ВИСОКА ТЕХНОЛОШКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ШАБАЦ
Студијски програм:
Здравствена нега
Предмет:
Здравствена нега у интерној медицини са интерном медицином-1
ОГРАНИЧЕНА ПОКРЕТЉИВОСТ БОЛЕСНИКА И
МОГУЋЕ КОМПЛИКАЦИЈЕ – СЕСТРИНСКЕ
ИНТЕРВЕНЦИЈЕ (ДЕКУБИТУС)
-СЕМИНАРСКИ РАД -
ПРЕДМЕТНИ ПРОФЕСОР:
СТУДЕНТ:
Проф. др Слободанка Манојловић
Данијела Марјановић
9-2/2014
Шабац, октобар 2015.
САДРЖАЈ
1.
УВОД ................................................................................................................... 1
2.
ОГРАНИЧЕНА ПОКРЕТЉИВОСТ БОЛЕСНИКА ........................................ 2
2.1 Интервенције медицинске сестре .
............................................................. 3
2.2 Компликације услед недовољне неге у условима смањене
покретљивости ..................................................................
.................................... 3
2.3 Декубитус .........................................................................................
............. 4
2.3.1 Етиологија и патогенеза ................................................................................
5
2.3.2 Клиничка слика декубитуса ............................................................................
6
2.3.3 Протокол лечења декубиталне ране .............................................................
7
2.3.4 Превенција декубитуса ...................................................................................
7
3.
ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................ 9
4.
ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................. 10
2. ОГРАНИЧЕНА ПОКРЕТЉИВОСТ БОЛЕСНИКА
Смањена покретљивост и непокретност ремете рад различитих ткива и
система, а неминовно делују и на болесникову психу. Смањена покретљивост
или непокретност може бити:
- привремена – траје неколико дана, недеља или месеци док се болесник не
излечи или
- трајна – када у зависности од места прекида може настати параплегија или
квадриплегија.
Реакције болесника на смањење покретљивости или непокретност умногоме
зависе од образовања, културног и породичног миљеа који диктира
понашање, па медицинска сестра увек мора да рачуна на стресогену реакцију
која може бити јачег или слабијег интезитета.
Однос болесника према поремећају покретљивости и непокретности, па
самим тим и према медицинској сестри може бити:
- активан – сараднички,
- избегавајући и
- капитулирајући, када болесник прихвата болест, али се предаје, нема снаге
и није спреман да сарађује.
Могући положаји полупокретног или непокретног болесника у постељи могу
бити:
- пасивни и
- принудни.
Пасивни положај заузимају болесници који нису способни сами да га
промене, већ остају у положају у који га наместе медицинске сестре или
чланови породице, а принудни положаји болесника специфични су за
поједина обољења и могу бити привремени или трајни.
2
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
