Sadržaj:
Školovanje..........................................................................................................2
Počeci.................................................................................................................3
Ortofrenička škola………………………………………………………..........4
Dečija kuća……………………………………………………………….........5
Širenje sistema Montesori……………………………………………………..6
Drugi svetski rat……………………………………………………………….7
Obrazovni sistem Montesori…………………………………………………..8
Presudno doba…………………………………………………………………9
Kazna I nagrada……………………………………………………………….10
Obrazovni materijal I okruženje………………………………………………11
Kritični period………………………………………………………………...12
Pregled osnovnih pravila sistema „Montesori“……………………………….13
Marija Montesori I Žan Pijaže………………………………………………..14
Kraj života…………………………………………………………………….15
Literatura……………………………………………………………………...16
1
Školovanje
Marija Montesori je rođena u Kjaravaleu 1870 god., u provinciji Ankona, u Italiji. Njen
otac, Alesandro, bio je računovođa, a majka, Renilde Stopani, bila je takođe dobro
obrazovana i gajila je ljubav ka književnosti. Kada je imala 5 godina, cela porodica se
preselila u Rim, gde je, po završetku osnovne škole, nastavila školovanje na
Regionalnom tehničkom institutu „Leonardo da Vinči“, sa namerom da postane inžinjer.
U to vreme, kada su se žene uglavnom bavile društvenim naukama, to nije bilo
uobičajeno.
Do mature su se njene želje izmenile, te je sada želela da upiše medicinski fakultet. Iako
su je roditelji nagovarali da se počne baviti obrazovnim radom, tj. da postane nastavnik u
školi, ona je čvrsto ostala pri svojoj odluci da postane lekar. Pored njenih roditelja,
međutim, ni tadašnje društvo nije bilo spremno na takvo nešto: na medicinskom fakultetu
svi studenti su bili muškarci i Mariji je odbijen upis. Nakon neuspešnog razgovora sa
profesorom, Marija se nije predala i navodno mu je odgovorila: „Ja znam da ću postati
lekar.“ Postoje tvrdnje da se na kraju u spor umiješao i sam papa Lav XIII, pomoću koga
se Montesori uspešno upisala na Univerzitet u Rimu, na odseku za fiziku, matematiku i
prirodne nauke i dve godine kasnije diplomirala. Na osnovu te diplome je bez problema
upisala medicinski fakultet i tako postala prva ženska osoba u Italiji koja je završila
medicinski fakultet, na Univerzitetu „La Sapijenca“ u Rimu.
Slika 1
2
Ortofrenička škola
Montesorina uključenost u Nacionalnu ligu za obrazovanje dece zaostale u razvoju joj je
omogućila razgovor sa jednim od direktora nove ustanove pod nazivom „Ortofrenička
škola“ (ital. Scuola Ortophrenica). U školi se staralo o deci sa širokom lepezom različitih
duševnih poremećaja, što je predstavljalo prekretnicu u Montesorinom životu,
pretvarajući je od lekara u obrazovnog radnika. Do tog trenutka sve njene ideje su bile
samo na papiru, ali u ovoj maloj školi je mogla da ih sprovede u delo. Provela je dve
godine radeći sa decom, eksperimentišući i dorađujući obrazovni materijal koji su
osmislili Itar i Sigin (Jean Marc Gaspard Itard i Edouard Seguin), francuski lekari koji su
imali veliki uticaj na Montesori. Itar i Sigin, njegov učenik, bili su vrlo poznati u naučnim
krugovima po svom izuzetnom radu sa „Divljim dječakom iz Averona“. Danju je radila,
podučavala i posmatrala decu, a noću pravila beleške, uvodeći naučni, analitički stav u
svoj rad.
Njen prvi značajan uspjeh predstavljali su osmoro njenih učenika koji su se prijavili za
državni ispit čitanja i pisanja. „Nazadna“ deca ne samo da su položila, nego su njihove
ocene bile iznad proseka, što je kasnije nazvano „prvim čudom Montesori“.
U ljubavnoj vezi koja se rodila između nje i Đuzepea Montesanija, Marija Montesori je
1898. godine rodila sina, kojem su dali ime Mario. Mario je poslat na čuvanje izvesnoj
porodici u okolini Rima gdje ga je Marija često posećivala i, iako je prošlo više godina
pre nego što je Mario saznao da mu je Marija uopšte majka, između njih se kasnije
razvila jaka povezanost i zajednički rad, a Mario je nastavio majčin rad i nakon njene
smrti.
Godine 1901. Montesori je napustila Ortofreničku školu i započela samostalan rad u
oblastima obrazovne filozofije i antropologije. Godine 1904. je prihvatila položaj
predavača u Pedagoškoj školi Univerziteta u Rimu, na kojem je ostala do 1908. godine.
Na jednom predavanju je govorila svojim studentima:
„Predmet naših izučavanja je čovečanstvo; naša svrha je da postanemo učitelji. E, ono
što zaista čini učitelja je ljubav za ljudsko dete; jer ljubav je ono što od društvene
dužnosti obrazovnog radnika čini višu svest o misiji.“
4
Dečija kuća
U vreme dok je predavala na Univerzitetu u Rimu, grad Rim se brzo razvijao i u groznici
građenja novih i novih zgrada i stalnih variranja potrebe i potražnje, mnoge građevinske
firme su dolazile do bankrota i ostavljale nezavršene zgrade za sobom, koje su se brzo
pretvarale u skvotere. Jednu takvu zgradu, koja se nalazila u distriktu San Lorenco,
spasila je grupa bogatih bankara koji su podelili velike stanove na više malih i naselili ih
siromašnim porodicama. S obzirom da je većina stanara radila tokom dana van svojih
stanova, novogradnju su brzo ugrožavali dečiji nestašluci, zbog čega su pokrovitelji prišli
Mariji Montesori i ponudili joj da se stara o deci da bi umanjili štetu. Montesori je
ushićeno prihvatila poziv da radi sa normalnom decom i, računajući na materijal koji je
pripremila tokom rada u Ortofreničkoj školi, 6. januara 1907. godine otvorila „Dečiju
kuću“ (ital. Casa dei Bambini). Organizovana je mala ceremonija otvaranja škole, ali je
malo ko mogao predvideti njen kasniji značaj. Marija Montesori, međutim, tvrdila je da
je već tada imala poseban osećaj:
„Imala sam tada čudan osećaj koji je učinio da naglasim da je u pitanju početak
poduhvata o kojem će jednog dana celi svet govoriti.“
U školu je uključila brojne aktivnosti i obrazovne materijale, ali je zadržavala samo one
koji su decu zaista zaokupljali. Montesori je shvatila da deca koja provode vreme u
okruženju koje je osmišljeno da podržava njihov prirodni razvoj imaju moć da sama sebe
obrazuju. Kasnije je taj proces nazivala samo-obrazovanjem (auto-edukacijom). Godine
1914. je pisala: „Nisam ja izmislila metodu obrazovanja, ja sam samo dala nekoj maloj
deci šansu da žive.“
Slika 2
Učionica u prvoj holandskoj školi ,,Montesori” u Hagu, 1915 god.
5
