ZAVISNOST
Zavisnost ili adikcija je podloznost nekoj stetnoj
navici,najcesce psihofizicka zavisnost od droga
(укључујући легалне лекове,
никотин
,
кофеин
и
алкохол
). U poslednjih par decenija ,od pojave
interneta,spominje se mogucnost pojave zavisnosti
od interneta.
Klasifikacija ukljucuje vise vrsta zavisnosti,poput
fizioloske,psiholoske,bihejvioralne I konzumne..
Sve vrste imaju slican tok,dijagnozu,prognozu I
proceduru tretmana.
Z
AVISNOST OD NIKOTINA (PUSACI)
Pušenje je jedna od najraširenijih bolesti zavisnosti. Kod dugogodišnjih
pušača nalaze se obeležja karakteristična za bolesti zavisnosti (nesavladiva
potreba za uzimanjem, sklonost povišenju doze, psihičke i fizičite
zavisnosti, štetno dejstvo na pojedinca a takodje i na celo društvo). Zbog
pušenja duvana prosečno će godišnje umirati izmedju 10 i 15
miliona ljudi, a ako se epidemija pušenja proširi,
broj osoba može biti i veći. Sve ovo ukazuje na
dimenziju problema koji stoji pred svima nama. Pušenje
nije samo“ružna navika“već ZAVISNOST -
psihička i fizička. Pušenje duvana osim što je uzročnik
mnogih bolesti i samo je bolest koja se pod takvim
imenom nalazi u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti
SZO (ICD-10) i spisku Američkog psihijatriskog
udruženja za dijagnostiku i statistiku (DSM-IV).
Z
AVISNIK OD CIGARETA
- Ima potrebu za cigaretom, bez obzira na situaciju
- Ne može da odoli cigareti, čak i kada je svestan fatalnih posledica
- Čovek cije ponašanje određuje nikotin - potreba da se zapali cigareta
će ga pokrenuti da izađe iz prostorije, zapali i pored požarnog alarma, ili
pored izričite zabrane lekara, a u suprotnom, kratkotrajan nedostatak
nikotina izaziva nekontrolisane napade nervoze
U čemu je tajna adiktivnosti cigareta?
Tačan odgovor je - nikotin.
Nikotin je toliko otrovan da samo jedna mala kap stavljena na jezik,
recimo psa, izaziva trenutnu smrt.
Proizvođači cigareta vec dugo su svesni da zahvaljujući nikotinu
prodaja njihovih proizvoda ide uzlaznom putanjom. Cigarete danas
sadrže više nikotina koji dolazi do mozga, krvi i svih ostalih organa brže
nego ikad. Aditivi i hemikalije koje duvanske industrije dodaju u
cigarete stvaraju još veću zavisnost kod pušača. Jedan udah i nikotin
punim gasom stiže od pluća do srca i mozga.
Uprkos rasporstranjenom mišljenju da su
light
cigarete manje opasne,
istraživanje je pokazalo da su ove cigarete isto toliko adiktivne/stvaraju
zavisnost i ništa manje štetne.
K
AKO NIKOTIN DELUJE
Vecina pušača nema predstavu zašto je toliko teško prestati sa pušenjem
uglavnom zato što im niko nikada nije objasnio kako nikotin zaista deluje.
Zavisnost od cigareta je moćna. Ostaviti cigare je teško, jer sopstveni mozak
radi protiv napora da se prestane.
Poput heroina ili kokaina, nikotin menja način na koji mozak funkcionise što za
posledicu ima pojačanu želju za ovom supstancom. Ova želja je toliko moćna da
se u trenucima žudnje za cigaretom cini nemogućim da se misli o bilo čemu
drugom.
Nakon udaha dima nikotin stiže do mozga za kraće od 5 otkucaja srca. To je brže
nego kada bi se ubrizgao u vene. Nikotin odlazi do mozga u poseban deo gde se
nalaze acetilholicni receptori koji reaguju na njega. Nikotin stimuliše ove
receptore i oni oslobađaju hemikalije koje pušaču pružaju osećaj smirenosti,
opuštenosti i zadovoljstva.
Kada se počinje sa pušenjem, u mozgu se nalazi nekoliko receptora koji reaguju
na nikotin. Medutim, pošto se izloženost drogi povećava u mozgu se razvija sve
veći i veći broj receptora- milioni njih. Nervne ćelije u mozgu su se navikle na
prisustvo nikotina, odnosno pušenje je izmenilo strukturu mozga pušača.
Pušač je zarobljen u začaranom krugu u kome se stalno povećava broj cigareta
koji je potreban da se popuši, kako ne bi bio nervozan.
G
ENERACIJA
NIKO
-
TEEN
Tinejdžeri su osetljiviji na nikotin. Svakog dana oko 4000 tinejdžera
popuši svoju prvu cigaretu. To je oko 1.5 miliona godišnje.
Zavisnost od nikotina je toliko snažna da svakog dana oko 1000
tinejdžera postanu pušači.
Kada se prestane sa pušenjem, broj receptora se smanjuje i nakon
nekoliko meseci oni se vraćaju na broj koliko ih je bilo pre nego što
se zapalila prva cigareta.
Pušenje zapravo povećava anksioznost!
Osećaj da pušenje pomaže da se oslobodi od stresa, samo je
prividan, olakšanje je samo trenutno - stres će se ponovo pojaviti,
kao i potreba da se zapali još jedna cigareta.
Pušenje zapravo uzrokuje više stresa usled konstantne potrebe da se
premaše nivoi potrebnog nikotina. Naučne studije pokazuju da se
tek nakon ostavljanja duvana smanjuje nivo stresa u organizmu.
