PREDMET: DETEKTIVSKA DELATNOST
ZAŠTITA TAJNIH PODATAKA
SEMINARSKI RAD
Student:
Mentor:
Tatjana Todorović 318/11
Prof. dr Dragomir Jovičić
Novi Sad, 2013.
Zaštita tajnih podataka
2
SADRŽAJ
1. UVOD
3
2. ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI 4
2.1. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti
5
3. DETEKTIVSKA DELATNOST I ZAŠTITA PODATAKA 7
3.1. Obrada podataka
8
3.2. Način prikupljanja i obrade podataka 9
3.3. Prava i obaveze detektiva pri prikupljanju i obradi podataka 10
3.4. Zaštita podataka
11
3.3. Kaznene odredbe
12
4. ZAKLJUČAK
1
4
LITERATURA
15
Zaštita tajnih podataka
4
2. ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI
Pravo na zaštitu podataka o ličnosti predstavlja deo prava na privatnost. Razvija se
sedamdesetih godina 20. veka u državama Zapadne Evrope i SAD. Trenutno su aktuelni zakoni
četvrte generacije, prema kojima svaki građanin poseduje ne samo kontrolnu, nego i aktivnu
ulogu.
Najvažniji međunarodni izvori po pitanju zaštite podataka su:
Konvencija 108 SE o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka, 1981,
(SCG ratifikovala 2005.);
Dodatni protokol uz Konvenciju 108 SE, u vezi sa nadzornim organima i
prekograničnim protokom podataka, 2001, (Srbija ratifikovala 2008);
Direktiva 95/46 EP i Saveta EU, minimum standarda u zaštiti prava i sloboda u
odnosu na obradu ličnih podataka. U neposrednoj primeni je samo u državama
članicama EU. SE i EK pripremaju značajne izmene Konvencije 108 i Direktive
95/46.
Ustav Srbije ne štiti privatnost kao posebno pravo, već pojedina prava na privatnost:
pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti,
fizički i psihički integritet,
stan,
tajnost pisama i drugih sredstava opštenja,
podaci o ličnosti,
sloboda misli i savesti,
sloboda mišljenja i izražavanja,
porodica.
Ustavom Republike Srbije zajemčeno je:
zaštita podataka o ličnosti,
Zaštita tajnih podataka
5
prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje se zakonom,
zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su
prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili
zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom,
svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u
skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe.
Prethodni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti SRJ iz 1998. godine nije se primenjivao.
Važeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usvojen 23.10.2008. („Sl. glasnik RS“ br.
97/08104/09-dr.zakon, 68/12 - odluka US i 107/12 ). Stupio je na snagu 04.11.2008, a
primenjuje se od 01.01.2009. Cilj Zakona o zaštiti podataka o ličnosti je da u vezi sa obradom
podataka o ličnosti svakom fizičkom licu obezbedi ostvarivanje i zaštitu prava na privatnost, a
time i dela njegove tzv. informacione privatnosti, kao i ostalih prava i sloboda.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti bi trebalo da predstavlja opšti, krovni, matični zakon u
oblasti zaštite podataka o ličnosti. Ovaj zakon sadrži načela. Posebni, sektorski zakoni u
određenim oblastima trebalo bi da sadrže odredbe koje bliže uređuju načela opšteg zakona, da su
usaglašene sa ovim zakonom i da imaju prednost primene u oblastima koje uređuju.
Podzakonskim aktom se mogu urediti samo tehnički, organizacioni aspekti obrade podataka.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nije u potpunosti usaglašen sa međunarodnim
standardima, sa Ustavom Republike Srbije i pojedine zakonske odredbe su međusobno
neusaglašene. Neka rešenja Zakona su neodgovarajuća, nepotpuna. Pojedina pitanja Zakona o
zaštiti podataka o ličnosti uopšte nisu uređena. Član 81 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
EU i Srbije, predviđa punu usaglašenost sa standardima EU i nezavisni nadzorni organ za
efikasnu kontrolu.
2.1. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti
Značenja pojedinih izraza u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti:
Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice;
Zbirka podataka je skup podataka koji se vode ne/automatizovano;
