Zelenišno đubrivo
МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ- БИОФАРМИНГ
БАЧКА ТОПОЛА
„ЗЕЛЕНИШНО ЂУБРИВО“
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ
: АГРОХЕМИЈА
СТУДЕНТ:
СТЕФАН КРСТИЋ
МЕНТОР
: ЗДРАВКО ХОЈКА
26041992710233
БАЧКА ТОПОЛА, СЕМПТЕМБАР 2018
САДРЖАЈ:
........................................................................................3
2. КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗЕЛЕНИШНОГ ЂУБРИВА
.......................................................7
.........................................................11
............................................................................12
2

хране за исхрану свог становништва и због мале употребе ђубрива, што није случај у
пољопривредно развијеним земљама света.
Постоје различите поделе ђубрива по свом саставу, пореклу, деловању и намени. По свом
саставу, зависно од тога у којим материјама се налазе готова биљна хранива непосредно
приступачна биљкама или које су материје након чије примене ће хранива тек бити
образована, сва ђубрива се деле на:
органска ђубрива
минерална ђубрива
органо-минерална ђубрива и
микробиолошка ђубрива.
Органска ђубрива
Органска ђубрива представљају широку групу материја које у свом саставу садрже
одређену количину, обично више биогених елемената (биљних хранива), али за разлику од
минералних ђубрива, у мањим количинама. Њиховом применом, поред поправке
хранидбеног режима земљишта у значајној мери се поправљају водни, ваздушни,
адсорпциони и топлотни режим, као и микробиолошка својства земљишта. Из овог
разлога органска ђубрива, поред одеређеног директног утицаја на исхрану биљака са
својим уделом биогених елемената, имају и индиректан утицај на комплексну минералну
исхрану биљака, преко побољшања многих чинилаца опште плодности земљишта, што у
сваком случају није случај са применом многих минералних ђубрива.
Органска ђубрива по свом саставу и особинама чине јако хетерогену групу материјала,
који се добијају од различитих отпадака биљног и животињског порекла, насталих у
пољопривредној и индустријској производњи, домаћинству и другој природној средини.
Значај свих материја од којих се добијају органска ђубрива није подједнак пошто се исти
не срећу у истим количинама у свим деловима природне средине.
4
Из тог разлога пажња се у већој мери обраћа на она органска ђубрива која се добијају од
материјала који су у већој мери заступљени. С обзиром на то, најзначајнија органска
ђубрива се деле на пет основних група, и то:
стајска ђубрива
компости
тресетна ђубрива
зеленишна ђубрива и
жетвени остаци.
Ђубрива произведена у процесу производње различитих домаћих животиња и живине, као
споредни производ њихове главне производње (меса, млека, јаја, и др.), деле се по начину
добијања и саставу на три основне групе, и то:
чврсти стајњак
осока и
течни стајњак.
Чврсти стајњак
Чврсти стајњак, који се најчешће назива само именом стајњак, представља мање или више
разложену, односно микробиолошки ферментисану мешавину чврстих и течних
излучевина домаћих животиња са додатим материјама за упијање трчних делова, тј.
простирке. То је најстарије и највише примењивано органско ђубриво, пошто га
производи свако пољопривредно газдинство које гаји стоку. Састав и особине стајњака у
највећој мери су условљени саставом животињских излучевина и саме простирке, а потом
и од дужине и начина његовог припремања.
5
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti