Sadržaj:
Uvod ....................................................................................................................... 3
Osobine i tipovi preduzetnika ................................................................................. 4
Tipovi žena preduzetnika prema stilu rada ............................................................. 9
Tipovi žena preduzetnika prema ličnim karakteristikama ..................................... 11
Strategije za balansiranje „karijera“ žene preduzetnika ........................................ 14
Zaključak ............................................................................................................... 17
Literatura ............................................................................................................... 18
2
Uvod
Ako se pod preduzetništvom u najširem smislu reči podrazumeva preuzimanje rizika da se
komercijalizuje nova ideja preko proizvodnje i prodaje proizvoda/usluga kroz osnivanje
sopstvene firme, preduzetnik je svako ko ispunjava te uslove. Ovakva opšta definicija
preduzetništva se dalje razrađuje: ko može biti preduzetnik i koji su kvaliteti uspešnog
preduzetnika. Rasprave po pitanju ko može biti preduzetnik uključuju i rasprave koje
karakteristike imaju žene preduzetnici?
Tradicionalna teorija preduzetništva ističe „dualnu karijeru“ žene kao ograničenje koje
umanjuje šansu ženama da budu uspešni preduzetnici, odnosno „karijera majke“ i karijera žene
uspešnog preduzetnika su nespojive. Pošto u praksi ima uspešnih žena, onda se prepreka za žene
postavlja u obliki „staklenog plafona“. „Stakleni plafon“ je granica do koje žene uopšte, a
pogotovo žene majke, mogu razvijati svoju poslovnu karijeru. Ovaj „plafon“ je oduvek postojao,
samo u različitim oblicima: najpre u obliku patrijarhata, kada postoji shvatanje da je žena
potčinjeno ljudsko biće u porodici, jer sve odluke donosi muškarac; zatim, preko podele
zanimanja na „muška“ i „ženska“; preko podele poslova na „ženske“ (izvršne) i „muške“
(menadžerske); preko podele poslova na dobro plaćene („muške“ poslove) i slabije plaćene
(„ženske“ poslove); preko nižih (za žene) i viših primanja (za muškarce) za iste poslovne
rezultate i sl.
S obzirom da žene u praksi sve više probijaju ove „plafone“, mnoge velike kompanije, na
različite načine, pomažu ženama koje su u njima zaposlene da lakše savladaju „dualnu karijeru“:
preko fleksibilnog radnog vremena, agregiranog radnog vremena, alociranog radnog vremena,
obavljanja rada kod kuće i sl. Ipak, istraživanja pokazuju da je veliki broj žena motivisan da
postanu preduzetnici baš zbog želje da same sebi stvore uslove za uspešno obavljanje obe
karijere („karijere majke“ i poslovne karijere). Pri tome koriste različite strategije, shodno tome,
formiraju se različiti tipovi žena preduzetnika.
Međutim, savremena teorija preduzetništva uspešnim preduzetnikom smatra onog preduzetnika
koji uspeva da izbalansira tri karijere: poslovnu karijeru, „porodičnu karijeru“ i „karijeru
konfornog života“, a stepen uspešnosti se meri stepenom izbalansiranosti. Ženi preduzetniku je,
zbog njenih bioloških karakteristika, opet teže da postigne optimalan balans. U ovom radu se
obrađuje tipologija žena preduzetnika prema stilu rada i prema personalnim karakteristikama,
kao i neke strategije za postizanje ravnoteže između tri navedene karijere.
4
Komunikativnost
– neophodno je da preduzetnik dobro komunicira verbalno i pismeno u
okviru i van preduzetničkog poduhvata. Vrlo često komunikacioni problemi mogu biti izvor
problema koji dovode do loše realizacije.
Opštost
– preduzetnik mora biti sposoban da vidi uopštenu sliku tekuće poslovne situacije,
tj. da ima viđenje poduhvata u odnosu na kompaniju ili potencijalni uticaj na krajnje proizvode
preduzetničkog poduhvata.
Rešavanje konflikta i problema
– od navedenih atributa ovo je jedan od najvažnijih.
Preduzetnik mora biti sposoban da identifikuje i razume probleme i da razvije i primeni rešenje.
Vođenje ljudi
– preduzetnik mora biti sposoban da efektivno vodi ljude.
Iskustvo
– potrebno je veliko iskustvo za uspešnu realizaciju datog preduzetničkog
poduhvata. Važna je sposobnost sticanja iskustva i njegove primene na dati preduzetnički
poduhvat.
Ambicioznost
– pogodno je da preduzetnik ima ambicije, što predstavlja dodatnu
motivaciju da realizacija preduzetničkog poduhvata bude što uspešnija.
Energičnost
– preduzetnik treba da bude pun energije, iz čega proizilazi i spremnost
ulaganja truda u svim situacijama na koje nailazi.
Znanje
– preduzetnik treba da ima odgovarajuće obrazovanje, ali i sposobnost da brzo
sakupi odgovarajuće informacije o svim aspektima preduzetničkog poduhvata.
Perspektiva
– preduzetnik mora imati tu sposobnost da odstupi nekoliko koraka i sagleda
celokupan preduzetnički poduhvat; u protivnom, može prevideti neke probleme.
Smisao za humor
– preduzetnik treba da bude ozbiljan u realizaciji preduzetničkog
poduhvata, ali radi stvaranja što kreativnije atmosfere za rad takođe mora imati smisao za
humor.
Inicijativnost i preuzimanje rizika
– preduzetnik treba da pokaže inicijativnost i bude
voljan da preuzme rizik.
Organizacija
– ova sposobnost preduzetnika je bitna radi raspoređivanja vremena i
energije tamo gde je potrebno.
Poznavanje tehnologije
– neophodno je poznavanje tehnologije, što ne podrazumeva da
mora biti ekspert.
Motivisanje članova tima
– ova sposobnost preduzetnika je neophodna za realizaciju
5
preduzetničkog poduhvata i vrlo je bitna.
U skladu sa definicijom preduzetnika, da je to osoba koja stvara novo preduzeće, treba
preispitati šta je to što neke pojedince motiviše da postanu preduzetnici. Ukoliko su poznati
faktori koji utiču na stvaranje preduzetničkih poduhvata, lakše je i proceniti eventualnog
“uspešnog” preduzetnika.
Istraživanja su otkrila niz faktora koji mogu uticati
da osoba postane preduzetnik:
Lične karakteristike,
Iskustvo,
Okolnosti životnog puta,
Prolazne tačke karijere,
Ljudi od pozitivnog uticaja,
Naklonjeni uslovi okruženja
Ukoliko se krene od istraživanja “karakteristika ličnosti”, nailazi se na rezultate koji
takođe mogu ukazati i na rukovodioce. U okviru navedenih analiza obrađena je potreba za
dostignućem, unutrašnji skup kontrole i visoka tolerancija nejasnoće. Neki rezultati su ukazali da
preduzetnici poseduju veliku potrebu za uspehom, ali ova osobina nije karakteristična samo za
njih. Činjenica je da neki istraživači nisu uspeli da uspostave vezu između potrebe za uspehom i
sklonosti preduzetnika da startuje sa novim poslom.
Drugi proučavani faktor, “unutrašnji skup kontrole”, takođe je delimično povezan sa
preduzetnicima, u smislu da su spremniji da realizuju i teže poduhvate, zbog uverenja da uspeh
zavisi samo od njihovog truda. Međutim, ovako definisana karakteristika može biti pridodata i
rukovodiocima.
Konačno, “visoka tolerancija nejasnoće” je uglavnom pridodata preduzetnicima. Ova
karakteristika ukazuje da je preduzetnik spreman da nastavi sa realizacijom poduhvata i u
slučajevima kada je situacija neizvesna. Rukovodilac može posedovati ovu karakteristiku, ali ne
sa tako visokim stepenom.
Istraživanja su jednim delom usmerena i na važnost iskustva i ličnih karakteristika
menadžmenta, kao što je porodično okruženje u detinjstvu, obrazovanje, starost i radna istorija.
Istraživanje sa najviše kontradiktornosti jeste istraživanje “porodičnog okruženja”. Prve
analize ukazale su da je prvo dete, ili jedino, ono koje ima više samopouzdanja zbog pažnje
roditelja, ali novija istraživanja ukazuju baš suprotno.
