Природа и друштво. Садржаји везани за животињски свијет у првом разреду се
проучавају   у   оквиру   наставног   подручја   Моја   околина,   од   другог   до   четвртог
разреда ове садржаје обухвата предмет Природа и друштво, а у петом разреду се
изучавају у предмету Познавање природе. Ученици се са садржајима о животињама
упознају   кроз   више   наставних   јединица,   које   се   односе   на   домаће   и   дивље
животиње   и   њихов   начин   живота.   Широм   планете   Земље   данас   постоји   преко
милион врста животиња, а у тој распрострањености животиња се огледа богатство
природе.   Животиња   има   на   сваком   подручју   земљине   површине,   међутим,   због
различитих   климатских   услова   којима   су   изложене   оне   су   различито
распорострањене. Насељавају воду, ваздух и земљу.

Све што се налази око нас, а што човјек није направио својом руком, чини

природу која нас окружује (вода, ваздух, земљиште, биљке, животиње,...). Природу
можемо подијелити на живу и неживу. У живу природу спадају: биљке, животиње
и људи; а у неживу природу спадају: вода, ваздух и земљиште.

Животиње су жива бића која се рађају или легу из јаја, раст, размножавају

се, старе и умиру. Животиње које се изучавају у настави природе и друштва
дијелимо на: домаће, дивље животиње и птице. Исхрана животиња је различита,
неке од њих се хране другим животињама, а неке биљним организмима. С обзиром
на исхрану животиње дијелимо на: месоједе, биљоједе и сваштоједе.

Многе врсте животиња постоје и у воденој средини, оне се изучавају

углавном у оквиру животне заједнице Воде. Ови садржаји се слабије изучавају у
нижим разредима основне школе. У природи постоји међусобна зависност између
животиња, биљака и човјека на разним релацијама, те је изузетно важно упознати
ученике са овим садржајима.

Знање о животињама код ученика се из разреда у разред, у виду

концентричних кругова, проширује и продубљује употпуњујући слику о потреби и
значају те врсте. Кроз теме Домаће животиње, Дивље животиње,... у оквиру овог
рада, допринијећемо потврди њихове неопходности и значаја.

1. ЖИВОТИЊСКИ СВИЈЕТ У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И
ДРУШТВА

Животињски садржаји у настави природе и друштва заузимају важну улогу

и     прожимају   се   кроз   све   разреде,   од   првог   до   петог   разреда.   Изучавање   тих
садржаја   је   конципирано   у   виду   концентричних   кругова,   односно   садржаји   из
сваког   сљедећег   разреда   се   надовезују   на   садржаје   из   претходних   разреда   и
постепено се проширују.

У првом разреду ученици се упознају са животињским свијетом путем

илустрација и слика. Они тада уче да их препознају и именују, осим тога уче и да
препознају, разликују и именују младунчад неких домаћих и дивљих животиња.

У другом разреду проширују се већ научени садржаји из првог разреда, па

ученици уче домаће животиње. Садржаји о домаћим животињама се обрађују тако
што се учи подјела домаћих животиња на стоку, перад и домаће љубимце. Такође,
ученици стичу знања и о породицама домаћих животиња. Уче се и користи од
домаћих животиња. У овом разреду ученици уче и о дивљим животињама.
Упознају се и уче о дивљим животињама своје околине, о користима које човјек и
околина имају од њих, али и о штети коју проузрокују.

Ове садржаје ученици понављају и у трећем разреду, с тим да их проширују

учећи неке нове чињенице. Уче о начину живота, исхрани, подјели и користи од
домаћих животиња. Ученици уче да описују домаће животиње и начин њиховог
оглашавања. Што се тиче дивљих животиња, учи се подјела на дивљач, звијери и
племениту дивљач, њихов изглед, користи и штете које чине, као и начини исхране.
Ученици се у трећем разреду упознају и са птицама.

У наредном (четвртом) разреду ови садржаји се понављају и проширују

тако што ученици стичу знања о спољашњем изгледу и грађи домаћих животиња,
њиховој њези и заштити. Код ученика се употпуњује слика о овој врсти и њеном
значају за човјека.

Кроз изучавање животних заједница у петом разреду ученици настављају са

стицањем додатних информација о животињама.

2.1. Коњ

Коњ

спада у најкрупније домаће животоње, а уз то је и једна од најљепших

домаћих животиња.   Висок је, витак, снажан, складног облика, вјешт је у трку и
скоку. Тијело му је покривено кратком длаком (осим дуже гриве на врату и дуге
длаке   на   репу).   Боја   длаке   најчешће   је   црна,   бијела,   црвенкаста,   али   постоје   и
смеђи, сивкасти и   шарени. С бојом су најчешће повезани и називи коња па тако
имамо вранца, бијелца, шарца,... Ноге коња завршавају се великим ноктима који се
зову

копита

, а коњ је четворонога животиња. Женка коња зове се кобила, а

младунче ждријебе. Коњи су биљоједи, па се за њихову исхрану користи трава,
сијено, зоб, јечам.

Постоји значајнија разлика у величини коња који служе претежно за вучу од

коња који се користе за коњске трке и коња који служе за ношење терета у брдским
крајевима. Како постоји више врста раса коња, тако постоје и разлике у њиховој
величини. Ипак, од свих се разликују понији који су нижи растом и мањи од
осталих раса коња.

Због све веће употребе механизације коњи се мање користе за рад, а све

више за спорт и рекреацију у виду јахања. У неким културама месо коња се
користи у исхрани. Коњска грива и реп користе се за израду виолинских гудала.

Осим домаћих коња постоје и дивњи или полудивљи коњи који живе у

крдима и обично су на планинским теренима. Припитомљавање коња човјеку је
донијело велике предности. Олакшан му је био транспорт, путовање, лов, а касније
и обрада земљишта. Осим тога нашао је примјену и у ратним дешавањима.

Слика бр.1: Коњ

Слика бр.2: Пони