1
УВОД
Копаоник се налази између река Ибар и Ситнице на западу,
Лаба на југоистоку, Јошанице и Козничке реке на северу док је
источна страна омеђења долине реке Расине и Топлице.
Копаоник карактерише разноврсна геолошка грађа са стенама
различитог настанка и старости (гранити, шкриљци, кречњаци).
Клима Копаоника обележена је са преко 200 сунчаних дана
годишње због чега и носи назив „планина сунца“. Копаоник се
налази на прелазу приморске ка континенталној клими.
Рудна богаства подарила су име Копаонику, где се од
најстаријих времена копала руда.
2
2. ВОДА
2.1. ВОДА ИЗВОР ЖИВОТА
Вода је извор живота на земљи. Живот је настао у води и
постоји захваљујући води. Хидросфера је само један део глобалног
еколоског система. Хидросфера је омогућила настанак биосфере.
Вода заузима огроман део површине планете Земље, када се
саберу сви, океани, мора,реке и језера. Међутим, само је мали део
те огромне количине доступан људима, у смислу да га могу
користити за пице и друге потребе. Укупна количина воде на нашој
планети проценује се на око 1 400 милиона кубних километара, од
чега се само 2,5 % односи на слатку воду, па чак је и од те количине
само 20% погодно да се уз рекативни малу поправку
(пречишћавање и дезинфекцију) искористи за људске потребе.
Само 2.6 милијарди људи на Земљи у овом моменту располаже
миникмалним санитарним проблемима који се односе и на
водоснабдевање, док око половина становништва земаља у развоју
пати од болести проузрокованих неисправном водом за пиће. Вода
је једињење без којег ниједан сегмент живота не би био могућ.
Експлотација воде у Србији задњих деценија константно расте, али
Србија још увек има довољно количине воде за све своје потребе.
Међутим, степен загађивања речних токова и пијућих извора, који
су до само пар година били беспрекорно чисти, вртоглаво расте.
4
2.3 ПОДЕЛА ВОДЕ
Као што је познато, вода представља драгоцену супстанцу која
у природи служи за одржавање целокупног живота. Подела вода,
уопште,може се извршити на вишеначина:
- према пореклу,
- према намени и
- према поступку којим је добијена.
2.3.1 Према пореклу
Према пореклу природна вода може бити:
Атмосферска вода
, која доспева на земљу падавинама (киша, снег,
град, магла) је најчистија природна вода, али и она, поред
апсорбованих гасова из ваздуха (кисеоника, азота и угљен-
диоксида) садржи органске и неорганске материје, чија количина и
састав зависе од околне атмосвере. У околину насеља и
индустријских центара у атмосферским падавинама налазе се
сумпор-водоник, СО2, СО3, честице прашине, чађи и др. У близини
мора у атмосферској води налази се и нешто раствореног натријум-
хлорида. Укупан садржај соли у атмосферској води, у ненасељеним
областима, као и у крајевима без термоелектрана или великих
индустријских постројења, не прелази вредност 3-5 мг/л.
Атмосферска вода у близини великих насеља и (или) великих
индустријских или термоенергетских постројења са значајном
емисијом гасовитих материја достиже вредност укупног садржаја
соли и од 50 мг/л.
5
Веома је мека и по својим карактеристикама је слична
дестилованојводи.
Површинске воде
(реке, језера, мора, баре) садрже
претежно нерастворене механичке нечистоће органског и
неорганског порекла и нешто растворених соли (са изузетком
морске воде). Особине површинских вода зависе првенствено од
тога да ли су стајаће, текуће или морске. Посебно, стајаће (језерске
и барске) воде могу имати кисели карактер услед гасова и киселина
насталих распадањем биљака и остатака живих организама.
Особине површинских вода одређене су врстом тла као и
количином и особинама подземних и атмосферских вода, као и
отпадних (индустријксих и комуналних) вода. Како се количина
површинских вода (река и језера у првом реду) мења током године
у знатним границама (период топљења снега, период учесталих
падавина и др.) мењају се и њене особине. Речне воде садрже
релативно малу количину растворених соли - највише од 500 до
600 мг/л, док воде мора и океана садрже знатно више.
Подземне
воде настају понирањем атмосферских и
површинских вода кроз тло, при чему се, пролазећи кроз различите
слојеве земљине коре, пречишћавају од механичких примеса, али
при том растварају низ соли. Лако растворљиве соли, као што су
натријум-хлорид (НаCl), натријум-сулфат (На2СО4), магнезијум-
сулфат (МgСО4) и др. се том приликом директно растварају. Тешко
растворљиве соли, као што су карбонати магнезијума, калцијума и
гвожђа (МgCО3, CаCО3, FеCО3) растварају се захваљујући присуству
угљен-диоксида (CО2) у води. Као резултат ових реакција образују
се бикарбонати Cа, Мg, Fе, дисоцирани на катјоне Cа2+, Мg2+ и
