Zaštita zivotne sredine i mineralne sirovine

ŽIVOTNA SREDINA I MINERALNE SIROVINE

OSNOVI EKOLOGIJE

Ekologija je i nauka o gazdovanju ili ekonomiji žive prirode, jer je ona i nauka o
održavanju živog sveta u celini.

Na ovim prostorima utemeljivač ekologije je Siniša Stanković, 1933. u svojoj značajnoj
knjizi “Okvir života” (izdatoj samo sedam godina posle prve knjige štampane u svetu pod
nazivom “Ekologija”) piše: ”Čovek nije samo član svoje uže društvene zajednice, nego u
isto vreme i član jedne daleko šire zajednice, koju čini ceo živi svet oko njega. Odrediti
odnos čoveka prema ostaloj živoj prirodi koja je jedna nerazdeljiva celina i koju čovek sve
intenzivnije iskorišćava – jedan je od zadataka ekologije, i to zadatak od nedoglednog
praktičnog značaja”.

Značaj ekologije danas je da proučava zakonitosti koje se odvijaju u odnosima u prirodi,
odnosno koji su nastali u istorijskom razvoju svake vrste. Ukoliko poznajemo istoriju tih
odnosa lako će se uočiti svako narušavanje (poremećaj prirodne ravnoteže), kao i
otkrivanje uzroka narušavanja ravnoteže, te se mogu preduzeti mere da se ti uzroci otklone.
Otklanjanjem uzroka, zaštitiće se prirodni odnosi u ekosistemima i čovekova aktivnost
usmeriti u pravcu zaštite spoljašnje sredine.

Ekologija se može podeliti i prema stepenu organizacije:

analitička ekologija kod koje je postupak ispitivanja analitički, a odnosi se na ekologiju
individualnih organizama – ekologiju vrste (ovo je zapravo autoekologija ili
idioekologija); i

sintetsku (ekologija sinteze) i ona obuhvata ekološka istraživanja tri osnovna stupnja
organizacije živoga sveta.

Ekologija se može podeliti i na oblast opšte ili teorijske, i različite oblasti primenjene
ekologije. Ekologije čoveka proučava složeni splet međuodnosa čoveka i njegove okolne
životne sredine.

Poslednjih godina uvode se i pojmovi “inženjerska ekologija”, “tehnička ekologija”,
“privredna ekologija” itd.

Poslednjih godina u ovu multidisciplinarnu naučnu oblast uvode se i pojmovi “inženjerska
ekologija”, “tehnička ekologija”, “privredna ekologija” itd. Sa aspekta struke i onih kojima
je i namenjen ovaj material, pod “inženjerskom ekologijom” se podrazumeva sistem
inženjersko – tehničkih mera i delovanja koje treba preduzeti sa ciljem očuvanja kvaliteta
sredine u uslovima stalno rastućeg zadovoljavanja potreba čovečanstva za sirovinama i
energijom. U sklopu ovoga se razlikuju dve grupe zadataka: ekološki zadaci i grupa
inženjerskih zadataka pri čemu se prvi mogu rešavati uz pomoć drugih.

Zadaci će se moći sprovesti ukoliko specijalista bude ovladao osnovima ekologije i bude
imao ekološko mišljenje odnosno bude razvijena ekološka svest.

ŽIVOTNA SREDINA I EKOLOŠKI FAKTORI

Životna sredina ili okvir života obuhvata sve ono što okružuje organizam i neposreno ili
posredno deluje na njegovo stanje, rast, dužinu života i tako dalje.

Pod životnom sredinom organizama (pa i čoveka) podrazumeva se skup raznovrsnih
ekoloških faktora ili odgovarajućih elemenata spoljašnje sredine (fizičke, hemijske,
biološke prirode pa i antropogene) u odgovarajućem prostornom okviru koji neprekidno
deluje na organizme i za koji su vezani svojim životnim potrebama.

Kompleks elemenata ili faktora životne sredine neophodnih organizmu čine uslove
opstanka ili životne uslove sredine.

KLASIFIKACIJA I ZNAČAJ EKOLOŠKIH FAKTORA

Celokupni razvoj jedinki svake vrste odvija se u vrlo složenom spletu spoljašnjih uslova
koji čine njegovu spoljašnju sredinu, živu i neživu. Kompleks svih uticaja koji deluju na
organizam na mestu na kome živi čine životnu sredinu, a uticaji koji potiču iz sredine su
ekološki faktori ili spoljašnji faktori.

Oni su vrlo promenljivi i organizmi na promene reaguju ekološkim prilagođenostima koja
su specifična za svaku vrstu odnosno jedinku.

Ekološki faktori mogu se podeliti na različite načine i prema različitim kriterijumima. U
celini osnovne kategorije ekoloških faktora su abiotički i biotički faktori, dok su u novije
vreme od biotičkih, kao posebna grupa po značaju, izdvajaju i antropogeni faktori.

OROGRAFSKI FAKTORI

Orografski faktori obuhvataju nadmorsku visinu, nagib terena, ekspoziciju i druge
karakteristike reljefa, što ima veliki ekološki značaj na rasprostranjenost pojedinih vrsta.

ANTROPOGENI FAKTORI

Antropogeni faktori obuhvataju celokupno delovanje čoveka na živu prirodu. Čovek je već
svojom pojavom znatno uticao na okolnu sredinu. Oslobađaju se ogromne količine ugljen-
dioksida iz godine u godinu raste potreba čovečanstva za hranom, za energentima i td.

ANTROPOGENI FAKTORI

Kolubara

Vreoci

Ekološka Valenca