МАШИНСКО – САОБРАЋАЈНА ШКОЛА
ЧАЧАК
МАТУРСКИ РАД
Предмет:
Безбедност саобраћаја
Тема:
1. Зауставни пут возила, пут кочења, траг кочења
2. Подмазивање мотора
3. Царински поступак
Професор: Александар Миликовић Ученик: Никола Мирковић IIIs3
Чачак, 2019. године
4
2. ЗАУСТАВНИ ПУТ ВОЗИЛА, ПУТ КОЧЕЊА И ТРАГ
КОЧЕЊА
Зауставни пут возила састоји се из пута реаговања и кочења. Пут реаговања се
састоји из пута пређеног за време које је потребно да возач уочи и схвати опасност и
физички реагује померањем ноге са папучице гаса на папучицу кочнице, пута пређеног
за време одзива кочионог система и пута пређеног за време пораста успорења - до
тренутка блокирања точкова, када почињу да остају трагови кочења на коловозу. Дакле,
пут реаговања је пут који возило пређе са максималним успорењем до заустављања.
Време заустављања се такође састоји из два различита времена – реаговања и
кочења. Време реаговања састоји се из времена потребног возачу да уочи и схвати
опасност и физички реагује померањем ноге са попучице гаса на папучицу кочнице,
времена одазива кочног система и времена пораста успорења. Просечно време
реаговања је између 0,8 и 1,2 s, а повећава се уколико је возач под утицајем алкохола,
дрога, умора и др.
Дужина зауставног пута зависи од брзине кретања возила, ефикасности
кочионих уређаја, односно врсте кочионих уређаја и од времена реаговања возача.
Ефикасност кочионих уређаја зависи од техничког стања тог уређаја, односно кочионе
силе на појединим кочионим точковима и оптерећење точкова, као и од врсте и стања
коловозног застора и пнеуматика, величине успона и др.
Закашњење у деловању кочионог уређаја зависи од врсте кочница. Код
хидрауличног система кочења, то закашњење је мање (креће се око 0,2 s) него код
ваздушног система (0,6 па и до 1 s).
Време реаговања возача варира код појединих врста возача и зависи од више
чинилаца:
o
Темперамет (јужњаци брже реагују од северњака);
o
Доба старости (старање продужује време реаговања);
o
Страх ( продужава време реаговања и реакције постају непрецизне или
погрешне);
o
Висок степен обучености и искуства у вожњи омогућава аутоматизовано
поступање у одређеним опасним ситуацијама и тиме скраћују време реаговања;
o
Услови вожње (монотонија у вожњи, на пример, продужава време реаговања);
o
Психофизичко стање возача;
o
Замор и здавствено стање возача;
o
Употреба алкохола и у мањим количинама продужава време реаговања.
Што се тиче врсте пола, није утврђена разлика у времену реаговања.
5
Слика 1. Зауставни пут возила
2.1. ПУТ КОЧЕЊА
Пут кочења је пут који возило пређе од момента активирања уређаја за кочење
до момента заустављања возила. Траг кочења је мање или више видљив траг који
остављају кочиони точкови на подлози. Он је увек мањи од пута кочења, будући да пут
кочења обухвата видљиви и невидљиви траг кочења возила. Зауставни пут је
минимални пут је минимални пут који возило пређе од тренутка када возач уочи
опасност због које кочи па до тренутка потпуног заустављања возила.
2.2. ТРАГОВИ КОЧЕЊА
Ма колико возачи процес кочења доживљавају као тренутан, он траје по
неколико секунди. Укупно време кочења састоји се од времена:
o
Реаговања возача;
o
Одзива кочног система;
o
Пораста успорења;
o
Интензивног кочења.
Трагови кочења су најчешће типични трагови који се налазе на лицу места. Настају
при форсираном кочењу возила, односно када сила кочења премаши граничну силу
пријањања пнеуматика и подлоге долази до проклизања, односно блокирања
пнеуматика. На контакту пнеуматика са коловозом гума таре о подлогу, загрева се и
топи. На коловозу остају трагови сагореле гуме, а на ободу пнеуматика изражено је
зацрњење и уздужни трагови – обриси. Уколико се у шарама пнеуматика или коловоза
налазе каменчићи, онда ови трагови могу бити праћени таникм траговима гребања. У
првој фази, док точак не блокира, проклизавање је мање, а трагови на коловозу и
