БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД
Управно право
Васпитне и заштитне мере и кажњавање
малолетника
Ментор: проф. Др Милан Бјелић
Студент: Владимир Протић
ПОЈАМ МАЛОЛЕТНИК
Малолетником се у правном систему Републике Србије сматрају лица која су навршила
четнаест година, а још увек нису напунила осамнаест година. У оквиру овог узраста се
прави разлика између млађих и старијих малолетника . Млађи малолетници су лица
која су навршила четрнаест, а нису навршила шеснаест година. Старији малолетници
су они који су навршили шеснаест а нису навршили осамнаест година.
Лица која су млађа од четрнаест година називамо децом и према њима се не могу
примењивати кривичне санкције нити друге мере предвиђене кривичним законима. У
случају да ова лица почине неко кривично дело она се предају органима старатељства
ради преузимања мера из њихове надлежности.
Преме млађим малолетницима за учињена кривична дела се примењују васпитни
налози или васпитне мере које представљају посебну врсту кривичних санкција
намењеним малолетним учиниоцима кривичних дела , примена казни према њима није
дозвољена.
Те казне које су другачије од казни за пунолетна лица и назива се малолетнички затвор
који је прилагођен малолетним починиоцима.
Лицу које у време извршења противправног дела, у закону предвиђеног као кривично
дело, није навршило четрнаест година, не могу се изрећи кривичне санкције ни
применити друге мере које предвиђа закон о малолетним учиниоцима кривичних дела.
Ако дете проузрокује штету док се налази под надзором неког трећег лица (вртић,
школа, интернат, здравствена установа) одговара то лице под чијим се надзором дете
налазило, али се то лице може ослободити одговорности ако докаже да је надзор
вршило онако како је требало или да би штета настала и при брижљивом вршењу
надзора. Ако се лице које је вршило надзор над дететом ослободи одговорности, за
штету одговарају родитељи. Ако је дете проузроковало штету док је било под надзором
трећег лица, за штету ће одговарати родитељи ако је штета настала услед лошег
васпитања малолетника, рђавих примера или порочних навика које су му родитељи
дали, или се и иначе штета може уписати родитељима у кривицу. У овом случају
оштећени може да захтева надокнаду штете директно од родитеља, међутим, уколико
штету надокнади лице које је вршило надзор над дететом, оно има право да од
родитеља тражи регрес. Родитељи могу по основу правичности бити обавезани да
надокнадде штету које је проузроковало њихово малолетно дете способно за
расуђивање под условом да малолетник није сам у могућности да плати надокнаду и да
је материјално станје родитеља знатно повољније од материјалног стања ошттећеног.
