Хигијена у предшколским установама
1. Увод
Са становишта савременог концепта здравља човека и система здравствене заштите
људи, недвосмислен је закључак да је степен демократичности неког друштвено-
економског и политичког система већи уколико је развио ефикасан и рационалан систем
здравствене заштите. У самој дефиницији здравља акцентовано је стање кохезије
физичког, психичког и социјалног благостања, уз одсуство болести и стања
онеспособљености. Другим речима, здравље полази од стања унутрашње равнотеже, која
води економски и социјално продуктивном животу, и равнотеже са околином. Питање
равнотеже се тумачи напорима појединца и заједнице да успоставе интеракцију са својом
социјалном, културном, економском средином путем размене, комуникације, рада и сл.
одлука.У околностима потпуне адаптације појединца спољној средини, он ће бити здрав,
односно у стању унутрашње динамичке равнотеже. Утицај неповољних фактора ће
смањити адаптабилну моћ појединаца, што за последицу има поремећај равнотеже и стање
болести. Поред степена адаптације спољној средини, на одржавање равнотеже појединца
утиче и његов потенцијал да сам креира и контролише ситуацију. Здравствено васпитање
није толико посебан предмет, колико је став према поучавању у целини. Право васпитање
у најширем смислу је здравствено васпитање, у којем су општа атмосфера, филозофија и
пракса школе усмерени према јединственом циљу, тј све општем развоју тела, разума и
духа. Читав живот у школи мора давати осећај сигурности и охрабрити здраве навике.
Како здравље представља рефлексију свакодневице, аспирације појединаца да
остваре кохезију физичког, менталног и социјалног здравља се испољавају кроз
идентификацију и задовољење властитих потреба, те истовременог позитивног
адаптирања и мењања спољног окружења. Карактеристике промоције здравља су:
обезбеђује равнотежу индивидуе и околине, потенцира позитивне аспекте здравља;
оријентисана је на целокупно становништво, односно на свакодневни живот кроз основне
факторе здравља. У циљу побољшања индивидуалног здравља, од појединца се тражи да
мења начин живота у правцу унапређења здравља социјалне, економске, културне
средине.
Мирјана Мијаиловић
1
Хигијена у предшколским установама
2. Улога васпитача у хигијенско здравственом раду
Деца су активни учесници у животу вртића и заједнице, и треба потхрањивати
њихове здраве навике. Према томе, здравствено васпитање у вртићу је процес у којем дете
треба да буде најактивнији учесник.
Васпитач - учитељ
-
помаже развоју знања и основних вештина детета. Он има на
уму да је свако дете јединствено и утврђује његов идентитет. Он ствара слику о животу
детета у два различита света - дете у вртићу и дете изван вртића; разуме везу између
породице и вртића, па према томе разуме оба света. У вези са тим он проучава
когнитивне, емоционалне, физичке и социјалне карактеристике детета. Стално има на уму
природне потребе детета да усклађује његове захтеве са захтевима друштва. Да би то
могао, васпитач здравља одржава дух истраживања и експериментисања у свом раду.
Васпитач здравља и читав његов живот имају утицај на здравље у вртићу и заједници и од
највеће су важности за сваког грађанина, не само детета.
2.1. Циљ хигијенско здравственоиг васпитања
Циљ новог здравственог васпитања је све ошти развој, хармонија, равнотежа
емоција, духа и тела као и интелекта. У свему томе појединац је окружен условима и
подстицајима који га охрабрују да изрази своју природну тежњу за максималним
истраживањем својих могућности.
Тако схваћено ново здравствено васпитање усмерено је на прилагођавање ставова и
понашања према животу и здрављу. Резултат његовог деловања треба да буде активно
тело, бистар разум пун интереса и личност која има складне односе са другима.
Мирјана Мијаиловић
3
Хигијена у предшколским установама
Општи циљеви васпитача у хигијенско здравственом раду су:
Стицање знања, формирање ставова и понашања предшколске деце и ученика,
родитеља и васпитача у складу са здравим начином живота. Специфични циљеви
су:
Оспособљавање деце свих узраста да врше правилне изборе оних облика понашања
који се односе на здравље, у предшколским установама, школама и заједници.
Да деца стекну основне информације о здрављу.
Да деца формирају навике и развију вештине неопходне за постизање здравог
понашања.
Да деца примене стеченог знања и вештине у свакодневном животу.
Мотивисање деце и оних који брину о деци (васпитача, просветних радника,
родитеља) за здрав начин живота.
Подстицање просветних радника, предшколске деце, ученика, родитеља и
заједнице на активан однос према унапређењу здравља и животне средине кроз
различите активности.
Неопходно је, дакле, обезбедити информације и основне појмове који су везани за
следеће садржаје (Симић, Димитријевић, Анђелски, 1996: 54):
Слика 1. и 2.
Хигијена : прење зуба и руку
•
Здравље као појам, брига за здравље, чување, ко се брине о нашем здрављу и
како то сами радимо.
•
Лична и општа хигијена (руке, тело, коса), хигијена одеће и обуће, чување одеће
и обуће.
Мирјана Мијаиловић
4
