V I S O K A T E H N I Č K A Š K O L A
S T R U K O V N I H S T U D I J A
N I Š
SEMINARSKI RAD
ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
1
10. Opasne materije u životnoj sredini
41
10.1. Apsorcija otrova
42
10.2. Dejstvo toksičnih materija
42
10.3. Eksplozivnost - zapaljivost
46
10.4. Kumulacija i eliminisanje otrova
47
10.5. Toksičnost
47
11. Zaključak
49
12. Literatura
49
1. UVOD - Osnovni pojmovi Ekologije
Ime ekologija prvi put se pominje od strane poznatog nemačkog naučnika
Ernesta Hekela 1866. godine.
Poznat je veći broj definicija o ekologiji. U osnovi, ove definicije objašnjavaju da
je ekologija nauka o ekosistemima, odnosno nauka o odnosima živih
organizama i izmedju njih i njihove životne sredine.
Naziv ekologija vodi poreklo od grčke reči ,,oikos”, što znači mesto stanovanja
i ,,logos” što znači učenje, nauka.
5
Populaciju sačinjavaju organizmi iste vrste koji žive na istom prostoru. Svi su
oni povezani nizom osobina kao što su: genetske osobine, razmnožavanje, isti
način ishrane, slično ponašanje i druge slične osobine.
Organizmi se ne mogu posmatrati izdvojeno od njihove životne sredine, zbog
toga postoji još veća ekološka organizacijska jedinica koja se zove ekosistem
.
Ekosistem je osnovna jedinica proučavanja u ekologiji. On je osnovna
prostorna, odnosno, organizacijska jedinica živih bića i nežive prirode, medju
kojima se stvara, kruži i razmenjuje materija i energija.
Ekosistem je osnovna funkcionalna jedinica ekologije i u sebi uključuje neživu,
fizičku sredinu (biotop), kao i organizme koji u njemu žive.
Ekosistem se definiše i kao ma koja zona prirode, koja uključuje žive i nežive
supstance koje su u interakciji u procesu razmene materije.
Ekosistem je celina koju čini životna zajednica i njen naseljeni prostor. Kao
primer mogu se navesti: jezero, bara, livada, šuma itd.
U ekosistemu medju komponentama postoje tri vrste odnosa:
- akcije (uticaji, koje neživa priroda, odnosno biotop vrši na živa bića),
- reakcije (uticaji živih bića na biotop ) i
- koakcije (uzajamni odnosi izmedju samih organizama jedne biocenoze).
Na život u ekosistemu utiče veliki broj faktora. Ove faktore možemo podeliti
na:
- abiotičke , koji su van organizma, a deluju na organizam (svetlost, vazduh,
zemljište, temperatura, vlaga, minerali, plastične mase i slično),
- i biotičke koji podrazumeva uticaj živih bića kao i uticaj čoveka (antropogeni
faktor).
Na Zemlji postoji veliki broj ekosistema, koji se prožimaju i medjusobno utiču
jedan na drugi. Svi ekosistemi zajedno izgradjuju još veću celinu koja se zove
biosfera (bios-život, sphaira-lopta). U biosferi, svi ekosistemi uzajamno su
povezani i uslovljeni. Biosfera je deo omotača Zemlje, koji obuhvata hidrosferu,
granični sloj litosfere i atmosfere u kojima postoji život. To je najkrupniji
biološki sistem u kome se ostvaruje protok energije i materije. Biosfera
predstavlja vrhunsko jedinstvo žive i nežive prirode; ona predstavlja jedinstvo
svih ekosistema na Zemlji.
Kao veoma bitni činioci postojanja ekosistema su :
-
Kruženje materije i energije i
-
Lanac ishrane
1.1. Kruženje materije i energije
7
