2
Fazila Ferizović
Žene lideri i žene menadžeri u vođenju organizacije
EDUCONS UNIVERZITET
FAKULTET ZA PRIMENJENU BEZBEDNOST
ZAVRŠNI RAD
Tema:Žene lideri i žene menadžeri u vođenju organizacije
Mentor:
Student:
Prof. Dr Nebojša Pavlović
Fazila Ferizović FB 87/14
Sremska Kamenica
4
Fazila Ferizović
Žene lideri i žene menadžeri u vođenju organizacije
UVOD
Nepravedno je što je dugo vreme biznis bio rezervisan samo za muškarce, a nažalost
jasno je i da muškarci nerado prihvataju ideju o ženi “na svojoj teritoriji”. Svidelo se to njima ili
ne žene su već odavno tamo.
Dakle, različitosti se ne ogledaju samo u toliko očitim fizičkim razlikama, one se šire i na
društveni te i na emocionalno - psihološki profil pola. Negde leže osnovne pretpostavke,
odnosno uslovi za uspešnost u menadžmentu. Mozak žene je ključ njenog uspeha.
U našem društvu postoji uverenje da muškarci i žene imaju iste mogućnosti,
predispozicije i potencijale potrebne za uspešno bavljenje biznisom. Istina je zapravo da bi
trebali imati samo iste želje za razvoj svojih potencijala.
Prvobitna podela rada u mnogome je opredelila i današnji stav prema ulogama muškaraca
i žena. Dok su muškarci branili ognjište i lovili, žene su prikupljale plodove i odgajale
potomstvo. Prema takvoj podeli razvijala su se i tela – muškarci su postali krupniji i veći od
žena. Kako bi odgovorio na specifične zadatke i mozak se kod muškaraca i žena razvijao na
različit način.
Muškarci i žene različito razmišljaju, različito veruju, imaju različit pogled na stvari te
različite prioritete i različito se ponašaju.
Žene imaju razvijeniju intuiciju i po pravilu veći emocionalni koeficijent od muškaraca.
A kako istraživanja pokuazuju mogu se slobodnije osloniti i na svoju izuzetno razvijenu
intuiciju, jer je centar za ove osećaje smešten u desnoj hemisferi mozga koja je kod žena mnogo
aktivnija nego kod muškaraca.
Stav po kojem su žene manje sposobne od muškaraca za obavljanje menadžerskih
poslova zajednički je za većinu društava u svetu. Žene menadžeri uglavnom su pozicionirane na
nižim razinama u organizacijskoj hijerarahiji i raspolažu značajno manjom moći od svojih kolega
muškaraca. Postojanje “staklenog plafona”,
1
kao globalnog fenomena očito je i Srbiji.
Prema izveštaju International Labor Organization (ILO), iako žene predstavljaju više od
40% svetske radne snage, njihov ukupni udeo u menadžerskim pozicijama u mnogim zemljama
retko prelazi 20%.
2
Biznis je vekovima pripadao muškarcima. Nije se naročito razmišljalo kako bi se žene
mogle uključiti u biznis rezervisan isključivo za muškarce i kako bi se ponašale na tom
izazovnom parketu. Godine su prolazile a da se ništa značajno nije dešavalo s podsticanjem žena.
Za njih je po pravilu bila rezervisana metla i krpe, poslovi u kuhinji i odgajanje dece. One su
večito bile „dežurne“ u kući i porodici. Olovka i rokovnik su bili suviše daleko od njihovih očiju
i ruku. Kada su se približile biznisu i kad su im olovke i rokovnici bili dostupne, nastale su
revolucionarne promene i otvorilo se onda niz pitanja. Žene su iskoristile svoju životnu šansu i
toliko uznapredovale u biznisu kao preduzetnice i menadžerice da su postale jednake ili bolje
(nikako lošije) od muškaraca.
1
Taj je termin nastao u USA u sedamdesetim godinama prošloga veka sa ciljem da opiše “nevidljivu, veštačku
barijeru napravljenu od predrasuda u stavovima i predrasuda u samim kompanijama, koja ženama zatvara put ka
najvišim menadžerskim pozicijama
2
Wirth, 1998.
5
Fazila Ferizović
Žene lideri i žene menadžeri u vođenju organizacije
Kao studenttkinja Fakulteta za primenjenu bezbednost zamišljam sebe kao
uspešnu, poslovnu ženu, koja dobro poznaje svoju struku, voli posao koji radi, te lagano
napreduje ka poziciji menadžera.
Ovaj rad fokusira se na osobine koje karakterišu žene, a doprinose uspešnosti u
menadžmentu. Čak i u Srbiji, koja se ne može pohvaliti preduzetničkom filozofijom, primćeno je
prisustvo žena u menadžmentu. Njihovo vreme, dakle, tek dolazi.
7
Fazila Ferizović
Žene lideri i žene menadžeri u vođenju organizacije
Isto tako, menadžment osigurava tzv. logističku podršku
11
kako bi se stvorili uslovi za
efektivnu i efikasnu upotrebu i ostalih resursa radi ostvarivanja ciljeva preduzeća što uvek
zahteva udruživanje zajedničkih snaga koje određuje menadžment.
Zadatak menadžmenta je osposobljavanje ljudi na zajednički rad te pretvaranje njihovih
snaga u nešto delotvorno, a slabostima u nešto nevažno
12
. Pošto se bavi povezivanjem ljudi radi
ostvarivanja zadanog cilja, menadžment se smatra sastavnim delom kulture naroda. Kako bi se ta
kultura prenela u organizaciju moraju se postaviti jasni i konkretni ciljevi te posvetiti
zajedničkim pripadajućim vrednostima. Svaka razina menadžmenta i njeni članovi moraju
neprestano rasti i razvijati se, zavisno o potrebama i mogućnostima.
13
Osnovno obeležje organizacije koja posluje na globalnom tržištu odnos je prema svetskom
tržištu kao celini, usredotočenost na zaposlenike i timski rad te najnovija tehnološka i
informatička dostignuća. Zbog čestih promena zahteva tržišta svaka organizacija mora oblikovati
određenu strategiju kako bi prilagodila proizvode i usluge tim zahtevima i na taj način
zadovoljila želje i potrebe potrošača. Tako oblikovana strategija mora biti vođena od strane
menadžmenta u kome su sve funkcije menadžmenta prilagođene uslovima u globalnom
okruženju.
14
Uspešno obavljenim osnovnim funkcijama menadžmenta smatra se razumevanje složenosti
poslovnog okruženja i kombinovanje različitih ekonomskih, društvenih, političkih, zakonodavnih
i kulturnih sastava.
15
1.2 Funkcije menadžmenta
Teorija menadžmenta sastoji se od većeg broja klasifikacija funkcija menadžmenta, a prvu
poznatu klasifikaciju izneo je Henri Fayol koji se zbog toga i smatra ocem teorije menadžmenta.
Elemente menadžmenta poređao je po funkcijama logičnim redosledom:
planiranje,
organizovanje,
vođenje,
koordinisanje
i kontrola
16
Funkcije menadžmenta važno je gledati s obzirom na razine menadžmenta i njihov
hijerarhijski sastav. Funkcije menadžmenta razlikuju se po opsegu, sadržaju i prirodi i one su:
17
planiranje, organizovanje, upravljanje ljudskim potencijalima,vođenje i kontrola.
11
Logistička podrška – deo sastava upravljanja u određenim oblastima kao što su: nabavka, distribucija, zalihe,
skladištenje, itd. Podrazumeva nabavku i distribuciju opreme, tehničkih informacija, rezervnih delova i objekata
te obuku zaposlenih za pravilno funkcioniranje plana, projekta ili poduzeća. – BusinessDictionary,
http://www.businessdictionary.com
12
Drucker, P.: op. cit., str. 20.
13
Drucker, P.: op. cit., str. 21.
14
Bedeković, V.; Golub, D.: op. cit., str. 59.
15
Ibid., str. 61.
16
Sikavica, P.; Bahtijarevic-Šiber, F.: op. cit., str. 69.
17
Weihrich, H.; Koontz, H.: “Menadžment„, MATE, Zagreb, 1994. , str. 20.
