УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ БИЈЕЉИНА
ИСТРАЖИВАЧКИ РАД
Тема: Заштита ваздуха,воде и тла
Професор: Студент:
Проф.др Стево Пашалић Мићо Милановић 4/18-мв
Бијељина, јул 2019.године
САДРЖАЈ
Тема пројекта са предшклском децом.........................................................................................2
1.УВОД...........................................................................................................................................3
2. ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА............................................................................................................4
2.1. Загађење ваздуха као глобални проблем..............................................................................4
.........................................................................................................................................................5
2.2. Узроци загађења ваздуха ......................................................................................................6
2.3. Емисија чађи из термоелектрана и индивидуалних котларница......................................6
2.4. Издувни гасови из мотирних возила...................................................................................7
2.5. Застарела и неадекватна производна технологија у индустрији.......................................8
3. ИЗВОРИ ЗАГАђЕЊА ВАЗДУХА...........................................................................................9
3.1. Мере заштите ваздуха од загађивања ................................................................................10
.......................................................................................................................................................11
4. ЗАГАЂЕЊЕ ВОДЕ..................................................................................................................12
4.1. Утицај загађења воде............................................................................................................13
........................................................................................................................................................14
4.2. Мере заштите воде од загађења...........................................................................................14
........................................................................................................................................................15
5. ЗАГАЂИВАЊЕ ЗЕМЉИШТА...............................................................................................16
5.1. Депоније смећа......................................................................................................................17
5.2. Утицај загађивања земљишта и заштита............................................................................18
6. ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................19
7. ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................................20
1.УВОД
Чист ваздух
је основ за здравље и живот људи читавог екосистема. Ваздух је смеша
гасова која чини атмосферу, а састоји се приближно од 4/5 азота, 1/5 кисеоника и врло
малих количина племенитих гасова, угљен диоксида, водоника, озона, водене паре и
разних нечистоћа. Невоље настају када се овај однос поремети.
Загађени ваздух утиче на различите начине на здравље људи и читав екосистем.
Атмосфера служи и као средство транспорта загађујућих материја до удаљених локација и
као средство загаđења копна и воде. Загађење ваздуха зависи првенствено од типа
загађивача.
Главни извори загађења ваздуха су загревање станова, индустријске активности и
саобраћај. Најчешће загађујуће материје су угљенмоноксид (ЦО), сумпордиоксид (СО2),
азотдиоксид (НО2), микрочестице чађи. Специфичне загађујуће материје ваздуха су и
олово, кадмијум, манган, арсен, никл, хром, цинк и други тешки метали и органски
спојеви који настају као резултат различитих активности.
Загађење воде
је
контаминација
водених
система (нпр.
језера
,
река
,
океана
,
издана
и
подземних вода
).
Загађење воде се јавља кад се загађивачи директно или индиректно испуштају у воду без
адекватног третмана за уклањање штетних једињења.
Загађење воде
утиче на биљке и организме који живе у тим воденим системима. У скоро
свим случајевима ефекат је штетан не само за индивидуалне
врсте
и популације, него за
целокупну
биолошку заједницу
.
Главни загађивачи су
отпадне воде
, док штету спречавају
системи за обраду отпадних
вода
. Загађење воде може бити биолошко, термално, хемијско и физичко. (Википедија)
Контаминација тла
или
загађење
земљишта изазвано
присуством
ксенобиотика
хемикалија или других промена у природним животним
срединама земљишта, oбично услед индустријских активности, пољопривредних
хемикалија или неправилног одлагања
отпада
. Најчешћи хемикалије које су укључене су
нафтни угљоводоници, полинуклеарних ароматични угљоводоници (као што су нафталин
и бензо (а) пирена), растварачи, пестицида, олова и других тешких метала.
Загађење
је у
корелацији са степеном
индустријализације
и интензитета употребе хемијских препарата.
(Википедија)
3.
2. ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА
Човек освајајући нове просторе, мења их и даје им други изглед. У првим етапама развоја
човечанства, промене и утицаји, које је човек чинио у животној средини, биле су мале и
безначајне, углавном локалног значаја. У каснијим етапама развоја човечанства, те
промене постају све дубље и трајније, при чему обухватају глобални екосистем. Због тога
у последњих тридесет година, донете су бројне конвенције у области заштите животне
средине. Посебан акценат је дат на заштиту ваздуха, воде и земљишта од загађењења.
2.1. Загађење ваздуха као глобални проблем
Ваздушни омотач, који обавија Земљу и заједно са њом учествује у њеним кретањима,
назива се атмосфера. Она штити Земљу од превеликог загревања, у току дана и
превеликог хлађења у току ноћи. Да нема атмосфере, дневно колебање температуре на
Земљи, износило би око 2000 C, не би било воде, а самим тим ни живота. Ваздух
представља смешу гасова, коју чини претежно азот и кисеоник. У саставу ваздуха, у
малим количинама, заступљен је аргон, угљен-диоксид и други ретки гасови (криптон,
ксенон, неон, хелиј, озон, радон и др). У укупној запремини ваздуха, азот и кисеоник чине
око 99%, аргон 0,9% и угљен – диоксид 0,03% (Група аутора, 1979).
Загађење ваздуха представља присуство различитих супстанци и гасова у ваздуху, које
представљају ризик за здравље. Загађивачи ваздуха су: азотни оксиди, сумпор-диоксид,
угљен-диоксид, честице чврстих материја, испарљиве органске супстанце и токсичне
супстанце, као што је жива. Комбинација азотних оксида и испарљивих органских
једињења у ваздуху, у присуству озона, главни је саставни део смога.
Неки загађивачи ваздуха изазивају промене у екосистему, као што су киселе кише и
климатске промене. Према прогнози климатолога, ако се концентрација угљен- диоксида
4.
