УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН-НИКОЛА ТЕСЛА“ БЕОГРАД
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
СМЕР: ПРАВО
ПРЕДМЕТ
: ГРАЂАНСКО И СТВАРНО ПРАВО
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА:
ЗАСТУПНИШТВО
Професор: Студент:
Др Балша Кашћелан
Жана Александрић
БИ:
I 754-17
Ужице,фебруар, 2019.годинe
2
Садржај
1. Увод и појам заступништва ..........................................................................
2. Разграничење заступника од сличних института ......................................
3. Дејство заступања ........................................................................................
4. Преношење овлашћења за заступање (супституција)................................
5. Закључење уговора од стране неовлашћеног лица ..................................
6. Опозивања и сужавање пуномоћја .............................................................
7. Престанак пуномоћја ....................................................................................
8. Трговачко заступништво (пословни пуномоћници) ....................................
9. Законско заступништво .................................................................................
10. Закључак .......................................................................................................
11. Литература ....................................................................................................
4
2. Разграничење заступништва од сличних института
Заступништво се разликује од сличних института као што су посредништво и
комисион или незваног вршења туђих послова. Уговором о посредовању се једно
лице, посредник (месетар), обавезује да ће настојати да нађе и доведе у везу са
налогодавцем лице, које би са њим преговарало за закључење одређеног уговора,
док налогодавац се обавезује да му исплати одређену накнаду ако тај уговор буде
закључен.
Улога посредника је да странке доведе у везу да би закључиле неки уговор а не
да као заступник закључује уговор у име заступаног. За разлику од заступника, који
поступајући у оквиру налога штити интересе заступаног, посредник је непристрасан и
стара се о интересима не само налогодавца него и трећег лица са којим га доводи у
везу. За разлику од заступника који обавља правне радње, посредник обавља
фактичке радње.
Уговором о комисону се једно лице, комисионар, обавезује да уз накнаду
(провизују) у своје име, а за рачун и по налогу комитента (налогодавца), закључи
један или висше правних послова. Као и код заступништва, код комисионог посла
постоје три лица:1) комисионар, који у своје име а за рачун комитента, закључује неки
правни посао. 2) комитент, лице за чији рачун комисионар закључује неки правни
посао. 3) треће лице које са комисионаром закључује неки правни посао.
Заступништво треба разликовати и од незваног вршења туђих правних послова, које
представља предузимање правних и фактичких радњи за другог, без његовог
овлашћења, ако посао не трпи одлагање и предстоји штета или пропуштање
очигледне користи.
Код незваног вршења туђих послова, разликујемо два лица: господара посла
(доминус неготи) за кога се посао предузима и незваног врпиоца или пословођу без
налога (неготиорум гестор) који без овлашћења обавља посао за господара посла, јер
посао не трпи одлагање.
За разлику од заступника који предузима само правне радње, незвани вршилац
може предузимати и фактичке радње. За заступништво је потребно овлашћење за
заступање, док незвани вршилац обавља посао без овлашћења. Заступником се не
сматра ни гласоноша (весник, тумач, нунтиус), који само преноси туђу вољу.
Заступник предузима правни посао и правне радње за заступаног, а гласоноша само
преноси вољу другог, што се не сматра правном, него фактичком радњом.
Заступништво представља значајан правни институт из више разлога.
Пословно неспособна лица би без ове правне установе била искључена из правног
живота и не би била у стању да закључују правне послове, јер нису у стању да изјаве
правно релевантну вољу. Са друге стране, заступништво омогућава правним
5
субјектима да истовремено могу да закључују више правних послова на различитим
местима. Међународни правни промет се не може замислити без заступништва, као и
унутрашња и спољна трговина. Установа заступништва је од посебног значаја у
заштити интереса одсутних лица, као и оних чије је место пребивалишта или
боравишта непознато.
3. Дејство заступања
Дејства заступништва имају за последицу уговор који закључи заступник у име
заступаног у границама добијеног овлашћења, обавезују непосредно заступљеног и
другу уговорну страну, тј. треће лице. особеност заступништва је у томе да правни
посао са трћим лицем закључује заступник, а последице правног посла, дејства
правног посла, погађају непосредно заступљеног. Иако заступник изјављује своју
вољу и појављује се као уговорна страна са трећим лицем, облигациони однос настаје
за заступљеног и треће лице.
Заступникова изјава воље, обавезује заступљеног само ако је дата у име
заступљеног и у оквиру датог овлашћења. Да би заступништво произвело правно
дејство, потребно је да се испуне следећи услови: Мора да постоји овлашћење за
заступање (заступник се мора придржавати граница датог овлашћења.Приликом
закључења правног посла, заступник иступа самостално, изјављујући своју вољу. О
настанку правног посла, његовом садржају, правним последицама, одлучујућа је
сагласност воља заступника и трећег лица, иако правне последице погађају
непосредно заступљеног и треће лице.
Да би заступник изјавио вољу, потребно је да та воља буде правно релевантна.
Захтева се постојање одређене способности. У правној теорији постоји неагласност о
томе који степен способности је потребан. Према неким ауторима, потребна је
потпуна пословна способност. Према другом мишљењу, довољна је способност за
расуђивање а није неопходна потпуна пословна способност. Ову способност могу
имати само физичка лица и састоји се у способности да лице правилно просуђује
збивања око себе, стварност која га окружује и да на основу таквог схватања, доноси
своје одлуке. Има мишљења да заступљено лице мора да има такву пословну
способност, као да оно лично закључује правни посао, које је поверило заступнику.
На страни заступника се захтева постојање намере за заступање, тј. свест и
жеља да закључени правни посао са трећим лицем произведе правна дејства према
заступљеном. Правна дејства закљученог правног посла са трећим, треба да се
одразе у имовини заступљеног лица.
