Здравствена нега деце са анемијом
2018
1
1.Увод
Анемија је стање које се односи на смањени волумен црвених крвних ћелија
(еритроцита) у крви и/или смањену количину хемоглобина (протеина који преноси
кисеоник у црвеним крвним ћелијама).
Анемија није болест него симптом који упућује на постојање неке друге болести или
поремећаја у организму. Ако се код некога открије анемија потребно је утврдити узрок и
тип анемије.
Анемије се дијагностицирају смањеним бројем еритроцита, хемоглобина или хематокрита
у крвној слици. Неколико је типова анемија које се класифицирају на разне начине. Могу
се класифицирати према величини или облику еритроцита или према механизму који
узрокује смањење броја еритроцита. Микроцитна анемија означава да су еритроцити
смањени, макроцитна анемија означава повећане еритроците.
Најчешћи узрок микроцитне анемије јесте недостатак гвожђа у прехрани, смањење
апсорпције гвожђа из пробавног тракта (најчешће услед оперативних захвата на
пробавном тракту), повећане потребе за гвожђем (трудноћа, раст током детињства и у
пубертету), или повећани губитак гвожђа из тела (код обилних менструација код жена)
или код различитих акутних или хроничних крварења (најчешће из пробавног тракта, али
неретко и других органских система).
Здравствена нега деце са анемијом
2018
2
2. Анемија код деце
Анемија код деце може бити различитог узрока, а најчешћа је болест крви у
детињству. Може настати због неадекватног стварања еритроцита, због дефицита коштане
сржи, јаког губитка, повећаног уништавања еритроцита или може бити комбинација свих
ових фактора. Дефинише се као смањење волумена еритроцита или концентрације
хемоглобина испод вредности нормалних за одређено време.
Анемија је знатно чешћа болест у нашој популацији него што се на њу мисли, лако се
лечи, а јавља се као подлога другим болестима, најчешће инфекцијама. Узрок високом
оболијевању од анемије свакако треба тражити у лошим прехрамбеним навикама опше
популације, нажалост у великом делу узрокованим сиромаштвом, недовољној
просвећености везане за прехрану одојчади, те неадекватној превентивној терапији у
ризичним групама одојчади.
3. Анемија дечје старости
Сидеропенична анемија
, најчешћа је дефицитарна анемија код деце, а посебно у
старосним групама: новорођенчета, малог и школског детета, те адолесцената и трудница.
Важно је рано препознавање у развоју сидеропеничне анемије, како би се на време болест
лечила, у чему знатно помаже познавање дијагностичког поступка. Добар хематопоетски
статус детета осигурава потребну оксигенираност ткива и органа, неопходну за нормални
раст и развој детета. У терапији новим препаратима гвожђа као што су тровалентни
препарати (гвожђе-протеин-сукцинилат, хидроксид-полималтозни комплекс), постиже се
максимална учинковитост праћена лабораторијски и клинички, а готово уз потпуни
изостанак нус појава двовалентних препарата гвожђа.
Здравствена нега деце са анемијом
2018
4
апсорпција губитак и друго) оскудева дуже време за гвожђем које је неопходно за
стварање нових еритроцита, смањит ће се синтеза хемоглобина и оксифорност крви,
настат ће дефицитарна сидеропенична анемија.
Сидеропенична анемија узрокована недостатком гвожђа најчешћа је дефицитарна анемија.
Нарочито је честа код старости интензивног раста детета (дете старости, пубертет,
адолесценција). Релативно мале количине гвожђа у храни, повећане потребе организма
који расте и тек делимична иако физиолошка асимилација гвожђа (здрави пробавни
систем асимилира само 10-15% гвожђа из хране) узроци су повећане осетљивости,
“рањивости”, крвотворног система детета
те уз крварења и инфекције најчешће узрокују
смањену оксифорност еритроцита – анемију. За разумевање настанка сидеропеничне
анемије, врло је важно познавање метаболизма гвожђа.
3.1. Метаболизам гвожђа
Готово сви живи организми зависе од гвожђа; оно учествује у преносу кисеоника и у
ткивном дисању, а неопходно је и при оксидативним процесима у ћелијама.
Еритроцитопоетски систем детета недељиво је везан за гвожђе; без гвожђа се не ствара
хемоглобин, а без хемоглобина не стварају се квалитетни еритроцити. Оксифорност
еритроцита управо зависи од количини хемоглобина.
Мале количине гвожђа налазе се у свим ћелијама организма; гвожђе је основни састојак
хемоглобина, миоглобина и кромопротеида. Највише гвожђа налази се у хемоглобину
(више од 70%), затим у миоглобину (3,5-4%), у ћелијским хеминима (респираторни
ензими-око 0,20%), у ћелијама јетре, слезине, бубрега и коштане сржи (око 16%), те у
плазми (око 0,10%) и у мишићима (око 12%).
Хемоглобин се ствара непрекидно (уграђује се у “младе” еритроците). Способност синтезе
хемоглобина необично је велика. Ако се потребе организма за хемоглобином нагло
