Висока здравствена школа струковних студија у Београду

Предмет:

Здравствено законодавство и евиденције

Семинарски рад на тему:

ЗАШТИТА ШУМА

Ментор:

Проф.др. Јована Булатовић

Студент:

Милица Трајковић ФТ 33/15

Земун, 2016.

Садржај

1) Увод ..................................................................................................................3
2) Значај шума .......................................................................................................4
3) Шуме као битан фактор у индустрији.............................................................6
4) Економски значај шуме као потреба човечанства.........................................8
5) Шуме као начин одбране од природних непогода........................................10
6) Сачувајмо шуме ...............................................................................................12
7) Заштита шума ...................................................................................................12
8) Заштита и загађивање шума у Србији.............................................................13
9) Кампање које доприносе заштити шума.........................................................14
10) Закључак ............................................................................................................15
11) Литература .........................................................................................................16

Значај шума

Дрвеће је главни извор прерађеног кисеоника у атмосфери. Оно представља плућа

наше планете. Једно развијено дрво бора или неког другог сличног дрвета има површину
листова која може да покрије од 40 до преко 120 ари земљишта кисеоником, зависно од
врсте   дрвета.   Дрвеће   кишних   шума   има   површину   листова   која   покрива   више   од   16
хектара по дрвету. Кроз овакву велику површину сунчева светлост се користи као извор
енергије   који   покреће   претварање   угљен-диоксида   у   кисеоник   и   биљну   материју
(коришћењем   угљеника).   Дрвеће  дословно   удише  угљен-диоксид   кроз   ту   своју   велику
површину листова, након што га ми издахнемо као биолошки отпад, и издише кисеоник
као свој биолошки отпад. Без дрвећа, наша атмосфера би постала отровна за нас.

Без шумског земљишта које пумпа милионе тона воде у атмосферу, било би мање влаге
која   би   се   ослободила   у   атмосферу   да   се   кондензује   у   облаке   и   да   касније   да   кишу.
Резултат је да тамо где је некада била шума, а данас је разголићен терен, кише дуго не
падају и почиње процес формирања пустиње. То се дешава у већем делу северне и источне
Африке,   доводећи   до   великих   глади.   Како   кише   престају   да   падају,   усеви   пропадају,
горњи слој земљишта нестаје и оно што остаје јесте пустиња. (Већи део кише која пада на
земљишта која нису под шумом се или упија и постаје подземна вода или се транспортује
дуж   одводних   канала,   јаркова,   бујица   и   река,   и   евентуално   улива   у   океан.   На   нашим
континентима једино дрвеће ефикасно преноси велике количине воде назад у атмосферу.
Ради упоређења, замислимо испаравање са језера великог 16 хектара. То може изгледати
као   да   ту   испарава   много   воде   у   атмосферу,   али   тих   16   хектара   је   такође   површина
испаравања листова на само једном великом кишном дрвету.)

Укупна количина кишних шума која је преостала на нашој планети је отприлике као
површина континенталног дела САД-а, и сваке године површина величине државе
Флорида се посече и трајно уништи.

Немилосрдним уништавањем шума на рачун нових насеља и саобраћајница, човек
угрожава опстанак свих живих бића на Земљи. Из дана у дан све је више становника,
насеља, индустријских погона, електрана, топлана а самим тим и оних у чијем је интересу
крчење шума и који имају велики економски интерес у томе.

Економија једне земље се на овај начин развија, али зато понестаје и све је мање и мање
река, потока, мочвара, ливада, биљних и животињских врста. Чистоћа воде, ваздуха, тла је
жртва зарад нових технологија у индустрији која доноси профит. Управо крчењем шума, а
посебно онох тропских, човек је изазвао огромне, штетне и далекосежне последице које
озбиљно угрожавају сав живи свет на Земљи.

Шуме чувају и прочишћавају воду, штите од поплава и сама њихова природна структура у
старту   штити   од   великих   материјалних   катастрофа   а   у   томе   такође   можемо   пронаћи
велики економски значај једне шуме. Уништавањем шума настају еколошке промене са
великим последицама међу којима су првенствено промене тла и климе, као и нестанак
многих биљних и животињских врста. Тло које након сече шуме остаје голо и без заштите
дрвећа и њиховог корена поступно односе реке и ветрови, тако се стварају клизишта.
Осим што је изложено ерозији, оно у великој мери губи способност апсорбовања влаге,
где се расипа и постаје неплодно. Неплодна тла су за економски значаја друштва врло
дефицитарна   и   не   могу   човечанству   да   пруже   никакву   другу   корист   осим   изградње
стамбених простора. Осим што својим интервенцијама у природи човек изазива њихово
нестајање,   он   загађивањем   своје   околине   посредно   уништава   и   постојеће   шумске
екосистеме.

Шума је, дакле, савршена еколошка радионица, али и идеално станиште за бројни живи
свет   (биљни   и   животински   )   и   благодет   за   човека.   Користећи   искључиво   природне
сировине - угљендиоксид и воду, а као извор енергије искључиво сунчеву енергију, у
стању је да произведе знатне количине биомасе (дрвета, лишћа). Истина, уз нешто отпада
у том производном процесу који се зове – кисеоник. Тек онако успут, задржа ће при
процесу знатне количине прашине из ваздуха, повољно утиче на кружење воде у природи,
као   и   на   атмосферске   прилике   (временске   и   климатске)   а   послужи   ће   и   као   одлично
станиште за бројне биљне И животињске врсте. Шуме спречавању настајања бујица и
поплава  спречавају  ерозију  земљишта.  Најбољи су  и најјефтинији  филтер  за добијање
питке воде.

У Србији има 2,7 милиона хектара под шумом  и то чини око 30% укупне површине. Циљ
је да се постигне пошумљеност Србије од 41% површине. Готово сваки дан се сусрећемо
са терминима: природни ресурси, природни извори, природни услови, природна богатства,
природни потенцијали итд. Природни потенцијали су најобухватнији и у себе укључују и
све остале. Та добра у природи су руде, угаљ, вода, земљиште, клима и међу њима се
налазе   и   шуме.  Шуме   према   њиховом   опису   можемо   посматрати   или   тумачити   као
простор   или   земљина   површина   која   је   прекривена   дрвећем   разних   врста   и   другом
вегетацијом.  Сама   шума   представља   природно   богатство   такво   какво   је   по   себи   док
рецимо грана привреде „шумарство“ има другачију дефиницију која гласи: Шумарство је
знаност   и   умеће   дуготрајног   господарења   шумама   као   и   осталим   екосистемима   и
ресурсима везаних за шуму.  Она је значајна грана у придобијању материјала и енергије
као и у ангажовању радне снаге. Шуме спадају у обновљиве ресурсе и тај појам је настао
још пре неколико стотина година. Као први облик енергије још праљуди су користили
дрва за потпалу ватре, израде разних помоћних алата, оружија итд.. Све што им је било
потребно у вековима далеко иза нас се налазило баш у шумама. Поред дрвета људи су
одлазили у шуме како би ишли у лов, прехраљивали себе и своје фамилије. Каснијом
еволуцијом човека шуме су почеле да добијају друге значаје и почеле су масовне сече