УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
Правни Факултет
МАСТЕР РАД
ЗАШТИТА ОД ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ -
МОБИНГ
Ментор:
Студент:
Проф. др Слободанка Перић
Јована Филиповић
Бр. индекса: 04/2015
Косовска Митровица, 2017. година
,,Изјављујем да је Мастер рад резултат мог сопственог рада, а да су коришћене
библиографске референце јасно наведене, као и сумарно у оквиру ЛИТЕРАТУРЕ“
Јована Филиповић
________________________
Заштита од злостављања на раду – Мобинг Јована Филиповић
5
Скраћенице
ЕУ – Европска унија
ЗСЗР – Закон о спречавању злостављања на раду
ЗМРРС – Закон о мирном решавању радних спорова
ЗОО – Закон о облигационим односима
КЗ – Кривични законик
МОР – Међународна организација рада
ОУН – Организација Уједињених нација
РС – Република Србија
СЕ – Савет Европе
УН – Уједињене нације
Заштита од злостављања на раду – Мобинг Јована Филиповић
7
тзв. омега вук који је потчињен свим осталим члановима чопора, стално је мета напада
осталих из чопора, не учествује у подели плена, служи за игру и изживљавање осталих
чланова чопора. Омега вук након неког времена буде и у потпуности избачен из чопора а с
обзиром на то да је већ изморен због малтретирања врло брзо умире сам. У људском свету
се као ,,алфа вук“ може идентификовати мобер а као ,,омега вук“ жртва мобинга.
У последњим деценијама дошло је до већег ангажовања да се овај проблем и реши.
Тако су међународне организације донеле низ аката којима се штите права радника од
стране послодаваца. Велика конкуренција на тржишту, глобализација, организацијске
промене, економска криза, несигурност радних места и очекивања флексибилности радника
доводе до проблема мобинга који постаје све важнији и изражајнији за пословање
предузећа. Разлози за мобинг су повезани са конфиликтима који постоје на радном месту и
по правилу се појављују као последица поремећених међуљудских односа на радном месту
независно од тога да ли се мобинг јавља у односу међу самим запосленима или између
запослених и послодаваца. Такође, не постоји један одређени профил жртве мобинга већ
може да постоји на било ком радном месту и са различитим нивоом образовања, од основног
па све до високо квалификованих радника. Стрес на радном месту данас представља веома
важно питање и у вези је са заштитом здравља и везбедности на раду, очувању здравља
радника како физичког тако и менталног. У случају када постоји стрес на раду који се може
спречити, онда је то основа да се каже да је реч о моралном, односно психолошком
малтретирању запослених.
Феномен мобинга у већини земаља није у довољној мери санкционисан позитивним
законским прописима као што су посебни Закони о заштити жртава мобинга, најчешћи
разлози за то јесу интереси послодавца. Најразвијеније европске земље као на пример
Француска, Холандија, Данска, Белгија и Швајцарска су међу првима изгласале закон
против мобинга према коме jе послодавац и кривично одговоран за малтретирање радника.
Република Србија донела је
lex specialis
Закон о заштити од злостављања на раду
2010. године чија сврха се најпре огледа у обезбеђивању права на достојанствен рад али и у
материјалном обештећењу и санкционисању извршиоца радњи злостављања. Доношењем
овог Закона подигунута је свест о штетности и кажњивости те се на тај начин делује
превентивно како до злостављања на раду уопште не би ни дошло. Међутим, није редак
случај да до злостављања ипак дође па је у Закону предвиђено процесуирање и
