AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA
JUŽNA SRBIJA
SEMINARSKI RAD
Zaštita vazduha od zagađivanja
Predmet: Zaštita životne sredine
Prof. Dr. Goran Petković
Student: Jovana Zlatković 1375/2018
SADRŽAJ
Uvod ..................................................................................................................... 3-4
1. Funkcije vazduha ................................................................................................ 5
2. Sastav vazduha ................................................................................................. 5-6
2.1. Pojam emisije i imisije, maksimalno dozvoljene koncentracije ............. 7
2.2. Mere za zaštitu vazduha od zagađenja ................................................ 7-8
3. Izvori zagađenja vazduha .................................................................................... 8
4. Prirodni izvori zagađenja vazduha ...................................................................... 9
5. Veštački izvori zagađenja vazduha .................................................................... 10
5.1. Zagađenje vazduha oksidima iz ložišta ................................................ 10
5.2. Zagađenje vazduha oksidima sumpora ........................................... 10-11
5.3. Zagađenje vazduha ugljen (II) oksidom ............................................... 11
5.4. Zagađenje vazduha azotnim oksidima ................................................. 11
5.5. Hemijska industrija kao izvor zagađenja vazduha ............................... 12
5.6. Poljoprivreda kao izvor zagađenja vazduha .................................... 12-13
5.7. Naselja kao izvori zagađenja vazduha .................................................. 13
5.8. Drumski saobraćaj kao izvor zagađenja vazduha ................................. 14
5.9. Nuklearno zračenje kao izvor zagađenja vazduha ............................... 14
5.10. Zagađivanje vazduha iz industrijskih i komunalnih deponija ............ 15
6. Literatura ........................................................................................................... 16
konzumiranja površinske ili podzemne vode koje često imaju neprimeren pH I povećanu
koncentraciju metala.
Svojom delatnošću čovek je izmenio prvobitni sastav atmosphere, zemljišta i vode.
Zagađujuće materije iz mnogih izvora zagađenja, neizbežih pratilaca urbanog života, u
obliku gasa, dima, prašine, pepla, čvrstog otpada i otpadnih voda ubacuju se u vazduh
zemljište i vodu menjajući ih.
Ugroženi su čovekovo zdravlje i njegova životna sredina jer nisu uspeli da se prilagode
promenama. U vodećih zemala Evrope oko 20% svih uzroka smrti pripada malignim
bolestima, od čega 1/3 respiratornom sistemu. 10% smrtnosti nastaje usled akutnih
respiratornih infekcija. Povećan je broj obolelih od anemija, alergija, imunoloških,
genetiskih i neurotskih poremećaja, poremećaja metabolizma. Put unošenja zagađujućih
materija u organizam je inhalacijom, ingestijom i transkutano. Zna se da izloženost putem
inhalacije zavisi od konfentracije zagađujućih materija, dužine izloženosti, fizičke
aktivnosti, uzrasta i pola. Izloženost putem ingestije je manje razrađena jer bi se za svaku
vrstu hrane morao računati unos za životni vek, ali je sigurno da se konzumiranjem
zagađenih žitarica, voa i povrća kao i zagađene hrane životinjskoh porekla unose različite
toksične materije.
Za kancerogene materije nema bezbedne granice vrednosti, dok za nekancerogene
postoje definisane vrednosti zahvaljujući kompenzatornim procesima u izloženom
organizmu. Ekonomske štete su velike. Povećana je toplota zemljišta i smanjena količina
padavina. Padaju kisele kiše. Zagađuje se zemljište i plići vodonosni slojevi. Oštećuje se
biljni svet a time ometa process samoprečišćavanja vazduha. Poremećen je lanac ishrane.
Brzo nastaje erozija građevinskog materijala, propadaju spomenici culture, veće je
prlanje stanova, nameštaja, rublja. Svaku promenu u sastavu i stanju vazduha, koja
prelazi granicu prilagodljivosti ljudskog organizma i dovodi do njegovog obolevanja,
nazivamo aerozagađenjem.
1. FUNKCIJE VAZDUHA
Vazduh je uslov života živog sveta na planeti. On ima dve osnovne funkcije, to su:
1. Biološka (primarna) i
2. Proizvodna (sekundarna)
Biološka funkcija – vazduh na planeti obezbeđuje život, jer sadrži kiseonik koji je
neophodan za disanje, ugljendioksid neophodan za fotosintezu i azot neophodan za
sintezu biljnih belančevina.
Svim organizmima na Zemlji, uključujući i zeleno rastinje je neophodan kiseonik, koga
najviše ima u atmosferi (oko 1/5 od ukupne količine), dok ga dosta manje ima u vodi jer
se u njoj teško rastvara.Savremeni čovek udahne dnevno oko 11m3 vazduha.
Proizvodna funkcija – sekundarna funkcija vazduha je proizvodna. Pomoću kiseonika iz
vazduha moguć je proces sagorevanja, u cilju proizvodnje energije (električne i toplotne).
2. SASTAV VAZDUHA
Vazduh koji okružuje našu planetu sastoji se od smeše gasova i raznih primesa u čvrstom,
tečnom i gasovitom stanju. Ove primese (prašina, vulkanski pepeo, čađ, čestice soli i
druge čestice), vodena para i razni gasovi postoje svuda i na svakom mestu u većim ili
manjim količinama.Svojom aktivnošću čovek danas svesno ili nesvesno sve više
zagađuje vazduh. Suv vazduh se sastoji od 78% N2 i 21% O2,ostalih 1% čine primese
CO2, SO2,O3,NO2, i dr. Vazduh se smatra zagađenim ako sadrži materije iznad
maksimalno dozvoljenih koncentracija, koje su štetne za zdravlje ljudi, životnu sredinu i
materijalna dobra. Zagađenost vazduha naziva se i aerozagađenje.
Aerozagađenje je nastalo još sa pojavom vatre i to od dima i zagušljivih gasova, a dalji
uticaj na zagađenje vazduha imalo je topljenje i obrada metala. Prerada živinog sulfida u
srednjem veku uticala je na zagađenje vazduha sumporom. Masovno zagađenje vazduha
počinje sa većom upotrebom fosilnih goriva, a pre svega uglja. Još u XIII veku, u
Engleskoj su doneti propisi o kontroli zagađenosti vazduha dimom koji su predviđali i
smrtnu kaznu. Ogroman doprinos aerozagađenju daje industrija, a sredinom dvadesetog
veka javlja se problem zagađenja radioaktivnim materijama.
