Zdravstvena nega dece obolele od dijabetesa

Visoko zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija

“VISAN”

Seminarski rad

Predmet: Zdravstvena nega u pedijatriji

TEMA:

ZDRAVSTVENA NEGA DECE OBOLELE OD DIJABETESA

PROFESOR:                                                                                                                   STUDENT:

Dr sc. med Boris Kovačević 

                                                                                                              br. Indeksa: 

Beograd, 2017

.

SADRŽAJ

UVOD

..............................................................................................................................................1

1. DIABETES MELLITUS KOD DECE

.............................................................................2

1.1.

Klinička slika...........................................................................................................3

1.2.

Lečenje.....................................................................................................................3

2. ZDRAVSTVENA NEGA DETETA SA DIABETES MELLITUSOM

.........................5

2.1.

Ishrana......................................................................................................................5

2.2.

Fizička aktivnost......................................................................................................5

2.3.

 Edukacija roditelja..................................................................................................6

2.4.

Injekcije insulina......................................................................................................6

2.4.1. Način davanja injekcija insulina........................................................................7

2.5.

 Merenje šećera u krvi..............................................................................................8

2.6.

 Hipoglikemija.......................................................................................................10

ZAKLJUČAK

..............................................................................................................................12

LITERATURA

............................................................................................................................13

1.  DIABETES KOD DECE

            Šećerna   bolest   predstavlja   multisistemsko   oboljenje   sa   biohemijskim,   strukturnim   i 

anatomskim posledicama zbog poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina.

           Diabetes mellitus (šećerna bolest) tip I predstavlja diabetes koji se javlja kod osoba u 

mladjem životnom dobu (često se naziva i juvenilni dijabetes), mada se može pojaviti u bilo kom 

životnom dobu.

              Kod   diabetesa   tip   I,   nivo   cirkulišućeg   insulina   je   veoma   nizak,   ili   odsutan,   zbog 

poremećenog lučenja insulina u ćelijama pankreasa (beta ćelije Langerhansovih ostrvaca). Kao 

odgovor na nedostatak insulina, povišen je nivo glukagona (hormona), a beta ćelije pankreasa 

slabo reaguju na stimuluse promena nivoa šećera u krvi. Kao posledica, bez insulina, ćelije ne 

mogu da koriste glukozu za svoj metabolizam, pa dolazi do brojnih promena u organizmu.

       Brojne su teorije o uzroku nastanka juvenilnog diabetesa, ali se najčešće spominje dejstvo 

faktora sredine u sprezi sa genetskom predispozicijom.  Infekcija odredjenim patogenima može 

da reaguje kao  okidač da  telo  počne  da proizvodi autoantitela  koja  razaraju  Langerhansova 

ostrvca   pankreasa   (kod   85%   obolelih   od   diabetesa   tipa   I   postoje   ova   antitela).   Okidač   za 

pokretanje   ovog   procesa   može   biti   infekcija   virusima   mumps-a   (zauške),   coxacki,   rubella, 

enterovirus,  dejstvo nekih hemijskih agenasa. Kod identičnih blizanaca, svaki drugi par razvija 

diabetes melitus tipa I ukoliko jedan od njih oboli, što sugeriše na jasnu genetsku predispoziciju.

       Statistički podaci pokazuju da od diabetesa svake godine oboli sve veći broj ljudi. Na tlu 

Evrope,   u   skandinavskim   zemljama,   broj   obolelih   se   kreće   i   do   20%,   sa   najvećim   brojem 

obolelih u Finskoj. Oko 50% pacijenata sa diabetes tip I je mlađe od 20 godina. Obično, vreme 

početka je oko četvrte godine, sa najvećom incidencom oko jedanaeste godine. Najčešće, od 

diabetesa obolevaju pripadnici bele populacije, a zatim crne i hispano populacije. Najmanje 

obolelih je medju žiteljima azijskih zemalja. Pripadnici muškog pola obolevaju od diabetesa tip 

I, nešto češće nego pripadnici ženskog pola. Od dijabetesa u Srbiji oboljeva jedno dete na 2.500 

do 3.000 dece. Od dijabetesa tipa 1 godišnje oboli oko 150 devojčica i dečaka uzrasta do 14 

godina. U odnosu na broj obolelih od dijabetesa tipa 1 u ukupnoj populaciji, broj obolelih od 

dijabetesa tipa 2 je mnogostruko više.

       Faktori rizika koji dovode do nastanka šećerne bolesti kod dece predstavljaju kombinaciju 

genetskih i faktora spoljašnje sredine, a glavnim uzrocima se smatraju gojaznost, odsustvo ili 

smanjena fizička aktivnost, način ishrane i perinatalni faktori.

2

1.1.

Klinička slika

      Simptomi  i znaci koji dominiraju kod diabetesa tipa I najčešće su:



prekomerno izlučivanje mokraće (poliurija) i prekomerna žeđ (poliurija)



prekomerna glad (polifagija)  i gubitak telesne težine



bolovi u mišićima, slabost i prekomerno zamaranje



grčevi u mišićima



mokrenje tokom noći (nokturija)



zamućenost vida koja nastaje zbog promena na očnom sočivu i na staklastom telu 

(na početku bolesti)



mučnina, nadutost trbuha i bolovi u trbuhu



može   se   pojaviti   osećaj   utrnulosti   i   golicanja   u   šakama   i   stopalima 

(polineuropatija)



najozbiljnija   komplikacija   prekomernog   nivoa   glukoze   u   krvi   se   dijabetična 

ketoacidoza kod koje se u telu stvaraju ketonska tela, pa može doći do pojave 

nepravilnosti   disanja   (Kusmalovo   disanje),   hipotenzije   (nizak   krvni   pritisak), 

dehidratacije, izmenjenog mentalnog statusa, kome i smrtnog ishoda



dugoročne   komplikacije   šećerne   bolesti   su   nefropatija   (bolest   bubrega   sa 

popuštanjem bubrega zbog promena na krvnim sudovima), neuropatija (promene 

na nervima), angiopatija (promene na malim krvnim sudovima koji kompromituju 

normalnu   cirkulaciju),   retinopatija   (promene   na   mrežnjači   oka   koje   mogu   da 

dovedu do gubitka vida)



pacijenti   oboleli   od   diabetesa   su   skloniji   infekcijama   (respiratorne,   urinarne, 

infekcije kože i mekog tkiva).

1.2.

Lečenje

U osnovi, lečenje juvenilnog diabetesa je terapija insulinom čim se postavi dijagnoza. 

Potrebno je individualno doziranje na osnovu telesne težine i reagovanja organizma na terapiju. 

Obično je doziranje podeljeno na tri doze (pre doručka, pre večere i pre spavanja).

        Insulini se dele na brzodelujuće, srednje i dugodelujuće i različiti su modaliteti njegovog 

ordiniranja. Lečenje diabetesa je u domenu lekara specijaliste endokrinologije.

3