Zdravstveni učinci pesticida

Fakultet elektotehnike i računarstva 

Zavod za primjenjeno računarstvo 

Seminar iz kolegija: 

Ergonomija računalne i programske opreme 

Zdrastveni učinci pesticida 

IZRADIO: 

Boško Kustura 

0036380400

2 

PESTICIDI 

Pesticidi  su  kemijske  tvari  koje  se  rabe  za  zaštitu  od  insekata,  grinja, 
korova  i  drugih  nametljivaca.  Niti  jedna  grana  kemijske  industrije  ne 
proizvodi  toliko  tvari  koje  mogu  izazvati  kancerogena  oboljenja, 
oštećenja nasljednog materijala kao i reprodukcijskih funkcija, i koje se u 
najvećoj  velikoj  mjeri  izravno  odlažu  u  okoliš,  kao  što  je  to  slučaj  s 
industrijom  pesticida.  Širom  svijeta  raste  proizvodnja  pesticida  koja  se 
procjenjuje  trenutačno  na  približno  5  milijuna  tona  pesticida  godišnje. 
Negdje  oko  12%  pesticida  rabi  se  u  privatnom  sektoru:  u  kućanstvima, 
privatnim vrtovima i travnjacima. 

Prema načinu djelovanja među pesticidima se razlikuju: 

Insekticidi (protiv insekata), 
herbicidi (protiv korova), 
fungicidi (protiv gljivica), 
akaricidi (protiv grinja), 
rodenticidi (protiv pacova), 
nematocidi (protiv glista) i 
moluskicidi (protiv puževa). 

Najznačajniji pesticidi su  DDT, HCH (lindan), HCB (heksa­chlor­benzol), 
PCP  (penta­chlor­phenol),  PCB  (poliklorirani  bifenili),  aldrin,  dieldrin, 
klordan,  karbamati,  estri  fosforne  kiseline  te  drugi  organo­fosforni  i 
organo­klorni  spojevi.  Najbolje  proučeni  pesticid  je  DDT,  na  čijem 
primjeru  se  najbolje  oslikava  djelovanje  večine  pesticida  na  ljudsko 
zdravlje, kao i ravnotežu u našem okolišu. 

Po  kemijskom  sastavu  to  mogu  biti  raznorodni  spojevi  počev  od 
anorganskih 

kao 

što 

je 

primjerice 

bakrovsulfatpentahidrat 

Cu(SO4)x5H20  kao  jedan  od  najstarijih  fungicida  zatim  različiti 
organofosforni spojevi te organski spojevi koji sadrže halogene atome. 

U  posljednjih  pedeset  godina  pesticidi  su  zajedno  s  umjetnim  gnojivima 
postali najtraženiji proizvodi u poljoprivredi. Većinu problema s kojima se 
susreću  uzgajivači  biljaka  i  životinja  rješavaju  zahvaljujući  kemijskoj 
industriji,  koja  danas  omogućuje  kontrolu  sveukupne  poljoprivredne 
proizvodnje.  No,  štetnici  vrlo  brzo  razvijaju  otpornost  na  pesticide  te 
prisiljavaju  poljoprivrednike  da  upotrebljavaju  nove  i  otrovnije  pesticide. 
Cijena  koju  čovjek  plaća  u  borbi  sa  štetnicima  vrlo  je  visoka.  Pesticidi 
zagađuju  okoliš,  prije  svega  površinske  i  podzemne  vodene  tokove  te

4 

PODJELA 

Pesticidi  su  kemijski  spojevi  ili  smjese  spojeva  koje  se  koriste  za 
suzbijanje biljnih bolesti, štetnih insekata i drugih životinja (glodara, ptica) 
kao  i  biljaka  pri  proizvodnji  hrane,  suzbijanje  štetočina  i  gljivica  pri 
skladištenju  poljoprivrednih  proizvoda,  te  za  uništenje  insekata  i  drugih 
organizama  koji  prenose  uzročnike  zaraznih  bolesti  na  ljude  i  životinje 
kao i za suzbijanje raznih parazita.

INSEKTICIDI

  (Engleski  naziv:  insecticides)  Insekticidi  su  otrovi  kojima 

uništavamo  štetne  kukce  (insekte).  Upotrebljavaju  se  u  poljodjelstvu, 
kućanstvu,  veterini  i  medicini.  Prije  pojave  sintetskih  insekticida,  za 
uništavanje  kukaca  upotrebljavale  su  se  biljke  duhan  (sadrži  otrovni 
nikotin) i dalmatinski buhač (sadrži otrovne piretrine). Danas postoji čitav 
niz  sintetskih  insekticida:  DDT,  lindan,  razni  organofosforovi  spojevi  i 
drugi.  Mnogi  od  tih  spojeva  (npr.  DDT)  predstavljaju  veliku  opasnost  za 
okoliš, ali i za ljude, pa se njihova uporaba nastoji ograničiti, tim više što 
se  štetni  učinci  često  očituju  tek  u  nekoj  od  sljedećih  generacija 
potomaka. Od ove skupine pesticida sigurno je  najpoznatiji DDT (diklor­ 
difenil­trikloretan) 

koji 

djeluje 

na 

živčani 

sustav 

kukaca. 

Insekticidi su velika skupina kemijskih sredstava (pesticida) namijenjena 
zaštiti  usjeva  od  insekata,  čija  je  uporaba  zapravo  promovirana 
korištenjem DDT­a tijekom II. svjetskog rata. 
Kontaminacija  planeta  počela  je  s  početkom  borbe  protiv  insekata. 
Zahtjev  za  uništavanjem  malaričnog  komarca  otvorio  je  sezonu  lova  na 
ostale  insekte.  Iza  DDT­a  dolazili  su  sve  jači  insekticidi  (lindan,  dieldrin, 
tepp,  karbamati,  piretroidi)  tako  da  se  postavlja  pitanje  tko  se  brže 
prilagođava  otrovima  ­  insekti  ili  ljudi.  Insekticidi  brzo  prodiru  u  lanac 
prehrane  (masti  i  ulja)  i  tamo  se  dugo  zadržavaju.  Najbolji  kriterij  za 
ocjenu  stanja  je  analiza  humanog  mlijeka.  Uzorci  iz  mnogih  zemalja 
trećeg  svijeta  (Gvatemala)  još  uvijek  pokazuju  razine  daleko  iznad 
dopuštenih  količina.  Razina  insekticida  u  namirnicama  nalazi  se  pod 
kontrolom  (monitoring  sustav),  a  utvrđen  je  tzv.  prihvatljiv  unos,  tj. 
najveća  količina  koja  ne  izaziva  toksične  efekte.  Prema  FAO/WHO, 
prihvatljiv je dnevni unos za DDT 700 mcg.

FUNGICIDI

  Za  suzbijanje  gljivica  na  biljkama  često  se  koriste  različiti 

anorganski ili organski spojevi s živom. Ne treba posebno naglasiti da su 
takvi  preparati  otrovni  i  za  čovjeka.  Od  anorganskih  fungicida  i  dalje  se 
najviše  upotrebljavaju  spojevi  bakra  i  sumpora  (modra  galica,  gašeno

5 

vapno),  pa  i  sam  sumporni  prah.  Ove  anorganske  preparate  danas  sve 
više istiskuju organski fungicidi.

HERBICIDI

 (Engleski naziv: herbicides) Danas su to gotovo u potpunosti 

organski  spojevi,  a  njihovo  djelovanje  se  sastoji  od  prodiranja  u 
unutrašnjost  biljke  (preko  lista  ili  korijena)  gdje  ometaju  životne  procese 
stanice  (stanično  disanje  ­  djelovanje  na  mitohondrije,  fotosintezu  ­ 
djelovanje  na  kloroplaste,  staničnu  diobu  ­  djelovanje  na  staničnu 
jezgru).  Na  procese  fotosinteze  utječe  skupina  spojeva  triazina,  a 
najpoznatiji predstavnik je simazin. 
Ovi  spojevi  uništavaju  biljku,  jer  spriječavaju  sintezu  glukoze  (nastaje 
fotosintezom) u odsutnosti koje dolazi do fotooksidacije enzima katalaze 
koji regulira aktivnost klorofila. Na taj način razgradnja katalaze dovodi i 
do  uništenja  klorofila.  Među  herbicide  koji  ometaju  procese  staničnog 
disanja  spadaju  derivati  dinitrofenola.  To  su  herbicidi  s  kontaktnim 
djelovanjem,  što  znači  da  će  biti  uništeni  samo  oni  dijelovi  biljke  koji  su 
izravno poprskani otrovom. 

Poznati predstavnik ove skupine herbicida je tzv. DNOC (2­metil­4,6­ 
dinitrofenol). Treba naglasiti da je ova skupina herbicida vrlo otrovna i za 
ljude i životinje zbog istog razloga zbog kojih se koristi i protiv biljaka, 
naime ovi spojevi ometaju rad dišnog (respiratornog) sustava. DNOC je 
smrtonosan za štakore već u količini od 7­10 mg. Spojevi iz skupine 
fenoksimasnih kiselina, te supstituenti benzojeve kiseline spadaju u 
herbicide koji djeluju na proces rasta biljke. Pod utjecajem te skupine 
herbicida biljna stanica počinje s nekontroliranim rastom, nastaju stanice 
s više jezgri te gigantske stanice što rezultira poremećajem u izmjeni 
tvari s okolinom koje uzrokuje stanje izgladnjelosti, te konačno smrt 
biljke. U tu skupinu herbicida spadaju neki od najstarijih herbicida uopće, 
razvijenih još za vrijeme II. svjetskog rata. U Engleskoj je razvijen MCPA 
(2­metil­4­klorofenoksioctena kiselina), a u isto vrijeme u SAD­u 2,4­D 
(2,4­diklorfenoksioctena kiselina). Ova skupina herbicida ima dodatnu 
prednost jer selektivno djeluje na različite tipove biljaka, naime same 
fenoksimasne kiseline nisu otrovne za biljke već produkti njihove 
oksidacije. Neke biljke oksidiraju te spojeve dok one koje to ne čine 
bivaju pošteđene od njihovog djelovanja. 

Posljednja skupina herbicida su klorirane masne kiseline. Ti herbicidi 
izazivaju zgrušavanje bjelančevina, pa spadaju u skupinu herbicida koji 
djeluju na stanične enzime. Najvažniji predstavnici te skupine herbicida 
su TCA (natrijeve sol trikloroctene kiseline) i dalapon (natrijeva sol 
diklorpropionske kiseline). Ovi herbicidi nisu selektivni, pa se koriste za