Zdravstvena nega

ISPITNA PITANJA- ZDRAVSTVENA NEGA 

1. Definicija zdravstvene nege  

Здравствена нега је базична дисциплина у науци и пракси медицинских сестара, чији 

је предмет интересовања неговање здравља људи у интерактивном односу са њима, 

на свим нивоима њихове старости, зависности и потреба за негом, уз примену свог 

система специфичних знања, искустава, вештина и стручних компетенција као и уз 

деловање личности медицинске сестре.     (Милена Тијанић, виша медицинска сестра 

и психолог)

Здравствена   нега   је   дисциплина   и   пракса   медицинске   сестре   у   пружању 

професионалне помоћи појединцу, породици и заједници, када њима недостаје снага, 

воља или знање.        (Virdžinija Henderson)

2. Zadaci zdravstvene nege

    -Одржавање хигијене болесника и његове околине.

    -Исхрана болесника  и   обезбеђење   повољнихуслова   болесник   узме   одређену 

храну.

       -Посматрање болесника и уочавање знакова који карактеришу обољења, као и 

ургентних,који захтевају хитну лекарску интервенцију.

      -Медицинско-технички   подухвати,   који   се   спроводе   у   току     лечења   и   неге 

болесника. 

   -Здравствено васпитање болесника.

3. Principi zdravstvene nege

   -Принцип хуманости (основно начело добронамерност и хуманост  

      уобличени професионалним кодексом етике)

    -Принцип   поштовања   личности   (проф.   знање,   вештине,   навике   препознати 

осетљиве и рањиве категорије на непажњу и повреде личности)

   -Принцип социјализације неге (пацијенти не траже једнакост за све ,већ право на 

лични контакт и договор са мед. сестром)

    -Принцип   индивидуализације   у   приступу   нези   (информисаност     о   пацијенту, 

потребама кроз посматрање индивидуа)

    -Принцип   позитивних   доживљаја   (како   се   односи   породица,пријатељи   према 

чињеници да је болестан, како је примљен у здравствену  установу, итд)

    -Принцип   помоћи   ради   самопомоћи   (неопходно   је   да   м.с.   познаје   болесника   и 

његову породицу – усклађеност могућности и потреба)

  -Принцип континуирaног усавршавања сестара  

  -Принцип систематичности и поступности (4 правила:од познатог ка непознатом; од 

лакшег ка тежем; од једноставног ка сложеном; од ближњег ка даљем)

4. Opšta nega

       Општа нега се бави упознавањем основних подухвата који се примењују у нези 

болесника (углавном практични део предмета).

        Настава   има   за   циљ   да   будући   здравствени   радници   у   почетку   стручног 

упознавања схвате свој позив, да кроз практичан рад развију мануелну 

  спретност,   савесност,   сигурност,   рационалност   у   раду,   а   у   првим   контактима   са 

болесницима правилан и хуман однос према њима.

Оспособљавање кадрова за негу остварује се кроз школске кабинете и у болници. 

Општа нега највећи део своје материје посвећује:

   Одржавању личне хигијене болесника и његове околине 

Чистоћа тела и средине у којој болесник живи

Подиже се отпорност организма и његова заштита од инфекције

Преко коже се одвија низ важних функција у организму:

    - заштитна

    - терморегулациона

    - екскреторна

    - сензитивна

Кожа   болесника,   посебно   у   болесничкој   постељи   ,   интензивније   се   прља   (обилно 

знојење, обављање физиолошких потреба у постељи, стално трење коже...)

Прањем коже:

омогућава правилна функција (посебно екскреторна)

   Помоћ болеснику за време узимања хране  

Зависно од врсте обољења и стања болесника примењују се два начина исхране:

1. Природна (преко усне дупље)

    - Пасивна (тешки болесници, савесност и предострожност да не дође до аспирације 

хране )

    - Активна

2. Вештачка (уношење хране другим путевима):

     - Назалне сонде (оштећење слузокоже усне дупље, несвесно стање, недоношчад..), 

уводи лекар или искусна медицинска сестра

   -Гастростома (оштећење једњака) 

  - Интравенска инфузија 

    Посматрање или уочавање изразитих симптома који се у току болести испољавају

Сестра треба да познаје оне симптоме који се могу појавити код појединих обољења 

и да на време обавести лекара

Посматрају се углавном тежи болесници (неприметно)

Посматрањем обухватамо: 

објективно (сви изражени знаци на болеснику)

субјективно (на основу болесникових исказа)основних функција у организму

Објективно посматрање:

 - Спољашњи изглед (систематски, почиње од главе, завршава се на екстремитетима)

-  Виталне функције 

    - температура 

    - пулс и крвни притисак

    - дисање

- Принудни положај у постељи

- Излучевине (спутум, повраћане масе, столица, урин)

   Усвајање основних медицинско-техничких подухвата

   Стицање знања о сепси и антисепси итд.

5. Specijalna nega 

     Специјална нега болесника проучава методику неговања оболелих од одређене 

врсте   обољења   и   примењује   у   пракси     оне   методе   које   захтева   патолошко   стање 

организма.

      Провођење   правилне   и   ефикасне   неге   специјализованe   према   врсти   обољења 

захтева од медицинске сестрe потребно знање из опште неге болесника, нормалне 

физиологије,као   и   познавање   паофизиолошкиx   промена   које   се   у   оболелом 

организму одвијају.

    У специјалној нези болесника изнете су специфичности неге код:

   Хируршких болесника

   Интернистичких болесника

   Здравог и болесног детета

   Заразних болесника

   Старих и изнемоглих особа

6. Organizacija službe nege bolesnika

Slzba nege bolesnika organizuje se na temeljima savremene medicinske nauke i prema 

nacelima kodeksa zdr. Radnika, u skladu sa zakonom i pravilnikom ustanove.

-Brga za fizicko i psihicko stanje bolesnika

-Razvijanje pravilnih medjuljudskih odnosa medju osobljem i bolesnicima

-Usavrsavanje metoda u nezi u skadu sa novim med. otkricima

-Strucno usavrsavanje kadrova za negu

-Borba protv intrahospitalnih infekcija

-Resavanje socijalnih i zdravstvenih problema osoblja u saradnji odgovarajucih sluzbi itd...

7. Definicija procesa zdravstvene nege

ПЗН   је   научно   заснован   систем   рада   здравственог   радника   (медицинске   сестре), 

усмерен на идентификовање и решавање потреба појединца, породице и заједнице за 

негом,   које   произилазе   из   њиховог   реаговања   на   здравствене   проблеме   и   друге 

животне ситуације у вези са здрављем.

8. Faze procesa zdravstvene nege

Маслов сматра да јављање следеће потребе у хијерархији потреба настаје тек када 

дође задовољења претходних потреба у тој хијерархији. 

Познавање   хијерархије   потреба,   односно   апсолутне   и   релативне   доминације   има 

важно практично значење у здравственој нези.

-физиолoшке потребе

-заштита и сигурност

-љубав и приадање

-поштовање и самопоштовање

-когнитивне (сазнајне) потребе

-естетске потребе

12. Patološka stanja koja dovode do promena u osnovnim ljudskim potrebama

-осетан   поремећај   биланса   течности   и   електролита   укључујући   гладовање,   тешка 

продужена повраћања и дијареје

-акутна потреба за кисеоником

-шок (укључујући колапс и крвављење)

-поремећај свести (несвестица, кома, делиријум)

-изложеност хладноћи или топлоти 

-акутна фебрилна стања

-локалне повреде, рана, инфекција

-контактибилна стања (инфективна стања)

-преоперативно стање

-постоперативно стање

-имобилизација – болест или прописани третман

-пролонгирани и упорни бол

13. Izvor podataka i način prikupljanja podataka u procesu zdravstvene nege

Примарни

 (болесник или родитељ, када је мало дете у питању)

Секундарни

  (члан породице или друго лице из непосредне околине, документација, 

чланови здравственог тима)