1
Z E L E N A Š K I U G O V O R I
UVOD
Zelenašenje, kao izraz u pravu, nastao je pre svega iz ne tako retke prakse,
još u vreme raspada feudalizma, da trgovci (lihvari) od seljaka kupuju žito i to
dok je još na klasu, odnosno „na zeleno“, i tom prilikom koristeći se njihovim
stanjem nužde, kasnije ostvaruju nesrazmernu dobit. Naime, zelenašenje je
postojalo još u rimskom pravu, ali se pre svega vekovima vezivalo za zajam i
kredit. Uzimanje kamate smatralo se zelenašenjem i u rimskom pravu i u
kanonskom pravu, bez obzira na veličinu interesa koji je uziman.
Zelenaški ugovori su se naročito javljali ranije kod ugovora o zajmu, gde
je zajmodavac ugovarao za sebe veliku stopu kamate. Međutim, on se pojavljuje
i kod drugih ugovora, kao na primer, kod prodaje stvari, čija cena nije propisana,
kod zakupa gde je zakupna vrednost stvari nesrazmerno veća ili manja od
ugovorene zakupnine i dr.
Kroz literaturu nailazimo na termin „zelenaš“, što bi u izvornom značenju
predstavljalo osobu koja od seljaka kupuje žito u zelenom stanju, odnosno u fazi
dok ono nije sazrelo. Zelenaš pri tome ima i odgovarajući rizik da li će godina
biti rodna, da li će eventualno nevreme uništiti rod i kakva će biti cena zrelog
žita na berzi.
Imajući u vidu i čestu tešku situaciju zemljoradnika kome je novac neophodan
za plaćanje poreza i slično, zelenaši neretko do krajnjih mogućnosti obaraju
cenu kod kupovine zelenog žita. Ugovor sklopljen pod ovakvim uslovima
naziva se zelenaški ugovor i pod određenim okolnostima se smatra ništavnim
Zelenaši trguju na berzi i njihove akcije (dokumenta da su vlasnici žita koje će
tek sazreti) se zovu fjučersi (engl. futures - budućnost), jer je stvarna naplata
vezana za budućnost. Trgovina fjučersima je legalna.
U srpskom jeziku reč zelenaš ima negativno i uvredljivo značenje.
Zelenašenjem se bave oni koji imaju slobodnih sredstava, pojedinci koji „igraju“
na berzi, banke...
2
1. POJAM
Zelenaški ugovor predstavlja ustanovu Obligacionog prava, a primenjuje se
kod dvostranoobaveznih i teretnih ugovora.
Ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim
materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom,
lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je
u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se
obavezao dati ili učiniti.
Za zelenaški ugovor je nužno da se isti zasniva na dva kumulativna uslova
(subjektivnom i objektivnom). Kao objektivni uslov, nužno je ustanoviti
očiglednu nesrazmeru između činidbe i protivčinidbe. Za subjektivni uslov je
nužno da ta nesrazmera proizilazi iz subjektivnog stanja drugog saugovarača
(njegova nužda, nedovoljno iskustvo, teško materijalno stanje, lakomislenost ili
zavisnost). Dakle, potrebno je istovremeno postojanje, oba elementa i
subjektivnog i objektivnog, da bi se određeni ugovor smatrao zelenaškim.
1.1. Poređenje sa institutom prekomernog oštećenja
Zabranom zaključivanja zelenaških ugovora zaštićuje se načelo jednake
vrednosti davanja kod dvostranih ugovora. Pojam zelenaških ugovora treba
razlikovati od prekomernog oštećenja, iako postoje izvesne zajedničke osobine
ova dva pojma. Za razliku od prekomernog oštećenja pojam zelenaškog ugovora
zasniva se na dva kumulativno postavljenja uslova, koja su već spomenuta. Na
taj način, polje primene oba ova pravna sredstva ne mora se uvek poklapati, pa
je zbog toga opravdano stanovište o njihovom istovremenim postojanju u
jednom zakonodavstvu. Neki zakonici ne poznaju oba pravna sredstva, braneći
stav da se zabranom zelenaških ugovora odstranjuje mogućnost povrede
principa ekvivalencije i da je prema tome prekomerno oštećenje nepotrebno kao
sredstvo kojim se takođe ispravlja nepravičnost do koje dolazi usled
disproporcije u međusobnim prestacijama. Međutim, ako se uzme u obzir
činjenica da se polja primene ova dva pravna sredstva ne poklapaju, sasvim je
opravdano gledište o njihovom zajedničkom, odnosno paralelnom postojanju,
koje je Zakon o obligacionim odnosima prihvatio, vodeći se, pre svega,
stanovištem naše sudske prakse.
Razlika ova dva instituta ogleda se u tome što kod prekomernog oštećenja
je oštećenja strana bila u zabludi, odnosno prevarena je prilikom zaključenja
