Zavod za unapredjenje obrazovanja i vaspitanja
Завод
за
унапређење
образовања
и
васпитања
Дипломски
рад
Весна
Илић
1
1.
УВОД
У
савременом
друштву
,
које
се
све
више
означава
као
цивилизација
знања
,
знање
постаје
један
од
значајних
фактора
друштвеног
развоја
и
изузетно
важан
развојни
ресурс
.
Као
значајан
развојни
ресурс
,
знање
ће
имати
одлучујућу
улогу
не
само
за
напредак
цивилизације
уопште
,
него
и
за
напредак
сваког
појединца
.
Свет
је
у
овом
веку
суочен
са
брзим
друштвеним
променама
.
А
промене
које
се
предвиђају
,
у
великој
мери
,
односиће
се
на
повећање
знања
које
ће
убрзати
друштвени
развој
.
Стога
ће
образовање
као
друштвени
процес
стицања
знања
имати
несумњив
значај
за
савремено
друштво
,
а
организациони
облици
савременог
образовања
и
савремени
образовни
програми
постаће
развојни
ресурс
од
изузетног
значаја
.
Под
развојем
се
најчешће
,
у
социолошком
смислу
,
подразумева
превазилажење
недовољности
и
отклањање
препрека
или
ограничења
како
би
се
остварили
одређени
друштвени
циљеви
и
бољи
услови
живота
.
У
том
смислу
,
та
човекова
потреба
и
тежња
ка
остваривању
бољег
живота
постаје
универзална
категорија
у
схватању
развоја
.
Иначе
,
развој
је
сложени
интегративни
појам
,
тако
да
његов
састав
чине
:
промена
,
као
основа
сваког
развоја
;
процес
,
као
укупност
разних
врста
делатности
;
структура
,
као
заједништво
саставних
елемената
развоја
;
чиниоци
,
као
међузависност
веза
и
односа
који
чине
развој
,
и
језгро
,
као
основни
покретач
сваког
развоја
.
Промена
,
као
основа
сваког
развоја
и
као
социо
-
образовни
концепт
,
представља
изузетно
важну
снагу
деловања
појединца
у
друштву
.
Она
трансформише
традиционалне
системе
у
прелазне
,
а
прелазне
непрекидно
наставља
да
унапређује
.
Зато
је
веома
важно
изучавати
промене
у
развоју
друштва
,
али
и
промене
у
образовању
,
при
чему
је
посебно
важно
испитати
на
који
начин
утичу
на
суштину
образовног
система
.
И
то
посебно
у
периоду
преласка
индустријског
у
информатичко
друштво
.
Јер
,
информатичко
друштво
је
са
собом
донело
веома
Завод
за
унапређење
образовања
и
васпитања
Дипломски
рад
Весна
Илић
2
интензивне
промене
у
свим
областима
друштвеног
живота
,
а
посебно
у
области
технологије
,
науке
,
економије
,
политике
,
религије
,
културе
,
етике
,
комуникација
и
међуљудских
односа
.
То
је
неминовно
довело
до
промене
ставова
,
вредности
и
категоријалних
система
вредности
,
стила
и
начина
живота
.
У
тим
околностима
и
друштвени
односи
почивају
на
много
хуманијим
основама
него
што
је
то
било
раније
.
Пратећи
друштвене
промене
,
и
образовање
се
прилагођава
новим
околностима
како
би
се
младе
генерације
припремиле
за
свет
пун
ризика
и
изазова
,
за
свет
у
коме
ће
доминирати
знање
.
Образовање
,
као
велики
изазов
савременој
цивилизацији
,
као
носилац
и
покретач
друштвених
промена
,
као
начин
информисања
о
променама
и
прихватања
нових
ставова
и
вредности
и
као
пут
ка
стицању
нових
знања
–
различито
се
у
литератури
одређује
и
различито
се
у
пракси
дефинишу
његови
циљеви
.
Међутим
,
бројна
схватања
,
приступи
и
одређења
образовања
ипак
се
могу
сврстати
у
две
групе
.
За
једне
савремено
образовање
доприноси
остваривању
друштвеног
живота
,
то
је
основни
друштвени
процес
одржавања
човека
и
напретка
човечанства
,
као
и
континуитета
културе
.
За
друге
је
савремено
образовање
кључни
фактор
економског
развоја
и
знања
од
кога
зависе
сви
остали
друштвени
процеси
.
При
томе
су
циљеви
и
задаци
образовања
део
општих
друштвених
идеала
и
тежњи
и
као
такви
представљају
општу
орјентацију
у
усмеравању
укупних
образовних
активности
у
циљу
остваривања
њихове
улоге
у
друштву
.
У
ствари
,
традиционална
одређења
образовања
полазе
од
схватања
образовања
као
систематског
стицања
научних
знања
о
природи
,
друштву
и
људском
мишљењу
и
овладавања
радним
вештинама
и
навикама
којима
се
развијају
и
обликују
одређене
црте
личности
и
усваја
одређени
поглед
на
свет
.
Савременија
схватања
образовања
полазе
од
тога
да
је
образовање
систем
институционалног
стицања
знања
и
оспособљавања
људи
да
стичу
знања
,
вештине
и
навике
које
су
им
потребне
.
Полазећи
од
свих
досадашњих
одређења
и
уважавајући
све
досадашње
приступе
образовању
,
савремено
образовање
се

Завод
за
унапређење
образовања
и
васпитања
Дипломски
рад
Весна
Илић
4
2.
СИСТЕМ
ОБРАЗОВАЊА
У
СРБИЈИ
2.1.
Кратак
историјски
преглед
Образовање
у
Србији
се
одвија
под
надзором
Министарства
просвете
,
науке
и
технолошког
развоја
Републике
Србије
.
Датира
из
даље
прошлости
,
а
данас
се
дели
на предшколско
(
вртић
),
основно
(
основна
школа
),
средње
(
средња
школа
)
и високо
образовање
(
факултети универзитета и академија
уметности
).
Пре
примене Болоњске
декларације
(
до
2006),
постојало
је
и постдипломско
образовање
,
тренутно
у
склопу
другог
и
трећег
нивоа
високог
образовања
.
Школство
у
Србији
датира
од
17.
века
,
а
почиње
оснивањем
школа
при католичким манастирима
у Тителу и Бачу у
данашњој Војводини
,
која
је
тад
била
део Угарске
,
и
код
приватних
учитеља
,
код
којих
је
настава
била
на српском и грчком
језику
.
Међутим
,
образовање
датира
још
од
раније
,
од
12.
века
,
при манастирима које
је
,
између
осталих
,
покренуо Свети
Сава
.
После
пада
српске
средњовековне
државе
и великих
сеоба
Срба у Аустрију
,
Срби су
се
нашли
под
притиском
католичке
цркве
.
У
циљу
одбране
од
покрштавања
затражена
је
помоћ
од
Русије
из
које
ће
доћи
учитељи
Максим
Суворов
(
отворио Славјанску
школу
)
и
после
њега Емануел
Козачински
(
који
ће
отворити Латинску
школу
).
Аврам
Мразовић је
1.
маја
1778.
у Сомбору основао
српску
основну
школу
„
Норму
“,
која
је
најстарија
установа
за
образовање
учитеља
за
словенско
становништво
на
југу
Европе
.
Карловачки
митрополит
Стеван
Стратимировић је
1791.
у Сремским
Карловцима основао Карловачку
гимназију
.
Током Првог
српског
устанка
,
у
Београду
је
1808.
основана Велика
школа заслугом Ивана
Југовића и Доситеја
Обрадовића
.
У Крагујевцу је
октобра
1838.
основан Лицеум
Књажества
сербског
,
прва
виша
школа
у
Србији
.
Он
је
Завод
за
унапређење
образовања
и
васпитања
Дипломски
рад
Весна
Илић
5
1841.
премештен
у
Београд
.
Лицеј
је
постојао
до
1863.
када
прераста
у Велику
школу
,
која
је
имала
три
факултета
:
Филозофски
,
Технички
и
Правни
.
Београдски
универзитет је
основан
1905.
После Другог
светског
рата из
Београдског
универзитета
су
се
издвојили Универзитет
у
Новом
Саду
(1960),
Нишу
(1965),
Приштини
(1970),
Подгорици
(1974)
и Крагујевцу
(1976).
Школски
систем
био
је
регулисан
законима
,
међу
којима
су
најзначајнији
: „
Устројеније
јавног
училишта
наставленија
“
од
23.
септембра
1844,
„
Устројеније
девојачких
училишта
“
од
3.
јула
1846, „
Устројеније
Књажеско
-
Србске
гимназије
“
од
15.
септембра
1853, „
Устројеније
Књажеско
-
Србског
Лицеја
“
такође
од
15.
септембра
1853, „
Устројеније
основни
школа
у
Књажеству
Србији
“
од
22.
августа
1857.
По
доласку
кнеза
Михаила
на
власт
закони
се
настављају
:
Закон
о
устројству
основних
школа
11.
септембра
1863,
Закон
о
устројству
више
женске
школе
17.
јуна
1863,
Закон
о
устројству
гимназија
16.
септембра
1863,
Закон
о
устројству
реалке
9.
јуна
1865,
Закон
о
уређењу
учитељске
школе
5.
октобра
1870,
Закон
о
устројству
велике
школе
(
Академије
) 24.
септембра
1863
2
2.2.
Систем
образовања
данас
Образовање
у
Србији
се
одвија
под
надзором
Министарства
просвете
,
науке
и
технолошког
развоја
Републике
Србије
.
Датира
још
из
12.
века
,
а
данас
се
дели
на предшколско
(
вртић
),
основно
(
основна
школа
),
средње
(
средња
школа
)
и високо
образовање
(
факултети универзитета и академија
уметности
).
Пре
примене Болоњске
декларације
(
до
2006),
постојало
је
и постдипломско
образовање
,
тренутно
у
склопу
другог
и
трећег
нивоа
високог
образовања
.
2
Милош
Јагодић
:
Српски
студенти
у
Паризу
средином
шездесетих
година
19.
века
,
Зборник
Матице
српске
за
историју
,
број
79-80, 2009.
Године
.

Завод
за
унапређење
образовања
и
васпитања
Дипломски
рад
Весна
Илић
7
3.
ЗАКОН
О
ОСНОВАМА
СИСТЕМА
ОБРАЗОВАЊА
И
ВАСПИТАЊА
3.1.
Основне
одредбе
Закона
У
првој
глави
Закона
(
чл
. 1.
до
11)
која
носи
назив
"
Основне
одредбе
"
уређен
је
предмет закона
,
образовање
и
васпитање
,
општи
принципи
система
образовања
и
васпитања
,
циљеви
образовања
и
васпитања
,
општи
исходи
и
стандарди
образовања
и
васпитања
,
право
на
образовање
и
васпитање
,
обављање
делатности
,
обављање
образовно
-
васпитног рада
,
употреба
језика
и
евиденције
и
јавне
исправе
.
Систем
образовања
и
васпитања
,
које
обухвата
предшколско
васпитање
и
образовање
,
основно
и
средње
образовање
и
васпитање
,
остварује
се
у
установи
,
уз
поштовање општих
принципа
,
као
што
је
"
једнакоправност
"
образовања
,
односно
једнако
право
и доступност
образовања
свима
,
забрана
дискриминације
по
свим
основама
,
индивидуализовани
приступ
сваком
детету
,
различити
облици
наставе
,
превенција превременог
осипања
из
система
образовања
,
подизање
образовног
нивоа
становништва
и доживотно
учење
.
Општи
циљ
образовања
је
инвестирање
у
људски
потенцијал
,
развијање
нових
знања
и
вештина
за
будућност
и
развијање
вештина
за
учење
и
решавање
проблема
.
Посебна
пажња
посвећена
је
општим
стандардима
постигнућа
деце
иученика
и
посебним
стандардима
по
циклусима
,
разредима
и
предметима
,
као
и
стандардима за
професију
наставника
,
васпитача
и
стручних
сарадника
,
директора
,
просветног инспектора
и
просветног
саветника
,
квалитета
уџбеника
и
наставних
средстава
,
као
и квалитета
рада
установе
.
Новина
је
и
повећање
професионалних
квалитета
наставног особља
(
педагошко
-
психолошко
образовање
),
отвореност
школа
за
већи
обухват
деце и
одраслих
и
нови
систем
финансирања
по
детету
/
ученику
.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti