Zdravstvena nega obolelih od Parkinsonove bolesti

Visoko zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija

“VISAN”

Seminarski rad

Predmet: 

Zdravstvena nega u neurologiji

TEMA:

Zdravstvena nega obolelih od Parkinsonove bolesti

PROFESOR:                                                                                                                   STUDENT:

Dr sc. Nenad Živković 

 br.indeksa: 

Beograd, 2019.

SADRŽAJ

1.UVOD………………………….........………………………………………………………......1

2.PARKINSONOVA BOLEST.......................................................................................................2

2.1.Klinička slika Parkinsonove bolesti...........................................................................................2

2.2.Zdravstvena nega obolelog od Parkinsonove bolesti.................................................................3

2.2.1.Problemi sa disanjem..............................................................................................................4

2.2.2.Problemi vezani za ishranu.....................................................................................................4

2.2.3.Problemi vezani za eliminaciju...............................................................................................5

2.2.4.Problemi sa okolinom, kretanjem i položajem tela.................................................................5

2.2.5.Problemi lične higijene...........................................................................................................6

2.2.6.Komunikacija bolesnika obolelog od Parkinsonove bolesti...................................................6

2.2.7.Kvalitet života obolelih od Parkinsonove bolesti...................................................................7

2.2.8. Uloga medicinske sestre u poboljšanju kvaliteta života kod obolelih od Parkinsonove 

bolesti...............................................................................................................................................8

3.ZAKLJUČAK.............................................................................................................................11

LITERATURA..............................................................................................................................12

2. PARKINSONOVA BOLEST

             Uprkos   brojnim   istraživanjima   sprovedenim   u   poslednje   dve   decenije,   etiologija 

Parkinsonove bolesti je i dalje u najvećoj meri nepoznata. Dugo vremena se smatralo da su u 

nastanku Parkinsonove bolesti ključni sredinski faktori, dok je kasnije primat preuzela hipoteza o 

interakciji genetičkih i sredinskih faktora. U poslednjih 10 godina, sa otkrivanjem novih gena 

asociranih   sa   Parkinsonovom   bolesti,   fokus   je   značajno   pomeren   ka   genetičkim   faktorima   i 

njihovoj međusobnoj interakciji.

       Parkinsonova bolest se karakteriše kako kliničkom, tako i etiološkom heterogenošću. Pored 

toga,   i   autopsijski   nalazi   pokazuju   određene   razlike   među   različitim   genetički   uslovljenim 

formama Parkinsonove bolesti, kao i u slučajevima sporadične Parkinsonove bolesti .

        Patološki nalazi u najvećem broju slučajeva Parkinsonove bolesti ukazuju na progresivnu 

degeneraciju   i   izumiranje   dopaminergičkih   neurona   pars   compacta   substantiaae   nigrae 

mezencefalona,   kao   i   akumulaciju   alfa-sinukleina   u   zahvaćenim   neuronima   i   formiranje 

Levijevih tela.

2.1.

Klinička slika Parkinsonove bolesti 

      Tri su glavna simptoma Parkinsonove bolesti:



tremor (drhtanje),



rigiditet (ukočenost mišića ruku, nogu i vrata),



bradikinezija (usporenje pokreta).

       Karakteristični su i motorički blokovi, tzv. "freezing" fenomen (fenomen zaleđivanja). Reč 

je o privremenoj nesposobnosti izvršenja nekoga aktivnog pokreta. Manje su izražene smetnje 

psihičkih funkcija (depresivnost, poremećaj spavanja, napetost, demencija), znakovi oštećenja 

različitih   moždanih   nerava   (zamućen   vid,   smetnje   govora   u   smislu   oslabljene   artikulacije, 

otežano gutanje, oštećenje funkcija mirisa, oštećenje nerva lica koje daje izgled maske), promene 

kože - seborični dermatitis, oštećenja autonomnih nervnih funkcija koje nisu pod uticajem naše 

volje   (promene   krvnog   pritiska,   pojačano   znojenje,   impotencija,   poremećaj   mokrenja   i 

pražnjenja creva, najčešće opstipacija) ili, pak, različite deformacije koštano-mišićnog sistema 

(deformiteti stopala i šaka).

2