Пушење
Пушење у најширем смислу означава активност оралног удисања дима
биљки које се користе за ту намену (дуван, марихуана,опијум), а људи који
пуше називају се пушачима. Пушачи конзумирају (пуше) цигарете, луле и
наргиле. У ужем, односно најчешћем, смислу се под тиме подразумева
пушење дувана.
Пушење дувана је активно и пасивно удисања дуванског дима који настаје
непотпуним сагоревањем дувана.
Навика пушења датира од 5000—3000. године п. н. е. Кристофер Колумбо
је у свом дневнику забележио да су му домороци на једном острву
поклонили неколико сувих листова биљке горког укуса. Касније су
Колумбови сапутници били запрепашћени када су видели како домороци
пуше и пуштају дим кроз нос и уста.
Амбасадор Француске у Португалу Жан Никот 1560. године донео је
француској краљици Катарини де Медичи лишће и семе дувана,
препоручивши га као средство против главобоље, а такође и за подстицање
„бодрости, доброг расположења и исцељења од многих невоља“.
Коришћење дувана се брзо проширило и на Енглеску трговачким путевима
и дуван се користио као медикамент. Француски трговци дуван преносе
до Гамбије и Сенегала. У исто време каравани из Марока преносе дуван
до Тимбуктуа и коришћење дувана се шири кроз целу Африку до 1650.
године.
Убрзо је коришћење дувана пало под оштре критике државних и
религијских вођа. Мурат IVсултан Османског царства је међу првима
пробао да искорени пушење у друштву. Последњи цар Кине из династије
Минг је непосредно пред збацивање династије пробао да забрани пушење
едиктом а такве активности настављене су и у каснијим династијама. У
Јапану је узгајање дувана сматрано великим злочином због коришћења
земље за узгајање рекреативне дроге уместо хране. Многе религиозне вође
су такође покушавале да смање или забране коришћење дувана. Патријарх
московски је 1634. забрањивао производњу и продају дувана а прекршиоце
кажњавао изузетно суровим казнама. Џејмс I Стјуарт је 1604. покушао да
порезом од 4000% смањи број пушача али је и ова антипушачка кампања
остала са мало резултата. Касније су владари схватили да је тешко постићи
резултат забранама шушења и државе су увеле монопол на производњу и
стављање у промет дувана.
Удисање дуванског дима је најчешћи облик конзумирања дувана.
Приликом пушења дувана користи се лист биљке Nicotiana tabacum L,
пореклом из суптропских крајева Америке. Самом дувану се у процесу
производње додају разни адитиви за поспешивање приноса, промену боје,
мириса, лакшег сагоревања чиме се још више процесом пиролизе повећава
њихова токсичност. Дим који се ствара сагоревањем таквих супстанци
заједно са дуванским димом удисањем доспева до плућних алвеола, преко
чијег зида се процесом дифузије, никотин и остале штетне материје уносе
у крвоток. Као резултат штетног дејства дуванског дима у организму
расте крвни притисак, брзине откуцаја срца и настоју бројни други
органски и психички поремећаји. Организам у контакту са никотином
производи допамин и ендорфин који се повезују за осећајем задовољства
код пушача и стварање зависности. Од 2000. године преко 1.22 милијарде
људи на планети пуши дуван. Учесталост пушења дувана је већа код
мушке популације мада се код млађих пушача изједначава однос између
мушких и женских пушача.
Колико филтри и муштикле – стварно штите?
Проналаском филтара за цигарете дуванска индустрија је доживела прави
бум, јер је већина пушача уверена да их филтри потпуно штите.
Последњих година бучно се рекламирају и муштикле. Нажалост, то је само
обмана за наивне пушаче.
Ако би филтар или муштикла за само неколико процената смањили унос
катрана или никотина, пушач би добио дозу на коју је навикао, повећава о
би број и дубину удисаја дима, а ако и то не помогне, повећавао би број
попушених цигарета – а тада се ствари могу додатно искомпликовати.
Харвадска истраживања доказују да филтри задржавају део никотина и
катрана или повећавају количину угљен-моноксида за 28%, а то значи да
филтри повећавају опасност од атеросклерозе и инфаркта, док пушење без
филтра повећава опасност од рака уопште.
Друга истраживања показују да ефикасан и безбедан филтар може да буде
само једна гломазна, тешка и скупа апаратура која нема ништа заједничко
са малим филтром на крају цигарете.
Прозводња
Производња дувана/производа од дувана, је високо профитабилна.
Дуванска индустрија помаже пољопривредне произвођаче веома
повољним кредитима за набавку механизације и изградњу сушара за дуван.
Дуван се у неким крајевима дуго гаји, постоји традиција и постигнут је
врло високи квалитет. Примера ради познат је дуван из околине Бајине
Баште. Чувена сорта „Бајинац“ је нажалост, за време Другог светског рата
нестала. Познат је, по високом квалитету, и дуван из Херцеговине.
Сматра се да је најбољи дуван са Кубе.
И док се цигарете праве у фабрикама машински, цигаре са Кубе се праве
ручно.
