO, gasom,
jer bi dolazilo do velikog rasturanja gasa.

Za projektovanje i izgradnju stabilnih sistema sa prahom postoje tehnlcki propisi kojih se

projektanti moraju pridrzavatl. Kod mogucih dilema treba konsultovati nadlezne organe i
strucnjake.

4.7.

PRORACUN KOLICINE PRAHA ZA GASENJE

Stabilnim sistemima za prah vrsi se zastita zatvorenih prostorija i objekata -

objekt zastita. Potrebne kolicine praha su: -

- za zatvorene prostorije potrebno je, minimalno 0,6 [Kg] po m3 bruto zapremine. Pri
tome prostorija treba da je potpuno zatvorena.

-Kod zastite objekta oblak praha treba da prekrije ceo objekat.
Minimalne potrebne kolicine praha koje su potrebne kod sledecih slucajeva:
-Ako su objekti ograniceni sa najmanje 4 strane tavanicom, patosom i zidovima, na primer
kabine za prskanje spreda otvorene, trafo celije, spreda i odozgo, potrebne kolicine su

04 – Stabilne instalacije za gašenje požara prahom

Pogoski gas za izbacivanje i potiskivanje praha kroz cevovode i mlaznice je najcesce

azot. Armaturu rezervoara i pogonskih boca cine dementi za aktiviranje i upravljanje,
sistem razvoda, redukcionih i sigurnosnih ventila ltd.

Iako postoje izvesne razlike u konstrukcijama rezervoara u principu su oni slicni jer obavljaju istu

funkciju. Kao sudovi pod pritiskom, rezervoari i boce moraju odgovarati tehnickim propisima.
Prah treba da pocne isticati iz rezervoara tek kada se postigne potreban radni pritisak i prah bude
uzburkan pogonskim gasom u rezervoaru. Vreme koje je potrebno da se to postigne ne sme da prede
30 [sec].

Boce sa pogonskim gasom moraju imati manometre za visoki pritisak. Mora biti

omoguceno da se izmeri pritisak, bez ispustanja gasa iz boce. Boce u svom lezi-stu moraju
biti osigurane od reakcijskog udara unazad prilikom izlaska gasa.

Kod zastite vise prostorija ili objekata jednim sistemom na razvodniku mora, za svaku

prostoriju postojati razvodni venal i slavina, ciji protocni precnici moraju odgovarati
precniku glavnog cevovoda. Ventili i slavine moraju se otvarati pre isticanja praha iz
rezervoara, ill bar istovremeno. Ukoliko se ventili rucno aktivlraju njihovi polozaji treba da
su takvi da nisu potrebne lestvice, stepenice ili specijalni alat.

4.10.

CEVOVODI I MLAZNICE

Po kvalitetu, cevovodi cevovodi treba da odgovaraju najvisem pritisku koji može da nastupi, da

su bez neravnina i zasticeni od korozije. Geometrija cevne mreze treba da je simetricna, kako bi
cevovodi deonice do mlaznica bile iste duzine (vidi sl. 106). Na taj nacin ce prah ravnomerno
isticati iz svih mlaznica. Pritisak smese gas-prah treba da ima brzinu-energiju, da kod skretanja-
savijanja cevi prah ne talozi i zapusi cev. Kretanje praha kroz cevovode pri skretanju treba da bude
kao na slici 107.

Cev mlaznice treba da ima povrsinu preseka ne manju od preseka mlaznice ili zbira povrsina

otvora mlaznice, ukoliko mlaznica ima vise izlaznih otvora. Raspored mlaznica u prostoriji treba da
je takav da izlazeci mlaz praha ne uskovitla, uzburka materiju koja gori, da je ne rastura i
rasprskava po prostoriji. Izlazni otvori mlaznice treba da se stite od prsine boje i vlage. Otvori na

mlaznicama kroz koje izlazi prah, moraju imati najmanju izlaznu povrsinu 28 [mm2].

Nosaci za cevovodne praha su isti kao i kod CO2 cevovoda i sve sto je za njih receno, odnosi se i na

04 – Stabilne instalacije za gašenje požara prahom

nosace cevovoda praha.

4.11.

NAPOMENE O MONTAZI, PROBI I ODRZAVANJU

a. Sve napomene za montazu sistema CO2 mogu se primeniti i za sistem sa prahom. Posebno se

moze napomenuti:
-Pre ugradivanja, cevi treba iznutra ocistiti.
-Mlaznice pre postavljanja treba pazljivo produvati.

-Armature za rucno aktiviranje i probe moraju biti plombirane.
-Na pogodnim mestima, naprimer na razvodniku, ugraditi prikljucke sa slavinama, za produvavanje
ciscenje instalacije od zaostalog praha.
- Rezervoari za prah, pogonske boce i armature sistema za prah razlicitih proizvodaca, mogu se,
unekoliko razlikovati u konstrukcionim detaljima, ali ne i funkcionalno. Zbog toga se treba
pridrzavati uputstva proizvodaca za montazu, probu i odrzavanje sistema.
- Na gradilistu i pri montaznim radovima pridrzavati se mera zastite na radu i pravilnika koji vazi
za rad sa posudama pod pritiskom.

Potpuna proba sistema, sa izbacivanjem praha kroz mlaznice je skupa pa se retko koristi.

Zato se vrse delimicne probe. Probama se zeli ispitati dali prah dolazi u prostoriju (ili vise
prostorija, ukoliko ih ima). U torn cilju se, iza razvodnog ventila, ugraduje vertikalan T komad sa
ventilom. Na ovaj komad se priključuje crevo sa probnom mlaznicom. Na taj nacin se, aktiviranjem
sistema moze kontrolisati pritisak u rezervoaru, isticanje praha i funkcionalnost svakog dela
sistema.

Posle izvrsenog gasenja sistem se mora ocistiti od praha. Produvavanje se vrsi na

prikljucnim mestima kako je napred receno. Za cevovode vaze sve napomene date kod CO2

sistema. Dodatne napomene su sledece:

- Ispitivanje rezervoara i pogonskih boca vrsi se, periodicno, prema tehnickim propisima za

sudove pod pritiskom.

- Sistem se mora periodicno kontrolisati. Kontrola obuhvata:

*kontrolu pritiska u pogonskim bocama

*rucnu pokretljivost svih ventila i slavina

*kontrolu alarmnih uređaja

-Jednom godisnje se funkcionalno kontrolise ceo sistem. (sestomesecno)
- O rezultatima ispitivanja i proba vodi se knjiga

05 – Stabilne instalacije za gašenje požara ugljen dioksidom

Prvi sistem je ručni, a ostala cetiri su automatska. Pojam mehaničkog i elektricnog kod sistema
pod B, C, D i E (prvi deo izraza) odnosi se na nacin aktiviranja osnovnog elementa za
aktiviranje (npr. temperaturnog topljivog elementa), a pojam pneumatskog i elektricnog jeste
način prenosenja komandi. Tako bi, kod automatskog sistema B, C i D osnovni elementi za
aktiviranje bili temperatumi (topljivi ili ampule), a kod sistema E bili bi javljači

Ova podela nije stroga, pa se pojedini sistemi mogu i kombinovati. To je, na primer, slucaj kad
imamo vise prostorija koje se zasticuju istom baterijom, ali je indikacija pozara razlicita. Tako
bi kod jednog pozara najbolja indikacija mogla biti temperatura, a kod drugih dim, sto bi
znacilo da osnovni aktivirajudi elementi ne bi bili isti. Rastojanje takode moze uticati na izbor
prenošenja komandi, itd.
Nacelno se CO2 gas koristi kao sredstvo za gasenje za pozare klase B,C i E iako svaki slucaj
primene dobro oceniti. Isto tako se u nacelu, stabilni uredaj uglavnom kod zatvorenih
prostorija, pa treba preduzeti mere bezbednosti.

05 – Stabilne instalacije za gašenje požara ugljen dioksidom

5.2. STABILNI UREDAJI SA MEHANIČKO-PNEUMATSKO-
ELEKTRICNIM AUTOMATIKAMA

Opsta sema stabilnog automatskog CO2 uredaja sa mehanicko-pneumatskom automatikom
data je na si. 106. Osnovni princip rada ovog uredaja je sledeci:
Pri povisenoj temperaturi, koja se javlja pri požaru, temperaturni rastavljkjivači (topljivi
elementi ili staklene ampule) kidaju vezu čeličnog užeta.. Na taj nacin se oslobada teg koji
svojom tezinom probija membranu komandne boce za automatsko aktiviranje. Sada
mehanicko aktiviranje prelazi u pneumatsko. Pogonska energija CO2 gasa u komandnoj boci
treba da izvrsi dve komandne radnje, aktiviranje baterije boca i otvaranje ventila koji vodi u
prostoriju gde je pozar izbio, odnosno uputi CO2 odgovarajucim cevovodom u odgovarajucu
prostoriju. Ova komanda se prenosi preko cevovoda visokog pritiska do razvodnika. Preko
pneumatskog okidača otpusta se teg na razvodniku i otvara ventil-slavina i uključuje
električni prekidač. On ima zadatak da uključi sirenu 30 sec pre pocetka isticanja
Od razvodnika zajednicki vod visokog pritiska odlazi do baterije boca. Preko pneumatskog
okidača se oslobađaju tegovi baterije, ali se aktiviranje ne vrši odmah. Pneumatski cilindar sa
sistemom poluga otptasuce teg tek posle izvesnog vremena, odnosno vremena na koji je
regulisan ne manje od 30 sec. Posle toga tegovi svojom tezinom (ili moze postojati slicna
konstrukdja), preko poteznih poluga probijaju memebranu ventila. CO2 gas gas preko
kolektora magistralnog voda, razvodnika cevvoda i mlaznica odlazi u protoriju gde je izbio
pozar. Na magistralni vod obicno se vezuje i pneumatska sirena (pored elektricne) koja ima
zadatak da obavesti o pravilnom funkdonisanju uredaja. Ona se zato i po zvuku razlikuje od
elektricne.
Razvodnik koji odgovara opisanom uredaju, odnosno automatici, odgovara razvodniku pod C
na sl. 105. Ako bi uredaj imao mehanicko-mehanicku automatiku, ovo znaci da bi to bio
jednostavniji slucaj. Teg na kraju celicnog uzeta bi svojom tezinom direktno aktivirao boce
baterije. Ovaj sistem bi se primenio samo onda ako bi baterija vršila zaštitu samo jedne
prostorije i baterija postavila u njenu neposrednu blizinu.

05 – Stabilne instalacije za gašenje požara ugljen dioksidom

kašnjenje, dok se komandbi ormar za dopunsko gašenje postavlja samo ako postoje rezervne

boce

Ventili na bocama
su po pravilu membranskog tipa radi sigurnijeg zaptivanja. Pri aktiviranje membrana se
probija. Boce CO2 moraju imati uređaj za kontrolu napunjenosti. Ranije su to bile vage a sada
se koriste presostati.

Razvodnik
razvodi gas po prostorijama. Po pravilu jedna baterija na razvodniku ima najviše 5 ventila.
Razvodnik ima pneumatske ili električne okidače i ventile, čiji je zadaatak da okidaju tegove i
otpuštaju ventile
Modernije ventile se baziraju na ventilima koji imaju električni okidač, koji propušta iz boce
malu količinu gasa koja se onda vraća na ventila i otvara ga. Ovakvim pneumatskim vodovima
otvaraju se ostale boce u bateriji koje nemaju električni okidač. Sektorski ventili su najčeće
električni.
Cevovodi i mlaznice
su čelične bešavne pocinkovane cevi.

Komandne boce
za ručno i automatsko aktiviranje su spojene međusobno čeličnim cevima i sa pneumatskim
lementima na razvodniku. Svaki sektor gašenja ima svoju komandnu bocu.

Temperaturni rastavljivaci
Temperaturni rastavljivači -clanci (sl. 109) dati su sa temperaturnom ampulom. U ampuli se

05 – Stabilne instalacije za gašenje požara ugljen dioksidom

nalazi tecnost sa visokim pritiskom pare. Izbor temperature viši se prema radnim uslovima u
prostoriji. Po pravilu, na maksimalnu radnu temperaturu dodaje se oko 40°C. U tabeli su
predvidene moguće temperature za koje se ampule izraduju.
Temperaturni clanci mogu biti od topljive legure ili to mogu biti elektrifcni javljaci pozara.

Dodatni pnenmatski uredaj sluzi za zatvaranje vrata, prozora ili drugih otvora, pri gaSenju
poiara, kako ne bi veca kolicina CO2 gasa istekla. Na si. 110 prikazaa je takav uredaj.
Pogonska energija se dobija od CO2 gasa, a izvod obično potiče od magistralnog voda.

Alarmne sirene električe i pneumatske, po pravilu, postavljaju se paralelno. Elektricna sirena
ima zadatak da obavesti ljudstvo u ugrozenoj prostoriji, zatim dezurnu sluzbu, vatrogasnu
jedinicu i druge o izbijanju pozara, a tek sa zvukom pneumatske sirene uredaj je stupio u
dejstvo. To znači da je funkcija zvuka pneumatske sirene da obavesti o ispravnom
fimkcionisanju uredaja, a nastupa najmanje 30 sekundi posle zvuka elektricne sirene.

5.4. ZAHTEVI GASENJA I OSNOVE PROJEKTOVANJA

Osnovni cilj postavljanja jednog stabilnog CO2 sistema je gasenje pozara u objektu, u prvoj

fazi njegovog nastajanja i po potrebi, odrzavanja potrebne zapreminske koncentracije u
objektu, do prestanka opasnosti povracaja pozara. Ovaj drugi zahtev je neophodan kod pozara
cvrstih materijala koji sagorevaju zarom. Ovaj kriterijum, da li zapaljive materije gore
plamenom (zapaljivi gasovi i tecnosti) ili zarom, je vazan kriterijum za dimenzionisanje
kapaciteta sistema.

Osnovni efekat gasenja pozara CO2 gasom je zagušujuci, a u mnogo manjoj meri,

hladenjem. Zagusujuci efekat je trodimenzionalni, jer CO2 ravnomerno ispunjava prostor koji
se stiti. U tom smislu CO2 sistem se koristi za zatvorene prostore. Kada se pri koncentraciji
CO2 , smanji ucesce kiseonika u vazduhu na 15% prekida se proces sagorevanja, a time je
izvrseno i gasenje pozara.

Stabilni CO2 sistem se primenjuje i kod zastite objekta - uredaja, lociranog u nekom vecem

prostoru (na primer hali), a retko na slobodnom. U tom slucaju mlaznice su usmerene na sam

05 – Stabilne instalacije za gašenje požara ugljen dioksidom

strucnjaka, jer propisi ne mogu dati odgovore na svaki objekat ili tehnologiju, koje
resenje je optimalno. Pored toga potrebno je drzati se preporuka proizvodaca
protivpozarne tehnike.

Projektant i izvodac montaze moraju se pridrzavati svojih nacionalnih tehnickih

propisa za CO2. Ovo su slozeni i odgovorni poslovi, pa ih moraju vrsiti kompetentni

strucnjaci.

Standardi koji se primenjuju:
SRPS EN 15004-1 Instalacije za gašenje požara – Sistemi za gašenje gasom – Deo 1-

Projektovanje, ugradnja i održavanje

SRPS EN 12094 Instalacije za gašenje požara- Komponente sistema za gašenje gasom
Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne uređaje za gašenje požara

ugljendioksidom.

NFPA12
VdS 2093

Projekti stabilnih COa sistema podlezu kontroli - reviziji. Ovo se odnosi i na

montazu i odrzavanje sistema.

5.5.

DEFINISANJE SISTEMA

Pod definisanjem sistema podrazumevamo odredivanje njegovih osnovnih tehnickih

karakteristika. U projektovanju ovo pretstavlja njegovu prvu fazu. Zbog toga se de-
finisanje vrsi u GPZOP i sadrzano je u projektnim zahtevima koji sluze kao osnova za
izradu glavnog projekta CO2 sistema i njegove montaze. Ovo je posebno neophodno
uciniti kada je rec o investicionom objektu, jer projektni program i glavni projekat cine
sastavni deo investicione dokumentacije.

Prema redosledu definisanja tehnickih karakteristika stabilnog CO2 sistema potrebno

je odrediti:

- koje objekte treba zastititi stabilnim CO2 sistemom. Kriterijumi su: pozarni rizik,

mogucnost prosirenja - prenosenja pozara na susedne objekte, vrednost objekta,
potrebne kolicine CO2 gasa ili drugog sredstva mogucnosti gasenja i potrebu gasenja

pozara u njegovom pocetku
- izvrstiti osnovni proracun potrebne kolicine CO2 gasa-odnosno kapacitet sistema.
Ukoliko je sistem centralni (stiti vise objakata) i vrsi zastitu do 5 objekata, proracun
izvrstiti za najveci. Ipak, i ovde moze bit izuzetka od ovog pravila, ukoliko se radi o
visokom pozarnom riziku i velikoj vrednosti objekta.
- na osnovu kapaciteta sistema odrediti skladistenje - centralu, boce - bateriju ili re-
zervoar - cisternu. Pored funkcionalnog zahteva za rezervoar, kolicina, odnosno
broj boca, moze biti kriterijum za izbor rezervoara. Naime, najmanje dimenzije re-
zervoara tipa ,,TIKKO" je 3300 [kg] što po kolicini, znaci 110 boca punjenja od 30
[kg] ili 66 boca od 50 [kg]. U rezervoaru mogu biti smestene i planiranje rezerve.
- kod automatskog aktiviranja CO2 sistema treba detekcija pozara da registruje

povecanje temperature, pa su aktivirajuci elementi temperaturni. Temperaturni
elementi mogu biti mehanicki i elektricni. Mehanicki elementi su clanci sa topljivom legurom
ili ampule sa visoko isparljivom tecnoscu. Ovi elementi mogu, u funkciji aktiviranja, kidati
veze (celicna uza) ili davati elektricni kontakt. Kada je aktiviranje elektricno, preko javljaca
pozara, onda se, paralelno postavlja-ju diferencijalni i maksimalni javljaci. Ukoliko se postave
dimni javljaci, mora postojati dvozonska zavisnost aktiviranja.
-ako u prostoriji koja se stiti borave ljudi, CO2 sistem mora imati ugradene elemente za

njihovu bezbednost prilikom aktiviranja. To su alarmni sistemi, zvucni i svetlosni.
Zadrzavanje aktiviranja CO2 sistema treba da je u sklopu plana alarmiranja i spasavanja

citavog objekta.

05 – Stabilne instalacije za gašenje požara ugljen dioksidom

5.5.

PRORACUN KOLICINE CO2 ZA GASENJE POZARA

Potrebne kolicine CO2 gasa za gasenje odredenog pozara izrazavaju se zapreminskom

koncentracijom (u %) ili masom po jedinici zapremine. Potrebne kolicine zavise od vrste
materijala ili opreme. U torn smislu razlikujemo dve vrste pozara, pozara sa plamenom i
pozara sa zarom.

U postupku proracuna potrebnih kolicina, osnovu cini teorijska zapreminska koncentracija.

Ova koncenacija se mnozi korekcionim faktorima koji zavise od vrste zapaljivog materijala,
ili opreme u prostoriji koja se stiti.

5.5.1. Teorijska zapreminska koncentracija CO za gasenje

Smanjenjem zapreminske koncentracije kiseonika u vazduhu od 21% na 15%, prekida se

proces sagorevanja, odnosno gasi pozar. Minimalna zapreminska koncentracija CO2 kojom se
ovo postize je oko 29%

Ovo je teorijska zapreminska koncentracija i odnosi se na sve gasove koji imaju

zagusujuci efekat gasenja (naprimer inertni gasovi argon, inergen i dr.) odnosno koji
smanjuju zapreminsku koncentraciju kiseonika. Ovo ne vazi za gasove koji, hemijskim
efektom, gase pozar (haloni, cista sredstva).

Izracunatu minimalnu zapreminsku koncentraciju treba povefiati faktorom si-

gurnosti od 20% tako da se dobija prakticna minimalna koncentracija od 34%

Minimalna prakticna koncentracija od 34% moze se izraziti u masi CO2 po jedinici

zapremine [kg/m ], jer 1 [kg] CO2 gasa, pri normalnom pritisku, zauzima oko 0,5 [m ]

zapremine, pa za koncentraciju od 34% dobijamo 0,68[kg/m ]

Prakticno se, u propisima, za 34% zapreminske koncentracije, uzima

CO234%=0,7[kg/m ]

U praksi za različite materije prema tabelama ove vrednosti idu od 1 kg do 3 kg po

5.5.2. Zapreminske koncentacije za pozare sa plamenom

Pozari sa plamenom su kod sagorevanja gasova, tecnosti i nekih cvrstih, lako zapaljivih

materijala. Pozari sa plamenom se gase CO2 brzim ispunjavanjem zapre-mine objekta -
prostorije. Prema vrsti zapaljivog materijala odreduje se zapremin-ska koncentracija u %

odnosno kolicina u [kg/m3].

Teorijska zapreminska koncentracija je opsta, a za tipicne zapaljive materijale su one

eksperimentalno utvrdene i njih se treba pridrzavati. Ukoliko se pojavi zapaljiv materijal za
koji treba odrediti zapreminsku koncentraciju konsultovati kompetentne strucnjake.

Ako su dve ili vise prostorija tako medusobno vezane da CO2 gas moze slobodno da prolazi

iz jedne u drugu onda se ukupna kolicina dobija sabiranjem pojedinacnih.. Ukoliko se zahteva
zapreminska koncentracija vece od 34% onda se ona odnosi na sve medusobno vezane.

Otvori u prostoriji koji se u trenutku aktivranja sistema ne mogu zatvoriti moraju biti

kompenzirani dodatnim kolicinama CO2 gasa. Ako postoji opasnost da se pozar prenese
na susedne objekte kroz otvore, takvi otvori moraju imati automatske poklopce ili da
budu zasticeni specijalnim mlaznicama. Ventilacija prostorije mora se iskljuciti pre ili sa
aktiviranjem sistema, a ako to nije moguce, predvideti dopunske kolicine CO2 gasa.

Ako je normalna temperatura u prostoriji vec od 93°C (200°F) dodaje se po 1 [%] na

ukupnu kolicinu CO2 za svakih 2,8°C (5°F)

Za normalne temperature ispod - 18°C (0

F) na ukupnu kolicinu CO2 dodajese po 1

05 – Stabilne instalacije za gašenje požara ugljen dioksidom

Pri dolasku CO2 gasa u prostoriju on u smesi sa vazduhom stvara nadpritisak. Usled

stvorenog nadpritiska, CO2 otice iz prostorije kroz sve male otvore i vrata. Ukoliko je
koncetracija u prostoriji veca-veci nadpritisak, utoliko ce oticanje biti vece. Zbog toga je
potrebna jedna dodatna kolicina CO2, koja zavisi od izracunate koncentracije, da bi se
ona odrzala jedno vreme

Oticanje je vece za vece zapreminske koncetracije, odnosno raste dodatna koncetracija.

5.6.

VREME PRAZNJENJA SISTEMA

Pod pojmom praznjenja sistema podrazumevamo vreme proteklo od otvaranja ventila na

bocama ili rezervoarima, do njihovog praznjenja. Minimalno vreme praznjenja CO2, sistema
za proracunatu količinu je 30 [sec]. Ovo vreme se povećava kod pozara gde se trazi
hladenje( pozari sa zarom, ugrejane metalne mase isl.). Vreme praznjenja zavisi i od pocetnog
pritiska u posudama, odnosno dali je u posudama visok pritisak (boce) ili niski (rezervoar-
cisterna sa hladenjem). Opste pravilo za praznjenje dato je tabelom 65.

Vreme praznjenja kod zapreminske i objekt zastite

pritisak CO2 u posudama

maksimalno vreme praznjenja

zapreminska zastita [sec] objekt zastita [sec]

- boce

- rezervoar -

120

5.7. AKTIVIRANJE SISTEMA I AKTIVIRAJUĆI ELEMENTI
5.7.1. Izbor načina aktiviranja
Aktiviranje sistema može da bude električno (detektori), mehaničko (rastavljivi članci) ili

pneumatsko (termopneumatska detekcija)

Osnovni elementi za izbor aktiviranja su:

indikacija najranije faze požara i njegov razvoj

visina prostorije

mogućnost lažnog aktiviranja

temperatura prostorije

Temperatura aktiviranja CO2 sistema treba daje 30cC visa od radne temperature prostorije.

Uslovi za postavljanje automatskih javljaca požara dati su ranije..

5.7.2. Aktivirajuci elementi i mreza

Napomene za broj, raspored i polozaj aktivirajucih elemenata odnose se na

mehanicke, pneumatske i elektricne, ali ne i na automatske javljace pozara koji su dati u
poglavlju.

Broj i raspored aktivirajucih elemenata zavisi od vrste elemenata, geometrijc

prostorije i uslova u njoj. Polozaj elementa treba da je takav da spreci lazno aktiviranje u
prostoriji koja se stiti. Mora se minimalno predvideti jedan automatski aktivirajuci
elemenat za prostoriju.

Povrsina koju pokriva jedan aktivirajuci element (ne vazi za automatske javljace

pozara) ne treba da prede 30 [m

]. Medusobno rastojanje je 6 [mj, od zida 3 [m] a od

05 – Stabilne instalacije za gašenje požara ugljen dioksidom

plafona ili krova 0,3 [m], od zapaljivog materijala ili objekta 0,3 [m]. Kod posebnih
formi plafona i krova naprimer kosih cija kosina-ugao je veći od 20, raspored
elemenata vrsiti kao i kod javljaca pozara.

Dimni javljaci se postavljaju u dvozonsku zavisnost. Ako su u propisu maksimalne

povrsine za dimne javljace pozara u dvozonskoj zavisnosti Amax vece od 20 [m

] treba ih

dvostruko umanjiti. Ovo se odnosi i na povrsine pokrivanja svih aktivirajucih elemenata.

Aktivirajuce, mreze prema vrsti aktivirajuceg elementa su; celicna uzad, celicne

pneumatske cevi i elektricni kablovi. Sve tri vrste mogu biti primenjene kod jednog CO2
sistema.

Celicna uzad su precnika 3-4 [mm], dimenzionisana da drze tezinu predvidenih tegova.

Temperaturni clanci (najcesce staklene ampule) postavljaju se na medusobnom rastojanju od
2,5 [ml- Prskanjem kida se veza celicnog uzeta i otpustaju tegovi cime se aktivira CO2
sistem. Aktivirajuci elementi clanci se po mogucnosti postavljaju po obimu ravnomerno u
odnosu na povrsinu prostorije. Duzina celicnog uzeta je ogranicena (zbog istezanja) na 50-60
[ml. Ukoliko su potrebne vece duzine, od mehanickog aktiviranja, treba preći na pneumatsko-
komandne boce, ili elektricno, preko elektricnog prekidača.

Za pneumatske i elektricne aktivirajuce elemente vaze napomene kao i za temperaturno

mehanicke, s tim daje kod njih mogude postici potpunu ravnomernost u odnosu na povrsinu
prostorije objekta.

Kod objekt zastite raspored aktivirajucih elemenata treba prilagoditi obliku geometriji

objekta.

Kod nekih CO2 sistema treba predvideti ,,stop taster". Preko njega se moze prekinuti

proces aktiviranja sistema. Njegovo aktiviranje je potpuno rucno i moze se koristiti u
vremenu uzbunjivanja. U tom slucaju njegovo aktiviranje znaci prestanak pozarne opasnosti.

Data uputstva za aktivirajuce sisteme i njegove elemente su opsta, a prakticna daje

proizvodac opreme za koga se , projektant ili investitor opredelio.

5.8.

MERE BEZBEDNOSTI

5.8.1. Bezbednost ljudi

Zapreminska koncetracija iznad 9[%] će kod ljudi izazvati brzu nesvesticu, dok

20[%], u roku trajanja od 20-30[min.] je smrtonosna. Zbog toga, ukoliko se ljudi
nadu u zatvorenom prostoru gde se gasenje vrsi CO2 gasom postoji opasnost po njih.
Pri naglom dolasku CO2 gasa, smanjena je i vidljivost u prostoriji. Zbog toga je

neophodno da CO2 ima pouzdan sistem za upozorenje, kako bi ljudi mogli na vreme

da napuste prostoriju, gde ce se pojaviti CO2 gas.

Mere za bezbednost ljudi obuhvataju:
- prethodno upozorenje, zvucno i svetlosno da je CO2 sistem aktiviran. Vreme upo-
zorenja, do dolaska CO2 gasa treba da iznosi najmanje 30[secJ. U torn cilju se po-

stavlja pismeno uputstvo o napustanju prostorije. Kod pozarnog alarma, zvucni i
svetlosni signali, obicno elektricni, se postavljaju u prostoriji koja se stiti i na svim
drugim mestima gde je potrebna informacija o pojavi pozara, u cilju alarmiranja.
- Drugi dopunski signal daje za upozorenje da CO2 gas ulazi u prostoriju. Ovo re-
gistruju pneumatske sirene u prostorijama gde ulazi CO2 gas. Pogon sirena vrsi
dolazeci CO2

- Pretrazivanje prostorija posle pozara, sa zastitnim sredstvima i pruzanje hitne pomoci
licima u nesvesti.
- Obezbedenjem adekvatnih prolaza i pravaca za izlaz, dopunskog svetla i otvara-
nje vrata na spoljnu stranu.
- Obezbediti instrukcije i obuku ljudi koji rade u prostorijama gde su postavljeni CO2

automatski stabilni sistemi.

05 – Stabilne instalacije za gašenje požara ugljen dioksidom

se moze proveritl, bez aktiviranja uredaja protoka CO2 gasa.

5.9.2.Proračun izlaznog pritiska i dimenzionisanje cevovoda

Zadatak proracuna izlaznog pritiska je da se odredi prltisak CO2 kod ulaz u mlaznice. Na taj

nacin se vrsi dimenzionisanje cevovoda i izlazne povrsine svake mlaznice.

Proracun izlaznog pritiska vrsi se prema sledecim zahtevima i pretpostavkama:

Izlazni pritisak kod CO2 sistema visokog pritiska na sme biti manji od 14 [bar]

Izlazni pritisak kod CO2 sistema niskog pritiska ne sme biti manji od 10 [bar)

Dimenzije cevovoda treba da omoguce praznjenje sistema-dostizanje planirane

koncetracije CO2

U prvoj fazi proracuna, za svaku deonicu se pretpostave dimenzije cevi. Ukoli-

ko izracunati izlazni pritisak bude znatno veci od 14 [bar], precnike cevi treba
smanjiti.

Proracun dimenzija cevovoda za CO2 slozen je usled nelinearnog pada pritiska duz cevi.

5.9.3. Mlaznice

Mlaznice u stabilnom CO2 sistemu koje se cvrsto postavljaju u prostoriji koja se stiti, treba da
ispune sledece zahteve:
-

Mlaznice treba da su odobrene za ugradnju

Izlazna povrsina otvora mlaznice ne sme biti manja od 7 [mm2]

Protoci CO2 gasa, po jedinici površine i vremena, u zavisnosti od pritiska daju se

tabelarno

Jedna mlaznica u prostoriji moze da pokriva najvise 30[

Polozaj mlaznica treba da je takav da izlazeci CO2 gas ne uskovitla - uzburka

zapaljivi materijal.
-

Kod prostorija visine iznad 5 [m], pored mlaznica ispod plafona, treba postaviti jos

jedan red mlaznica na 1/3 visine prostorije. Kroz ove mlaznice (donji red) treba da prode 35
[%] izracunate kolicine CO2 gasa.
-

U prostorijama gde bi se mlaznice mogle zaprljati i spreciti protok CO2 gasa,

mlaznice treba zastititi. Ova zastita mora biti odobrena.

5.9.4. Nosaci

Nosaci cevovoda moraju biti tako dimenzionisani da izdrze ekstremna opterecenja, naprimer

kod pada teskih predmeta na cevovod, a da pri tom ne bude dovedena u opasnost funkcija CO2
sistema. Ovaj zahtev ce biti ispunjen ako nosaci izdrze terete, imaju poprecne preseke i dubine
ankera u zidu.

Ostali zahtevi za nosace:

Svaki cevni deo, duzine preko 1,5 [m], za cevi veće[DN] 25 odnosno 1 [m] za cevi manje od
DN 25, mora biti ucvrscen. Maksimalna rastojanja nosaca kod cevi > [DN] 25 smeju biti 3
[m] a za cevi < [DN] 25 2[m]. Ako za cevi > 50 [DN] nisu moguca rastojanja od 3 [m], onda
se ona mogu povecati na 5 [m], all da se postave dva nezavisna nosaca, jedan pored drugog.

Rastojanja nosaca od zadnjih mlaznica na grani treba da budu sto manja. Ova rastojanja
smeju, za cevi > 25 [DN] biti 250 [mm], a za cevi < 25 [DN], najvise 100 [mm].

Nosaci moraju biti direktno vezani za zid i nikakve druge konstrukcije ne mogu posluziti kao
nosaci. Zidovi za koje se vezuju nosaci moraju imati odgovarajucu cvrstinu: ako to nije
slucaj, onda nosaci morajutimati dodatne - nosece elemente.

Kod objekt zastite nosaci se mogu postavljati direktno na objekat koji se stiti,
sa teretima i presecima datim u tabeli.

05 – Stabilne instalacije za gašenje požara ugljen dioksidom

Materijal nosaca mora biti debljine njmanje 3 [mm]. Pocinkovan materijal mo
ze biti debljine 2,5 [mm].

Anker zavrtnji moraju biti od nezapaljivog materijala, adekvatne duzine

5.10.

CO2 STANICE

Stanicu stabilnog CO2 sistema cine: posude sa skladistenim CO2 gasom i njihovom

opremom, razvodni sistem, upravljacko-komandni uredaji, signalna centrala, elektricni
komandni orman i drugi uredaji. Za prostoriju centrale postavljaju se zahtevi, kao i za
svaku protivpozarnu stanicu u sledecem:

- Polozaj stanice mora biti bezbedan u odnosu na zone gasenja, ali koliko je moguce

blize zonama gasenja.

- Stanica treba da je posebna prostorija, ali lako pristupacna, zabranjena za ulaz

nenadleznih lica.

- U stanici se ne sme nalaziti zapaljivi materijali niti biti skladiste
- Stanica mora imati dobro elektircno osvetlenje.

- Temperatura u stanici treba da bude u nacelu, za stanice sa visokim pritiskom od 0°C do

35°C. Eventualno, potrebno grejanje treba da vrse cvrsti izvori toplote.

- Uredaji u stanici treba da su tako razmesteni da se lako mogu kontrolisati - odrzavati.

- U stanici treba postaviti dobro vidljivo ime firme koja je montirala uredaje, godina

monteza i ime flrme koja odrzava uredaje, uputstvo za rukovanje, sa semom sistema,
pregled zona koje stiti CO2 sistem i potreban broj boca - kolicine CO2 gasa.

- CO2 gas u stanici moze biti skladisten u bocama - visokim pritisak - ili u rezervoaru -

niski pritisak.

Za oba nacina skladistenja potrebno je ispuniti sledece zahteve:

- Boce i rezervoari se izraduju prema tehnickim propisima, kao posude za visoke

pritiske. Ovo se odnosi i na armaturu i uredaje na bocama i rezervoarima.

100% rezervne kolicine CO3 gasa treba predvideti u sledecim slucajevima:

Ako CO2 sistem vrsi zastitu vise od 5 zona

Ako ponovna nabavka i punjenje nije moguce u vremenu od 36 casova.

Ako, prvenstveno kod zapaljivih tecnosti, citava masa (ne samo po povrsini
ogledala) treba da bude zagrejana i odrzavana na odredenoj tmperaturi (napr. kade
sa uljima za kaljenje, kade za bitumen i si.).

Dodatne rezerve od 10% izracunate kolicine prema najvecem objektu, kao i kod
100% rezerve, potrebno je predvideti

- Kod sistema niskog pritiska, bez vremenskog zadrzaca, kad se CO3 gas, izme

du rezervoara i mreze sa mlaznicama, nalazi u tecnoj fazi.

- Kad pritisak izmedu boca-rezervoara i prostorije koja se stiti, padne za 50%.

- Kod CO2 sistema visokog prtiska sve boce moraju imati isto punjenje. Najveci

stepen punjenja je 75%, odnosno 0,75 [kg/lit]

- Svaka posuda, boce ili rezervoar, moraju imati, priznate, automatske pokazivace

punjenja. Kod baterije boca, automatski pokazivac mora, najkasnije, pokazati gubitak
punjenja od 10%.

- Izmedu svake boce i sabirne cevi mora biti ugraden nepovratni ventil.
- Apsolutni pritisak u rezervoaru CO2 gasa treba da je izmedu 19 i 21 [bar], a apsolutna

temperatura izmedu 252 K (-21°C) i 254 K (-19°C). Ventil sigurnosti je podesen tako
da pritisak ne sme preci 23 [bar]. Dostizanje pritiska od 22 [bar] mora biti registrovano
pokazivacem.

- Toplotna izolacija rezervoara mora biti minimalno tako izradena da, kod ispa-

danja iz pogona rashladnog agregata i pri pretpostavljenoj temperaturi u pro-

05 – Stabilne instalacije za gašenje požara ugljen dioksidom

aktiviranjem bez pozara

Jednom godisnje ispitivanje vrsi nadlezan organ i o tome pravi izvestaj. Nadeni

nedostaci se moraju, koliko je moguce, brzo otkloniti.

O pregledima i periodicnim ispitivanjima vodi se knjiga odrzavanja sistema.

06 - Stabilne instalacije za gašenje požara halonom

Stabilne instalacije za gašenje požara halonom:

funkcionalna šema delovanja; opis instalacije;

sastavni delovi instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije
u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu
zaštite od požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodična ispitivanja
stabilne instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije.

6 STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA HALONOM

6.1. STABILNI UREDAJI ZA GASENJE HALONOM

Stabilni uredaji za gasenje halonom se koriste kod zatvorenih prostorija, zatim kod elektronskih

uredaja (halonom ili nekim drugim čistim hemijskim sredstvom) kao i kod onih zatvorenih
prostorija gde je evakuacija ljudi otezana ili onemogucena (avion, brod, podmornica, tenk).
Koncentracija halona koja je dovoljna za gašenje nije opasna za zdravlje ljudi. Dalju primenu
stabilni uredaji sa halonom nalaze tamo gde kolicina sredstva za gašenje i njena tehnika, kao tezina
igra ulogu. Zbog male kolicine halona koji vrsi gašenje istim efektom koji bi se morali vrsiti većim
kolicinama nekim drugim sredstvom, halon ima prednost.

Na slici 112 prikazana je sema stabilnog uredaja za automatsko gasenje. Rad uredaja je sledeci:

SL br. 112. StabiM astomstski uredaj za halon 1211: 1-rezervoar; 2-boce sa azotom;
3-merac nivoa; 4-kontatani manometar; 5-baterija; 6-komadni ormar; 7-električni magnetni
veatil; 8-javijač; 9-mlaznca; 10-sirenaj 11-sjedinjenjee; 12-ručno aktiviianje; 13-dodatno gas

06 - Stabilne instalacije za gašenje požara halonom

Automatski sistemi sa Halonom 1211 se ređe koriste u odnosu na sisteme sa hlonom 1301,
zbog karakteristika samog sredstva i njegovog uticaja na ljudski organizam. Principijelna sema
sistema je ista. U oba slučaja se također koriste boce napunjene halonom koje sadrže i
pogonsko sredstvo azot. Varijante sa pilot bocom i baterijama koje se aktiviraju pneumatski su
također primenjive (i u ovim slučajevima u bocama se nalazi i azot)

Kao i kod CO2 i ostalih gasovitih sredstva ventili na bocama mogu da budu mehanički (sa
oprugom ili sa membranom koja se buši), električni (elektromagnetni ili sa membranom koja
se buši) ili pneumatski. Ovisno o tome razne kombinacije aktiviranja i prenosa signala su
moguće.
Detekcija požara se vrši uglavnom automatskim sistemom za dojavu požara sa kompletnom
paletom detektora. Gašenjem upravlja protivpožarna centrala koja obezbeđuje potrebne izvršne
funkcije, vreme kašnjenja i zvučnu i svetlosnu signalizaciju. Za prljave sredine se koriste
uglavnom mehanički topljivi elementi ili amuple koje se rasprskavaju, dok se za čistije sredine
koriste ostale vrste detektora.

Automatski temperaturni aparat. U primeni halona 1211 nalazi se automatski aparat,

prikazan na sl. 113. Aparat je napunjen halonom sa oko 2/3 zapremine. Kao i ostali aparati sa
ručnim aktiviranjem, pogonska energija se takode ovde dobija od azota, pod pritiskom. Na
donjem delu aparata nalazi se sprinkler sa ampulom koja prska na temperaturi od 71 stepen C i
halon izlazi iz posude prelazeci odmah u gasovito stanje

Apatrati se postavljaju cvrsto u prostorijama na plafonu ili lokalno iznad objekta.

Najčešće služe za objektno gašenje.

Ovaj aparat moguće je aktivirati i sa protivpožarne centrale tako sto se električnim signalom
aktivira pirotehnički aktuator koji se nalazi na boci, a on razbija ampulu.

6.2.

NAPOMENE O PRIMENI HALONA 1301 i 1211

Haloni 1301 i 1211 su bili veoma zastupljeni u protivpozarnoj zastiti i bili prakticno

nezamenljivi u gasenju pozara niza objekata. To se, posebno odnosi na halon 1301 koji se
koristio kod zatvorenih prostora gde borave ljudi, kod zastite skupe opreme i velikih vrednosti.
Trodimenzionalni efekat gasenja, sa zapreminskom koncentracijom do 5% cinio ga je jednim

06 - Stabilne instalacije za gašenje požara halonom

od najprihvatljivijih resenfa zastite od pozara. Halon 1211 je takode imao veliku primenu kod
mobilnog gasenja (rucni aparati) i objekt zastite.

Kako je montealski sporazum prakticno onemogucio primenu halona 1301, 1211 i 2402

ovde dajemo strucne informacije u nesto sazetijem obliku naime, nije doslo do potpunog
prestanka primene halona. Posebno halona 1301, jer postoje izuzetni slucajevi gde ce se halon
1301 jos dugi niz godina morati primenjivati. To se odnosi pre svega na zatvorene prostore gde
borave ljudi, kao sto su brodovi, podmornice, tenkovi i slicni objekti konacno postoje zalihe
halona, a njihova primena, za izuzetne slucajeve koji su dozvoljeni, stvar je poslov-ne politike
proizvodaca protivpozarne opreme.

6.3.

ZAHTEVI GASENJA I OSNOVE PROJEKTOVANJA

Haloni 1301 i 1211 (halon 2402 nece biti tretiran zbog male primene) su hemijska jedinjenja

- halogenizirani ugljovodonici. Mehanizam gasenja halona je hemijski proces, za razliku od
ostalih sredstava koji gase pozar fizickim procesom (rashladnim, zagusujucim ili drugim
flzickim dejstvom). Haloni 1301 i 1211 gase pozare A, B i C klase. Potpuno su neskodljivi
u prirodnom neraspadnutom stanju za opremu i materijale i u zapreminskoj koncentraciji,
potrebnoj za efikasno gasenje, neskodljivi za ljude koji se nadu u prostoriji u trenutku
plavljenja - doticanja.

Standard za sisteme sa Halonom NFPA 12
SRPS ISO 7201-1 Zastita od pozara – Sredstva za gašenje požara – Halogenovani

ugljovodonici – Deo 1 : Tehnički uslovi za halon 1211 i 1301

SRPS ISO 7201-2 Sredstva za gašenje požara – Halogenovani ugljovodonici – Deo 2:

Pravila za bezbedno postupanje pri rukovanju i prenošenju halona 1211 i 1301

Produkti raspadanja - dekompozicije halona su veoma toksicni. Ali, kako praznjenje

halon sistema moze biti najvise 10 [sec] to je moguce da se stvori neznatna kolicina
produkata raspadanja. Elektricna neprovodljivost je veoma dobra, pa haloni imaju
veliku primenu u zastiti elektronsko-elektricnih uredaja.

Prema navedenim osobinama haloni 1301 i 1211 se koriste za gasenje pozara

cvrstih, tecnih i gasovitih materija i elektricnih uredaja. To su sledece vrste pozara:
- Gasovitih i tecnih zapaljivih materijala
- Cvrstih zapaljivih materijala, kao stu su: drvo, hartija, tekstil i si.
- Elektronsko - kompjuterske opreme za obradu podataka, kontrolu i upravljanje
- Elektricnih uredaja i postrojenja kao sto su:transformatori, generatori, uljni
prekidaci, prekidaci elektricnih kola, elektromotori i si.
-Motora koji za pogon, koriste benzin ill druga zapaljiva goriva
-Brodova, aviona, podmornica, tenkova i drugih objekata, sa prisustvom ljudi
- Pozara cvrstih predmeta sa velikom vrednoscu kao sto su:muzeji, biblioteke, sefovi i

si.

Halone 1301 i 1211 ne treba koristiti kod pozart gde sagorevaju sledeci materijali:



Hemikalije koje imaju sopstveni izvor kiseonika kao sto su celulozni nitrati,

i barut.



Reaktivni metali kao sto su natrijum, kalijum, magnezijum, titan, cirkonijum, uran i

plutonijum.



Metalni hidrati

Za primenu halona u protivpozarnoj zastiti postoje tehnicki propisi - standardi. Ovi

standard daju detaljne informacije o mehanizmu gasenja, podrucjima primene,
potrebnim kolicinama za gasenje, toksicnosti i merama bezbednosti, vreme praznjenja i
ostalim tehnickim uslovima. Dopunske tehničke informacije daju proizvodaci opreme
za halone.

06 - Stabilne instalacije za gašenje požara halonom

Kolicina stvorenih proizvoda razlaganja zavisi od primenjene kolicine halona, temperature i

vremena gasenja. Proizvodi imaju karakteristican stipajući miris i pojavljuju se vec u
koncetracijama od nekoliko delova u milion - nekoliko ppm po zapremini. Ovo ima svoju
dobru stranu, jer sluzi kao signalizacija toksicnih produkata.

Mere bezbednosti su sledece:



Signalni sistemi moraju imati zvucne, svetlosne, a po potrebi i druge signale koji se

aktiviraju istovremeno sa detekcijom pozara. Po potrebi obezbediti vremensko usporenje
izlaska halona.



Treba obezbediti prolaze za evakuaciju (hodnici, stepenista) i oznake pravca.



Vrata se moraju otvarati na spoljnu stranu.



Raspolagati uredajima za brzu ventilaciju.



Stvoriti mogucnost brzog pronalazenja i spasavanja lica koja su onesvescena. Ovo vrše

obucena i opremljena lica, sa opremom za vestacko disanje. Ako je lice pretrpelo toksicno
dejstvo halona, treba ga izneti na svez vazduh. Pri tom izbegavati davanje eponefrina
(adrenalina) i slicnih lekova.



Preduzeti i druge, neophodne mere, da bio se sprecile povrede i smrt. U ove mere mogu

se ubrajati i kursevi za obuku i osposobljavanje svih ljudi za ispravne postupke pri pozaru i
gasenju halonima. 1301 i 1211.

6.5 CEVNA MREZA IMLAZNICE

Cevovodima i mlaznicama se haloni iz boca posuda, dovode na mesto pozara. Konstrukcijom i
dimenzijama cevovoda treba da se obezbedi potreban protok i ravnomerno rasipanje halona
kroz mlaznice. Kvalitet cevi odreden je tehnickim propisima za halone. To su celicne besavne
cevi, pocinkovane spolja i iznutra. Fleksiblne cevi i creva moraju biti izradeni od dozvoljenih
materijala i biti otporna na pritisak. Ventili, armatura i spojni elementi moraju odgovarati svojoj
nameni.

6.5.1. Proracun pada pritiska i dimenzionosanje

Proracun pada pritiska pocinje od pocetnog u boci, do pritiska pred mlaznicama To znaci da

on obuhvata sifonsku cev u boci, ventile, spojne elasticne cevi, sabirnu i magistralnu cev, grane
i spojne elemente. Proracunom pada pritiska i dimenzionisanjem mora se obezbeditl:

Potreban protok u jedinici vremena kako bi praznjenje bilo u okviru vremena od 10

[sec]

Obezbedenje potrebnog pritiska pred mlaznicama odnosno ograničavanje pada

pritiska na planirani.

06 - Stabilne instalacije za gašenje požara halonom

Ekvivalentne duzine uronjene u uzgonske cevi u bocama, kao i drugih elemenata, daju

proizvodaci. Ako postoji visinska razlika u polozaju mlaznice u odnosu na bocu, potrebno je
uzeti u obzir u racunu. Ona se racuna sa [bar] za svaki metar visinske razlike.

Ukupan potreban pritisak u boci ili u rezervoaru, treba da bude najmanje, jednak zbiru

pritisku na mlaznicama, za odreden protok, i pritiska, potrebnog za savladivanje otpora pri
kretanju halona kroz instalaciju. Kako su otpori usled trenja u zavisnosti od protoka, dimenzije
i duzine ceyovoda i vrste mlaznice, to se na osnovu datjh podataka ne moze izvrsiti precizan
proracun. Ovaj proracun je slozen i ovde se nece obradivati, jer se pojavljuju dva pritiska koji
moraju biti balansirani u granicama razlike od 0,2 [bar], Postupak proracuna je dat u
standardima NPFA 12A 12B. Pri balansiranju je potrebno podesiti pritisak pred mlaznicama,
tako da praznjenje bude u vremenu od 10 [sec]

Osnovna funkcija mlaznica je da ravnomerno rasipaju halon tako da se brzo postigne

planirana zapreminska koncetracija. Raspored je obicno geometrijski. Polozaj mlaznica treba
da je takav da ne uzburkavaju i rasipaju zapaljiv materijal i ne stvaraju oblak prasine.

Projektantima stoje na izboru vise tipovi mlaznica, a za njihovu primenu koristiti uputstva

proizvodaca.

Nosaci cevovoda u svemu odgovaraju zahtevima za nosace cevovoda CO2 gasa.

6.6. UPUTSTVA O MONTAZI, PROBI I ODRZAVANJU

Pri montazi stabilnog automatskog sistema sa halonima, potrebno je, prema tehnickim

propisima, sprovesti niz poslova, od projektovanja, montaze i odrzavanja, kako bi se
obezbedila funkcionalnost i ispravnost sistema. Navodimo neke osnovne:

a. Planovi, tehnicka dopkumentacija i odobrenja



Planiranje i projektovanje stabilnih sistema za halone 1301 i 1211 vrsi se prema

priznatim tehnickim propisima



Izradena tehnicka dokumentacija mora imati saglasnost nadleznth organa



Tehnicka dokumentacija obuhvata procenu pozarne opasnosti, tehnicke karakteristike i

deflnisanost sistema iz koga se moze videti eflkasnost sistema.

- Tehnickom dokumentacijom se moraju analizirati i dati odgovarajuca resenja za eventualnu

opasnost i bezbednost ljudi u objektu koji se stiU.

b. Osnovne mere pri montazi:



Svi delovi stabilnog sistema moraju imati propisno odstojanje od elektricnih izvora i imati

elektricno uzemljenje.



Kvalitet cevovoda i varova moraju obezbediti nepropustljivost i izdrzati predviđen

pritisak. Cevi moraju biti pocinkovane.



Na razvodnicima se moraju postaviti sigurnosni uredaji.



Baterija, boca ili rezervoar postavljaju se u prostorije gde nema zapaljivih materijala i gde

postoje temperaturna ogranicenja (0, +55°C).



Pri montazi preduzeti potrebne mere zastite na radu.



Obavezno postaviti natpisne ploce za upozorenja, rukovanje i mere bezbednosti.



Izvodac daje uputstvo za rukovanje i odrzavanje, vrsi obuku liudstva i notrebne

ateste.

Probe

Projektom i uputstvima daju se postupci proba sistema pri primopredaji.

d. Odrzavanje

07- Stabilne instalacije za gašenje požara pirotehnički generisanim aersolom

Stabilne instalacije za gašenje požara pirotehnički generisanim aerosolom:

funkcionalna

šema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; projektovanje i izvođenje instalacije;
zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru - nezavisni izvor
napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara;
ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodična ispitivanja stabilne
instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije.

7. STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA PIROTEHNIČKI GENERISANIM
AEROSOLOM

AEROSOL SISTEMI
7.1. UVODNE NAPOMENE

Poslednjih godina hemijske industrije u svetu su ucinile znatne napore da osvoje nova sredstva za
gasenje, kao zamene halonima 1301, 1211 i 2402, jer postojeca sredstva to nisu mogla biti. Ovo je
bilo neophodno, jer sa prestankom koriscenja halona, protivpozarna zastita je postala znatno manje
efikasna. U tom cilju su postignuti rezultati, osvojena su nova hemijska sredstva, kao zamene
halonima. U Americi su, nekoliko hemijskih korporacija osvojile sedam novih sredstava pod
zajednickim nazivom, ,,Cista sredstva za gasenje pozara" ciju je jurisdikciju izvrsio standard NFPA
2001.
Najnovije sredstvo za gasenje pozara, osvojeno je u Rusiji pod nazivom ,,Aerosoli". Prema
tehnickim informacijama i demonstracijama gasenja, odmah se moze zakljuciti o velikoj
sposobnosti gasenja ovog sredstva. Pored toga, nacin-metoda gasenja se razlikuje od nacina gasenja
svih dosad poznatih sredstava. Radi se o novom pristupu u gasenju pozara, cime ovo sredstvo moze
doneti potpuno nove metode borbe protiv pozara. Sredstvo, izbaceno energijom sagorevanja
raketnog goriva se baca na pozar.

Aerosoli su dokazali svoje sposobnosti gasenja kako je to dato njihovim tehnickim
karakteristikama. U torn smislu, kao u uslovnom terminu ..Osvojeno" datom u prethodnom tekstu
dajemo sledece objasnjenje;
Aerosoli su se vec dugi niz godina koristili u vojne svrhe, u zastiti vojnih objekata i sredstava i u
kosmickim programima. Skidanjem embarga sa vojnih dostignuca koja su dosla kao rezultat
drustvenih promena u Rusiji, aerosoli su poceli da se proizvode. Otuda i cinjenica da su oni odmah
dobili odgovarajuce ateste i patente, kako u Rusiji, tako i u zapadnim zemljama, jer su provereni u
praksi. Pored njihove velike efikasnosti oni imaju i druge prednosti u primeni u odnosu na ostala
sredstva za gasenje, o cerau ce biti reci u narednom tekstu.

7.2. MEHANIZAM GASENJA
Novo sredstvo za gasenje je cvrsta materija koju treba, u cilju gasenja, upaliti. Energija
izlazecih gasova izbacuje fine, sitne materijalne cestice u izlazecem gasu. Ove cestice su
mikroskopske velicine, tako da je postignuta visoka disperzija. Ova disperzija se, po
izlasku gasa, odrzava u vazduhu kao zapreminska koncentracija prostorije. Pri
usmeravanju mlaza izlazeceg gasa-aerosola direktno na pozar, materijalne cestice sredstva za
gasenje dolaze u neposredni kontakt sa plamenom. Ogromna sposobnost gasenja aerosola
trenutno eliminise plamen, a u roku od nekoliko sekundi i sam izvor pozara. U poredenju sa
dosad najefikasnijim sredstvima za gasenje, kao sto su haloni, aerosol pokazuje nekoliko puta
vecu eflkasnost gasenja.

07- Stabilne instalacije za gašenje požara pirotehnički generisanim aersolom

Sl. 183 Šema aerosol generatora

l.Stapin
2. Kanali za hladenje
3. Komora za sagorevanje
4. Aerosolni generator-gorivo
5. Kuciste
6. Elektricni upaljač

Mehanizam gasenja aerosolima je hemijski proces, kao sto je to bio slucaj i sa halonima. Iz
uporedenja sa ostalim sredstvima za gasenje pozara, sposobnost gašenja aerosola je frapantna. Ovo
je bilo moguce zbog hemijskog procesa gasenja koji moze dati takve efekte. Ovi procesi pripadaju
antikatalitickim efektima, u hemiji nazvanim inhibicijom. Inhibirajuca sredstva koja su dodata
cvrstom raketnom gorivu su na bazi alkalnih metala. Pri gasenju pozara alkalni metali se vezuju za
aktivne radikale koji ucestvuju u procesu sagorevanja. Aktivni radikali su: hidroksil OH, vodonik H
i kiseonik O. Ne ulazeci u fizicko-hemijski proces gasenja koji nije do kraja objasnjen, jer za njega
postoje vise verzija, mozemo samo navesti sledece:
Slobodni alkalni metali se vezuju za vodonik, a zatim se ovo jedinjenje spaja sa hidroksilnim
radikalom, OH. Na taj nacin se kida lancana reakcija procesa sagorevanja. Od aktivnih radikala
stvaraju se inertni-flegmaticni radikali.

Visoka disperzija aerosola u vazduhu prostorije omogucuje zapreminski efekat gasenja.
Zapreminska koncentracija se veoma dugo odrzava u prostoru (oko 2 sata), a nezaptivenost i otvori
nemaju takav uticaj kakav je kod CO2, halona, argona i inergena.
Domet mlaza aerosola je duzi od mlaza ostalih gasovitih sredstava za gasenje. Mobilno gasenje
pozara u prostorijama ili pozara gde je otezan pristup na krace rastojanje, vrsi se aerosol granatama
cime su vatrogasci dobili nove mogucnosti gasenja pozara.
Aerosol generatori (kako ih naziva proizvodac) se aktiviraju paljenjem raketnog goriva u njima.
Ovo paljenje se vrsi elektricnim putem ili stapinom. Paljenje stapinom je moguce kada se dostigne
temperatura od 170°C. Prema nacinu gasenja postoje dva nacina aktiviranja, automatsko i rucno.

*Automatsko; elektricnim impulsom-kontaktom i preko stapina
*Rucno; daljinski, elektricnim kontaktom preko prekidaca i rucnom granatom.

Aktiviranje rucne granate je slicno aktiviranju eksplozivne granate.

7.3. PRIMENA AEROSOLA U GASENJU POZARA

Aerosoli gase pozare klase A.B.C i E. Njihove fizicke karakterlstike su sledece:

07- Stabilne instalacije za gašenje požara pirotehnički generisanim aersolom

b. Zastita prostorije trodimenzionalnim efektom gasenja vrsl se generatorima
MAGhp. Sve prostorije koje se stite CO2 gasom, inergenom ili argonom, mogu da
se stite aerosolnim generatorom. Eksperimentima gasenja utvrdeno je da su po-
trebne kolicine aerosola daleko najmanje u odnosu na sva druga sredstva za gase
nje pozara.
Tehnicki podaci za aerosole MAG generatore
Tabela 122

Oznake
generatora

Kolicina
punjenja
ig]

Ukupna masa [kg] Vreme praznjenja

[sec]

Dimenzije [mm]

Precnik Duzina

MAG-1

0,4

2-3

MAG-2

100

0,5

4-6

MAG-3

200

0,7

4-6

145

MAG-4

1000

5,0

7-10

330

Rucna granata 200

0,7

4-6

145

Zastita prostorija se vrsi generatorima MAGhp. Ovi generatori imaju dva ili više izlaza
aerosol gasa, tako da brzo postizu zapreminsku koncentraciju u prostoru gde se gasi
pozar.

Tehnički podaci za aerosolne MAGhp generatore
Tabela 123

Oznake generatora Kolicina punjenja

[kg]

Ukupna masa [kg] Vreme

praznjenja
[sec]

Dimenzije
[mm]

Precn
ik

Duzin
a

MAGhp-3

0,2

0,7

4-6

145

*MAGhp-4

1,0

3,5

7-10

370

MAGhp-5

5,5

30,5

8-15

350

220

*MAGhp-5R

5,5

25,0

8-15

480

100

MAGhp-7

6,5

32,0

8-15

440

170

**MAGhp-7R

6,5

30,0

8-15

480

115

MAGhp-10

10,0

42,0

8-15

440

240

**MAGhp-10R

10,0

40,0

8-15

480

165

* Generatori sa dvostranim isticanjem ** Generatori sa vise radijalnih isticanja

07- Stabilne instalacije za gašenje požara pirotehnički generisanim aersolom

NAPOMENA UZ TABELU

: Prema zahtevu gasenja pozara, moguca je regulacija

vremena praznjenja generatora, temperatura i smer izlazeceg mlaza. Ovo se postize
naglavcima

Sl 185. - Sema zastite putnickog automobila; 1. Aerosol generator, 2. Toplotni detektor,
3. Rucnoelektricno aktiviranje, 4. Akumulator automobila, 5. Stapin

Aerosol generatorima se gase pozari i sprecavanju eksplozije gasnih smesa i

eksplozivnih prasina;
*

Pozari zapaljivih tecnosti

Pozari zapaljivih gasova

Pozari zapaljivih i eksplozivnih smesa i prasine

Pozari cvrstih zapaljivih materijala; drva, papira, tekstila, uglja, gume, itd.

Pozari plasticnih masa

Pozari elektricnih postrojenja i uredaja

Aerosole ne treba koristiti za gasenje:

*Zapaljivih materijala koji su skloni samozapaljenju i stvaraju dubinske i tinja-

juce pozare, kao sto su bale pamuka, naslage uglja i si.

*Elektro uredaja i elektroinstalacije po naponom vecim od 1000 V; kablova sa

vise od jednog sloja, operacionih sala

*Hemikalija koje sagorevaju bez prisustva vazduha, odnosno imaju sopstveni

izvor kiseonika, kao sto su; polimerni materijali, celulozni nitrat, barut i si.

*Pozare metalnih hibrida i pirofornih materija
*Pozare reaktivnih metala kao sto su; magnezijum, titan, cirkonijum, litijum,

uran i plutonijum

*Opreme i cevovoda sa zapaljivim tecnostima pod pritiskom

Objekti na kojima se mogu koristiti stabilni aerosol sistemi su:
*Drumski i zeljeznicki saobracaj; putnicki automobili, kamioni, autobusi, loko-

motive i vagoni, zatim proizvodne masine na tockovima kao sto su bageri, itd.

*U morskom i recnom saobracaju, zastiti luka; platformi i skladista
*U vazdusnom saobracaju
*Elektro prostorije, komandne sale sa pultovima
*Sahtovi, tuneli sa kablovJma
*Skladista silosa
*Industrijskih objekata i proizvodnih masina, kao objekt zastita; sa spoljnim

usmerenim mlazom ill unutrasnjom zapreminskom koncentracijom

*Muzeja biblioteka i arhiva
*Sistema za odvodenje eksplozivne prasine u drvnoj, tekstilnoj i hemijskoj in-

07- Stabilne instalacije za gašenje požara pirotehnički generisanim aersolom

Za aktiviranje je ovbavezna dvoyonska zavisnost.
Dojavni deo mora da poseduje rezervno napajanje.
Sve linije, dojavne i komandne moraju da budu kontrolisane.
Aerosolni generatori se postavljaju tako da ne ugrozavaju evakuaciju.

Ispitivanje sistema

Ispitvanje sistema se vrši simuliranjem požara i proverom funkcionisanja svih elemenata

osim samog generatora.

Pouzdanost automatskog sistema mora da se testira 30 dana pre priključivanja generatora

na dojavni deo, tako sto se uključi dojavni deo i pusti u rad,

Kontrolni pregledi
Funkcionalna proba vrši se tromesečno

08 – Stabilne instalacije za gašenje požara inertnim i drugim gasovima

Stabilne instalacije za gašenje požara inertnim gasovima i drugim gasovima:

funkcionalna šema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; projektovanje i
izvođenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije
u požaru - nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u
pogledu zaštite od požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije;
periodična ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne
instalacije

8. STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA INERTNIM GASOVIMA I

DRUGIM GASOVIMA
8.1. UVODNE NAPOMENE

Montrealskim protokolom, septembra 1987. godine, zabranjena je proizvodnja i primena

halona, kao sredstava za gasenje pozara.

Razlog zabrane je taj sto haloni pripadaju hemijskoj grupi freona (fluor-hlor-

ugljenik), koji su odgovorni za smanjenje ozonskog omotaca zemlje. Kako su haloni
imali siroku primenu u protivpozarnoj zastiti, posebno halon 1301 kod stabilnih
automatskih sistema, to su, zabranom, mnogi objekti ostali bez zastite. Ovo je nastalo
zbog toga sto za halone nije postojala adekvatna zamena. Bio je potreban period od
vise godina da proizvođaci hemijskih sredstava osvoje sredstva koja bi zamenila
halone. Od tih hemijskih sredstava su, pored sposobnosti gasenja, zahtevane i druge
karakteristike, posebno da ne utice na ozonski omotac, netoksicnost i neskodljivost za
materijale. Nova sredstva su morala dobiti ateste od nadleznih laboratorija (kao sto je
napr. Underwriters laboratories), ekoloski atest od institucija za,ekologiju i zastitu
zivotne sredine (agencija Environmental Protection Agency - E.P.A.) i ispunjavanje
zahteva kvaliteta ISO 9002.

Posle višegodišnjeg ispitivanja i dobijanja odgovarajucih atesta, nova sredstva za

gasenje, alternativne zamene halonima 1301, 1211 i 2402. (pa i CO2 gasu i vodi),
dobili su jurisdikciju, standardom NFPA 2001 (NFPA- National Fire Protection As-
sociation), odnosno njegovim tehnickim dokumentom F93TCD.

8.2. ZAHTEVI I KARAKTERISTIKE CISTIH SREDSTAVA

8.2.1 Pojmovi i hemijske karakteristi

Pojam cistog sredstva za gasenje podrazumeva:

- da sredstvo ima sposobnost gasenja pozara, prvenstveno pozara sa plamenom;

- da ne provodi elektricnu struju;

- da posle isparavanja nema ikakvih ostataka;

- da ima ekoloska svojstva.

ekoloska oznaka

Hemljski naziv

hemijska
formula

FC-3-1-10

Perflourobutan

C4F10

HBFC-22B1

Bromodifluorometan

CHF2Br

HCFC-BLENDA A
(NAF) Smesa po tezini

Dihlorotrifluoroetan HCFC-123 (4,75%)

Hlorodlflurometan HCFC-22 (82%)
Hlorotetrafluoroetan HCFC-124 (9,5)

Izopropenll-1 metilcikloheksan (3,75%)

CHC12C3

CHClF2
CHClFCF3

HCFC-124

Hlorotetrafluoroetan

CHClFCF3

NFC-125

Pentafluoroetan

CHF2CF3

HFC-22 ea (FM200)

Heptafluoropropan

CF3CHFCF3

HFC-23

Trifluorometan

CHF3

IG-541
Smesa po zapremini

Azot (52%) Argon (40%) Ugljen

dioksod (8%)

CO2

IG-55

Azot (50%) Argon (50%)

08 – Stabilne instalacije za gašenje požara inertnim i drugim gasovima

Metalni hidridi

Hemikalije podložne autotermickoj dekompoziciji, kao sto su izvesni peroksidi i

hidrazini.

8.2.3. Zapreminske koncentracije za gašenje požara
Pri gasenju pozara zatvorenih prostorija i objekata cistim, halokarbonom, sredstvima,

potrebno je u prostoru postici minimalnu zapreminsku koncentraciju C. Ona ce zavisiti od
prirode zapaljive materije i bice razlicita, za razlicita cista sredstva. Za izracunavanje ž
Kolicina dobijena na taj način uglavnom dopustaju mogucnost normalnog ‚‚curenja" kroz
prozore i vrata (bez otvora).

Izracunate kolicine cistog sredstva, na taj način, treba povecati za 20% zbog faktora bezbednosti.

Koncentracija IG sredstva računa se na sličan način kao i za CO2.
Izracunate kolicine IG-541 nisu, kao sto je to slucaj kod ostalih cistih sredstava, dovoljne da
kompenzuju oticanje - ..curenje" iz prostorije. Ovo nastaje zbog toga sto je potrebna
zapremlnska koncentracija IG-541 neuporedivo veca od koncentracije ostalih cistih
sredstava, cime se stvara veci pritisak u prostoriji. Time je i oticanje vece iako je vreme
praznjenja IG-541 vece od praznjenja ostalih cistih sredstava, o cemu ce kasnije biti reči.

IG stvara veliki nadpritisak u prostoru i potrebne su klapne za rasterecenje pritiska
Novec je u tecnom stanju tako da je dosta tesko stvoriti homogenu smesu

8.2.4. Toksicnost i mere bezbednosti

Bitna karakteristika cistih sredstava je njihova toksicnost i neskodljivost za opremu -

predmete i materijale. Ova karakteristika je vazna za svako sredstvo, a njoj se sada
pridruzuje i ekoloska. Posebno su ove karakteristike vazne za gasovita sredstva kao sto je to
slucaj sa cistim sredstvima. Zato se, pri jurisdikciji - odobravanju nekog novog sredstva zap
gasenje pozara, pored sposobnosti zap gasenje, moraju, eksperimentima, utvrditi navedene
karakteristike.

Pri razmatranju navedenih karakteristika uzima se u obzir sledece:

a.toksicnost sirovog sredstva koje se jos nije raspalo na produkte usled visoke temperature

pozara;

b. toksicnost produkata raspadanja - dekompozicije;

c. ekoloski uticaj na okolinu - atmosferu.

U sirovom stanju cista sredstva su uglavnom netoksicna, iako, medu njima ima

razlike. Ove razlike se vide u tabeli 79. Ovo se odnosi i na IG-541 s tim sto njegova visoka
zapreminska koncentracija pretstavlja opasnost po ljude. Ako zapreminska koncentracija
dovodi do smanjenja kiseonika na 16% postoji opasnost gusenja.

Gornja napomena se odnosi na sva gasovita sredstva za gasenje pozara, koja bi, svojom
zapreminskom koncentracijom od 24%, dovela do opasnosti gusenja ljudi u zatvorenom
prostoru.

Svi produkti raspadanja cistih sredstava za gasenje su, izuzev IG-541, veoma

toksicni. Zato se preduzimaju veoma rigorozne mere bezbednosti za ljude koji se nalaze u
prostorijama koje se stite cistim sredstvima. Cista sredstva ne nanose stete opremi,
predmetima i rnaterijalima koji se nalaze u prostoriji i isparavaju bez ostatka.

Produkti raspadanja Noveca na visokoj temperaturi su manje opasni od ugljovodonika

Ekoloski kriterijum , bez koga danas ni jedno sredstvo za gasenje ne moze da se

koristi, odnosi se na mogucnost zagađenja okoline i atmosfere, uključujući ovde i uticaj
sredstva i njihovih produkata na ozonski omotac. Prema ekoloskim kriterijumima, cista
sredstva ne proizvode stetne posledice na okolinu i ozonski omotac. Proizvodaci cistih

08 – Stabilne instalacije za gašenje požara inertnim i drugim gasovima

sredstava su u tom smislu, morali pribaviti ateste od priznatih laboratorija. Ovo se odnosi i
na ostale karakteristike cistih sredstava.
Detaljniji uvid u toksifinost pojedinih cistih sredstava dat je u donjoj tabeli. Prema
brojcanim vrednostima vide se i razlike u toksicnosti cistih sredstava. Oznake - skracenice
za smrtonosne koncentracije LC50 ili ALCO znace:

LC50 - Lethal concentrations 50 (koncentracije kod koje 50% opitnih životinja ne

preživi)

ALCO - Aproximate Lethal concentrations (koncentracije kod koje 50% opitnih životinja

ne preživi)

Podaci o toksicnosti cistih sredstava

cisto sredstvo LC50 ili ALCO nije zapazeno stetno dejstvo (NOAEL) najnize zapazeno stetno

dejstvo (LOAEL)

FC-3-1-10

>80%

40%

>40%

HBFC-22B1

10,8%

3,9%

HCFC-124

23-29%

2,5%

1,0%

HFC-125

>70%

7,5%

10,0%

HFC-227ea

>80%

9,0%

10,5%

HFC-23

>65%

50%

>S0,0%

IG-541

33%

43,0%

halon 1301

>80%

7,5%

Osobine

Novec™

1230

halon
1301

HCFC

Blend A
NAF S III

HFC-125

NAF 125

HFC-

227ea
FM 200

Inergen

IG 541

Potrebna koncentracija
za

gasenje u procentima

3,5 – 5,5

7,2 – 8 % 8 – 10 %

5,8 – 6,6

35 – 50 %

Mehanizam prekidanja
gorenja

Primarno

hladenjem
i hemijski

Primarno

hladenjem
i hemijski

Primarno

hladenjem
i hemjiski

Primarno

hladenjem
i hemjiski

Primarno

hladenjem
i hemiiski

Izolacijom i

istiskivanjem

Pritisak u sudu

24,8 bara

24,8 bara 24,8 bara 24,8 bara 24,8 bara

200 bara

Agregatno stanje u
sudu

Tecnost

Tecnost i

gas

Tecnost i

gas

Tecnost i

gas

Tecnost i

gas

Gas

Vreme praznjenja suda

10 sec

60-120 sec

Potencijal delovanja

na ozonski sloj - ODP

0,04

Potencijal delovanja na

globalno zagrevanie -
GWP

> 3500

1900

3400

3500

Zivotni vek u atmosferi

(godina)

< 5 dana

87 - 110

31 - 42

Otrovnost
NOAEL/LOAEL

10/>10 %

5/7.5 %

10/>10 % 10/>10 % 9/10.5 %

43/52 %

Akutna trovanja LC50

(delovanje od 4 sata na
lab. pacovima)

>100.000

ppm

800.000

ppm

Napomena: halon 1301 je stavljen zbog uporedenja.

08 – Stabilne instalacije za gašenje požara inertnim i drugim gasovima

- priloge za zastitu na radu, potrene ateste i garancije.

8.3.2.

Aktiviranje i vreme praznjenja sistema

Po pravilu, stabilni sistem sa cistim sredstvima je automatski, sa mogucnoscu ručnog aktiviranja.

Kako se kod ovih sistema zahteva veoma kratko vreme praznjenja, onda se njihovo aktiviranje vrsi
elektricnim putem. Prema najranijoj indikaciji pozara projektovace se signalni sistem prema
vazecem propisu.

Praznjenje stabilnog automatskog sistema sa cistim sredstvima za gasenje (izuzev IG-541) treba

da traje najvise 10 [sec], osim ako nadlezni organ ne odobri duze. Kracim vremenom praznjenja -
gasenja pozara sprecava se stvaranje vece kolicine toksicnih produkata. Da bi se obezbedilo vreme
praznjenja treba, proracunom, proveriti protok cistog sredstva kroz cevovode. Vreme praznjenja se
definise tako da se, sa 95% cistog sredstva koje prode kroz mlaznice, postigne planirana
zapreminska koncentracija na 21°C.

Vreme praznjenja IG-541 koji ne stvara toksicne produkte dekompozicije, pa se moze tolerisati

do 1 [min], sto zavisi od konstrukcije sistema.

Produzeno praznjenje koje je potrebno radi odrzavanja zapreminske koncentracije (kod pozara

sa zarom ili zbog oticanja gasa) treba obezbediti dopunskim kolicinama cistog sredstva.

8.3.3.

Skladistenje i stepeni punjenja

Cista sredstva za gasenje pozara su isparljive tecnosti, odnosno, to su gasovi koji se drze u

bocama pod pritiskom. To se ne odnosi na IG-541 koji se, u bocama, nalazi u gasovitom stanju.

Pritisak u bocama mora biti takav da cisto sredstvo bude u tecnom stanju. Sa promenom

temperature i gustine - stepena punjenja, raste i pritisak. Zato stepen punjenja mora biti limitiran,
jer bi, sa maksimalnim stepenom punjenja i povecavanjem temperature, pritisak rapidno porastao
i postao opasnost po osoblje. Donja tabela daje maksimalne stepene punjenja i pritiske u
posudama,

8.3.4. Cevna mreza, armatura i mlaznice

Cevi za cista sredstva su celicne crne ili pocinkovane, po standardu za kvalitet. Ovaj kvalitet

mora odgovarati najvećem pritisku. Najveci pritisak je za maksimalni stepen punjenja boca prema
krivama za maksimalnu temperaturu skladistenja od 55°C. Ukoliko cevi nisu pocinkovane, moraju
imati antikorozivnu zastitu. Spajanje cevovoda je navojima, a spojni elementi ne mogu biti liveni,
vec kovani. Spojni elementi, ventili i zaptivke moraju takode izdržati maksimalne pritiske kao i
cevovodi. Materijali za zaptivke moraju biti kompatibilni sa cistim sredstvom.

Geometrija cevne mreze je po pravilu, simetricna, odnosno prilagodena geometriji prostorije. Pri

razvodenju cevovoda treba se pridrzavati, pravila, datim na donjoj slici.

Cista sredstva proticu kroz cevi, izuzev HFC-23 i IG-541, u dve faze - smese, tecnoj i gasovitoj.

Ovo nastaje zbog toga sto cista sredstva imaju nizu tacku isparavanja (HFC-23 ima tacku
isparavanja -82,1) od halona 1301 (-57,7 °C) pa su protoci cistih sredstava jednostavniji za analizu
i proracun.

Odredivanje tehnickih karakteristika cevovoda vrsi se prema sledecim zahtevima:

-maksimalnom pritisku koji se ocekuje
-temperaturnim granicama, otpornosti na istezanje i savijanje
-nacinima spajanja, odnosno da li se spajaju pomocu navoja ili varenjem
-odredivanjem precnika cevi i debljinom zida.

Za navedene zahteve kvaliteta cevovoda postoje standardi, a određivanje debljina zida cevi vrsi

se proracunom.

Mlaznice za cista sredstva su izradene od nerdajuceg materijala ili moraju imati

antikorozivnu zastitu. Izlazna povrsina mlaznica treba da odgovara protoku koji odreduje
proizvodac. Pri tome se mogu dati sledece napomene:
- povecanjem broja mlaznica moze se smanjitl turbulencija cistog sredstva u prostoriji
- veci broj mlaznica smanjuje nadpritisak u prostoriji
- izlazne povrsine - otvori zavise od zahtevanog vremena praznjenja. Vreme praznjenja IG-

08 – Stabilne instalacije za gašenje požara inertnim i drugim gasovima

541 je vece od vremena praznjenja ostalih cistih sredstava koje iznosi najvise 10 [sec].
Krace vreme praznjenja smanjuje kolicine toksicnih produkata raspadanja, ali ce stvoriti
nadpritisak i eventualnu turbulenciju. U tom smislu treba sa proizvodacima naci jedno
balansno resenje.
-mlaz iz mlaznica ne treba da uzburka ili rastura zapaljivi materijal
- sve ostale tehničke podatke potrebne za definisanje mlaznica, montažu i održavanje treba
dobiti od proizvođača

Za nosace cevovoda cistih sredstava vaze sve napomene date za nosace cevovo-da CO2 gasa.

8.3.5. Napomene o montazi, kontroli i odrzavanju
Uputstvo za montazu stabilnog sistema za CO2 gas moze se, u potpunosti odnositi i na stabilni
sistem sa cistim sredstvima. Kontrole i odrzavanje obuhvataju sledece:
- najmanje jednom polugodisnje treba ceo sistem detaljno prekontrolisati i testirati od strane
strucnih, kompetentnih lica. Pri tome nije potrebno izvrsiti praznjenje stema
- najmanje jednom polugodisnje treba ispitati kolicinu sredstva i pritisak u bocama
- ukoliko se u bocama primeti gubitak cistog sredstva, izuzev IG-541 veci od 5% ili pritisak za vise
od 10% treba odmah izvrsiti dopunu ili zamenu
- svi uredaji sistema sa cistim sredstvima treba da funkcionisu na temperaturama -29°C do 54°C.
- manuelne kontrole, pristupacne i vidljive i na visini ne vecoj od 1,2 [mj i ne vecom silom od 178
[N] vrsiti prema preporuci proizvodaca opreme.

09 - Stabilne instalacije za dojavu požara 1

Stabilne instalacije za dojavu požara:

funkcionalna šema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi

instalacije; vrste javljača požara; centrale za dojavu požara; vrste alarma: projektovanje i izvođenje
instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru -
nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od
požara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodična ispitivanja stabilne
instalacije; pravna lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije.

9. STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU POŽARA

9.1. PRINCIP RADA

Pozari koji

pravovremeno

primete

i kod kojih

odmah

odredi mesto

nastanka, mogu.se

brzo

lokalizovati.

Zbog toga treba izbeći slučajna i tada najčesce prekasna zapazanja otkrivanja pozara.

Automatski uređaji za dojavu i detekciju pozara, koji su stručno projektovani, otkrivaju i

prijavljuju pozare u danasnje vremc krajnje pouzdano.

Oni će svakako bolje ispunili svoj zadatak ako nakon otkrivanja pozara

usledi

brzo

delotvorno aktiviranje vatrogasaca direktnom linijom izmedu javljača

i vatrogasne

jedinice.

Ako

to nije obezbedeno, a materije i objekti imaju veliku brzinu sagorevanja ili su eksplozivne, automatski
uredaji za prijavljivanje i otkrivanje pozara imaju smisao jedino tada ako su u sastavu sa automatskim
uredajima za gašenje pozara.

U zavisnosti od vrste materija u prostoriji i kolicine raspolozivog kiseonika (brzina

sagorevanja ), oslobada se prilikom pozara,

razlicita kolicina

gasova, na primer, ugljen monoksid,

ugljen dioksid, ugljenovodonici sa velikim i malim cesticama dima. Dolazi do porasta
temperature i pojave svetlosti.

Automatski sistem koji detektuje neku od ovih manifestacija

požara, prosleđuje ovu informaciju na određeno mesto i potom preduzima određene akcije naziva
se automatski sistem za dojavu požara.

Svaki sistem se sastoji od:

centrale za automatsku dojavu požara

detektora požara

uređaja za signalizaciju

uređaji za upravljanje izvršnim funkcijama

indikatori i paralelni indikatori

električne instalacije za povezivanje ovih elemenata

Prostorna šema sistema je takva da su detektori neke od manifestacija požara postavljeni po
prostoru koji se nadzire i instalacimama povezani sa centralom. Kada detektori detektuju neku od
manifestacija požara (dim, svetlost, temperatura) prenose električni signal na centralu (detektor je
u alarmu) . Centrala uključuje internu signalizaciju (zujalica), spoljašnju signalizaciju (sirene,
bleskalice, svetleći panoi, automatski telefonski govorni aparat) i preko relejnih komadi uključuje
izvršne funkcije sistema (uključenje oddimljavanja, spuštanje lifta u prizemlje, isključenje
ventilacije, isključenje GS...). Po prolasku alarmnog stanja centrala se pritiskom na odgovrajući
taster dovodi u početno stanje.

Automatski sistemi za dojavu požara, prema konceptu rada, dele sa na konvencionalne i

adresibilne.Ovako se dele i detektori. Kod adresibilnih detektora centrala komunicira ponaosob sa
svakim detektorom i u slučaju pojave požara tačno zna, koji detektor je u alarmu, odnosno mesto
požara. Kod konvencionalnih sistema poznato je samo kojoj grupi (zoni), detektor pripada, pa je
prema tome i identifikacija mesta požara otežana

09 - Stabilne instalacije za dojavu požara 2

9.2 Centrale automatske dojave požara
To su elektronski uređaji, baziran i na mikroprocesorskoj tehnologiji. Kod konvencionalnih
sistema mogu da prime od 4 do 32 (ili više) zona detektora. Zona detektora je grupa detektora
jednom linijom povezana sa centralom (do 20 detektora). Kod adresibilnih centrala modu da
procesiraju od 1 do 16 (ili više) petlji detekotra. Petlja je linija zatvorena linija koja počinje u
centrali prolazi kroz prostor od detektora do detektora i vraća se u centralu. Svaka petlja može da
primi do 128 ili 256 detektora ovisno o tipu. Kod konvencionalnih sistema komunikacija sa
detektorima se bazira na promeni naponskog nivoa, a kod adresibilnih na digitalnoj komunikaciji
sa svakim detekotrom (amplitudna ili frekventna modulacija). Centrala poseduje RS232
priključak za programiranje funkcija preko računara, RS485 priključak za komunikaciju sa
drugim centralama, pralelenim tabloom ili računarom sa korisničkim interfejsom, beznaponske i
naponske izlaze za upravljenje uređajima i memoriju  događaja.
Kod posebno velikih objekata da bi se izbegla upotreba velikih centrala i prevelika dužina petlji više
centrla se povezuje u mrežu, gde se većina informacija šeruje kroz ceo sistem.
Da bi se omogućilo upravljanje i nadzor sa udaljenog mesta, nad centralam, služe paraleleni
tabloi. To su uređaji koji su povezani sa centralom i na njima su dostupne gotovo sve informacije
kao i na centrali. Ovo se odnosi i na upravljanje centralom.
Kod velikih sistema, umesto paralelnog tabloa koristi se računar sa korisničkim interfejsom (klijent
softverom) koji omogućava grafički prikaz objekta sa detektorima i pseudo upravljački panel za
centralu, gde se preko miša ili tastature može upravljati centralom.
Komunikacija i veza između elemenata sistema (paraleleni tablo, druge centrale, racunar) može da
bude žičana 485 protokola ili da se putem konvertora prevede u IP i procesira kroz VPN.

Centrala poseduje LED-ove za signalizaciju alrama (crvene) i smetnje (žute), displej na kome se

vide poruke o različitim stanjima, internu zujalicu za signalizaciju alrma I smetnje, tastere za reset
centrale (dovođenje u početno stanje), isključenje interne zujalice, isključenje spoljašnje signalizacije,
odlaganje aktiviranja izvršnih funkcija itd.

09 - Stabilne instalacije za dojavu požara 4

9.3. Detektori požara
Prema manifestaciji požara koju detektuju dele se na:

- dimne (jonizacioni ili optički)
- termičke (termomaksimalni ili termodiferencijalni)

- svetlosne (infracrveni ili ultravioletni)

Prema površini nadzora dele se na:

- linijske
- tačkaste

Prema komunikaciji sa centralom na:

- adresibilne
- konvencionalne

Prema pricipu rada:

- optičke (tindalov efeat, analiza spektra, analiza flikeringa)
- jonizacione
- PTC, NTC
- bimetalne
- sa temperaturno osetljivom izolacijom
- mehaničke sa kotoljivim elementom

Jonizacijski tačkasti detektori
reaguju na vidljive i nevidljive cestice dima kao i na aerosole, koje se stvaraju prilikom isparenja
tečnosti ili isticanju gasova. Čisti gasovi, kao na primer, vodonik ili hlor, neće aktivirati detektore. Ovi
delektori reaguju naroeito brzo na dim koji nastaje kod zapaljivih organskih materija kao što su drvo
ili papir. Kod naročito velikih cestica dima, kao na primer, kod sagorevanja PVC, potrebno je vise
vremena da se delektor aktivira.

09 - Stabilne instalacije za dojavu požara 5

- Slika 6.51. Jonizujuci detektor dima: 1 -zatvorena referentna komora, 2 - otvorena komora za
detekeiju, 3 -hladna katoda

Princip rada se zasniva na činjenici da radioaktivno zračenje (u ovom slučaju izvor je americijum)
jonizuje vazduh u komori javljača, koji postaje provodan. Kroz njega teče struja između elektroda
koja se meri. Ulaskom dima u ovu komoru struja se menja I ta promena se detektuje ostljivom
elektronikom. Mogu biti adresibilni ili konvencionalni. Postavlaju se na plafon I pokrivaju
površinu od 20 do 80 m2.

Opticki tačkasti detektori dima

Njihova osetljivost pociva na sveltosnom zracenju pri prolazu kroz cestice dima, u podrucju

spektra od infracrvenog do ultravioletnog. Opticki detekiori dima reaguju narocito brzo na pretezno
velike cestice dima u pocetnoj fazi pozara. Pozari sa otvorenim plamenom i sa malo cadi nisu tako
brzo otkriveni kao kod jonizujucih javljaca. Postoje dva tipa detektora: refteksioni i apsorpcioni. Kod
regleksionih emitter svetlosti nalayi se u kanalu koji se pod 90 deg ukršta sa kanlom u kome sa nalazi
prijemnik. U stanju bez dima svetlost se apsorbuje na kraju kanala koji je crne boje. Po pojavi dima
svetlost se od dima odbija I pada na prijemnik što se detektuje ostljivom elektronikom. Kod
apsorpcionih svetlost pada direktno na prijemnik, a u slučaju pojave dima smanjuje se intenzitet
svetlosti što se detektuje. Mogu da budu adresibilni ili konvencionalni. Postavljaju se na plafon I
pokrivaju površinu od 20 do 80 m2

09 - Stabilne instalacije za dojavu požara 7

dima i toplote suvise inertni, na primer u halama sa 12 do 20 m visine, kao i na mestima gde treba
racunati sa brzom pojavom pJamena, kao na primer u magacinu zapaljivih tecnosti, treba obavezno
prostor pokriti javljacima pojave plamena.

Kapilarni pneumatski sistemi detekcije (detektori)

Sistem se sastoji od tankih metalnih cevčica kojima su spojene kalote od metala. Porastom temperature
metal se širi i pritisak u celom sistemu pada, što se detektuje kao alram. Ranije su se ovi sistemi
(detektori ) koristili za aktiviranje sistema za gašenje požara.

Laserski detektori dima
Laserski detektori dima rade na sličnom principu kao i optički tačkasti s tim da se koristi laserska
svetlost. Ovo su u stvari laboratorijski uređaji nefelometri u kućištu detektora, za detekciju prisustva
čestica u mernoj komori. Ovi uređaji su previše skupi, da bi se koristili kao tačkasti na plafonu.

Aspiracioni sistemi (detektori)
Pošto su laserski detektori previše skupi da bi se koristili kao tačkasti, montiraju se u kućišta u
koja se vazduh dovodi sa kritičnih mesta, preko sistema PVC cevi i kapilarnih cevčica. Prisustvo
čestica dima u tom vazduhu tretira se kao alarm. Ovakvi uređaji se zovu aspiracioni detektori.
Mogu da imaju od 1 do 16 usisnih cevi. Kod nekih sistema moguće je detektovati iz koje cevi
dolazi dim, a kod nekih nije. Komunikacija sa centralom ide preko beznaponskih kontakata ili
RS485 protokolom.

09 - Stabilne instalacije za dojavu požara 8

Specijalni gasni javljaci

S obzirom da se prilokom gorenja kao njegovi proizvodi javljaju gasovi CO i CO2, neki detektori
kao doatnu manifestaciju požara osim dima detektuju i ove gasove. Ova detekcija je relativno spora i
neefikasna i nema veći praktični smisao.

Mehanički detektori - topljivi elementi
Ovi detektori su metalni elementi koji se sastoje od dva parčeta metala spojena lakotopljivom
legurom. Ova legura se topi na određenoj temperaturi, obično između 60 i 120 deg. Detkcija se
realizuje metalnim užetom čije krajeve spaja jedan ovakav topljivi element, a čije druge krajeve
opterećuju tegovi. Pokretanje tega se prenosi dalje kao signal alarma.

Indikatori i paralelni indikatori -prvi se nalaze u javljačima kao optički signali da je javljač aktivan,
a paralelni također optički, pokazuje mesto aktiviranja javljača (na vratima prostorije )

09 - Stabilne instalacije za dojavu požara 10

Pozarna signalizacija obuhvata sve uredaje za dojavu pozara. Uredaji pozarne signalizacije reaguju na
promene fizickih velicina koje su pratece pojave pozara. Promene se prenose, i registruju akusticnim i
svetlosnim signalom, kao pozarni alarm. Alarmni signal pokazuje objekat i mesto izbijanja pozara.
Automatski javljaci pozara su delovi pozarne signalizacije koji, bez ljudske pomoci reaguju na
pojavu karakteristicnih fizickih velicina pozara u njegovom pocetnom stadijumu. Javljaci pozara
reaguju na pratece pojave pozara; dim, toplotu -temperaturu i infracrveno zracenje plamena.

Pozarna zona je povrsina koju pokriva grupa javljača na jednoj liniji konvecionalne centrale ili grupa
javljača kod adresibilne centrale koja je softverski formirana . Alrm nekog detektora koji pripada toj
zoni na centrali se jednoznačno signalizira LED-om pored broja zone, odnosno ispisom na displeju.
Podrucje nadzora pozarne signalizacije je objekat ili delovi objekta koji su pod kontrolom javljafia
pozara.
Povrsina nadzora javljaca je povrsina koju kontrolise jedan javljac.
Linija dojave je elektricni strujni krug koji povezuje javljače jedne požarne zone sa požarnom
centralom.

Lažni alarm može nastati:
-nenamernim požarnim alarmom osoblja za gašenje požara
-za jonizacione I optičke javljače stvaranjem karakterističnih efekata, bez požara, izazvanih pušenjem,

radovima sa vatrom, vozilima koja stvaraju dim, prašinom I insektima, ispusnim gasovima I sl.

-za temperaturne – radovi sa vatrom
-za javljače plamena ; neonsko svetlo, refleksija sunčeve svetlosti, svetlost farova automobile I sl.

Za projektovanje i montazu signalnih sistema, sve razvijene zemlje imaju svoje tehničke propise –
standarde.
To su: evropski standard (EN 54), americki (NEPA), nemacki (VDS) i ruski (SNiP).Pored ovih
standarda,razvijene zemlje imaju standarde za proizvodnju, odnosno tehnicke karakteristike koje moraju
imati elementi signalnih sistema. Ove tehnicke karakteristike odreduju ovlascene institucije -
laboratorije i proizvodaci moraju imati njihova odobrenja za proizvodnju i ugradnju. Tehnicki propisi i
standardi za projektovanje i montazu se pozivaju na ove standarde.
Kod nas se primanjuje
SRPS EN 54 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - više delova standardi za opremu
SRPS CEN/TS 54-14 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 14: Smernice za
planiranje, projektovanje, ugradnju, tehnički prijem i odžavanje.
Osim standarda koji nisu obavezujući obavezna je primena
PTN za stabilne instalacije za dojavu požara

9.6.3.

PODRUCJA NADZORA, POZARNE ZONE I LINIJE

U postupku definisanja signalnog sistema objekta, jedan od prvih zadataka je da se odredi da li je
signalni sistem potreban, da li se njime pokriva ceo objekat ill samo njegovi pojedini delovi - prostorije.
U torn smislu imamo potpuni ili parcijalni nadzor. Ovo odredivanje ce se vrsiti prema pozarnam riziku,
odnosno proceni pozarne opasnosti u objektu ili njegovim delovima. U principu, ne preporucuju se,
delimicni - parcijali nadzori, vec samo potpuni. Prema preporukama tehnickih propisa i proizvodaca. U
podrucja signalnog pozarnog nadzora treba obuhvatiti sledede prostore - podrucja u objektima:
-otvore za liftove i transportne uredaje u kojima postoji zapaljiv materijal
-kanale i sahtove za kablove

09 - Stabilne instalacije za dojavu požara 11

-klima uredaje i njihove kanale
-kanale i kontejnere za material i otpatke
-komore i ugradnje svake vrste
-prostore izmedu duplih plafona i podova, ukoliko u njima postji zapaljiv materijal.
- delove prostorija koji su ispu-njeni policama - regalima ili uredajima, a udaljeni su od plafona manje
od 0,3 m
-pokrivene rampe
-prostore ispod galerija

Navodenje svih prostora raznih objekata nije moguce, kao ni prostora gde nije obavezno postavljati
signalizaciju.

Pored potpunog i delimickog nadzora moze postojati selektivni i pojedinacni nadzor. Pod
selektivnim nadzorom podrazumevali bi slucaj da se, u nekoj prostoriji, postavi druga vrsta
javljaca,ili dve vrste dok bi se, kod pojedinacnog, nadzor vrsio samo nad jednom masinom ili
uredajem (kao objekt zastita).
Podrucje nadzora se deli na signalne - dojavne zone. Osnovni cilj podele na zone da se moze
brzo i jasno utvrditi lokacija izbijanja pozara. Signalne zone mogu biti samo na jednom
spratu. Od ovog pravila mogu se izuzeti stepenista zgrada, otvori za liftove i svetla odnosno
gradevine u obliku tornja, a prema prilikama, to mogu biti sopstvene, zajednicke zone. U
jednu zajednicku zonu mogu biti obuhvacene prostorije:

- ako broj susednih prostorija ne prelazi pet, a njihova ukupna povrsina ne prelazi 400 m , ili

-ako broj susednih prostorija ne prelazi deset, odnosno ukupna povrsina ne prelazi 1000 2

m ,imaju lako uocljive prilaze i u blizini smestene opticke paralelne indikatore, koji tacno

oznacavaju odgovarajucu prostoriju, u slucaju pozara.

-jedna signalna zona ne sme biti veca od 1600 [m ].

-javljaci pozara, postavljeni u prostorima duplih plafona i podova, kanala I sahtova za liftove

klima uredaje, kablove i ventilaciju, moraju biti posebne signalne zone.

Javljaci pozara jedne signalne zone se spajaju u jednu liniju dojave pozara. Na javljacu ili u
njegovoj neposrednoj blizini treba da bude oznaceno kojoj liniji dojave - zone pripada.
U jednoj liniji (prema priznatom propisu) maksimalno moze biti povezano 30 automatskih
javljaca. Rucni (neautomatski) javljaci pozara moraju imati posebne linije. Jedna linija ne
sme imati vise od 10 rucnih javljaca.
Sve ov se odnosi i na zone kod adresibilnih sistema, s tima da je zona formirana softverski. S
druge strane kod adresibilnih sistema javljač u alarmu je pojedinačno identifikovan, tako da
podela na zone donekle gubi smisao.

9.6..4. JAVLJACI POZARA
9.6.4.1. IZBOR I RASPORED VRSTE AUTOMATSKIH JAVLJACA
Za izbor vrste javljaca postoje tri osnovna kriterijuma: priroda pozara, pozarni rizik i visina prostorije/
Pored ova tri postoje dopunski kriterijumi kao sto su: eksplozivna sredina, moguc uticaj dima, prasine i
potresa koji mogu izazvati lazni alarm, zatim strujanje vazduha, vlaznost sredine,itd. . U torn smislu
kriteriujumi, koje smo uslovno nazvali dopunskim, imaju isti znacaj kao i osnovna tri.

09 - Stabilne instalacije za dojavu požara 13

U visokim prostorijama koncentracija prasine jako opada sa visinom, a u niskim prostorijama gde bi
mogao, usled strujanja vazduha, nastati vrtlog prasine, treba postaviti zastitne limove. Za temperaturne
javljace, osim ekstremnih slucajeva (na pr. mokra prasina*), nema ogranicenja.
Vibracije i potresi nemaju uticaja na rad javljaca,ukoliko su postavljeni na zidove ili plafone, pa time
nemaju ni ogranicenja. Ako se javljac treba da montira na masinu ili uredaj koji jako vibrira, treba
javljac odvojiti tako sto bi on bio obesen, ili na neki drugi nacin postavljen.
Opticka zracenja od sunca ili svetlosnih izvora, direktno ili indirektno (napr. kao refleksija preko
ogledala ili povrsine tecnosti i si.) mogu izazvati, kod javljaca plamena, lazni alarm. Za dimne i
temperaturne javljace nema ogranicenja, zbog optickog zracenja. Ako postoje opisane smetnje, onda bi
se javljaci plamena mogli samo uslovno postaviti.
Kretanje - strujanje vazduha ogranicava postavljanje dimnih javljaca, ukoliko bi brzina strujanja bila
veca od 5[m/s], a za temperaturne i javljace plamena nema ogranicenja.
Vlaznost vazduha ne ogranicava primenu javljaca pozara, ali jaka kondenzacija pare, moze izazvati lazni
alarm. Prskana voda ne sme dopreti do javljaca. U torn smislu vodena para i gasovi, svojim direktnim
dejstvom, mogu takode izazvati lazni alarm. U cilju sprecavanja laznog alarma mogu se postaviti
zastitne pregrade. U principu prisutnost razlicitih gasova u prostoru nece uticati na funkcionalnost
javljaca, jer oni, za razliku od dima, ne sadrze materijalne lestice.
Korozija ako je jaka i trajna, moze napadati pojedine metalne delove javljaca, mada su javljaci, u
principu, otporni na uticaje kiselina, baza i si.

Radioaktivna zracenja koja poticu od reaktora i u laboratorijama za atomsku fiziku, nece uticati na rad
javljaca, ukoliko je, u tim prostorima, dozvoljen boravak ljudi.
Eksplozivne sredine moraju imati javljace pozara i centralu koji ce imati zastitu od iskricenja ili
nedozvoljenih pregrevanja, koji nastaju usled povecanog napona ili jacine struje, a u zavisnosti od
induktivnosti, kapaciteta ili ogranicenog otpora.

9.6.4.2.

POVRSINE NADZORA I POLOZAJI AUTOMATSKIH JAVLJACA

9.6.4.2.1. Opste smernice
Broj, polozaj i raspored javljaca pozara u nekoj prostoriji zavise od klase ocekivanog pozara, geometrije
prostorije i dopunskih - mogucih uticaja. Pod geometrijom prostorije podrazumevamo visinu, povrsinu i
oblik plafona - krova,a pod dopunskim ven-tilaciju prostorije, estetske zahteve i sl.Tehnickim propisima (EN,
VdS, NFPA, SNIP i dr.) daju se osnove, kao iskustvene norme, za broj, polozaj i raspored javljaca. Ove
norme su date tabelarno u raznim propisima.

a. Broj javljaca pozara u jednoj prostoriji zavisi od povrsine koju zelimo da kontrolisemo -
nadziremo,odnosno od povrsine nadzora koju jedan javljac moze vrsiti. Ovaj edinicna povrsina Am, data u

[m2] zavisice od visine na koju se postavlja javljac, odnosno od njegove osetljivosti. Tehnickim propisima,
se daju granicne vrednosti maksimalnih povrsina nadzora i minimalnih medusobnih rastojanja javljaca u
zavisnosti od visine postavljanja kosine krqva razlicitih vrsta javljaca, dok detaljnije podatke za
projektovanje, montazu i odrzavanje daju proizvodaci. Pri tome se karakteristicne vrednosti javljaca moraju
nalaziti u okviru tehnicklh propisa, a odstupanja moraju imati atest nadlezne institucije. Ukoliko plafon-
krov ima vise uglova, uzima se najmanji ugao.

b.Rastojanja javljaca od plafona i krova zavise od nagiba plafona ili krova sa horizontalom i data su
tabelarno u propisima. Javljači se principijelno postavljaju ispod plafona, zbog prirode kretanja dima.

09 - Stabilne instalacije za dojavu požara 14

Rastojanje javljaca od plafona - krova - prema VdS propisu- tabela 14

Minimalno rastojanje javljaca od zida, strujanja vazuha i klima ureclaja, mora biti najmanje 0,5

[m], izuzev hodnika, kanala i slicnih prostora koji su manje sirine od 1 [m]. Minimalna, horlzontalna i
vertlkalna rastojanja od uskladistenog materljala treba da su 0,3 [m].

d. Plafon, podeljen na polja sa pregradama imace raspored javljaca pozara, u zavisnosti od velicine polja
i maksimalne povrsine nadzora javljaca pozara.

SI. 9. - Povrsina nadzora dimnih javljaca pozara Am kod ravnog plafona u zavisnosti od visine
prostorije i stepena pozarnog rizika.

Pri klasifikaciji pozarnog rizika (1-3) pridrzavati se sledecih osnovnih kriterijuma:

Nizak pozarni rizik

Ne postoji opasnost po ljude

Sadrzaj objekta nema vecu vrednost, odnosno mala je steta od moguceg unistenja

Nema posebne opasnosti od dima i korozivnih gasova.

Srednji pozarni rizik

Postoji opasnost po ljude, ali oni nisu ogranifieni u svom kretanju.

Sadrzaj objekta ima vrednost od 3000 DEM/m

do ukupno 2400.000 DEM koja bl mogla biti

unistena.

Ako vise od 20% tezine zapaljivih materija, kao produkte sagorevanja, daje jak dim ili toksicne

gasove.
3 .Visok pozarni rizik

Ako je vise od 10% ljudi ograniceno u svom kretanju.

09 - Stabilne instalacije za dojavu požara 16

Svaka pojedina zona mora da ima mogucnost zasebnog iskljucenja. Iskljuceno stanje mora biti

uocljivi.
k.

Ukoliko se istovremeno aktiviraju 2 javljaca jedne zone i to se mora jedno-znacno, kao alarm

dojaviti.
1.

Signalna centrala treba da ima dva izvora napajanja. Ispad ma kojeg izvora napajanja treba da

se, zvucno i svetlosno, dojavi kao KVAR. Zvucni signal treba da ima mogucnost iskljucenja. Svetlosni
signal ne sme da se gasi sve dok, se kvar ne otkloni. Ukoliko su izvori napajanja izvan centrale, tada
energiju treba zasebnim vodovima od pojedinih izvora, dovesti do centrale. Inace, vodove treba
elektricno nadgledati. Smetnju bi trebalo zvu6no i svetlosno dojaviti.
m.

Jedan izvor elektricne energije mora biti elektricna mreza, bez ornetanja u snabdevanju. Drugi

izvor mora biti akumulator, koji kod ispada mreze, preu-zima snabdevanje centrale elektricnom
energijom. Izvori energije moraju biti prikljuceni cvrstim VMA vezama.
n.

Uredaj za napajanje mora biti tako dimenzionisan da se ispraznjeni akumulator moze

automatski napuniti maksimalno za 24 casa do 80% njegovog naziv-nog kapaciteta, Postupak
punjenja akumulatora mora biti zavrsen najkasnije za 72 casa. Nakon isteka maksimalnog vremena
rada, akumulator mora biti sposoban da napaja alarmne uredaje jos najmanje pola sasta. o. U
sledecoj tabeli data su pogonska stanja koja moraju biti signalizirana {+)

9.6.5.2. IZBOR POLOZAJA CENTRALE

Za izbor mesta postavljanja signalne centrale postoji nekoliko osnovnih zahteva. To su:

-prostorije i mesto postavljanja centrale treba odrediti prema predlogu vatrogasne sluzbe. Prostorija bi

trebalo da je u blizini glavnog ulaza.

-Pristup centrali bi trebalo da je Slobodan i da postoji dobra vidljivost.
- Prostorija bi trebalo da je zasticena od stetnih uticaja kao sto su: dim, prasina, gasovi, pare , vibracije,

suncevi zraci i si.

-Klimatski uslovi za dobar rad centrale bi trebalo da su po preporuci proizvodaca.

9.9.6.

DEFINISANJE OSTALIH ELEMENATA SIGNALNOG SISTEMA

Signalni sistem, pored javljaca pozara i signalne centrale, cine niz elemenata, potrebnih za njegovo
funkcionisanje. Neki elementi, kao sto su, na primer, provodnici, alarmni uredaji (svetlosni i zvucni) i
baterije za elektricnu struju u slucaju ispadanja iz mreze, su sastavni elementi svakog signalnog sistema.
Projekat pozarne signalizacije mora precizno odrediti tehnicke karakteristike elemenata sistema. Ovo
tehicko definisanje za neke elemente, podrazumeva I potrebne proracune. To se na primer odnosi na
dimenzionisanje provodnika gde je neophodno izvrsiti proracun pada napona ili dimenzionisanje
kapaciteta baterije za snabdevanje signalnog sistema elektricnom energijom u slucaju nuzde.
Proracun preseka i odabir tipa provodnika vrši se prema uobičajenim pravilima struke. Presek se
određuje na osnovu uputstava proizvodaca o maksimalnoj dužini petlje odnosno linije. Osnovni zahtev
je da se zbog dužine linije ili petlje ne dovede u pitanje kvalitet komunikacije detekora sa centralom.

9.9.7.

NAPOMENE O MONTAZI, PUSTANJU U RAD I ODRZAVANJU

Montaza signalnih pozarnih sistema vrsi se prema tehnickim propisima - stan-dardima (EN 54, DIN
14675, NFPA 71 i dr.). Ovim propisima se odreduju opsti uslovi montaze i testiranja , sa napomenim da
se signalna instalacija tretira kao instalacija slabe struje. Projekat signalnog sistema mora dati, u okviru
navedenih propisa - standarda sva potrebna uputstva za montazu, probu i odrzavanje. Ova detaljna
uputstva mogu, po potrebi, biti dopunjena uputstvom isporucioca signalnih uredaja.

Uputstva za montazu, probu i odrzavanje signalnog sistema sadrze sledece osnovne zahteve:

09 - Stabilne instalacije za dojavu požara 17

- Nacin montaze provodnika, sa navodenjem precnika, oznacavanja, rastojanja od provodnika jake struje
kako bi se izbegle smetnje u radu, razvodnim kutijama i ostali detalji instalacije.
- Projektom moraju biti oznaceni polozaji i nacin montaze javljaca.
-Projektom se odreduju uslovi montaze ostalih elemenata signalnog sistema.
-Po zavrsenoj montazi, isporucilac signalne opreme vrsi kontrolu ispravnosti montaze.
-Isporucilac opreme vrsi prikljucivanje javljaca, centrale i ostalih elemenata sistema.
-Isporucilac opreme vrsi probe rada i predvidena testiranja signalnog sistema.
-Isporucilac signalne opreme vrsi obuku ljudstva zadu^enog za signalni sistem, daje pismena uputstva za

rad i o drzavanje i potrebne garancije.

-Za funkcionalnost signalnog sistema neophodno je imati alarmni plan za re-zim dan - noc. Ovaj plan
mora biti postavljen na svim potrebnim mestima.
- Za odrzavanje signalnog sistema preporucuje se da to vrsi isporucilac opreme. Svaki signalni sistem
mora imati knjigu odrzavanja.

9.9.8. Sistemi automatske dojave požara u ulozi aktiviranja sistema za automatsko gašenje
Sistemi za automatsko gašenje principijelno se sastoje od dojavnog dela (elektro deo sistema) i sistema
za gašenje u užem smislu reči (mašinskog dela sistema).
Kad elektro deo detektuje požar on šalje komadu na mašinski deo, gde se pokreće ispuštanje sredstva
za gašenje u štićeni prostor.
Specifičnosti ove detekcije su u tome što ne bi smelo doći do lažnog alarmiranja, jer je posledica toga
aktiviranje sistema za gašenje, što je dvostruka šteta zbog utroška sredstva za gašenje kao i zbog
eventualnog devastiranja štićenog prostora usled dejstva sredstva za gašenje (voda, pena i sl.)

Da bi se povećala pouzdanost sistema i predupredila ovakva aktiviranja sistema preduzimaju se neke od
mera:
- aktiranje sistema zahteva alarm najmanje dva detektora (kod konvencionalnog sistema u različitim
zonama)
- primenjuju se vrlo kvalitetni detektori
- primenjuje se neka od metoda detekcije, gde ne može da dođe do lažnog alarma (lako topljivi element)
- centrala se programira sa vremenom evakuacije; to je vreme u kome su se stekli svi uslovi za gašenje,
ali se gašenje ne aktivira, da bi se dalo vremena odgovornim licima da blokiraju gašenje u slučaju lažnog
alarma
- centrala ima mogućnost blokade gašenja preko tastera za blokadu gašenja koji je plave boje i nalazi se
unutar štićenog prostora
- centrala ima mogućnost ručnog aktiviranja u slučaju da detektori zakažu preko tastera za ručno
aktiviranje koji je žute boje

alarmno stanje. Stabilna instalacija može imati jedan ili dva praga alarma u skladu sa

projektovanim nivoom zaštite;

Prag upozorenja (uključenje ventilacije i sl) se postavlja na 10% DGE. U nekim slučajevim se
toleriše i raspon od 5 do 20 %. Prag neodložne intervencije se postavlja obično na 40%.

Detektorska sonda (difuzna) jeste elemenat stabilne instalacije za otkrivanje prisustva
zapaljivih

para i gasova u kontrolisanom prostoru; neprekidno prati odgovarajuće fizičke ili

hemijske promene kojima se otkriva prisustvo zapaljivih gasova i para u kontrolisanom
prostoru;

Detektorska sonda (usisna) jeste deo protočnog sistema stabilne instalacije za uzimanje
uzoraka vazduha iz kontrolisanog prostora radi otkrivanja prisustva zapaljivih gasova
i para;

Stabilna instalacija se sastoji od detektorskih sondi, centralnog uređaja, prenosnih vodova, izvor
napajanja i elemente za informisanje i uzbunjivanje.

Standardi i regulativni dokumenti u vezi sa detekcijom ekslpozivnih gasova su sledeći:

Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i
para,
SRPS EN50241 - Specifikacija otvora uređaja za detekciju zapaljivih ili toksičnih gasova i
para
SRPS EN50104 - Električni aparati za detekciju kiseonika

Osnov za projektovanje stabilnih instalacija je određivanje zona opasnosti

Prema domaćoj regulativi obavezno je ugrađivanje ovih instalacija u gasnim kotlarnicama
koje se izgrađuju ispod nivoa terena i u kotlarnicama koje se nalaze u objektima u kojima se
stalno ili povremeno okuplja veći broj ljudi kao što su pozorišta , bioskopi, bolnice i dečji ili
starački domovi,... Osim ovoga obavezno je ugrađivanje ovi detekcionih sistema u
kompresorskim stanicama na magistralnim i međunarodnim gasovodima.

Prema nivou tehničke zaštite, stabilne instalacije se razlikuju:
1) prema funkcijama upravljanja koje obavljaju;

prema paralelnoj signalizaciji;

prema periodu vremena u kome se obavljaju periodične provere i kompletno ispitivanje tehničke

ispravnosti ;
2) prema otpornosti na uticaje okoline;

prema zaštiti od namernih uticaja;

prema pouzdanosti pojedinih elemenata sistema;
prema broju i vrsti rezervnih izvora napajanja;
prema zonama riziènog podruèja u kojima se koriste.

Stabilna instalacija mora biti tako projektovana i izvedena da pravilnim brojem, rasporedom i
izborom mesta postavljanja detektorskih sondi omogućava pouzdano signaliziranje pojave opasnih
koncentracija eksplozivnih gasova i para u kontrolisanom prostoru, uz maksimalno moguće
obezbeđenje od lažnih alarma i u skladu sa zahtevanim nivoom zaštite.

tabilna instalacija mora obuhvatiti sve prostorije jednog objekta u kojima postoji prekinuti

razvod gasa

(ventili, nastavci itd.)

i oprema koja koristi eksplozivne gasove u normalnom

procesu rada, kao i sve kanale i otvore koji ovu prostoriju povezuju sa ostalim

Difuziona sonda radi na principu difuzije gasova.
Usisna sonda je deo protočnog sistema stabilne instalacije. Pomoćni sistem pored usisne
sonde sadrži kapilare i pumpu pomoću kojih se uzima uzorak vazduha iz kontrolisanog
prostora i dovodi u centralni uređaj radi stalne analize o prisustvu eksplozivnih gasova i
para.

Prema kominukaciji sa centralnim uređajem dele se na:
-sonde sa beznaponskim izlazima
-sonde sa 485 komunikacijom
-sonde sa 4-20 mA kominikacijom

Sonde se sastoje od senzora i prateće elektronike

Prema tipu senzora sonde se dele na:
-sonde sa poluprovodničkim senzorom

-sonde sa katalitičkim senzorom
-sonde sa elektrohemijskim senzorom
-sonde sa infracrvenim senzorom

Sonde sa poluprovodničkim senzorom

Princip detekcije je promena provodljivosti poluprovodnika u prisustvu gasa
Detektuju neselektivno sirok spektar gasova. Selektivnost se postiže promenom tipa materijala.

Sonde sa katalitičkim senzorom

Na platinastoj spiralnoj zici od platine sagoreva zapaljivi gas, pri cemu se zbog promene
temperature, otpornost zice menja. Ova otpornost se detektuje osetljivim uređajem za merenje
otpora

Sonde sa elektrohemijskim senzorom

Protok struje izmedju katode i anode ovisi o prisustvu gasa. Na njega znacajno utiče vlažnost,
temperatura i pritisak. Veoma osteljivi i precizni, skup za održavanje, kratkog životnog veka.

Sonde sa infracrvenim senzorom

Princip detekcije je apsorpcija infracrvene svetlosti u prisustvu gasa.
Ne mogu da detektuju sve gasove i tesko određuju koncentraciju.

Detektorske sonde smeštaju se u kontrolisani prostor gde se očekuje pojava eksplozivnih gasova i
para, te moraju biti konstruisane prema odgovarajućim domacim pravilnicima.

Kod pogonskih procesa gde je izrazito taloženje prašine ili nekih drugih produkata procesa
(lakirnica) može doći do smanjene efikasnosti (osetljivosti) sistema za dojavu eksplozivnih gasova
i para zbog začepljenja filterskih elemenata. U takvim slućajevima koriste se protočne detektorske
sonde i češće se vrše periodične kontrole funkcionisanja, kao i zamena filterskih elemenata.

Broj detektorskih sondi i mesto njihovog postavljanja zavisi od veličine kontrolisanog prostora,
oblika prostora, vrednosti objekta i opreme koju treba štititi.

10 - Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para 5

Za postavljanje detektorskih sondi, zavisno od kontrolisanog gasa i drugih parametara
kontrolisanog prostora, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

-za gasove koji su lakši od vazduha detektorske sonde se postavljaju u gornji deo
kontrolisanog prostora
- za gasove koji su teži od vazduha detektorske sonde se postavljaju iznad poda na oko 0,25
m
- ako u kontrolisanom prostoru postoje jame i kanali, u kojima se mogu najpre pojaviti
gasovi teži od vazduha, detektorske sonde postavljaju se iznad poda na oko 0,25 m;
- mesto postavljanja detektorskih sondi, koje se određuje na osnovu težine kontrolisanog
gasa, mora biti brižljivo određeno u skladu sa postojećom prirodnom i prinudnom
ventilacijom
-mesta koja se, zbog prirodne ili prinudne ventilacije, nalaze u struji čistog vazduha
koji smanjuje mogućnost za detekciju stvarno prisutne koncentracije eksplozivnog gasa u
ostalom delu kontrolisanog prostora treba izbegavati
-potrebno je iznalaziti tzv. džepove, u kojima su, zbog oblika kontrolisanog prostora, uticaji
prirodne i prinudne ventilacije smanjeni;
- veoma je važno obratiti pažnju na temperaturne efekte, koji dovode do stvaranja termičke
barijere i nemogućnosti detekcija gasova lakših od vazduha u kontrolisanom prostoru

Za sledeće sonde su date preporuke za položaj detektora

-metan 30 cm od plafona
-vodonik 30 cm od plafona
-amonijak 30 cm od plafona
-propan 30 cm od poda
-butan 30 cm od poda
-benzin 30 cm od poda

Centralni uređaj mora da ima:

- indikator uzbune (crvene boje);
- indikator kontrolnog mesta (crvene boje ako je indikator uzbune zajednički);

- indikator prelaska svakog praga alarma (crvene boje); ako je u pitanju centralni uređaj
modularnog tipa te svako kontrolno mesto ima svoj modul, ovaj indikator prelaska praga može
istovremeno označavati i uzbunu i koje je kontrolno mesto u pitanju, te nije potrebno imati sva tri
indikatora;
- indikator neispravnosti kontrolnog mesta (žute ili bele boje);
- indikator uključenog stanja uređaja (zelene boje);
- mogućnost testiranja ispravnog, funkcionisanja svakog kontrolnog modula ili centralnog uređaja
ucelini;
- indikator napajanja

iz rezervnog izvora napajanja (žute boje);

- mogućnost određivanja visine koncentracije eksplozivnog gasa u kontrolisanom prostoru uz
pomoć analognog ili digitalnog načina prikazivanja, pri čemu ovo prikazivanje (odnosno
instrument) može biti pridodato svakom kontrolnom modulu biti zajedničko za ceo centralni
uređaj;
- zvučni alarm kojije zajednički za sva kontrolna mesta; prelazak prvog praga praćen je
isprekidanim zvučnim alarmom, prelazak drugog praga praćenje kontinualnim zvučnim alarmom,
a kvar na detektorskoj sondi ili primarnom vodu praćenje kontinualnim zvučnim alarmom;
- neophodnu opremu za rukovanje stabilnom instalacijom (centralnim uređajem) i periodičnu
proveru funkcionisanja stabilne instalacije.

Centralni uređaj mora signalizirati sledeće kvarove:

- ispad detektorske sonde iz rada zbog oštećenja senzora (prekid ili kratak spoj),

10 - Stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para 7

Izvođenje električne instalacije, kao i opreme koja se ugrađuje, mora odgovarati uslovima u

prostoru u kome će se koristiti (vodonepropusno izvođenje, izvođenje za tropske uslove itd. i
obavezno ,,S" izvedba za odgovarajuću grupu gasova).

Specifična otpornost izolacije između provodnika i zemlje mora iznositi najmanje 500 kQm.

Za merenje otpornosti izolacije koriste se instrumenti sa naponom ispod 50 V, osim ako su svi
delovi stabilne instalacije odvojeni od kablova i provodnika.

Napajanje energijom centralnog ure đaja vrši se prema jugoslovenskom standardu JUS N.S6.061.

Napajanje elektri čnom energijom iz mreže mora biti takvo da omogućava trajan pogon stabilne

instalacije za detekciju eksplozivnog gasa ili para. Ako ova instalacija ima svoju akumulatorsku
bateriju kao rezervni izvor napajanja, napajanje iz električne mreže mora omogućiti punjenje
akumulatorske baterije sopstvenim punjačem.

Za dovod energije mora biti upotrebljeno posebno strujno kolo od razvodnog ormana, sa posebno

označenim osiguračem.
Isključenjem pogonskih uređaja mora biti isključeno i strujno kolo za napajanje centralnog uređaja.

Akumulatorske baterije sa mokrim ćelijama moraju se postaviti u suve prostorije koje su

zaštićene od zaleđivanja i koje se dobro provetravaju.

Akumulatorske baterije moraju se postavljati tako da budu zaštićene od spoljnih uticaja i

oštećenja, a daje pri tom omogućen pristup radi održavanja.

Dimenzionisanje uređaja za punjenje akumulatorskih baterija, kao i njihov kapacitet mora biti u
skladu sa traženim nivoom tehničke zaštite.

Alarmno stanje mora se signalizirati svetlosno i zvučno na centralnom uređaju i svim paralelnim

signalnim tablama, a zvučno - u lokalnom kontrolnom centru, i to ako je centralni uređaj smešten u
blizini lokalnog centra. Signalizacija alarmnog stanja mora biti takva da omogućava brzo
otkrivanje mesta pojave opasne koncentracije eksplozivnih gasova.

Optička signalizacija alarma se automatski isključuje po smanjenju koncentracije gasa ispod donje

granice eksplozivnosti ili nakon otklanjanja smetnje, dok ručno isključenje svetlosne signalizacije
nije dozvoljeno.

Dopušta se mogućnost isključenja zvučnog signala uzbune pri pojavi alarma na centralnom uređaju
i kod paralelne signalizacije ako se prenose sve optičke signalizacije iz centralnog uređaja.

Ako kod paralelne signalizacije postoji samo zbirna informacija alarma za jedan kontrolisan

prostor ili područje sa više kontrolisanih prostora, ne dozvoljava se isključivanje zvučnog alarma
na paralelnoj signalizaciji.

Osim optičke i zvučne signalizacije trenutno postojećeg alarmnog stanja, svako kontrolno mesto

mora imati i optičku signalizaciju memorisanog alarmnog stanja na centralnom uređaju koje se
prethodno dogodilo. Pri dostizanju prvog praga alarma ova informacija se zadržava pomoću
svetlosne signalizacije sve do poništenja. Sva memorisana stanja uredno se evidentiraju u
kontrlonoj knjizi. Memorisano stanje ne može se poništiti sve dok postoji alarmno stanje.

Elementi za uzbunjivanje (spoljne sirene, zvona, lampe) i prenosni sistemi daljinske signalizacije
moraju biti stalno u ispravnom stanju i zaštićeni od oštećenja i blokiranja.

Elementi centralnog uređaja (indikatori, tasteri, prekidači, instrumenti, osigurači itd.), elementi

paralelne signalizacije i kontrolni moduli moraju biti vidno i trajno označeni. Kontrolno mesto
mora imati posebnu oznaku (natpis) za označavanje mesta, odnosno prostorije u kojoj se nalazi
odgovarajuća detektorska sonda.

Elementi za uzbunjivanje pri pojavi eksplozivnog gasa ili pare moraju se razlikovati od elemenata
za ostala uzbunjivanja po boji i oznaci.

Elementi za uzbunjivanje moraju bili žute boje i obeleženi pločicama s natpisom ,,eksplozivni

gasovi". Elementi za uzbunjivanje koji se postavljaju u kontrolisane prostore moraju biti izvedeni
za rad u eksplozivnoj sredini.

Razvodne kutije i ormani kablovske instalacije moraju biti označeni žutom bojom.

Nije dozvoljeno postavljanje centralnog ure đaja u prostorije koje su stalno zaključane (prostorije

za smeštaj neke druge opreme, glavnih razvodnih tabli, trafostanice i sl.).

Sve mere preduzete za redovno održavanje stabilne instalacije u toku radnog veka jedne instalacije

moraju se upisati u kontrolnu knjigu.

Prilikom periodi čne provere treba obavezno ispitati sledeće:
reagovanje svake detektorske sonde, elemente za uzbunjivanje, prenos informacija na mesto
sa stalnim dežurstvom, funkcije upravljanja koje obavlja centralni uređaj, (uključenje ventilatora,
isključenje energetskog napajanja), akumulatorske baterije.

Detaljnije elemente periodične provere, kao i način provere određuje proizvođač opreme u
tehničkom uputstvu.

Provera funkcionisanja instalacije obavlja se u periodu do dve godine, a vanredna funkcionalna
ispitivanja u slučaju da izvršene periodične ili vanredne provere pokažu znakove poremećaja
pogonske spremnosti ili nepravilnog funkcionisanja, kao i pri promeni tehnologije, odnosno
promeni kontrolisanog prostora.
Zakon nalaže kontrolne preglede u preiodima od 6 meseci.

Remont (obnavljanje) stabilne instalacije obavlja se neodložno već pri prvoj pojavi odstupanja u
radu i pri neispravnosti kao posledici starenja.

Zbog nepažljivog rukovanja gasnom instalacijom ili materijama čija su isparenja eksplozivna,

pojava alarma ne može se smatrati lažnom uzbunom. Ovako nastale eksplozivne koncentracije
gasova isto su toliko opasne kao i one koje nastaju zbog kvara na instalacijama ili nekog drugog
uzroka.

Potrebna svojstva stabilne instalacije obezbe đuju se projektovanjem, izradom odgovarajuće
opreme i njenom odgovarajućom upotrebom.

Za ovu opremu obavezan je period probnog rada kod proizvođača u trajanju od najmanje sedam

dana radi stabilizacije senzorskih elemenata i prevazilaženja perioda početnih otkaza.

Svaka nova ili rekonstruisana stabilna instalacija mora biti posle montaže podvrgnuta kompletnom
funkcionalnom ispitivanju i podešavanju od strane izvođača radova.

Prilikom izvođenja funkcionalne kontrole na centralnom uređaju mora se kontrolisati rad:
indikatora alarma (svih postoje ćih pragova i memorija); indikatora kvarova;
rezervnog napajanja.

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 1

11. Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote: funkcionalna šema delovanja; opis instalacije;
sastavni delovi instalacije; vrste dimnih klapni; centrale sistema za odimljavanje; vrste alarma; projektovanje
i izvođenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u požaru -
nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zaštite od požara;
ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodična ispitivanja stabilne instalacije; pravna
lica za održavanje i ispitivanje stabilne instalacije.

VENTILACIJA U FUNKCIJI ZAŠTITE OD POŽARA I EKSPLOZIJA

Osnovne karakteristike ventilacije

Ventilacija (provetravanje), generalno se može podeliti na:
- Prirodnu
- Prinudnu (veštačku)

Pod

prirodnim provetravanjem

podrazumeva se izmena vazduha koja se javlja kao posledica prirodnih

osobina vazduha pri temperaturnim razlikama. Proračun i merenje ovakve izmene vazduha teško je izvoditi.
Uslov za ovakvu izmenu vazduha je razlika pritiska između unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha, koji s jedne
strane izaziva temperaturna razlika, a s druge pojave vetra. Ako je unutrašnja temperatura viša od spoljašnje,
kao što je to zimi u zagrejanim prostorijama, usled različilih gustina toplog i hladnog vazduha prtisak na
spoIjašnjem zidu se raspoređuje prema slici 1, odnosno u gonjem delu prostorije vlada mali natpritisak, a u
donjem delu mali potpritisak u odnosu na spoljni vazduh.
Usled toga hladan vazduh ulazi spolja na donje otvore, meša se sa postojećim toplim vazduhom i kroz gornje
otvore izlazi napolje. Leti kada je napolju toplije nego u prostoriji pravac kretanja je obrnut, odnosno vazduh
ulazi kroz gornje otvore, meša se sa postojećim vazduhom u prostoriji i kroz donje otvore izlazi napolje. Da
bi prirodno provetravanje bilo efikasno mora visina prostorije biti ista ili veća od širine. Ako ovaj uslov nije
zadovoIjen postavlja se ventilacioni kanal koji vodi iznad krova (slika 2). Na ovaj se način otvor za
izjednačenje pomera nagore tako da je, u celoj prostoriji potpritisak (dejstvo dimnjaka).

Pod pojmom

prinudna (veštačka) ventilacija

podrazumeva se da se za provetravanje prostora

upotrebljavaju ventilatori.
Ovaj način kontrole dima i toksičnjh produkata sagorevanja može se vršiti na tri načina:

1. izvlačenje dima i tokšicnih produkata; sagorevanja iz prostorija i puteva za evakuaciju,

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 2

2. uduvavanjem svežeg vazduha u prostorije i puteve za evakuaciju (presurizacija)
3. kombinacija mehaničkog izvlačenja i uduvavanja (dejonizacija).

Primena ventilacije u tehnološkim procesima

A. Svi dole navedeni pravilnici postavljaju zahteve za ventilaciju ugroženog prostora u cilju
sprečavanja stvaranja eksplozivne koncentracije para zapaljivih tečnosti ili zapaljivih gasova sa
vazduhom.

Zakon o zaštiti od požara propisuje da tehnološki procesi u kojma se koriste ili proizvode zapaljive tečnosti i
gasovi ili eksplozivne materije moraju biti organizovani na takav način da zavisno od prirode i uslova
proizvodnje, opasnost od požara bude otklonjena.
Za najopasnije tehnološke procese (proizvodnja acetilena, eksploziva i baruta, korišćenje zapaljivih tečnosti i
gasova, farbare i akumulatorske stanice) urađeni su tehnički propisi koji određuju lokaciju takvih objekata,
izgradnju objekta, kao i način izvođenja elektro i mašinskih instalacija (grejanje i ventilacija).

1. Pravilnik o zaštiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima
(„Službeni list SFRJ " br. 55/69)

propisuje da provetravanja, opasnih objekata (opasan objekat je objekat u

kome se vrši proizvodnja, dorada, prerada, laboracija. delaboracija, ispitivanje, uništavanje i čuvanje opasnih
materija) može biti prirodno ili veštačko. Ako je provetravanje prirodno, svi kanali za ventilaciju moraju biti
izvedeni tako da se spreči njihovo zagađivanje ili skupljanje ma kakavog materijla u njima, kao i direktno
prodiranje kroz njih u objekat kiše, stranih tela i sl.
Ako se provetravanje opasnih objekata vrši putem ventilacionih uređaja, konstrukcija tih uređaja mora biti
izvedena prema propisima u pogledu uslova koji vladaju u prostoriji koja se provetrava. Ulazni i izlazni
otvori uređaja za provetravanje moraju se zaštiti metalnom mrežom. Puštanje u rad ventilatora mora biti
moguć i van opasnog objekta odnosno prostorije.Ako iz tehnoloških: razloga nije moguća hermetizacija
procesa pri kojima nastaju prašina, gasovi i dim, toksični, eksplozivni ili opasni u pogledu paljenja, zagađenje
vazduha u radnoj prostoriji mora da se svede na dozvoljene granice hvatanjem istih na mestu stvaranja i
njihovim uklapanjem van prostorije ventilacionim uređa-jima čija konstrukcija odgovara propisima koji važe
za konkretne uslove.
Izuzetak iz napred navedenog je za objekte za proizvodnju crnog baruta i za objekte u kojima se vrši
homogenizacija privrednih eksploziva (kolodrobi) u kojima mora biti prirodno provetravanje.

Pravilnik o zaštiti na radu o tehničkim merama za razvijače acetilena i acetilenske stanice

(„Službeni list SFRJ" br. 6/67)

zahteva da se provetravanje prostorije u kojoj je smešten nepokretni razvijač

acetilena   i   njegovi   pomoćni   uređaji   vrši   po   pravilu   prirodnom   ventilacijom   (ventilaconi   kanali,   laterne,
reflektori i dr.): Izlazni otvor ventiladje treba da se nalazi na najvišem mestu prostorije gde postoji mogućnost
prikupljanja eksplozivnih smeša acetilena i vazduha.
Preseci   ulaznog   i   izlaznog   otvora   ventilacije   moraju   biti   iste   veličine   i   morajii   obezbeđivati   najmanje
četvorostruku izmenu vazduha u toku jednog časa. Izlazni otvor kanala ili cevi ventilacije mora biti izveden
na visinu najmanje za 1 metar veću od visine temena krova ili zida zgrade na koju se naslanja prostorija sa
razvijačem.
Pri   primenjivanju   veštlačke   ventilacije   treba,   po   pravilu,   koristiti   sistem   prinudnog   dovođenja   svežeg
važduha, smešten izvan prostorije.

3. Pravilnik o smeštaju i držanju ulja za loženje („Službeni list SFRJ", br. 45/67)

traži da prostorije za

smeštaj ulja za domaćinstvo u podrumima i prizemljima stambenih zgrada imaju otvore za provetravanje,
zaštićene metalnom mrežom izrađenom od nerđajuće žice sa 33 okca na cm

. Ako se skladišni rezervoari za

skladištenje | ulja za loženje nalaze u objektima posebno izrađenim jza tu svrhu nad zemljom, spuštenim u
zemlju ili pod zemlju, prostor u kome su smešteni rezervoari mora imati odgovarajuće provetravanje.

4. Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih
tečnpsti (,,Službeni list SERJ" br. 20/71)

nalaže da građevinski objekat za uskladištavanje posuda sa

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 4

Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje u kojima se nanose i suše premazna sredstva (,,SI

listj SFRJ" br 57/85)

propisuje da prostor ili prostorija lakirnice mora imati sistem za prinudno odsisavanje

vazduha, izveden u kombinaciji lokalne i opšte ventilacije.
Lokalna ventilacija postavlja se na sva mesta na kojima je moguće izdvajanje para rastvarača. Opštom
ventilacijom provetrava se ceo prostor ili prostorija lakirnice.

10.

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozija (,,SI list SFRJ" br

24/87)

zahteva da se skladišta u kojima postoji opasnost od stvaranja eksplozivmh smeša moraju prirodno

provetravati, a gde to nije dozvoljeno mora se obezbediti i vestačko provetravanje Površina otvora za
prirodno provetravanje ili veštačko provetravanje skladišne prostorije mora biti tolika da se ne sme dostići
vrednost od 10% donje granice eksplozivnosti bilo koje prisutne zapaljive komponente.

B.Pravilnici koji postavljaju uslove za ventilaciju u cilju odovđenja dima

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara (,,SI list SFRJ" br. 7/84)

postavlja uslove za ventilaciju u cilju odovđenja dima iz stepenišnog prostora ili u cilju sprečavanja prodora
dima u unutrašnje sigurnosno stepenište
Stepenišni prostor mora imati otvore za prirodno provetravanje, koji se otvaraju iz prizemlja ili sa odmorišta
na stepenicama Ukupna površina otvora za prirodno provetravanje mora biti najmanje 5% površine
honzontalnog proseka stepenišnog šahta kome pripadaju, ali ne manje od 0,5 m

Unutrašnja sigurnosna stepeništa za objekte više od 40 m moraju biti odvojena od unutrašnjih komunikacija
objekta tampon-zonom koja se provetrava prirodnim ili veštačkim putem sa 20 izmena vazduha na čas.

Iz napred izloženog vidi se da svi propisi osim

Pravilnika o tehničkim normativima za uređaje u kojima

se nanose i suše premazna sredstva

daju prednost prirodnom u odnosu na veštačko provetravanje. Ovo je u

većem broju slučajeva potpuno neopravdano Tako na primer, kotlarnice sa automatskim gorionicima moraju
imati isključivo prirodnu ventilaciju. Ovde se ispustilo iz vida da su svi savremeni gononici opremljeni
samostalno delujućim uređajima za paljenje, nadziranje plamena, upravljanje i regulaciju odnosno spadaju u
klasuautomatskih gasnih gorionika. S druge strane, u 90% ,slučajeva radi se o

rekonstrukciji postojećih

kotlarnica

na tečno gorivo pa je često nemoguće obezbediti poprečno ispiranje prostora kotlarnice jer to

podrazumeva da su dovodni i odvodni otvori na suprotnim zidovima kotlarmce.

Prema

pravilniku o tehničkim normativima za uređaje za automatsko zatvaranje vrata iii klapni

otpornih prema požaru (Sl.list SFRJ br, 35/80)

, čl. 25, celokupan uređaj za aktiviranje i automatsko

zatvaranje vrata ili klapni mora se u upotrebi kontrolisati najmanje jedanput u dva meseca.

SRPS EN 1366-8:2011

Ispitivanja otpornosti na požar sistema za ventilaciju - Deo 8: Kanali za odimljavanje

Ovaj standard utvrđuje metode određivanja otpornosti na požar kanala za odimljavanje. Primenjuje se samo
na kanale koji prolaze kroz drugi požarni sektor iz koga treba da se vrši odimljavanje u slučaju požara.
Ispitivanje se odnosi na izlaganje požaru pune pokrivenosti. Ova metoda se primenjuje samo na požarne
kanale koji su prošli ispitivanje pu skladu sa EN 1366-1. Ispitivanje je koncipirano tako da obuhvati
vertikalne i horizontalne kanale. Međutim, ako sistem u praksi ima samo primenu u vertikalnoj orijentaciji,
onda je neophodno da se i ispita u vertikalnoj orijentaciji. Ova metoda ispitivanja je pogodna za kanale
napravljene od negorivih materijala. Standard je primenjiv samo na kanale sa četirima stranama.

SRPS EN 1366-9:2011

Ispitivanja otpornosti na požar sistema za ventilaciju - Deo 9: Zasebno pregrađeni kanali za odimljavanje

Ovaj standard utvrđuje metodu određivanja otpornosti na požar kanala za odimljavanje koji se koriste za
jedan požarni sektor. Kod ovih primena, sistem za odimljavanje je namenjen da radi samo do flešovera

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 5

(obično 600 °C). Metoda se primenjuje za kanale koji su izrađeni od negorivog materijala. Standard se
primenjuje na kanale koji imaju četiri strane ili su okruglog preseka. Ova metoda se primenjuje samo na
horizontalne kanale u jednom požarnom sektoru. Metoda opisana u ovom standardu je složena i zahteva
osetljive instrumente. Zbog toga se ne preporučuje oprema za višestruku namenu.

SRPS EN 13501-3:2008

Požarna klasifikacija građevinskih proizvoda i građevinskih elemenata - Deo 3: Klasifikacija na osnovu
podataka iz ispitivanja otpornosti prema požaru proizvoda i elemenata koji se koriste u sistemima za
ventilaciju zgrada: kanali i klapne otporni prema požaru

Serfifikat otpornosti prema požaru protivpožarnih klapni

Ispitivanje protivpožarnih klapni vrši se u skladu sa standardom JUS U.J1.174 (1994), u ispitnoj peći sa
standardnim razvojem požara prema JUS ISO 834 (1994) i dobijen nalaz otpornosti prema požaru u trajanju
od N minuta, izdaje se od strane instituta IMS.

Zahtevi za provetravanje sa povišenim pritiskom u putevima za evakuaciju

Kretanje i distribucija vazduha u uslovima povećanog pritiska ima važnu ulogu, kako bi se dobila što
efikasnija i što jeftinija zaštita puteva za evakuaciju.
Zaštita puteva za evakuaciju nije samo važna za spašavanje Ijudi već i materijalnih vrednosti čitave
građevine, s tim što omogućava lakše kretanje i pristup vatrogascima do mesta pojave požara.

a) Stepeništa

Svako stepenište u objektu koje služi za evakuaciju, mora biti pod pritiskom. Sistemi provetravanja moraju
biti odvojeni.
Vazduh se mora dovoditi tako da bude ravnomerno, raspoređen po visini. Najbolje je da se vazduh dovodi na
svaki sprat objekta. Ako to nije moguće, najveće rastojanje između dovoda vazduha treba da bude tri, sprata,
što znači da se za trospratne objekte može prihvatiti jedan izlaz vazduha.
Vazduh se dovodi vazdušnim kanalima i nije važno da li raspodela vazduha ide odozgo ili odozdo, već da se
obezbedi potpuno ista količina vazduha na svakoj izlaznoj rešetki.

b) Hodnici

Hodnici se takođe moraju staviti pod povišeni pritisak. Pritisak u hodnicima zavisi od pritiska na stepeništu i
mora se dopunjavati
Kanali za provetravanje hodnika povišenim pritiskom mogu se priključiti na mrežu provetravanja ili
klimatizacije pod uslovom da stvaraju ravnotežu u raspodeli vazduha za sve hodnike.
Kanali za stepenište ne smeju biti isti i za hodnike

Da bi se postigli još bolji rezultati i veći učinci oslobađanja od dima puteva za evakuaciju, napravljene su
male prostorije sa provetravanjem ("tampon zone"), koje su obezbeđene protivpožarnim vratima prema
stepeništu.
Izmena vazduha se vrši u tampon zonama, s tim što je ventilator za izvlačenje vazduha većeg kapaciteta od
ventilatora za dovođenje vazduha. Na ovaj način se obezbeduje nadpritisak u tampon zonama u odnosu na
stepeništa i kretanje vazduha od stepeništa prema tampon zonama, odnosno hodnicima.
Uključivanje sistema i otvaranje klapni u tampon zoni se vrši preko javljača požara koji se nalaze u tampon
zoni. Na ovaj način i kad su stepenišna vrata otvorena ne pojavljuje se dim u stepenišnom šahtu.

Putevi za evakuaciju ostaju slobodni od dima, toplote i toksičnih produkata sagorevanja za predviđeni
vremenski period, što daje dobru garanciju da će vatrogasci koristeći iste puteve, brže i efikasnije ugasiti
požar.

Kontrola dima

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 7

Dimne zavese

Za ispravno i efikasno odvođenje dima, toplote i toksičnih produkata
sagorevanja imaju velikog uticaja dimne zavese (slika broj 1), koje se
spuštaju sa tavanice i koje omogućavaju skupljanje vrelih gasova i dima
unutar prostora omeđenog dimnim zavesama. Dimne zavese postavljaju se
tako da celokupna površina prostora bude izdeljena na sektore čija
površina može iznositi najviše 1600 m2.

Ako unutar prostorije postoji posebno ugrožena zona, ta zona mora biti posebno ograđena dimnim zavesama.
Dimne zavese se postavljaju tako da kod objekata sa "manjim količinama dima" i "srednjim količinama
dima" najveći razmak između zavesa iznosi 60 metara, dok kod objekata sa "velikom količinom dima" taj
razmak mora biti-toliki da veiičina sektora koji formiraju dimne zavese ne bude većj od 600 m2. Dimne
zavese se izrađuju od negorivog materijala
(lim, azbestne ploče, gipsane ploče i sl.), moraju dobro da zaptivaju na stropu i onemoguće prodor dima iz
jednog u drugi dimni sektor.

Delovi instalacije za odvođenje dima toplote i toksičnih produkata sagorevanja

Instalacija za odvođenje dima, toplote i toksičnih produkata sagorevanja sastoji se iz sledećih delova
• ventilatora
• vazdušnih kanala
• protivdimnih klapni
• kablova koji napajaju motor ventilatora električnom energijom
• izvora električne energije

Ventilatori

Ventilatori mogu biti usisni i potisni.
Usisni ventilatori usisavaju vazduh iz prostorija i teraju ga u spoljnu atmosferu, dok potisni ventilatori
obrnuto, uzimaju vazduh iz atmosfere i ubacuju ga u prostoriju.
Prema konstrukciji ventilatore delimo na aksijalne i radijalne (centrifugalne). Aksijalni ventilatori građeni su
u obliku propelera, pa je kretanje vazduha aksijalno (slika 4) Oni služe za dobijanje velikih količina vazduha
niskog pritiska i po pravilu se direktno postavljaju na spoljašnji zid prostorije. Kod radijalnih - centrifugalnih
ventilatora kretanje vazduha je radijalno, a služe za manje količine vazduha većeg pritiska. Po pravilu su
sastavni deo ventilacionog sistema koji se sastoji od kanala za izvlačenje vazduha sa usisnim rešetkama i
kanala za ubacivanje vazduha sa izduvnim rešetkama.

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 8

Pravilnikom o tehničkim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju („Službeni list SFRJ"
br. 38/89)

određuju se tehnički normativi koji moraju biti ispunjeni pri izgradnji sistema za ventilaciju ili

klimatizaciju prostorija. Sistemi za ventilaciju moraju ispunjavati uslove propisane ovim Pravilnikom s
obzirom da i sam ventilator može biti uzročnik paljenja eksplozivne smeše i to:
- zbog razvijanja toplote,
- zbog stvaranja mehaničke varnice usled udara stranog tela ili međusobnog trenja pojedinih delova
ventilatora,
- zbog stvaranja električnog luka (statički elektricitet)

U praksi susrećemo izvedbu ventilatora gde je prenos snage pogonskog motora (obično asihroni kavezni
elektromotor) kaiševima preko klinastih ili pljosnatih kaišnika. Kaiševi sa stanovišta protivekspldzivne
zaštite, moraju zadovoljavati posebne zahteve antistatičnosti. U toku kretanja, trenjem kaiševa po kaišnicima
ili prolazom na neposrednoj blizini konstruktivnih delova ventilatora, gomilaju se elektrostatički naboji koji
se mogu isprazniti iskrom i time zapaliti eksplozivne smeše gasova, para ili prašine.
Zbog toga kaiševi moraju biti izrađeni od takvog materijala, čija struktura onemogućava stvaranje
elektrostatičkih naboja. Kaiš se smatra zadovoljavajućim ako izmereni otpor u omima pomnožen sa širinom
kaiša u cm (kod klinastog kaiša uzima se dvostruka visina kaiša) ne prelazi 10

oma po cm.

Ventilatori za odvođenje dima moraju da ispune sledeće zahteve:

• odvedu tople dimne gasove u periodu vremena koje je dovoljno da se izvrši evakuacija iz objekta
• onemoguće pojavu dima u objekat za vreme dok vatrogasci učestvuju u lokalizaciji požara
• izvrše eliminisanje ostatka dima iz objekta nakon okalizacije požara
• obezbede normalne ventilacione potrebe u objektu
• odvedu "hladan dim" za vreme rane faze požara. Glavni zahtev koji ventilatori moraju da ispune je da
dvedu tople dimne gasove u periodu vremena koje je lovoljno da se izvrši evakuacija i da se završi
lokalizacija požara.

Ova vremena određuju potrebno vreme rada ventilatora.
Pored ovog ventilatori moraju da rade u uslovima visokih temperatura koje određuje temperatura dima u
objektu.

Temperatura dima će u retkim slučajevima preći temperaturu od 300°C, što se može videti iz
tabele 1.

Putevi za evakuaciju u objektu treba tako da budu isprojektovani da vreme napuštanja objekta ne bude veće
od sedam do deset minuta. Praktična ispitivanja su pokazala da je vreme napuštanja najkomplikovanijih
objekata / trgovačkih centara 20 minuta. Vreme dolaska vatrogasnih jedinica zavisi od lokacije same jedinice,
razdaljine do objekta na kom mora da se interveniše, vremena dojave požara i gustine saobraćaja u gradu.
Ovo vreme je uobičajeno 5 minuta. U Tabeli na osnovu podataka vatrogasne brigade grada Beograda, Uprave

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 10

prostorije
• vertikalni kanali, obično šahtovi za odvođenje dima koji vrše prijem svih honzontalnih kanala
• horizontalni kanali za dovod svežeg vazduha koji prolaze kroz više prostorija
Ako kanali opslužuju samo ugroženu prostoriju, sprata ili deonice, zahteva se da oni budu od negorivog
materijala i da im je otpornost na požar 15 minuta.
Ako kanali opslužuju više prostorija ili ako prolaze kroz prostorije koje ne opslužuju (nemaju otvora u njima
- tranzitni kanali) zahteva se otpornost na požar za kanale kao što je otpornost na požar zidova kroz koje oni
prolaze, što nekad iznosi i 120 minuta. Otpornost na požar kanala je prikazana u tabeli broj 1.

Tražena otpornost se postiže na više načina:

pomoću betona

pomoću cigle

pomoću gipsanih ploča

pomoću premaza.

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 11

Način prolaska kanala kroz vatrootporni zid

Pored toga što kanali moraju da budu nepropusni za vazduh i određenog stepena vatrootpornosti oni moraju
da imaju sisteme za vešanje od negorivog materijala da budu otporni na požar.
Povezivanje šahtova za odvođenje dima iz podzemnih i nadzemnih etaža u jednom objektu treba izbegavati.

Odvođenje dima iz stambenih objekata

1. Glavni razvodni orman
2. Pomoćni orman
3. Pokretna kupola
4. Kompresor
5. Akslijalni ventilator

Sistem može da se aktivira automatski,
preko instalacije za automatsku i ručnu
dojavu požara.

Kontrolni panel

Za manje sisteme sa jednom dimnom zonom/grupom kao što su stepeništa

sa samo jednim ili dva odvoda sistemi koji u sebi sadrže mogućnost
automatskog i ručnog pokretanja.
Budući da su naši proizvodi zasnovani na modularnom sistemu sa
mogućnošću proširenja, postoji mogućnost njihove primene na više dimnih
zona/grupa. Imati u vidu da je primarna funkcija odvoda u vanrednim
okolnostima, a tek zatim sledi funkcija dnevne ventilacije. Po VdS direktivi:
Kontrolni panel kao centralnu jedinicu za upravljanje,
-Primarni i sekundarni izvor napajanja. Svaki izvor napajanja (akumulator)
poseduje mogućnost upravljanja svim pokretačima istovremeno. Sekundrani
izvor napajanja može se koristiti za najmanje 72-časovno funkcionisanje.

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 13

potrošače instalacije za odvođenje dima, toplote i toksičnih produkata sagorevanja za vreme dok ove
instalacije moraju da rade u uslovirma požara.
Zbog. toga ovi kablovi moraju da budu zaštićeni od prekomerne struje i da zadovoljavaju uslove ispitivanja
na zapaljivosti prema JUS-u N.CO.075 i na požar pre-ma zahtevima IEC 331.
Ovi provodnici su napravljeni od bakra (tačka paljenja bakra 1080°C), njihova izolacija i ispuna su od teško
gorivih materijala.
Strujna kola ovih sistema, moraju da se odvoje od drugih strujnih kola tako da električna greška ili bilo koja
intervencija u jednom sistemu ne utiče na rad drugih sistema.
Sa aspekta rada sigurnosnih sistema, oni moraju to da postignu svojim bitnim karakteristikama otpornim
prema požaru, uz zadržavanje integriteta strujnih krugova i besprekidnog napajanja za vreme rada instalacija
za odvođenje dima, toplote i toksičnih produkata sagorevanja za razvijene temperature od 1050

Strujna kola ovih instalacija ne smeju da se polažu kroz prostorije koje su izložene riziku od požara kao što
su prostorije u kojima se proizvode, obrađuju ili skladište zapaljive materije, u kojima je prisutna zapaljiva
prašina, kroz prostorije u kojima se proizvodi ili skladišti eksploziv.

Izvori električne energije

Napajanje instalacije za kontrolu dima električnom energijom mora da bude obezbeđeno iz trafo stanice (prvi
izvor snabdevanja električnom energijom) i iz dizel električnog agregata smeštenog u zasebonoj prostoriji
koja predstavlja poseban požarni sektor.

Automatski sistemi za kontrolu odimljavanja

Funkcija dimnih i toplotnih ventilacionih sistema je definisana u standardima i specifikacijama brojnih
zemalja, kao što je regulativa DIN 18232 koja kaže:

"Funkcija ventlacionih sistema je ispuštanje dima i

toplote u slučaju požara, i smanjivanje intenziteta dejstva vatre na strukturu objekta"

Standardi dimne

ventilacije:DIN EN ISO 9001 standrad,VdS odobrenje (znak kvaliteta sistema za dimnu ventilaciju ) VDE,
BS i EN

Automatski sistem za upravljanje sistemom kontrole dima i toplote

11 - Instalacije, sistemi i uređaji za odvođenje dima i toplote 14

-Ručne i optičke javljače za dojavu pojave požara
-Konstantan nadzor sistema za momentalno detektovanje nastanka greške
ili kvara
-Mogućnosti daljinskog upravljanja
-Jedan ili dva elektropokretača sa zupčastom letvom koji mogu otvarati
krovne prozore i kupole većih težina.
Sistem je standardno opremljen nezavisnim napajanjem, ima mogućnost
procesorskog nadzora sistema 24 sata, detekciju kvara i alarma kao i niz
različitih mogućnosti podešavanja vremena dnevne ventilacije

Kontrolor sobne temperature

Automatski kontrolor temperature u zavisnosti od sobne temperature.

Alarmni uređaji

Požarno zvono, alarmna sirena ili trepereće svetlo za zvučnu i vizuelnu
uzbunu u sličaju vatre.

Detektor vetra/kiše

Ventilaciona kontrola zavisna od vremenskih uslova. Prozori se
automatski zatvaraju u slučaju kiše ili vetra

Tasteri

Konstantno promenljiva kontrola ventilacionih odvoda kao i konekcija ili
diskonekcija sa automatskom kontrolom vremena / temperature.

Automatski detektor požara

Vizuelni detektor požara koji radi na principu automatskog uključivanja

dimne i toplotne ventilacije u slučaju izbijanja požara. Takođe je dostupan
kao termo-diferencijalni detektor.

Dimni i toplotni ventilacioni pokretač