Život Florens Najtingejl
Govorila je sedam jezika, bila zainteresovana za matematiku I statistiku, ali njena
najveća ljubav se ispoljavala u vidu negovanja I brige o bolesnicima. Bila je liberal i
meritokrata, podržavala je slobodu govora i mišljenja I zagovarala versku toleranciju.
Život je posvetila svom pozivu, smatrajući ga „pozivom u božju službu”. Boga je videla
kao „savršenog tvorca” koji je stvorio svet i koji njime upravlja, dok čovek, stičući znanje,
može da otkriva i menja svet, postajući tako božji saradnik. Obzirom da je ovo zanimanje
bilo tipično za žene niže klase od one kojoj je njena porodica pripadala, njeno okruženje,
a pre svega roditelji, nisu podržavali Florens u ovom poslu. Pošto je bila veoma
atraktivna I obrazovana, očekivali su da će naći dobrog muža i osnovati sa njim porodicu,
što nikada nije učinila. Ipak, Florens život na visokoj nozi nije predstavljao zadovoljstvo,
već je želela da svoj život posveti negovanju i pomaganju drugima.
Ono što je dodatno isticalo njenu posebnost je svakako bila njena stidljivost.
Najtingejlova nikad nije nastupala u javnosti, često je skrivala ime, a ipak je znala da vrlo
vešto pregovara s uticajnim ljudima, radeći na svojim reformama. „Znala je kad da
ubeđuje lično, a da preti javno”.
Florens Najtingejl, rođena
12.5.1820. u Firenci (po kojoj je
i dobila ime), prva je moderna
bolničarka u istoriji, i osnivač
službe medicinskih sestara.
Preminula je 13.8.1910. u
Londonu.Florens potiče iz
imućne engleske porodice. Njen
otac je bio Vilijem Edvard, a
majka Frances Fani Najtnigejl.
Imala je stariju sestru, Frances
Partenrop.
profesije, kasnih osamdesetih godina 19. veka, jer je smatrala kako medicinske sestre
nisu dovoljno obrazovane da bi njihov rad bio priznat kao profesija. Smatrala je da
sestrinstvo može da postane profesija jedino kroz profesionalnu edukaciju. Postojali su i
drugi razlozi njenog protivljenja profesionalizaciji sestrinstva: težnja onih koji su
zagovarali profesionalizaciju da bi žene iz radničke klase isključili iz sestrinskog rada
(smatrala je da su upravo među njima najkompetentnije sestre), želja da medicinske
sestre stave pod potpunu kontrolu lekara itd. Živela je mirno i povučeno do 13. avgusta
1910., kada se upokojila. Sahranjena je u porodičnoj grobnici u Engleskoj. Zbog svega što
je uradila, 1912. godine u Vašingtonu je ustanovljena medalja za milosrđe koja nosi
Florensino ime. 1920.godine je prvi put dodeljena Delfi Ivanić, srpskoj slikarki i
dobrotvorki, koja ju je poklonila Srpskom lekarskom društvu.
U Beogradu je 1924.godine izašla prva generacija medicinskih sestara. Prvi kongres
diplomiranih sestara Kraljevine Jugoslavije održan je početkom jula, po starom
kalendaru 1930. godine, godinu dana nakon osnivanja Saveza jugoslovenskih
diplomiranih nudilja. Kongres je održan u velikoj sali Crvenog krsta u Beogradu, uz
prisustvo 141 sestre, koliko ih je diplomiralo za skoro 7 godina postojanja škola u
Kraljevini. Sestre su u Beograd dolazile organizovano u svojim plavim I sivim
uniformama, što je izazvalo veliko interesovanje Beograđana. Kongresu su prisustvovale
I sestre religioznog reda. Otvorila ga je i pozdravila predsednica Nikica-Nina Bovolini.
Ona je bila jedna od 18 prvih učenica škole za nudilje u Beogradu, koja je osnovana 23.
decembra 1921. godine.
Florens Najtingejl kao statističar i istraživač
Florens Najtingejl je nastojala da svaki problem ispita i svaki argument potkrepi
statističkom analizom. Statistički metod smatrala je ključnim u otkrivanju sveta. Po
Najtingejlovoj, „glavni cilj statistike nije da informiše vlast o tome koliko je ljudi umrlo,
nego da omogući promptno preduzimanje mera za sprečavanje daljeg obolevanja i
umiranja”. Inspiraciju je nalazila u radu belgijskog statističara Adolfa Queteleta. Postoje
brojni statistički radovi sastavljeni u obliku izveštaja koji pokazuju kako je ona otkrivala
uzroke problema i kako ih je koristila u svrhu argumentovanja svojih pretpostavki. Ono
što se danas naziva „medicina zasnovana na dokazima” počiva upravo na tome. Posle
Krimskog rata 1856. godine, Florens je želela da se detaljno ispitaju sanitarni uslovi
među britanskom vojskom na Istoku s ciljem da se katastrofa kakvu je ona zatekla u
Skadru nikad ne ponovi. Uspela je da dobije kraljičinu dozvolu za osnivanje Kraljevske
