Завод
за
унапређење
образовања
и
васпитања
Дипломски
рад
Весна
Илић
4
2.
СИСТЕМ
ОБРАЗОВАЊА
У
СРБИЈИ
2.1.
Кратак
историјски
преглед
Образовање
у
Србији
се
одвија
под
надзором
Министарства
просвете
,
науке
и
технолошког
развоја
Републике
Србије
.
Датира
из
даље
прошлости
,
а
данас
се
дели
на предшколско
(
вртић
),
основно
(
основна
школа
),
средње
(
средња
школа
)
и високо
образовање
(
факултети универзитета и академија
уметности
).
Пре
примене Болоњске
декларације
(
до
2006),
постојало
је
и постдипломско
образовање
,
тренутно
у
склопу
другог
и
трећег
нивоа
високог
образовања
.
Школство
у
Србији
датира
од
17.
века
,
а
почиње
оснивањем
школа
при католичким манастирима
у Тителу и Бачу у
данашњој Војводини
,
која
је
тад
била
део Угарске
,
и
код
приватних
учитеља
,
код
којих
је
настава
била
на српском и грчком
језику
.
Међутим
,
образовање
датира
још
од
раније
,
од
12.
века
,
при манастирима које
је
,
између
осталих
,
покренуо Свети
Сава
.
После
пада
српске
средњовековне
државе
и великих
сеоба
Срба у Аустрију
,
Срби су
се
нашли
под
притиском
католичке
цркве
.
У
циљу
одбране
од
покрштавања
затражена
је
помоћ
од
Русије
из
које
ће
доћи
учитељи
Максим
Суворов
(
отворио Славјанску
школу
)
и
после
њега Емануел
Козачински
(
који
ће
отворити Латинску
школу
).
Аврам
Мразовић је
1.
маја
1778.
у Сомбору основао
српску
основну
школу
„
Норму
“,
која
је
најстарија
установа
за
образовање
учитеља
за
словенско
становништво
на
југу
Европе
.
Карловачки
митрополит
Стеван
Стратимировић је
1791.
у Сремским
Карловцима основао Карловачку
гимназију
.
Током Првог
српског
устанка
,
у
Београду
је
1808.
основана Велика
школа заслугом Ивана
Југовића и Доситеја
Обрадовића
.
У Крагујевцу је
октобра
1838.
основан Лицеум
Књажества
сербског
,
прва
виша
школа
у
Србији
.
Он
је
Завод
за
унапређење
образовања
и
васпитања
Дипломски
рад
Весна
Илић
5
1841.
премештен
у
Београд
.
Лицеј
је
постојао
до
1863.
када
прераста
у Велику
школу
,
која
је
имала
три
факултета
:
Филозофски
,
Технички
и
Правни
.
Београдски
универзитет је
основан
1905.
После Другог
светског
рата из
Београдског
универзитета
су
се
издвојили Универзитет
у
Новом
Саду
(1960),
Нишу
(1965),
Приштини
(1970),
Подгорици
(1974)
и Крагујевцу
(1976).
Школски
систем
био
је
регулисан
законима
,
међу
којима
су
најзначајнији
: „
Устројеније
јавног
училишта
наставленија
“
од
23.
септембра
1844,
„
Устројеније
девојачких
училишта
“
од
3.
јула
1846, „
Устројеније
Књажеско
-
Србске
гимназије
“
од
15.
септембра
1853, „
Устројеније
Књажеско
-
Србског
Лицеја
“
такође
од
15.
септембра
1853, „
Устројеније
основни
школа
у
Књажеству
Србији
“
од
22.
августа
1857.
По
доласку
кнеза
Михаила
на
власт
закони
се
настављају
:
Закон
о
устројству
основних
школа
11.
септембра
1863,
Закон
о
устројству
више
женске
школе
17.
јуна
1863,
Закон
о
устројству
гимназија
16.
септембра
1863,
Закон
о
устројству
реалке
9.
јуна
1865,
Закон
о
уређењу
учитељске
школе
5.
октобра
1870,
Закон
о
устројству
велике
школе
(
Академије
) 24.
септембра
1863
2
2.2.
Систем
образовања
данас
Образовање
у
Србији
се
одвија
под
надзором
Министарства
просвете
,
науке
и
технолошког
развоја
Републике
Србије
.
Датира
још
из
12.
века
,
а
данас
се
дели
на предшколско
(
вртић
),
основно
(
основна
школа
),
средње
(
средња
школа
)
и високо
образовање
(
факултети универзитета и академија
уметности
).
Пре
примене Болоњске
декларације
(
до
2006),
постојало
је
и постдипломско
образовање
,
тренутно
у
склопу
другог
и
трећег
нивоа
високог
образовања
.
2
Милош
Јагодић
:
Српски
студенти
у
Паризу
средином
шездесетих
година
19.
века
,
Зборник
Матице
српске
за
историју
,
број
79-80, 2009.
Године
.
