Departman za pravne nauke
Vežbe iz stvarnog prava
Zemljišne knjige
Pojam zemljišnih knjiga
Zemljišne knjige su javni registri u kojima se upisuju nepokretne stvari i stvarna prava na
nepokretnostima, kao i neka obligaciona prava na ovim stvarima (npr. ugovorno pravo i pravo prekupa).
Nepokretnosti imaju položaj koji se ne menja, pa je olakšana evidencija.
Javna isprava je pisana isprava koju izdaje ili potvrđuje nadležni državni ili drugi organ.
Ova isprava je sastavljena u cilju konstatovanja određenih činjenica koje imaju značaja i proizvode
pravno dejstvo.
Javna isprava najčešće služi radi dokazivanja činjenica o kojima je reč u njoj.
Pojam zemljišnih knjiga
Neke javne isprave: Uverenje poreske uprave da je određeno lice platilo porez; Uverenje da je određeno
lice završilo školovanje; Izvod iz matične knjige rođenih; Izvod iz matične knjige umrlih; Izvod iz matične
knjige venčanih; Izvod iz katastra nepokretnosti; Izvod iz zemljišnih knjiga.
Javna isprava se uzima kao dokazno sredstvo kojim se dokazuju činjenice o kojima je reč u ispravi.
U zemljišnu knjigu upisuju se dve vrste nepokretnosti: zemljišta i zgrade.
Zemljišne knjige su javne knjige i podaci koji se u njih upisuju dostupni su svima.
Načela
Načelo upisa (formalno načelo) – stvarna prava na nepokretnostima mogu se steći samo upisom u ZK,
predstavlja način pribavljanja stvarnih prava na nepokretnostima. Upis prava svojine u ZK ima
konstitutivno dejstvo – uknjižba predstavlja trenutak kad kupac stiče pravo svojine, sve što je do upisa
preduzeto predstavlja samo pripremu. Stvarna prava se stiči i prestaju upisom u ZK.
Načelo javnosti – ZK su javne knjige, njihova sadržina je dostupna svima. Svako može tražiti da pogleda
bilo koji ZK uložak i zahtevati da mu se izda pismeni izvod iz zemljišnih knjiga. Pravo razgledanja se
odnosi na glavnu knjigu i na zbirku isprava i na pomoćne knjige.
Načela
Načelo pouzdanja u zemljišne knjige – da je sadržina ZK verodostojna, a to znači istinita i potpuna.
Načelo legaliteta – označava da ZK sud ispituje po službenoj dužnosti da li su ispunjeni predviđeni uslovi
za upis. Sud ocenjuje formalne uslove za upis u ZK. Ne ocenjuje pravosnažnost pravnog posla koji služi
kao pravni osnov za upis.
Načelo prvenstva (prioriteta) – raniji upis uživa prvenstvo u odnosu na docniji.
Katastar
Zakon o državnom premeru i katastru (Sl. glasnik 72/09, 18/10)
Katastar nepokretnosti je osnovni i javni registar o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima.
Nepokretnosti koje se, u smislu ovog zakona, upisuju u katastar nepokretnosti, jesu:
zemljište (katastarske parcele poljoprivrednog, šumskog, građevinskog i drugog zemljišta);
nadzemni i podzemni građevinski objekti;
posebni delovi objekata koji čine građevinsku celinu (stan, poslovni prostor, garaža i drugi).
Objekti su: zgrade svih vrsta, privredni objekti, objekti kulture, sporta i rekreacije, skloništa i drugi
građevinski objekti.
Katastar
Katastar je javna knjiga i svako može dobiti uvid u podatke katastra u službenim prostorijama nadležnog
geodetskog organa. Ipak, javnost katastra nije bez izuzetaka, posebnim propisom može se isključiti
izlaganje na uvid pojedinih katastarskih podataka.
Zainteresovana stranka može zahtevati i pisanu ispravu o pojedinim katastarskim podacima, i u ovom
slučaju se može posebnim propisom ograničiti izdavanje isprava (zaštita državne i poslovne tajne, kao i
zaštita ličnih podataka).
Katastar
Poslove premera i katastra zemljišta vode organi uprave opštinski (opštinski geodetski organ),
pokrajinski i republički, a obavljanje premera i unošenje podataka u katastar obavlja se po službenoj
dužnosti.
Katastar zemljišta se izrađuje na osnovu geodetskog premera.
Premer omogućava da se utvrdi tačno prostiranje, veličina i oblik zemljišta i da se odredi njegov položaj u
odnosu na druga zemljišta.
Katastar
Katastar zemljišta sastoji se iz: katastarskih planova i katastarskog operata.
