Zdravstvena nega u rehabilitaciji – ispitna pitanja

Ispitna pitanja iz predmeta: zdravstvena nega u rehabilitaciji

Odgovori

1. Definicija zdravlja i nove dimenzije zdravlja?

Deficija zdravlja SZO

• Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i

socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti. (Ustav
Svetske zdravstvene organizacije,1946)

• Zdravlje nije puko nepostojanje bolesti, već stanje potpunog fizičkog,

mentalnog, duhovnog i socijalnog blagostanja. (Deklaracija SZO iz Alma
Ate,1974)

Definicija zdravlja SZO predstavlja “službenu”, definiciju zdravlja i naći ćemo
je u svim važnijim udžbenicima medicine: uče je, i moraju je znati, studenti
medicine i srodnih fakulteta, širom sveta.
Prihvaćena je, ne samo u stručnim krugovima, već i od nacionalnih vlada kao i
od strane vodećih institucija i međunarodnih udruženja

80-tih godina SZO usvaja još dve dimenzije (nove dimenzije) zdravlja a to su:

•

Funkcionalna sposobnost

je skup bioloških i socijalnih sposobnosti koje

moraju biti objedinjene kako bi pojedinac mogao da obavlja aktivnosti
neophodne da se obezbedi blagostanje.

Sopstveno opažanje zdravlja

ili kvalitet života predstavlja opažanje pojedinca

u vezi sa njegovim položajem u sklopu kulture i sistema u kome živi, a u
odnosu se na ciljeve, očekivanja, standard i probleme.

2. Funkcionalna sposobnost i sopstveno opažanje zdravlja? ( u prvom pitanju )

3. Definicija rehabilitacije?

Rehabilitacija

je definisana kao interdisciplinarni pristup invalidnoj osobi sa

ciljem da zadovolji njene fizičke, psihičke, obrazovne i socijalne potrebe,
pomažući joj da vodi što samostalniji život u granicama sopstvenog invaliditeta,
pri čemu koristi što je moguće više preostale sopstvene sposobnosti.
Rehabilitacija osoba sa nesposobnostima je proces koji ima za cilj da im omogući
da dostignu optimalni fizički, senzorni, intelektualni, psihološki i socijalni nivo.
Rehabiloitacija omogućava ljudima koji imaju nesposobnost da dostignu i razviju
nezavisnost (WHO).

4. Ciljevi rehabilitacije?



Sprečavanje nastanka težeg stepena invaliditeta



Osposobljavanje za nezavisno sprovođenje ADŽ



Zapošljavanje



Socijalna integracija

5. Zadaci rehabilitacije?



Očuvanje funkcija koje su ugrožene



Uspostavljanje funkcija koje su izgubljene



Nadoknada funkcija koje su izgubljene kroz razvijanje preostalih sposobnosti
(kompenzacija) ili zamena (substitucija).



Prilagođavanje na invaliditet.

6. Principi rehabilitacije?

1950, usvojeni su osnovni principi rehabilitacije, od strane UN koji su i danas
aktuelni:

•

Kontinuiranost

predstavlja plansko sprovođenje medicinskog tretmana bez

zastoja između faza medicinskog zbrinjavanja, lečenja i rehabilitacije.

•

Kompleksnost

podrazumeva da pred rehabilitacionim timom nije samo

bolestan čovek, već čovek sa preostalim potencijalima i vrednostima.

•

Timski rad

predstavlja multidisciplinarni pristup invalidnoj osobi sa

zajedničkim ciljem i međusobnim dopunjavanjem veština i iskustava.

Sopstvena težina je primarno opterećenje na većinu kostiju tela i to upravo značajno
doprinosi pravilnom formiranju kosti; s tim u vezi ovde naročito treba imati u vidu da
se svakodnevne aktivnosti opterećenja koštanog sistema manifestuju kroz tzv.
intermitentna opterećivanja. Drugi deo ovih tzv. stresogenih aktivnosti (kao sto su
npr. one uzrokovane od strane aktivnosti mišića) takođe utiču na procese
održavanja/eventualnog povećanja mase kostiju.

Hrskavica i zglobovi

Pošto hijalina hrskavica u sinovijalnim zglobovima nije snabdevena krvotokom, ona
svoju ishranu dobija iz sinovijalne tečnosti redovnim pritiskom, tj. opterećenjem i
rasterećenjem, kojim natapa i crpi tečnost

Za vreme imobilizacije ovi procesi se povlače i hrskavica po pitanju ishrane zavisi od
proste difuzije; na ovaj način se potrebe hrskavice u potpunosti i ona počinje da
propada.

9. Efekti inaktiviteta na ligamente i mišiće?

Mišići

kao izolovane strukture lokomotornog aparata podležu skraćenju i tako

uzrokuju smanjenje obima pokreta u prethodno imobilisanim zglobovima.
Gubitak snage uobičajeno varira među mišićnim grupama.

Kad se zdravi pojedinci postave u mirovanje uz dnevni prekid od 30-40 min., a u
trajanju od 6-7 nedelja, računa se na prosečan gubitak snage u sledećim okvirima:

6,5% gubitak snage na fleksorima podlaktica,
8,7% na fleksorima ramena,
13% snage na dorzifleksorima,
a preko 20% na plantarnim fleksorima stopala.

Smatra se da veliki i snažni mišići gube oko dva puta brže snagu nego mali mišići.

tip I -sporo oksidativna vlakna više su podložna atrofiji,
nego tip II-brza ili glikolitična mišićna vlakna

Po prestanku imobilizacije, smatra se da je potrebno najmanje dva puta duže
vremena da se mišićna snaga oporavi.
Imobilizacija uzrokuje i smanjenje u sintezi kolagena, smanjenje uobičajeno
prisutnih biohemi jskih supstanci i vode, smanjenje broja fibrila/fibroblasta
(tačnije dolazi do nevidljivih "atrofičnih" promena.



Ligamenti

mogu da izgube 1/3 svoje snage u samo 8 nedelja imobilizacije.

Jednom kad se slabost ovih tkiva razvije potrebni su meseci i godine da se
postigne oporavak (ako npr. plantarni ligamenti stopala nisu dovoljno čvrsti oni
ne mogu da preveniraju pad svoda stopala, što može da dovede do
nepopravljivog deformiteteta).

Sa gubitkom normalnog obima pokreta drugi delovi tela moraju ovaj gubitak u
funkcionisanju segmenta da kompenzuju, što često dovodi do povećanog
opterećenja na susedne zglobove

Primarni uzrok (i za nas najinteresantniji) nastanka kontraktura zgloba je
odsustvo normalne mobilnosti zgloba, koje se viđa kako kod nametnutog
totalnog tako i lokalnog inanaktiviteta. Iz svega ovoga proističe da zglobovi
moraju periodično da se stavljaju u uslove punih obima pokreta (da se vežbaju)
da bi se ove komplikacije prevenirale, tačnije moraju se oponašati normalne
aktivnosti.

10. Efekti inaktiviteta na kožu?

Dekubitalne ulceracije, statički edem i subkutani burzitis.

Dekubitalna ulceracija je lokalno oštećenje kože ili tkiva nastalo zbog sile pritiska,
sile smicanja ili trenja, odnosno njihovom kombinacijom.

Burzitis je

zapaljenje

burze, male zatvorene vreće ispunjene tečnošću smeštene u

unutrašnjosti

zglobova

. Burze izgledaju kao balon ispunjen sa malo tečnosti i

spljošten imeđu ostalih tkiva. Njihova funkcija jeste da smanje trenje između tetiva i
kosti, između tetiva i tetiva, između koštanih izbočina i same kože.



kada teže dekondicionirana osoba dođe u uspravnu poziciju nastupa
abnormalno veliko povećanje u frekvenci, praćeno čestim znakovima i
simptomima ortostatske hipotenzije uključujući osećaj vrtoglavice, muke,
znojenja, bledilo, tahikardiju i pad sistolnog pritiska.



Tromboza
Najčečće se javlja u venama nogu i karlice, posebno u dubokim venama
potkolenice. Smatra se da na formiranje ugruška utiču najmanje tri faktora:
- faktori u vezi sa sastavom krvi;
- staza u cirkulaciji;
- povrede krvnih sudova

12. Efekti inaktiviteta na respiratorni sistem?

Odmah po zauzimanju supiniranog ili napred-nagnutog položaja dijafragma i
interkostalni mišići bivaju ograničeni u njihovim normalnim pokretima. Uz to,
ležeći položaj sam po sebi deluje kao ograničavajući faktor širenju grudnog
koša, naročito u pravcu antero-posteriornog dijametra, (sa vremenom se mogu
razviti "kontrakture grudnog koša"), što u krajnjem ishodi dovodi do slabljenja
disajne pumpe

U uslovima opšteg inaktiviteta dolazi do neusklađenosti između ventilacije i
perfuzije, smanjenja razmene gasova, opadanja vitalnog kapaciteta, regionalne
promene u ventilaciji sa stazom u bazalnim, manje pokretnim partijama pluća,
otežanog iskašljavanja i si., što pogoduje infekciji i pojavi bronhopneumonije.

Dužim trajanjem opšteg inaktiviteta dolazi do značajnih promena mnogih
parametara plućnih funkcija (funkcionalnog rezidualnog kapaciteta,
ekspiratornog rezervnog volumena, vitalnog kapaciteta, totalnog kapaciteta
pluća i si).