УВОД
Од давнина ватра је имала велику улогу у животу људи, и била је
веран и добар слуга, али се такође показала и као зао господар и то оног
тренутка када човек није могао да контролише њену деструктивну моћ.
Током историје човек је проналазио бројне начине да производи и
користи ватру, али није успео у потпуности да је контролише.
У току дуге историје човечанства десиле су се многе несреће
изазване пожаром. Велики број тих несрећа је карактеристичан по
броју људских жртава и проузрокованој материјалној штети. Скоро сви
велики градови у свету доживели су у својој историји бар један велики
пожар. У пожарима градова за време Другог светског рата, тешко је
раздвојити жртве директног бомбардовања и жртве пожара као
последице бомбрардовања. Неке од највећих несрећа изазваних
пожаром у току људске историје су:
· 8. јула 64. године- изгорео је Рим. Пожар је трајао шест дана и
седам ноћи. Историја је оптужила Нерона, римског цара за овај пожар,
а он хришћане.
· 1755. године- изгоре је Лисабон. После катастрофалног
земљотреса и цунамија букнли су пожари. Мноштво људи изгорело је
живо. Погинуло је око 60.000 људи.
· јула 1943. године- изгорело је више од 12 м
2
града Хамбурга,
после америчко-енглеског бомбардовања. Ратни пожар, ватрена олуја.
Изгорело је више од 100.000 људи.
· 14. фебруара 1945. године- изгорео је Дрезден после амерчко-
енглеског бомбардовања; ратни пожар и ватрена олуја. Погинуло је
135.000 људи.
· маја 1845. године- пожар у позоришту Гуангдонгу у Кини.
Изгорело је углавном живо 1670 људи. Овај пожар је са највише жртава
у пожару једне зграде на свтету.
1
· 27. марта 1977. године- догодила се најтежа несрећа у цивилном
ваздухопловству. У судару два џамбо џета БОИНГА 747 живе су изгореле
583 особе.
· 8. децембра 1863. године- пожар у језутиској цркви LA
KOMPANIJA Сантјаго де Чиле. Пожар се догодио за време мисе. У цркви
је било упаљено 20.000 уљаних светиљки и лако запљив декор усмртили
су 2.500 особа.
Велика штета за човечанство настала је пожарима у којима су
страдале библиотеке. Многи истраживачи тврде да би историја науке и
човечанства била сасвиим другачија да су збирке књига и рукописа
тога доба сачуване од пожара. Најзначајнији пожар ове врсте је
уништење Александријске библиотеке која је претрпела више пожара у
којима је уништено 700.000 дела од којих су многа била уникати науке
и и уметности Грчке и источних народа.
КЛАСИФИКАЦИЈА ПОЖАРА
Пожари се сврставају у групу техничко – технолошких опасности.
Пожар је процес сагоревања који се одвија без контроле и при томе
угрожава најмање једну од следећих категорија: живот људи,
материјална добра и животну средину.
Да би пожар настао потребно је постојање гориве материје,
непрекидног дотицања кисеоника у зону пожара и потребна енергија за
настајање пожара и ослобађања топлотне енергије. Процес горења
може се приказати једначином:
горива материја + оксиданс = пламен, дим, гасови, топлота
Други међународни стручни симпозијум Заштита од пожара, заштита животне
средине и безбедност објеката. Суботица,1988.
Карабасил, Д.:
Основне тактике гашења пожара.
Будућност, Нови Сад, 1998, стр.19
Јаковљевић, В.:
Системи цивилне одбране.
Факултет цивилне одбране, 2006, стр.121
2
феномен називају још и „огњена бура“; „ ватрени ђаво“ и сл.
Карактеристике ватрене олује су да ни једна противпожарна препрека
не може зауставити овај ветар, трајање овог феномена је око 9 h, знатна
концентрација угљен-моноксида и угљен-диоксида која премашује
дозвољене дозе, упредо са овим феноменом јављају се и вреле кише,
заједно са воденом паром као продуктом сагоревања и сл. Једини начин
спречавања овог феномена је масовно гашење почетних пожара.
Приликом класификације објеката према угрожености од пожара
потребно је утврдити пожарну угроженост објекта, значај и величину
објекта, повољност локације објекта као и близину ватрогасне јединице.
Пожарна угроженост објекта се првенствено односи на то да ли су у
објекту присутне експлозивне смеше. Степен угрожености објекта
такође се утврђује и на основу грађевинског материјала од кога је
објекат конструисан. Ако се одређени објекат налази на удаљености од
3,5 километара од ватрогасне јединице, сматра се да је тај објекат под
дејством те јединице. Међутим у објектима у којима постоји опасност
за брзо ширење пожара и прерастање у пожаре великих размера,
близина ватрогасне јединице није од значајног утицаја.
Неки пожари временски могу трајати изузетно кратко, док
постоје и пожари који трају више десетина, па и стотина година
( рудници угља у САД и Чекохословачкој који су се запалили још у
прошлом веку). У зависноти од обима и интензитета могу постајати
велике разлике у пожарима ( шумски пожар у Сибиру ратне 1975.
године, који је трајао 51 дан и захватио површину од 12.500 000 ha).
ПОСЛЕДИЦЕ ПОЖАРА ПО ЗДРАВЉЕ И ЖИВОТ ЉУДИ
Број жртва у пожарима на годишњем нивоу различит је од земље
до земље, нпр. у Јапану од свих несрећа пожари однесу највећи број
4
људксих жртава. У свету дневно живот изгуби у пожарима просечно око
200 људи, или сваких шест минута погине једна особа.
Смрт у пожарима је дефинисана као лице које је задобило
повреде са смртним исходом. Узроци смрти могу бити директни и
индиректни. Директни узроци смрти су термичко и токсиколошко
дејство при којима наступа смрт у току самог пожара, а индиректни
узроци пожара су они који су довели до смрти након пожара у
одређеном временском периоду.
Под повређеним лицима у пожару сматрају се она лица која су
страдала од последице пожара и која захтевају медицински третман у
току једне године након пожара.
Пожаре у највећем броју случајева прати паника. Неке од
статистика пожара показале су да су последице пожара много веће ако
је наступила паника, него од саме ватре и гушења производима
сагоревања. Наступање панике је првенствено карктеристично за
објекте масовног окупљања који су захваћени пожаром: робне куће,
бисокопи, позоришта, школе, болнице ( 1973. године изгорела је робна
кућа „Камато“ у Јапану, 102 особе су погинуле;1970. године изгорео је
„Клуб пет-седам“ у Фрнцуској, 146 особа је погинуло и сл.)
Поред последица по људски живот, пожари наносе и огромне
материјалне штете уништавањем објеката (стамбених, индустријских,
разних установа и институција), сировина, опреме и др. Мада се већина
материјалне штете може надокандити, остаје да су губици живота људи
најтеже последице пожара.
Oпасности од продуката сагоревања
Под продуктима сагоревања подразумевају се гасовите, чврсте и
течне материје које су настале у процесу сагоревања између запаљене
материје и оксиданта.
5
Отровност дима је веома присутна у пожарима и жртве су обично
ватрогасци и корисници објекта. Обично до тровања долази због
некоришћења одговарајуће заштитне опреме. Веома је битно уочити
симптоме тровања како би се приступлило благовременој лекарској
интервенцији.
Угљен-моноксид је најзаступљенији у пожарима. Он је врло јак
крвни отров и карактеристичан је по одсуству боје, мириса и укуса.
Угљен-моноксид оштећује крвне судове и смањује њихову еластичност.
Његова појава се везује за хетерогена сагоревања као што је случај код
угља, папира, намештаја и сл. Максимална дозвољена концентрација
угљен-моноксида је 0,005 % vol.
Основни знак тровања угљен-моноксидом је диспнеја.
Концентрација од 0.05% у току гашења пожара изазива бледило и
цијанозу.
Остали симптоми који прате тровање угљен-моноксидом су:
јака главобоља, појачано дисање, бол у грудном кошу, мучнина.
Концентрација од 0,1% доводи до губитка свести већ после
експозиције од 60s.
Када се особа више пута излаже већим концентрацијама овог отрова
долази до хроничног тровања и основни показатељ тога је губитак
осећаја у прстима. Хронично траовање угљен-моноксидом за последицу
има и слабљење памћења.
Хитне мере које је потребно преузети у случају да је лице било
изложено угљен-моноксиду су:
· најхитније извести повређеног на свеж ваздух
· одмах преко инхалатора дати чист кисеоник
Диспнеја, (лат. dyspnoe), глад за ваздухом, заптив, тешкоћа у дисању, је недостатак
ваздуха праћен субјективним осећајем отежаног дисања, као последица несклада
између вентилације и потреба за ваздухом.
Цијаноза, (грч. κυανεος - плава), је знак болести који карактерише појава тамноплаве
(модре) боје ткива у организму, настао као последица редукције хемоглобина у
капиларној крви.
7
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
