ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
Olivera Novitović – Dragiša Ranđić – Aleksandar Novitović
Užice, 2009
1
Zemlju smo nasledili od predaka,
a posudili od potomaka
2
UVOD
Šta je
ekologija
, a šta
zaštita životne sredine
i kako saznanja iz te
obasti mogu da se primene
Ekologija i zaštita životne sredine, su bez sumnje, kompleksne oblasti za
svakog čoveka na planeti.
Ekologija
može da se definiše kao studija odnosa između organizama i
životne sredine. Ljudi proučavaju ekologiju onoliko dugo koliko postoje kao
vrsta. Opstanak ljudi je zavisio od toga koliko dobro mogu da uoče promene u
životnoj sredini i predvide njihov uticaj na organizme. Prvi lovci i sakupljači
bilja morali su da znaju navike životinja i gde da nađu hranu. Kasnije,
poljoprivrednici morali su biti svesni promena vremenskih uslova i zemljišta i
kako te promene mogu uticati na useve i stoku.
Danas, većina ljudske populacije na Zemlji živi u gradovima i mnogi
imaju malo direktnog kontakta sa prirodom. Više nego ikada ranije, budućnost
ljudske vrste zavisi od toga koliko dobro razumemo odnose između organizama
i okoline. Ljudska vrsta intenzivno menja životnu sredinu, ipak ona u potpunosti
ne razume efekte tih promena. Na primer, ljudske aktivnosti su povećale
količinu azota koja cirkuliše kroz biosferu, promenile sastav zemljišta, povećale
koncentraciju CO
2
.
Imperativ dvadesetprvog veka je da još jednom
postanemo žestoki studenti ekologije
.
Nekad je čovek živeo u skladu s prirodom; vrlo skromno je iskorišćavao
prirodne resurse i nije bitno, niti u širim razmerama remetio prirodnu ravnotežu.
Živeći u malenim naseljima oko plodnih predela, problem svoje egzistencije
rešavao je baveći se lovom, a kasnije i zemljoradnjom. Kada je počeo obrađivati
metale i kada je došlo do procvata zanatstva, pojedine skupine ljudi počele su se
kretati tragajući za rudama, koje su koristili. Tako je čovjek počeo preseljavati i
u područja klimatski manje povoljna za život i poljoprivredu, pa je bio prisiljen
boriti se sa prirodom. Zahvaljujući zanatstvu, izumeo je nova, bolja oruđa,
odeću i skloništa, počeo je krčiti i paliti šume, veštački stvarajući obradivo
zemljište. Naselja su postajala sve veća, nastaju nova zanimanja, organizuje se
trgovina, rađa se civilizacija. Broj ljudi se uvećava. Zahvati na prirodnoj okolini
bivaju sve veći: grade se vodovodi, rudnici, putevi, luke... Tehnologija
doživljava procvat, nauka i zdravstvena zaštita postepeno se razvijaju, pa ljudski
vek postaje duži i, uopšte kvalitet života se povećava. No taj progresivan razvoj
praćen je , nažalost , promenom životnih uslova na takav način koji će
današnjem čovečanstvu prouzrokovati brojne i dalekosežne probleme. Posebno
velike negativne uticaje na stanje životne sredine imaju pogoni teške industrije
(železare, livnice, koksare), hemijska industrija i druge industrijske grane koje
4
se često nazivaju prljavom industrijom. Na kvalitet životne sredine značajno
utiče i proizvodnja i potrošnja različitih energetskih sirovina od kojih najveći
značaj ima ugalj. Segorjevanjem uglja, posebno lignita, nastaju velike količine
šljake i pepela, a u atmosferu se izbacuju velike količine sumpornih i azotnih
jedinjenja što sve zagađuje životnu sredinu. I saobraćaj, posebno drumski,
izuzetno mnogo utiče na kvalitet sredine u kojoj živimo. Sagorjevanje goriva,
spiranje (padavine) ulja, nafte, soli i prašine s puteva, zatim izazivanje buke koja
ima višestruke negativne posljedice po zdravlje ljudi, sve to negativno utiče na
našu okolinu i sredinu u kojoj živimo. Nestručna obrada poljoprivrednih
površina kod upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja i uništavanje korova,
negativno se odražava na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Svi hemijski
preparati (pesticidi) imaju otrovna svojstva
. Duže upotreba ovih sredstava
negativno se odražava na kvalitet površinskih i podzemnih voda. I otpad
(gradski ili komunalni, otpad iz industrije ili saobraćaja, otpad neiskorištenih
energenata, poljoprivredni otpad itd.) negativno utiče na kvalitet životne sredine.
Ovo se posebno odnosi na veće gradove gde se gradski i industrijski otpad
deponuje i zatrpava, što ugrožava podzemne vode i vazduh. Najopasniji je otpad
iz hemijske industrije.
Iza jednostavnog pojma ekologije leži široka naučna disciplina. Ekolozi
mogu proučavati pojedinačne organizme, kompletne šume i jezera, kao i čitavu
Zemlju. Ekološka merenja uključuju broj organizama, brzinu reprodukcije, ili
brzinu procesa kao što su fotosinteza i razlaganje. Uporedo sa proučavanjem
organizama ekolozi proučavaju i nebiološke komponente sredine, kao što su
temperatura, hemija zemljišta. U nekim ekološkim studijama “okolina“ može
biti drugi organizam.
Dok mnogi misle da je tipično ekološko istraživanje na terenu, neki
od najvažnijih dostignuća u ekologiji zasnovani su na teoretskim modelima
ili istraživanjima u laboratoriji
.
Da bi pojednostavili svoja istraživanja, ekolozi su dugo pokušavali da
proučavaju izolovane zajednice i ekosisteme. Međutim, sve zajednice i
ekosistemi na Zemlji su otvoreni sistemi za razmenu materije, energije i
organizama sa drugim zajednicama i ekosistemima.
Uprkos različitim pristupima naučnoj praksi naučna istraživanja
imaju mnogo zajedničkog. Univerzalni pristupi naučnih metoda su:
postavljanje interesantnih pitanja i postavljanje hipoteza
.
5
koje im je spoljašnja sredina postavila i koja su ona morala rešiti kroz svoju
evoluciju da bi u tim konkretnim sredinama opstala (Janković, 1995).
Jednostavno rečeno, ekologija se može odrediti i kao nauka koja izučava
mehanizme opstanka živih bića.
Šta je to ekologija?
Kako je nastala planeta i život na njoj? Koliko joj je
vremena još preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i
uništavanjem? Šta treba činiti za očuvaje životne sredine?
Ekologija je nauka o zaštiti životne sredine, borbe da se pomire sukobljeni
interesi u određivanju spoljašnjih uslova života, veza živih organizama s
njihovim prirodnim okruženjem. Ekologija nije samo grana biologije, ona je
mnogo više od toga. Ona obuhvata delove prirodnih i društvenih nauka,
filozofiju i proučava prirodu kao celinu. Upravo ovaj pristup čini ekologiju tako
širokim predmetom. Njena centralna tema jeste međuzavisnost celokupnog
sveta.
Planeta Zemlja je nastala pre 4,6 miliona godina, kad se od gasova i
kosmičke prašine zgusnula u divnu, čvrstu kuglu. Može nam izgledati velika, ali
Zemlja je tek neznatno zrnce u univerzumu. Zemlja je jedina planeta na kojoj je
život moguć. To je zato što je prekrivena tankim slojem vazduha, tla i vode koji
se naziva biosfera. Složeni splet biljaka, životinja i drugih oblika čini ekosistem.
U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim, promenite li jedan deo,
menjate i drugi. Ljudi su samo jedan element ekosistema. Ekosistem može
opstati bez nas, ali nas ne može biti bez ekosistema. Zivotna sredina je
jedinstven sistem na planeti Zemlji koja omogućava i podržava nastajanje i
trajanje žive materije u različito organizovanim oblicima.
To je sistem sa neograničenim brojem međusobno zavisnih procesa koji
se neprekidno odvijaju. Način života savremenog čoveka i proizvodne
tehnologije dovode postepeno do sveobuhvatnog zagađivanja Zemlje. Zagađenje
u jednoj sredini spontano se prebacuje u druge, doprinoseći daljem širenju
zagađenja. Uništavanje životne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja
7
