Висока медицинска школа струковних студија

Ћуприја

ЗАВРШНИ РАД

Област: Здравствена нега у хирургији 1

Тема:

Здравствена нега пацијената са

тумором дојке

Ћуприја, август 2016. године

Ментор: Студент:

Проф. Др Драган Игњатовић Цуплић Викица 116/2013

САДРЖАЈ

УВОД..........................................................................................

II.

ДОЈКА........................................................................................

2.1. Ембриологија..........................................................................2
2.2. Морфологија...........................................................................2
2.3. Хистологија............................................................................8
2.4. Физиологија............................................................................8

III.

ТУМОР ДОЈКЕ.......................................................................

3.1. Историјат..............................................................................12
3.2. Епидемиологија....................................................................14
3.3. Фактори ризика....................................................................15
3.4. Класификација тумора дојке...............................................16
3.5. Природни ток рака дојке.....................................................26
3.6. Макроскопске карактеристике малигних тумора дојке...28
3.7. Локализација карцинома у дојци.......................................28
3.8. Рани знаци тумора дојке.....................................................29
3.9. Клиничка слика....................................................................29
3.10. Дијагностика тумора дојке..................................................30
3.11. Клиничка ТНМ класификација..........................................37
3.12. Прогностички индикатори..................................................41
3.13. Лечење тумора дојке............................................................43



Хируршко лечење................................................................43



Хемиотерапија......................................................................49



Радиотерапија.......................................................................50



Имунотерапија.....................................................................50



Хормонска терапија.............................................................50



Лечење проширеног рака дојки..........................................51

3.14. Реконструкција дојке...........................................................52
3.15. Рак дојке код мушкараца.....................................................55
3.16. Рак дојке и трудноћа-дилеме и контраверзе.....................56

1.УВОД

Дојка, синоним материнства и женствености, парна је акцесорна жлезда коже. По млечној
жлезди, цео зоолошки разред је добио назив сисари. Она је често седиште бројних
патолошких процеса, од којих је тумор најчешћи узрок смрти код жена.

Тумор дојке је глобални јавно-здравствени проблем, не само због чињенице да болест има
епидемијске размере, већ и зато што њене последице погађају практично све сегменте
друштва. Године 2014. у свету је регистровано око 1,4 милиона нових случајева болести и
преко 450.000 смртних исхода са овом дијагнозом. Епидемијски талас ове болести погађа и
развијене и земље у развоју. Та расподела, када је у питању број оболелих, је 2014. године
била готово равномерна, док је број смртних исхода у земљама у развоју био за око 40%
већи.
Студије оптерећења женске популације малигним болестима, које се користе за планирање
здравствене службе и других ресурса у вези са здрављем, као и за процену ефективности и
ефикасности превентивних стратегија, показале су да је тумор дојке најзначајнији узрок
бремена болести када су у питању малигни тумори код жена, како на глобалном нивоу
тако и у нашој земљи.
Недавно објављена систематска анализа оболевања и умирања од малигних тумора дојке
која је укључивала податке регистара за рак из 187 земаља (укључујући и Србију),
показала је да учесталост болести на глобалном нивоу континуирано расте већ 30 година и
да тај пораст износи 3,1% годишње, док морталитет варира.

Нова визија светске заједнице за борбу против тумора јесте свет у коме ће бити
искорењена ова болест, која представља највећу претњу за будуће генерације. То је свет у
коме ће знање о борби против тумора и стручност бити подједнаки, заједнички за све и
доступни свима и у коме ће нова научна открића бити пренета у клиничке оквире. Разлике
у превенцији, раном откривању, лечењу и излечењу тумора системски ће бити редуковане
и коначно елиминисане, па ће свима који су оболели од тумора бити пружена најбоља
могућа нега.

2. ДОЈКА

2.1 ЕМБРИОЛОГИЈА

Дојка или млечна жлезда (lat. Mamma, gr. Mastos) највећа је кожна жлезда, која се код жена
развија у функционални орган, а код мушкарца остаје рудиментирана.
Прво, видљиво опредељивање ћелија епитела које ће водити стварању мелчних жлезда,
јавља се већ у ембриона дугог 7мм, али се може препознати тек у другом месецу, тачније у
шестој недељи интраутериног живота. Приказује се у виду пара тракастих задебљања, која
се пружају дуж вентралних страна предњег телесног зида, од основе руке до основе ноге.
Од њихових кранијалних делова развијају се млечне жлезде. Урастањем задебљаног
епидермуса у мезенхим из његовог дисталног дела израста низ епителних трачака (до 25),
од којих се развију главни одводни канали режњева млечне жлезде (ducti lactiferi). Пред
крај феталног живота епителни трачци се разгранавају и у њима се појављује лумен. Према
споља, ducti lactiferi се отварају у дубину, од које се, кратко након рођења формира
брадавица, пролиферацијом мезенхима из дубине.
Гранање епителних трачака, који представљају будуће млечне каналиће, наставља се и
након рођења.Код мушкараца, гранање престаје пре пубертета, па млечна жлезда остаје
неразвијена. Код жене се у доба пубертета, деоба епителних трачака наставља, уз
истовремено нагомилавање масног ткива. Обликовање дојки биће условљено накупљеним
масним ткивом, али и расном и генетском предиспозицијом. Коначно разграњање и
формирање жлезданих делова и њихова диференцијација у смеру секреције, завршава за
време трудноће, када дојке показују своју пуну способност за раст. У старости наступа
сенилна инволуција.

2.2 МОРФОЛОГИЈА

Дојка је симетрични парни орган, смештен на предњој страни грудног коша. Најчешће има
облик полулопте са спољашњом, испупченом, слободном страном на чијој средини се
налази брадавица окружена тамним колутом. Нормалну величину достиже у времену
између шеснаесте и деветнаесте године.

Предео дојке се налази изнад грудних мишића, а његова величина зависи од обима и
развијености дојки, што је различито од жене до жене. Оне се могу простирати од II-III
ребра до VI-VII ребарне хрскавице, унутра од парастерналне линије до предње аксиларне
линије, али некада и до најширег леђног мишића. Корен дојке (radix mammae) се налази у
подручју испод другог ребра и наставља се у труп (corpus mammae). Дојка је обложена
кожом која у доњем делу чини оштар превој, попут жлеба (sulcus submammalis) и прелази
у кожу грудног коша.

На дојци се разликује више слојева, односно елемената:



кожа



поткожно масно ткиво



млечна жлезда

У дерми коже која гради ареолу налази се већи број кружних глатких мишићних влакана
који граде мишићни вео (musculus mamillaris seu areolaris). Својим грчењем он доводи до
усправљања брадавице и на тај начин омогућава сисање. Брадавица нормално одговара IV
међуребарном мишићу или V ребру. Ареола је ружичасто или мрко пигментована и износи
у пречнику око 5цм. По ивицама има зрнаста испупчења-glandulae alveolaris (Montgomery-
јеве жлезде), који одговарају акцесорним млечним жлездама. Оне се активирају током
трудноће и луче заштитни масни секрет, који штити ареолу и брадавицу од последичних
мацерација за време дојења. Током трудноће, ареола у целини потамни и увећа се.

Поткожно масно ткиво

– panniculus adiposus чини колевку у којој је смештена млечна

жлезда, која ово масно ткиво дели у два слоја-површни, испред млечне жлезде (осим
брадавице) и дубоки слој, иза млечне жлезде, који је знатно тањи и који одваја млечну
жлезду од растреситог ћелијског ткива и апонеурозе великог грудног мишића. Овај
растресити ћелијски слој омогућава слободну покретљивост млечне жлезде. Оба слоја
масног ткива спојена су са масним ткивом које обавија режњеве млечне жлезде.

Млечна жлезда

– corpus mammae је полулоптастог или купастог облика, обавијена

масним ткивом, лружајући један продужетак према пазуху (recessus axillaris glandulae
mammae). Окружују је два листа површне грудне фасције – предгландуларни и
ретрогландуларни лист.
Она је чвршће конзистенције од околног масног ткива и састоји се од 10-20, а некада и
више режњева (lobi mammae), који су поређани зракасто око осовине која пролази
усправно кроз брадавицу и међусобно су одвојени фиброзним преградама (Кооперова
септа). Сваки од ових режњева се завршава изводним каналићем (ductus lactiferus), који се
спуштају према брадавици. Пре уласка у брадавицу млечни канали се левкасто шире и
граде sinus lactiferus.

Фасције

– Млечна жлезда је укљештена између површног и дубоког слоја површне

фасције. Кооперови лигаменти су окрајни, зупчасти испусти ткива дојке који достижу и
спајају се са површним слојем површне фасције дојке. Гландуларно ткиво са предње
стране је чврсто везано за дубоку страну коже кооперовим лигаментима. Према ареоли
масно ткиво се губи, а жлездано ткиво је интимно везано преко брадавичастог мишића за
кожу ареоле и брадавице.
Млечну жлезду за кожу причвршћују, посебно са бочних страна, везе које чине Кооперови
лигаменти, а мање суспензорни лигамент, који чини спој површне грудне фасције и
фасције великог грудног мишића и кључне кости (fascia claviculopectoralis).
На овај начин дојка је веома чврсто спојена са кожом, а ипак слободно покретна.

Крвни судови



Артеријски крвоток – Артеријска крв у дојку долзи у принципу из три извора:
-унутрашње артерије грудног коша (a. thoracica interna) – васкуларизује медијалне
сегменте дојке
-латералне артерије грудног коша (a. thoracica lateralis) – васкуларизује латералне
сегменте дојке